Sutra treba da budem na dva ili tri mesta istovremeno i zbog proklete fizike iz osnovne škole ne znam kako to da izvedem. Jednostavno, nisu me naučili. Moji profesori su uporno tvrdili da je to nemoguće.

E sada kako pobediti tako utemeljenu ideju?

Pitanje je krajnje retoričko i pored haosa koji ponedeljak nosi sa sobom, izgleda da ću sutra imati baš težak dan. Tako mi izgleda na prvi pogled. A bogami i na drugi i treći.

Nekada su šanse protiv tebe, šta god učinio. Nekada jednostavno nemaš sreće, nije tvoj dan. Ali, nekako sam navikao na to. Tako se osećam većim delom vremena. Ipak, nekako uspevam da prkosim šansama. Nema te kladionice koju ne mogu da pobedim ili te kvote koju ne mogu da nadmašim.

Čitav život nešto dokazujem. Ponekad svetu, a ponekad i samom sebi. Tako da sutra idem da pokažem da je moguće biti na dva mesta istovremeno. Bez obzira šta fizika ili bilo koja druga nauka tvrdi. Ja sam odlučio da ću uspeti i tako će biti. Po cenu promene čitavog periodnog sistema.

Kako? To više nije bitno pitanje. Važna je posvećenost i želja za uspehom. Sve ostalo proroda radi sama.

Tako ću se prepustiti osećaju. Ponedeljak je i ne znam šta bih drugo i mogao da uradim?!

A da! Uživaću u svakom trenutku!

Moj monogram. Često ga koristim kao svoj elektronski potpis. Većina članaka koje sam lično napisao potpisani su ovim simbolom.

Sadrži početna slova mog imena i prezimena DJ. Pored toga, podseća me da je moguće svaku misao preneti u materijalni svet. Sve što zamisliš u svojoj glavi, to možeš i da ostvariš.

Prvi put sam postao svestan te činjenice kada sam monogram izrezao iz komada drveta i pretvorio ga u materijalni oblekat. Misao je postala stvarnost! Ako mi je to pošlo za rukom sa monogramom, zašto ne bi i sa svim ostalim mislima?!

Tog dana sam doneo odluku da ću prvo odrediti šta tačno želim, napisao sam to na papir i rešio da ostvarim sve stvari sa spiska. Ništa me neće sprečiti ili zaustaviti u tome. Ma koliko vremena da treba, ma šta da treba, savladaću svaku prepreku, uraditi sve što je potrebno da ostvarim svoje ciljeve.

Probaj, znam da je moguće!

Posle jednog teškog i napornog dana, koji je uz to i ponedeljak, dobio sam veliku porudžbinu od starog kupca.

To je fenomenalan osećaj.

Zašto je to tebi bitno?

Zato što se rad isplati. Ako polazi meni za rukom, poći će svakom.

Nikada ne znaš od koga će doći porudžbina, a ko će ostati samo na ponudi. Zato moraš da obilaziš paralelno i stare i nove kupce. I da stalno izmišljaš nove razloge zašto si došao. Većina njih kaže ne treba ništa, zvaću te i ne pozovu. Nikada.

Zato je bitno da si im uvek ispred očiju. Zadovolji potrebu čim se pojavi ili liži rane u mraku.

Nije mi teško bilo da danas u 10 kompanija čujem:“ Ne treba ništa“, u dve da pošaljem neprihvatljive ponude i u dve prodam svoj proizvod. Nije mi teško to da radim svakog dana 10 sati dnevno. To je cena uspeha.

Niko me nikada nije pitao koliko sam kompanija obišao u toku meseca, već koliko sam prodao. U prodaji je tako.

Nikada ne znaš gde ćeš da prodaš svoj proizvod ili uslugu, ali vremenom odvojiš žito od kukolja i onda posle nekog vremena jedva da imaš praznog hoda. Imaš svoje kupce i lagano proširuješ broj onih koji kupuju, plaćaju i preporučuju te svojim prijateljima.

Ako se dobro pripremiš, brže ćeš doći do pravih kupaca, ali ni jedna priprema ne može da te obuči za sve situacije. To može samo iskustvo. Zato slobodno kreni napred i sa 80% poznatog. To na početku ti neće stvarati problem. Kasnije, to će ti biti najveća greška.

Zato se iznova i iznova pripremaj za svaki novi sastanak. Vodi precizne beleške o svojim kupcima i redovno se podseti šta si pričao i šta su ti rekli. Vodi sopstvene kartice kupaca. To je investicija za budućnost.

I bolje nemoj pretpostavljati. Svako može da bude kupac proizvoda, to više zavisi od tebe kao prodavca nego od samih kupaca.

Neće niko uraditi to umesto tebe.

