Danak godišta
Neki unutrašnji nemir
Uhvatila me je panika ovih dana. Pomislio sam da ne umem da prodajem. Par vezanih loših dana i bam, pad samopouzdanja. A onda, ničim izazvano, dođe mail od mog izdavača digitalnih knjiga o broju knjiga koje su skinute sa premijum naloga u prošloj godini. Još uvek sam frapiran rezultatom.
To mi je iznedrilo osmeh od uha do uha i podiglo nivo samopouzdanja do beskonačnosti. Neverovatno kako nam je malo potrebno da se ubedačimo, a još manje da se izdignemo u visine. A najčešće se obe stvari dogode kada to najmanje očekujemo.
Prodaja kao deo mene
Prodaja mi je dala toliko toga u životu. Naravno, mnogo toga je i oduzela, ali sada brojim samo pozitivne utiske. Trikovi prodaje su samo jedna pozitivna stvar od hiljadu. Ushićen sam nekolicinom dobrih stvari koje su mi se dogodile u zadnje vreme, da ne želim da se bavim onim lošim.
Veruj u sebe i u svoje sposobnosti. Jedna veština kojom nisi ovladao te sputava da se vineš nebu pod oblake. A baš ta jedna veština je ona kojom možeš da ovladaš u najkraćem mogućem roku. Dobra vest je da se svaka veština može naučiti u kratkom vremenskom roku. I kada ovladaš tom veštinim koja ti nedostaje, popravićeš svoj ukupni rezultat 10, 100 ili 1000 puta.
Veruj u sebe
Moraš da veruješ u sebe i svoje sposobnosti više od bilo koga drugoga na celoj planeti. Nikada nije bilo niti će biti nekog poput tebe. Niko te ne može zameniti, niti ti ikoga možeš zameniti. Jedinstven si! Takođe, moraš da imaš cilj. Ono što želiš da postigneš. Bez cilja, sve veštine ovog sveta te neće odvesti nikuda.
„Ako ne znaš kuda ideš, svaki put će te odvesti tamo!“ Luis Kerol, Alisa u zemlji čuda
Koliko god sve ovo liči na floskule ispaljene hiljadama puta, to je zapravo vrhunska mudrost koja sve vreme prolazi pored svih nas, a da mi toga nismo ni svesni. Bogatstvo, uspeh i život koji želimo nam uporno izmiče, jer nismo spremni da prihvatimo prostu činjenicu:
„Ja to mogu!.“
Sva rešenja su već pronađena. Naše je da to prihvatimo i primenimo.
Teško je to prihvatiti, znam to bolje od većine ljudi. Prosto, naučio sam to na sopstvenim leđima. To „učenje na tuđim greškama“ nikada mi nije išlo od ruke. Dok sam ne upadnem u blato i ne isprljam se potpuno, ništa nisam shvatao dovoljno ozbiljno. Poštovao sam uvek tuđe iskustvo, ali je sopstveno bilo nezamenjivo.
Velika dela
„Ako želiš veliki uspeh, moraš isprljati ruke“, bio je savet vlasnika kompanije u kojoj sam počeo da gradim sopstvenu karijeru. Te reči sam tumačio dvojako, i pozitivno i negativno, u zavisnosti od situacije. Svakako, prava vrednost ovih reči, ukazala mi se godinama pošto sam ih čuo. I mogu samo reći da različitim ljudima ona različito znači. Meni je krajnje značenje ipak bilo da oko svega moraš da se potrudiš, pa makar i isprljao ruke.
Za sve druge, ove reči su imale potpuno različito značenje. I to je potpuno ok. Svako ima svoj pogled na svet. I svako zna šta je za njega najbolje. Univerzalno je da svi želimo da napredujemo, a to je moguće samo ukoliko smo otvoreni da naučimo nove veštine.
„Lanac je jak onoliko koliko je slaba njegova najslabija karika.“
Ne dozvoli da ti budeš ta karika. Nikada.