Објављено дана

Drugi dan mrmota

Dan mrmota

Svaki dan

Dan kao i svaki drugi, a opet različit, kao i svaki drugi. Naporan, ali ispunjen. Nepredvidiv, a opet ukalupljen.

Kao u čuvenom filmu Dan mrmota, svaki dan je sličan predhodnom, a opet tako različit. A ako nešto želimo promeniti, moramo upotrebiti svu snagu sopstvene volje koju imamo! Znamo šta i kada treba da uradimo, ali na kraju to ne uradimo. Zašto?

Uslovljeno programiranje

Programirani smo životnim okruženjem, društvom, medijima i roditeljima koji se trude da urade najbolje za nas. Često „put do pakla bude popločan najboljim namerama“ i ne ispadne sve uvek onako kako mi želimo. Zato moramo to da promenimo.

Davnih dana sam čuo da zapravo ne umem da želim, jer mi se svaka želja izjalovi ili na kraju ne ostvari. Nisam posvetio pažnju tome, ali sam se te rečenice stalno prisećao. Gotovo ništa mi nije polazilo za rukom dug vremenski period. Želeo sam da znam zašto. I što je najvažnije, želeo sam to i da promenim.

Teorija i praksa

Pročitao sam dosta toga u životu i nisam uspeo da nađem odgovore na ta pitanja. Stvar je počela da se pomera kada sam saznao za knjigu Tajna (The Secret). Častio sam sebe za završen fakultet. Po silasku sa autobusa, uputio sam se ka knjižari rešen da kupim knjigu koja je imala veliki uticaj na moj kasniji život.

To je bila prva stvar koja mi je ukazala na to da ti je „život onakav kakve su ti misli“ koncept. Prilično jednostavna stvar, kada se gleda sa strane. Kako je razmišljanje najteža stvar na svetu,  onda stvari postaju jasnije zašto je onakvo kakvo je. Mnogi ljudi bi pre umrli nego razmislili.

Zakon privlačnosti

Od tada je prošlo 13 godina. Pročitao sam dosta toga na temu razmišljanja i promene usađenog programa koji nam ne dozvoljava da uspemo. Kao da neprekidno sami sebe saplićemo, kao da se bojimo uspeha i više od neuspeha.

Svako od nas ima program koji nesvesni deo našeg bića permanentno izvršava i to je naša zona udobnosti. Na to smo navikli i znamo šta da očekujemo. Na žalost (ili na sreću), vrlo često je ta zona mesto iz koga želimo da pobegnemo, jer smo shvatili da možemo više i bolje, ali ne znamo kako. I pošto ne znamo kako, vrlo često i ostanemo zarobljeni tu gde jesmo i nikada ne pokušamo da to promenimo. Dobra je vest što ne moramo tu da ostanemo, jer je pronađen način kako da izađemo iz sopstvene zone tesne udobnosti.

Kako napraviti promenu?

Glavno životno pitanje koje treba sebi da postavimo je kako? A pre toga, moramo sebi postaviti niz „šta“ pitanja i dati odgovore na njih. A onda postaviti pitanje kako. Nije potrebno znati odgovor na ovo pitanje, već verovati da to što smo zamislili možemo i da ostvarimo.

Kada postavimo pitanje šta mi želimo u životu da postignemo ili uradimo uglavnom imamo odgovor. Neko želi da završi fakultet, neko da smrša, neko da nađe odgovarajuću osobu, a neko finansijsku nezavisnost.

Donesi odluku

Sve što je potrebno je da znamo šta hoćemo i donesemo odluku da ćemo to i da ostvarimo. Onda to što želimo zapišemo na papir, kako se to ne bi, u međuvremenu,  izmenilo ili izokrenulo. Kada smo doneli odluku i znamo šta želimo, bitno je da znamo i do kada to želimo. Tj. da damo sebi neki rok da to i uradimo. Sa ova tri koraka uradili smo više na sebi nego što smo do tada u životu. Govorim iz ličnog iskustva.

Sledeća faza

Četvrta faza bi bila zapisivanje svih ljudi, stvari, mesta i događaja koji nam trebaju kako bi se stvari odigrale u našu korist. Što više pojedinosti napišemo, veća je verovatnoća da će se te stvari tako i dogoditi. Zato je potrebno uneti emocije u to što radimo. Bez emocija i želje nema rezultata. Odustaćemo od bilo čega ako nam do toga nije dovoljno stalo.

  • Odluka da nešto uradimo
  • Zapisivanje odluke na papir – stvaramo cilj
  • Određujemo vreme kada želimo da ostvarimo taj cilj
  • Razrada cilja – pravljenje plana
  • Unos emocija i svakodnevni rad na ostvarivanju cilja i vođenje beleški napredka
  • Ostvarivanje cilja
  • Nagrađivanje sebe zbog postignutog
  • Donošenje nove odluke i postavljanje novog cilja

Zakon vibracija

Kako gore, tako dole. Kako dole tako gore. Smaragdna tablica

Zakon privlačenja se oslanja na zakon vibracija. Sve u kosmosu vibrira, ništa ne stoji. Ovaj zakon nam govori o permanentnoj promeni i o tome da se shodno tome i mi neprestano menjamo. Promene su neizbežne i jedino što možemo izabrati je da mi budemo kreator tih promena, a ne naše okruženje.

