Uspeh se vidi

Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava

Prolazi lagano još jedan vikend. Manje-više, prošao je prilično ispunjeno. Juče smo obišli drugaricu koja je odlučila da, za današnje pojmove, živi veoma izolovano i daleko od sveta. A danas smo pratili sportska dešavanja na malom ekranu.

Dve potpuno suprotne vrste odmora i dva potpuno nepovezana događaja (ako se izuzmu učesnici), naterala su me da razmislim o uspehu u najširem mogućem kontekstu. Rešio sam da neke impresije podelim i ovde sa čitaocima.

Uspeh je individualna kategorija?

Uspeh i kako ga ko tumači je potpuno individualna kategorija za svakog od nas pojedinačno, a opet ima tu i nekih univerzalnih načela kojih se svi pridržavano. Po američkom modelu, uspeh podrazumeva osvojeno prvo mesto na nekom takmičenju. I to je to. Do skoro sam i sam uspeh percipirao na takav način. Vikend za nama me je naterao da, ponovo, razmislim na tu temu.

Srećem puno uspešnih ljudi koji nikada nisu pobedili na  takmičenju iz oblasti u kojoj rade, jer prosto ne postoji takmičenje za to. Da li ih to čini manje uspešnim ili lažno uspešnim? Naravno da ne. Oni su odlični u poslu kojim se bave. Njih zove gomila ljudi kako bi im rešili realan problem iz oblasti kojom se bave. Oni su u svom poslu jednostavno nezamenljiv.

Uspeh van takmičenja

Za svakodnevne, obične stvari koje nisu sport, naučne discipline, novotarije i sl, uspeh se ne ogleda prvim, drugim ili bilo kojim mestom, jer takvo rangiranje jednostavno nije moguće utvrditi. Tu na scenu stupa nešto što među nama zovemo sposobnost, a realno je to sposobnost da se brzo reši problem koji je iskrsao i koči gomilu drugih svakodnevnih poslova.

Tu nema medalja, trofeja ili pehara.  Nema ni one prateće pompe u vidu konferencija za štampu, najave u medijima i ostalih pratećih stvari. Svi koji obavljaju svoj svakodnevni posao najbolje što umeju, moraju se zadovoljiti sa jednim „Hvala“, ili,  možda, boljom zaradom od ostalih koji se manje uspešno bave istim poslom u istoj branši.

Kakav uspeh?

Vikend za nama, otkrio mi je čitav jedan novi spektar kako vrednovati nečiji uspeh, a da pritom ne organizujem takmičenje za tu kategoriju posla.

„Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava!“

Ovu krilaticu sam smislio u želji da kolegi objasnim razliku između mene (uspešnog prodavca koji ispunjava ciljeve, dobija bonuse i ozbiljno zarađuje) i njega (jedva prodavca kome visi otkaz nad glavom kao Damoklov mač, jer ne ispunjava ni minimum zahteva koje treba po ugovoru). Nikada nikom nisam objašnjavao da sam uspešan. To se jednostavno vidi i prepoznaje. Na prvi pogled. Ali, kada si neuspešan, uvek se nađe neko ko postavlja gomilu pitanja, kako bi razumeo zašto nisi obavio ono što se zahteva od tebe.

Uspeh je, možda, nešto drugo

Gore pomenuta krilatica je imala nekog smisla za mene do prošle subote, kada se pojavio problem. A šta ako nema nikoga sa strane da proceni da li si uspešan ili nisi?! Šta se događa onda kada ti treba da doneseš sud o sopstvenom uspehu? Kako izaći na kraj sa tim?

Sve je to bacilo novo svetlo na uspeh kao pojavu u društvu ili, verovatnije, samo na to kako ga ja lično doživljavam. Uvideo sam da postoje i drugačiji, manje univerzalni pogledi na uspeh. I da za razne ljude uspeh uspeh ima drugačije značenje.

Uspeh kao takav

Do pre nekoliko dana nismo verovali da će naši košarkaši da ostvare ikakav „uspeh“ na svetskom prvenstvu, a sada je „neuspeh“ to što nisu uzeli zlatnu, već srebrnu medalju. Kapiten našeg tima je rekao da srebrnu medalju smatra uspehom, kao i činjenicu da se tim plasirao za Olimpijske igre sledeće godine.

Drugarica kod koje smo bili u subotu, smatra da je uspeh preći iz centra Beograda u selo koje se nalazi skoro „na kraj sveta“. Brine o domaćim životinjama, sređuje imanje, uređuje svoj životni prostor po sopstvenom ukusu. Za nju je gradska vreva, gužva i stres kao proizvod svega toga, neuspeh sam po sebi. Izmeštanje iz svega toga i uspešno prilagođavanje novim uslovima smatra „najvećim uspehom u svom životu!“

Sportski uspeh

Mitrović je dao 3 gola na meču protiv Litvanije, to je njegov uspeh. Sa druge strane, najstarijem sinu je uspeh to što je uspeo da napiše, otkuca i pošalje sastav o Srbiji na nagradni konkurs. Ne zbog nagrada, već zbog činjenice da je njemu Srbija najlepša i najbolja zemlja za život. Mi kao roditelji osećamo uspeh, jer smo deci ugradili ljubav prema domovini, kakva god da je ona.

I dok čekamo Đokovića da započne finale poslednjeg Grand Slama u ovoj godini, ne prestajemo sa razmišljanjem da li je uspeh to što sa svojih 36 godina igra finale jednog od najvećih takmičenja ili to što će od sutra biti svetski broj jedan i to kao jedan od najstarijih kojima je to pošlo za rukom.

Možda je uspeh i to što pobeđuje i skoro pa duplo mlađe od sebe? To što igra nesmanjim žarom i žestinom? To što i dalje oseća glad za uspehom?

Zaključujem da je krajnji uspeh pojam koji je individualni za svakoga od nas I svako mu daje sopstveni značaj i raznolikost. Ipak, ne mogu da se otrgnem utisku da i pored svega toga ostaje univerzalna krilatica:

Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava!