Uzeo sam prekopotrebni odmor i otišao sa porodicom na letovanje. Nije me dugo držalo to da ništa ne radim i odmaram u onom punom smislu. Nisam navikao na to, a nisu ni moji kupci. Shvatam lagano da firmu čine sposobni ljudi koji mogu da se dopunjavaju. Ja to nisam uspeo da izgradim.
Tragao sam za delovima svog tima i za sada sam uspeo da nađem magacionera koji radi pola radnog vremena. Sve ostalo je na meni. Čak i kada odem na odmor moram aktivno da radim, kako bih ispunio očekivanja svojih kupaca. To znači da moram da radim prodaju, nabavku, uvoz, carinjenje, plaćanje računa i ko zna šta sve još, kako bih završio samo ono neophodno.
Sve se svodi na to da li ulažeš u imovinu (ono što donosi novac) ili u obaveze (ono što odnosi novac). Za sada sam ulagao u proširivanje asortimana i to da svoje kontakte učinim profitabilnim. Sada dolazi trenutak da pojačam svoj tim. Vreme je da uložim u ljude. Jer kompaniju čine ljudi. A uspešnu kompaniju čine uspešni pojedinci.
Dovoljno dugo imam problema sa poslovnim samopouzdanjem, da je konačno došao red i time da se pozabavim. Jednostavno da verujem u to da radim pravu stvar i nastavim tako dok se ne pokaže kao istina i za druge.
Dovoljno iskustva i znanja imam i vreme je da počnem. Nikada nije vreme da se donesu teške odluke, ali nekada moraš. Što pre to učiniš, imaćeš više vremena da ispraviš greške.
Jedino oružije koje imaš na raspolaganju je tvoj um. Sve što u umu možeš da zamisliš, možeš na javi i da ostvariš. Jedino vreme koje imaš je upravo sada. Prošlost je iza tebe, a budućnost tek pred tobom. Jedino kada možeš da deluješ je sada.
Knjiga je opomena da nekada moramo i da usporimo i odmorimo, kako bi mogli da nastavimo da dajemo svoj maksimum. Zato me nije bilo neko vreme na blogu. Pokušavao sam da sredim sopstveni život. Pretio je da se ponovo raspadne, kao mnogo puta do sada.
Tu pre svega mislim na nastavak studija, na ranije pokretanje sopstvenog biznisa, raniji ulazak u investiranje i ko zna šta još. Verovatno je lista preduga da stane u ovaj jedan post.
Kao i mnogi drugi moji savremenici i ja osećam težinu koju u slobodno vreme zovem nedovoljni uspeh. Shodno programu kojim smo izloženi od malena, mi smo završili školu, završili fakultet, zaposlili se, oženili se, dobili decu, ali i dalje imamo osećaj da smo poprilično neostvareni.
Retko gde ćemo naći formulu uspeha, a svuda je oko nas. Svakako, formula možda neće raditi za nas na način kako radi za druge. Ali to je i velika prednost, jer možemo izgraditi potpuno autentičan stil.
Pored svega navedenog, moraš se svakodnevno edukovati iz oblasti u kojoj si stručnjak. Time ne samo da ostaješ u igri, već možeš pronaći rešenje koji drugi nemaju i naplatiti ga onoliko koliko želiš. A to dalje vodi da, ako ti tako izabereš, možeš postati finansijiski nezavistan i suštinski slobodan, čak i mnogo pre nego što je to zacrtano opštim penzionim planom.
Ja se bavim prodajom i to je ono što želim da prenesem drugima. Kako da izgrade i poboljšaju svoje prodajne veštine. Ipak, pre toga, moram da izgradim sopstveni biznis na načelima koje zastupam, kako bih bio kvalifikovan da o tome pričam. Svako može naučiti tekst i reprodukovati ga, ali malo ljudi može da edukuje druge na bazi sopstvenog iskustva.
Svi smo svesni toga u našem društvu i svi smo nemoćni da nešto promenimo u sistemu. Zato ostaje jedino da promenimo sebe. Kako ne bi gubili dragoceno vreme da sami tražimo sva rešenja, jednostavnije je da pitamo i učimo od ljudi koji su problem koji imamo već odavno rešili. To možemo pomoću edukacije knjigama, videima, potkasrima i sl, ali je mnogo bolje i daje mnogo bolje rezultate kada imamo mentora.