Principi koji nam omogućuju da preuzmemo kontrolu nad samim sobom su drevna učenja poznata kao Hermetikum.

I. Princip mentalnosti
“Sve je Um; Svemir je Mentalan, ili projekcija Uma”

II. Princip saglasnosti
“Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore.”

III. Princip vibracija
“Ništa ne stoji; sve se kreće; sve vibrira”

IV. Princip polarnosti
“Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i različito je jednako;
suprotnosti su po prirodi iste, ali drugačije po stepenu; krajnosti se susreću; sve su istine poluistine;
svi se paradoksi mogu pomiriti.”

V. Princip ritma
“Sve se kreće gore-dole; sve ima svoje plime i oseke; sve se stvari uzdižu i padaju; njihanje klatna
se odražava u svemu; količina njihanja udesno jednaka je količini njihanja ulevo; ritam sve
izjednačava.”

VI. Princip uzroka i posledice
“Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se dešava skladno Zakonu; slučajnost je ime neotkrivenog
zakona; postoje mnogi nivoi uzročnosti, ali ništa ne može izbeći Zakonu.”

VII. Princip pola
“Pol je u svemu; sve ima svoje muške i ženske principe; pol se manifestuje na svim nivoima.”

Istraži ova drevna znanja i preuzmi kontrolu nad sobom i svojim životom. Počni rad na usavršavanju sebe odmah!

 

 

Објављено дана

Duh je izašao iz boce

Duh je izašao iz boce

Težak dan

Završava se jedan od najubitačnijih dana koji sam preturio preko glave. U njemu sam osetio naveću moguću frustraciju i bes. Skoro da sam prešao granicu.

Marfijev zakon

Po starom dobrom Marfijevom zakonu, sve što je moglo da krene naopako, krenulo je. I što nije moglo da krene naopako krenulo je i to najgorim mogućim redosledom.

Sve se dešavalo skoro pa neverovatno. Kao kada u filmu žele nešto da prenaglase. Zakleo bih se da sam par scena sopstvenog života odgledao kao usporeni snimak.

Nervirao sam se, jako. Ali sam nastavio da guram onako kako sam zacrtao, tvrdo rešen da ne pokleknem i da ne odustanem. I opet, kao na filmu, tišina koja je trajala mikrosekund, ali je uz dramatizaciju izgledalo kao čitava večnost, postala znak promene. Tako sam priželjkivao to i na kraju se desilo.

Malerozni niz

Malerozni niz je počeo da se menja. Jedna mala pobeda, jedna završena stvar, jedna gotova situacija sa dobrim ishodom počela je da menja ostatak dana na bolje.  Makar ono što je bilo u mojoj moći.

Često imam osećaj da mi ništa ne polazi za rukom i kako mi treba astronomski napor da ukomponujem naizgled jednostavne stvari. Ipak, ovaj dan je bio hiljadu puta pojačan i na nekoj vrsti steroida. Tako da se zakomplikovalo toliko da sam se par puta dobro uštinuo kako bih proverio da sam zaista budan.

Krivo mi je što imam dosta ovakvih dana u toku godine, a ipak se nerviram kao da mi se prvi put dešava.

Iskustvo

Zašto pišem o ovome?

Volim da podelim svoje iskustvo sa ljudima koji se osećaju mizerno i izgubljeno jer misle da samo oni imaju kompletno loše dane. Savet koji mogu da dam ukoliko imaš loš dan je da ne očajavaš, ne kukaš i ne bedačiš se, jer će stvari postati još gore! I još gore! I još gore!

Sve što je potrebno jeste ostati na istom kursu i raditi na tome da završiš ono što si planirao tog dana. Fokus i cilj. Zapravo, fokusiraj se samo ma svoj krajnji cilj, a delaj korak po korak. Svaka pobeda se broji, ma koliko mala i nebitna bila (našao si parking mesto, stigao na vreme na sastanak, pronašao maramicu kada ti treba…) sve su one tu da te ohrabre da nastaviš dalje. Na pravom si putu.

Uvek može gore, ali i bolje

Biće loših dana. Biće gorih dana! Biće i ovakvih da poželiš da se nisi ni rodio! Ali, ma koliko da je dan loš, u njemu ima nečeg dobrog – pogled žene koju voliš, osmeh zadovoljnog deteta, mala neprimetna pobeda… Biće ti dovoljni da nastaviš dalje.

Velika je stvar i ne nervirati se kada stvari krenu po zlu. Velika je stvar naći način kako podneti pritisak, ma koliko veliki on bio. Ja danas nisam bio na visini zadatka. Razočarao sam ljude koji to nisu očekivali i kojima je trebalo pomoći – svoju porodicu. Skoro da sam pukao pred njima i otežao dovoljno tešku i komplikovanu situaciju.

A zbog čega?

„Ako je problem rešiv, ne treba se nervirati! Ako je problem ne rešiv, ne vredi se nervirati!“

Nadam se da će neko od vas ovo prihvatiti kao sopstvenu mantru! Siguran sam da ja hoću!