Nervozan i besan prevrćem se po krevetu i mislim o tome da li mora sve tako da se odvija (uglavnom negativno po mene). Ili postoje neke šanse da se karte podele i drugačije. Mada, kažu da nije bitno kakve ti karte život podeli, bitno je da odigraš najbolje sa onima koje imaš u ruci.
Ponjedeljačni pozdrav!
Neki napet dan je iza mene. Jeste bila nedelja, ali ne kao deo vikenda, već više kao deo užurbane svakodnevice. Još osećam ostatke tenzije od danas.
Toliko toga sam planirao da uradim, ali prosto se nije dalo. Ceo vikend sam proveo u nekoj jurnjavi. Na kraju jesam sve stigao, ali po cenu ozbiljnog nerviranja. I sutra je već ponedeljak. Ne volim kada za vikend nemam vremena da odmorim od svega i da se pripremim za posao koji me čeka.
Dobro urađena priprema štedi vreme, ali više od toga daje samopouzdanje i smisao onome što radiš. Kada si spreman, ništa ne može da te iznenadi. Ne moraš bespotrebno da improvizuješ. Veće su šanse da uspeš, je se klijenti ne spremaju za kupovinu, a prodavci se spremaju za prodaju. Na žalost, ja nisam spreman za sutrašnji dan. Bar nisam spreman onoliko koliko smatram da je potrebno.
Uspeo sam metodom „švajcarskog sira“ da odradim tananu pripremu između dve obaveze koje sam imao. Iskreno, voleo bih da sam malo više vremena odvojio za to. Imam utisak da su se dva dana vikenda istopila kao kap kiše po vrelom danu. Nestala su kao da ih nije ni bilo.
Često imam utisak da drugi ljudi upravljaju mojim životom, a da ja samo pratim šta mi kažu. I opet na kraju ispadne kako ne treba. Niti je onako kako ja želim, niti je onako kako drugi žele. Sve u svemu, život počinje da mi liči na protraćeno vreme. I najgore u svemu je to što prolazi. Neće se vratiti. Neće ga biti više.
Kada pogledam unazad, toliko toga sam postigao, ali smatram da je žrtva bila prevelika. Svaki uspeh je skupo plaćen. Isto tako i neuspeh, možda i više. Život na žici dok ispod sebe ne vidiš jasno dubinu ponora, više zvuči kao scena iz filma nego sekvenca iz stvarnog života. Samo, meni se ova sekvenca ponavlja iznova i iznova. Od jutra kada otvorim oči, do ovih besanih noći kada pišem, umesto da spavam.
Da li je bilo nečeg dobrog u danima za nama? Jeste, to je nesporno. Samo smatram da je trebalo da ga bude više, s obzirom na uloženi napor. I da se razumemo, ne pričam o fizičkom, već o intelektualnom naporu koji mnogo više iscrpi organizam. Rešavanje problema je uvek teže od bilo čega drugog.
Iako sam se navikao na ovakav tempo života i rada i dalje mi se čini da nisam stavio svoj život pod svojom komandom. Kao da je još uvek jednim delom okupiran. Težim finansijskoj samostalnosti, težim nekim idealima boljeg i lepšeg života, sređenijeg životnog prostora i više vremena sa ljudima sa kojima bih voleo da se vidim. Naravno, po neko putovanje van zemlje nije na odmet. A upravo taj deo života ne kontrolišem. On je u rukama drugih ljudi, koliko god pokušavao to da promenim.
Sabiram se i oduzimam. Menjam taktike i strategije, ali ono što uspem da postignem je malo i nedovoljno. Bar iz moje perspektive. Voren Bafet, američki investitor i milijarder zastupa tezu da je spor napredak jedini pravi način da neko uspe u životu. Naravno, ako deo svog zarađenog novca pametno investira. Ja jesam investirao, ali mi se čini da nisam dovoljno. Radim na tome da to promenim.
Trudim se da čitam knjige i članke na temu uspeha, prodaje, investiranja i sl. Ima tu dosta pametnih stvari koje niko od nas ne može da smisli dovoljno brzo. Zato je dobro sakupljati i tuđa iskutva i razmišljanja. To je vid investiranja koji štedi naše vreme i resurse. Takođe, ubrzava i naš razvoj.
U planu mi je bar jedna napisana i objavljena knjiga ove godine. Takođe, plan mi je da razvijem sopstvenu firmu, jer me nervira da radim za druge. Mišljenja sam da tako jedino mogu da dam svoj puni potencijal. Jedino tako mogu da se ostvarim. Najveći plan koji imam je potpuna finansijska nezavisnost i dovoljno slobodnog vremena da radim ono što hoću, kako hoću i kada hoću. Da ne moram nikome da polažem račune.
Dok plivam u sopstvenom životnom haosu, izgleda mi kao da se udaljavam od obale. Više nego ikada radim na ostvarivanju tuđih snova, a trebalo bi da radim na ostvarivanju sopstvenih. Doneo sam odluku da krenem da radim na ostvarivanju sopstvenih snova i radim na tome svakoga dana po malo. I siguran sam da posle nekog vremena počeće da se vide rezultati.
Univerzume, pomeri se da prođem! Nema predaje do konačne pobede!