Kreni!

Gotova radna nedelja. Stigli su prihodi, pohvale i podrška. Sve u istom danu i sve od iste osbe. Vlasnice firme i moje nadređene.

To me podseti da moramo da verujemo u sebe, ali i u druge. Onda uspeh neće izostati.

Zato ovaj post posvećujem podršci.

Jednom mi je jedan dobri čovek pomogao i rekao:,, Pomozi čoveku kada mu treba pomoć, a ne kada očekuješ nešto za uzvrat!“ Isto je i sa podrškom.

Onda kada ne ide, kada imaš loš dan, kada ti nije ni do čega pozove te tvoj nadređeni i pruži podršku, nemerljiva je motivacija. Posle toga, spreman si da ostaviš polovinu sebe na terenu, kako bi postigao cilj. Zato su pravi lideri uvek okruženi pravim i najboljim ljudima. Zato se u njihovom društvu osećaš fenomenalno. Zato su oni uspešni.

Kada ljude podržiš, sagledaš njihove ciljeve i ugradiš ih u sopstveni, onda ne postoji mogućnost da izgubiš. Jedan od tvojih ciljeva je da živiš lepo i zaraeđuješ određenu svotu novca. Svako ko ti pomogne da ostvariš taj cilj, imaće tvoju podršku za bilo šta. Preći ćeš Saharu peške, ako treba.

Tako se izgrađuje dobar odnos i tako se pravilo motivišu zaposleni. Ako u jednačini nema mesta za njih, onda matematika nije dobra. Uvidećeš grešku pre ili kasnije. Ali ne bih o tome.

Ja izučavam motivaciju ljudi punih deser godina i došao sam do zaključka da što više motivacija liči na inspiraciju, to bolji efekat postiže. To pravi lideri znaju. Oni inspirišu ljude za velika dela i čak im pripišu zasluge za ostvarene rezultate. Tu su u senci, sveprisutni, da daju savet, komentar ili podršku u onim najmračnijim i najtežim trenucima.

Organizacije dobrih lidera se lako prepoznaju. Pune su dobrih, vrednih i predanih ljudi koji sa osmehom na licu odrađuju i više od onoga što se od njih traži.

Zato daj sve od sebe, kada ide. Daj sve od sebe kada ne ide. Veliki lideri će to primetiti. A to ćeš znati tako što će ti pružiti podršku kada to najmanje očekuješ.

Pokreni se! To je najmanje što možeš!

Počeo sam sa prodajom i ove godine. Tri u nizu u jednom danu je svakako za pohvalu. Ipak ja želim više. Želja mi je da prosečno dnevno bude kao danas. To je cilj kome težim.

Znam da ću svoj cilj i da ostvarim. Sve što više radiš, više sreće imaš. To je moja osnovna vodilja u prodaji. Prost rad, obilazak kupaca i prezentacija proizvoda.

A prodaje dođu. Neke pre, a neke malo kasnije. Jednostavno je tako.

Naravno, ne možeš prodavati ako ne znaš šta i ne znaš kome. Stoga, priprema je osnova svake prodaje. Ja sam se za sve ovo spremao godinama i sada stvarinpolako ležu na svoje mesto.

Postavio sam osnove, sada je potrebno samo proširivanje. Napraviti što veću bazu pojedinačnih kupaca i kupaca koji kupuju redovno. Uspeh je zagarantovan.

Danas sam shvatio reči Čarlsa Darvina da ne evoluiraju najbolji nego oni koji su  najspremniji da perihvate promene.

Zato budi spreman. Dinosaurusi to nisu bili.

Prošla mi je kroz glavu misao da nisam srećan. Mada kada sam bolje definisao, rekao bih da nisam ostvaren. Mada ni to nije pravo objašnjenje.

Prava istina je da se ne osećam zadovoljno zato što nisam dovoljno materijalno bogat. Ne mogu da imam ono što želim. Stalno moram da se dovijam i odlažem planove. I najteže mi padne kada mi se nešto što imam, raspadne/razbije/uništi.

Narogušim se i iznerviram i pomislim da bih mogao svet da razdvojim na dva dela. Neverovatno. Doživim transformaciju svesti u samo nekoliko sekundi. Zato što me svaka takva stvar udaljuje od primarnog cilja – potpune finansijske nezavisnosti!

Možda izgleda budalasto, možda zvuči oronulo, ali to je moj cilj. Želim da uživam u životu, da radim ono što volim, a da mi život ne zavisi samo od toga. Mada mi, ponekad, izgleda da imam dovoljno novca ne bih bio dobar prodavac. Motivacija bi mi bila na mnogo nižem nivou. Bar mi se čini.