Trošim previše energije za stvari koje su rešene godinama unazad. Radim pomoću štapa i kanapa, dosta grešim i vršim korekcije u hodu. S toga, ovo što radim više izgleda kao puko preživljavanje nego kao organizovan pohod. Jedina razlika je u timu ljudi koje imaš oko sebe. A profesionalci imaju tim. Najbolji koji mogu da kontrolišu. Takođe imaju i mentora koji ih prsti, nadzire i savetuje.
Moja današnja lekcija je posvećena mentorima i timovima. Svako ko želi uspeh mora u najkraćem mogućem roku da ima oba. I jako dobro znam da to izgleda nelogično, ali veruj mi da je tako. Nemaš dovoljno vremena da sve uradiš sam, sve naučiš sam i o svemu da brineš sam. A za to nema ni potrebe. Veliki uspeh je moguće ostvariti pomoću drugih ljudi, njihovog vremena, znanja i novca.
Neke stvari se ne mogu kupiti, ali se mogu platiti. Razmisli o tome, ako želiš da uspeš!
Oduvek sam težio sopstvenoj kompaniji i radu za sebe. Moje prvo zaposlenje je bilo u sopstvenoj kompaniji. Neznanje i loš izbor partnerske firme doveli su do toga da je taj, ah, biznis trajao samo godinu dana.
Prava i jedina istina je da mi sami utičemo na naš životni put i naše zaposlenje. I ako ne shvatimo da uvek, ali UVEK radimo za sebe, teško ćemo postići pravi napredak.
Zato većina karijera izgleda tako da se zaposlimo, naučimo posao, upoznamo klijente i onda napredujemo. Kada prevaziđemo ponuđeni napredak, onda se odlučimo da napravimo nešto svoje. I tu problemi (izazovi) tek počinju.
Već sam rekao da u školi ne naučimo ni posao za koji se školujemo kako treba, a već treba da osmislimo sopstveni biznis.
Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da kompanija i znači udruživanje više ljudi radi postizanja nekog cilja ili rešavanja nekog problema. To je kompleksna organizacija. Profit se pravi razlikom u ceni. To je ono šta dobiješ od zaposlenog i koliko ga na kraju platiš.
E sada, nisam rekao da kapital nužno mora da bude tvoj. Naravno, može biti i pozajmljen. To nosi povećani rizik od neuspeha, ali ujedno deluje i kao velika motivacija ka napred.
Moj početni kapital je bila jedna moja mesečna plata. To je to.
I krenuo je da se krcka i pre nego li je firma postala zvanična. Košta registracija firme, koštaju menice u banci, košta sve što nisi imao pojma da košta dok si radio u nekoj drugoj firmi. Papir za štampu, gorivo, servis automobila, kafa pa i toalet papir kojim si gađao kolege po hodnicima u predhodnim kompanijama.
Vrlo brzo shvatiš da ukoliko želiš napred ne možeš gledati unazad. Pomiri se sa tim, plati cenu unapred i nastavi dalje!
Vrlo brzo sam bio u poziciji da uplaćujem pozajmice osnivača za likvidnost. To je ono kada daješ robu na odloženo, pa nemaš gotovog novca da platiš dobavljače, obaveze prema državi i sl. Rekao bi neko pa biznis praviš da zarađuješ, a ne da ga plaćaš iz sopstvenog džepa. I to je tačno. Ali, ako veruješ u svoj biznis, ponekad ćeš morati da se žrtvuješ za njega. Zapravo, žrtvovaćeš se jako često za njega.
Kada treba da se u jednom danu uradi gomila stvari za dva dana, provejava mi kao postati Menadžer za minut. Kada prodaja stane, setim se Gerila markeringa i kako dobiti publicitet sa veoma malim ulaganjem novca.
I dobro je imati makar teoretsko znanje o svemu tome. Zna često da bude korisno. Takođe, predlažem da pronađeš mentora i platiš šta i koliko košta, mada se često cena ne izražava u novcu.
Mentor
Mentor je neko ko je to što ti želiš već postigao nekada davno, na neki svoj način i pod drugim okolnostima. Ali zna da razluči šta je dobro, a šta ne. I slobodan je da ti da savet bez da ga tražiš. I da ti ga ne da kada ga tražiš!
Mogu slobodno da zaključim da je sopstveni biznis jedno neverovatno putovanje i avantura koja nam otkriva ko smo mi u stvari. I daje nam šansu da se usput popravimo i postanemo bolja osoba. Ili makar osoba sa upgrejdovniim poslovnim veštinama.
I da, pored najboljih šansi, može se desiti da ne uspeš. Takođe, i kada pomisliš da su za nešto šanse izgubljene, univerzuma se potrudi da ti pokaže da nisu.
