Pogled u budućnost
Leti vreme
Leti vreme nezamislivom brzinom. I svetlost sama se ponekad uplaši te brzine. Osećamo to svi mi na svakom koraku. Obuzeti obavezama, rastrgnuti između svetova, rasuti po svim mogućim poljima, pokušavamo da postignemo sve ono što smo naumili. A obaveze prosto prestižu jedna drugu.
U ovakvom svetu, koji smo sami izmislili, vreme za sebe i svoje potrebe postaje luksuz. Zato, valjda, režemo sve one aktivnosti koje nisu od velikog značaja za nas. Time pravimo previd i izbacujemo sve one sitnice koje nam daju smisao postojanja i onaj lični pečat koji nas čini onim što jesmo.
Žrtvuj se!
Tako sam i ja izbacio objavljivanje na blogu, jer vreme. A to je onaj deo koji mene čini to što jesam i nepovratno utiče na moj identitet. Ja sam i otac, suprug, zaposleni, brat, sin, drug, rođak… Ipak sam malo i pisac i bloger, motivator i coach koji pruža mogućnost svojoj čitalačkoj publici da podigne svoj potencijal na viši nivo i pruži od sebe one performanse za koje nije ni znao da postoje.
Prošli su praznici, sreći vam bili redom svi. Ja nisam našao za shodno da čestitam, što ovom prilikom ispravljam, jer sam bio previše zauzet, a ne znam ni sam čime. Valjda sam bio zauzet samim svojim postojanjem.
Uspeh kao ideal
Svakako, od opštih stvari, završio sam predhodnu godinu u, nenadano, dobrom raspoloženju. Postigao sam neke uspehe, kao i neke neuspehe, ali generalno sam zadovoljan kako je sve to na kraju ispalo. Čini mi se da sam već pominjao da sam uveo pisanje postignuća tokom godine, kako bih mogao da napravim rekapitulaciju. I dalje nastavljam sa istom praksom, ali samo zato što želim da ispratim šta mi se sve dešava u životu.
Samu rekapitulacuju staviću u rečenicu da smo dobro prošli, kako smo se nadali. Sva svetska dešavanja nam nisu dozvolila da odskočimo visoko, ali Bogu hvala, dobro je. A možda smo i sami sebe sputavali zbog opšte neizvesnosti i nesigurnosti.
Svestan sam i to da smo mogli mnogo više od očekuvanog. Uvek postoji mesto za napredovanje. Ali poučen višegodišnjim iskustvom, svestan sam da za neke stvari mora da dođe trenutak za realizaciju. To znači da smo teoretski mogli mnogo više, ali praktično smo uradili sve što smo mogli i malo više od toga. Zavisno od toga čija skala se gleda. Svakako pogled u budućnost je nešto što nam je, trenutno, više potrebno od pogleda u prošlost.
Početak je važan
Ja sam započeo godinu prodajom, ali i rešavanjem nekih spornih situacija iz prošlosti. Napisao sam još jednu knjigu i preveo je na engleski, ali ću o tome u nekom drugom postu. Kada sve bude spremno za objavljivanje.
Shvatio sam da je najbolje da napraviš neki plan i ne odstupaš od njega dok ga ne realizuješ. Jer, jedino tada ćeš imati potpunu sliku o sopstvenim mogućnostima i o onome što možeš realno postići. Tek kada podvučeš crtu, shvataš za šta si i koliko sposoban. Ništa drugo se ne broji osim onoga što uradiš. Završen posao je ono što se uzima u obzir. Sve ostalo nije važno.
Nema polupostignutog
Ja sam napisao i objavio 5 knjiga do sada. Ne mogu reći da sam napisao 5 knjiga i 3 po pola. Prosto zato šuo nezavršene knige nisu knjige. Tako i nezavršen posao nije posao.
Zato se trudim da završim započeto. Kada nešto završim osetim naboj energije, nemam opterećenje da me nešto čeka i dokazujem sebi da imam razlog zašto postojim. Svaki cilj koji stavim ispred sebe i završim ga u zadatom roku pravi od mene bolju i pouzdaniju osobu. Daje mi kredibilitet i vrednost. Ljudi kojima je to bitno što radim, mogu da se pouzdaju u mene. I mogu dalje da planiraju sopstveno vreme.
Trudim se da prenesem svoje znane o prodaji, upravljanju, organizaciji itd. onako kako to ja vidim i kako smatram da je dobro za svakoga ko uradi to isto ili ga bar prilagodi sebi. Ako napisano koristi i samo jednoj osobi na planeti, meni je to dovoljna satisvakcija. Svakako, sve napisano je pre svega koristilo meni. Sve napisano sam prvo proverio više puta da li funkcioniše i tek kada sam se uvrio u to, pokušao sam da zapišem kako bi ostalo u amanet budućim generacijama.
Znam da mogu
Nova stranica postignuća za 2025. godinu, pokazuje da sam više toga napravio za prvih deset dana nove godine, nego što sam to uradio za 6 ili 7 meseci prošle godine. I to samo zato što sam zacrtao cilj ispred sebe da ove godine želim da postignem mnogo više (10 puta više) nego u najboljoj godini do sada.
Kako to tebi koristi?
Pa isto kao i do sada. Ako mogu ja da ostvarim svoje ciljeve, onda to može svako. Ja sam pronašao svoj put i hodim njime. Svakako dajem instrukcije i voljan sam da pomognem svima onima koji žele da postignu više u životu. Ja znam da je to moguće i znam način kako se to postiže.
„Putovanje od 1000 kilometara se započinje prvim korakom!“
Tvoje je da ga načiniš. Kreni!