Ponekada verujem da radim ovaj posao iz čiste potrebe da sebi i sveto oko sebe pokažem da mogu više i bolje i jače, nego pre godinu ili dve. Prosto uživam u takmičenju sa samim sobom i pobeđivanju u njemu. To me čini živim i ozbiljnim protivnikom. To me čini prodavcem – pronalaženje rešenja, onda kada izgleda da ga nema.

To je ono što zapravo radim. Prkosim zakonima kosmosa. Stvaram nešto ni iz čega ili koristim reči da ničemu stvorim vrednost.

To je ono u čemu sam najbolji. I nastaviću to da radim, jer uživam u tome. I to me čini srećnim.

Krećem, ranom zorom, u nove pobede!

Vikend je. Vreme odmora. Ja sam odmorio i sada idem dalje. Postavio sam ispred sebe zadatak o kome sam već pisao. Želja mi je da postavim višestruke izvore prihoda. Na taj način ću postaviti temelje potpune finansijske slobode.

Koliko god da dobro barataš novcem i imaš plan za bjegovo trošenje, uvek se pojavi neki nepredviđeni trošak. To je jedino moguće izbeći nepredviđebim izvorima prihoda.

Ja radim, imam svoju agenciju, dva bloga, objavljenu knjigu o prodaji i skoro da sam postigao ideju o višestrukom izvoru prihoda. Sada ostaje samo da pojačam. Treba se izangažovati na svim nivoima i postaviti stvari da idu same od sebe, bez potrebe za nadzorom.

Došao sam ba nekoliko dobrih ideja kome želim da pokrenem u sledećih par meseci. Pisaći o tome kada završim, jer znam da se svaki plan izjalovi kada kreneš da pričaš o tome pre nego li krene da se ostvaruje.

Imam želju, volju, motivaciju i znam šta treba uraditi. Ipak, nemam vremena da to i pokrenem. Nedan od problema je što ja to ne mogu izvesti tabletom ili telefonom, a za računar nemam vremena. Bukvalno mu i ne prilazim više.

Zato želim da metodom “Švajcarski sir“ pronađem džepove vremena u toku dana i svoju zamisao sprovedem u delo.

Jrdnostavno je tokiko da i školarac može da izvede.

Ostanite na stranama, trikovi prodaje će te učiniti bogatim!

Sanjao sam san, a bio sam budan. Sve se brzo odvijalo, a izgledalo je kao da traje čitavu večnost. Film mi se odmotao pred očima. Video sam budućnost, svoju budućnost.

Shvatio sam da ukoliko nešto želim da postignem, moram da odlučim tačno šta želim i radim da to i ostvarim. Pa i nije baš kreativno. Pišem o tome već nekoliko godina.

Ali, ovo je bila moja prva spoznaja. Prvi put sam jasno do najsitnijih detalja video šta želim i koji je put da to i ostvarim. Sada je ostalo samo da odradim sve kako sam zamislio. Kako ne bih zaboravio, zapisao sam svoj „san“ do najsitnijih detalja kojih sam mogao da se setim. Opis je izgledao tako stvarno, da sam pomislio da to već radim godinama.

Mogao sam da osetim teksturu nameštaja, miris sveže okrečene prostorije i čujem svoje korake po prostoriji. Osećaj je neverovatan.

I sada znam da mi se ništa ne može isprečiti da ostvarim svoj „san“. Više nije ni san, već misija koju ću da ostvarim u ne tako dalekoj budućnosti. Kao navođeni projektil, kao lovac koji je spazio plen.

Fokusiran sam. Svakog dana, sata, svakog momenta sam fokusiran na ostvarenje misije koju sam sam sebi zadao.

I znam da više ništa neće biti isto. Nema povratka. To je staza koju moram da pratim napred, jer nazad više nema. Izbrisalo se postojanje povratka.

To je mesto preseka svih mojih velikih i malih želja i ciljeva. Tu je svo moje htenje i sve što sam do sada stvorio. To je početna tačka ostatka mog života.

Spreman sam da krenem i da sledim taj put. Spreman sam da uložim nadljudski napor i celog sebe da to ostvarim. Od danas ću svakog dana biti za nijansu bliži ostvarenju „cilja nad ciljevima“ , cilju u kom su svi drugi ciljevi sadržani.

Ma koliko mali da je napredak, slaviću ga kao i onaj najveći. I neću odustati, jer bih time odustao od života koji želim, od svega što sam do sada stvorio. Odustao bih od samog sebe. Dezintegrisao bih sopstvenu bit postojanja svoju DNK, svoje mesto u svemiru.

Zato krećem već danas da sve što sam i svojoj glavi zamislio i na papir napisao da ostvarujem. Malim ili velikim koracima, nebitno je, sve dok je smer ka napred!