Nervozan i besan prevrćem se po krevetu i mislim o tome da li mora sve tako da se odvija (uglavnom negativno po mene). Ili postoje neke šanse da se karte podele i drugačije. Mada, kažu da nije bitno kakve ti karte život podeli, bitno je da odigraš najbolje sa onima koje imaš u ruci.
Ponjedeljačni pozdrav!
Toliko bih toga hteo da uradim, a u zadnje vreme pored hroničnog nedostatka vremena, uhvatio me je i neizdrživi umor. Valjda je počelo resetovanje na prolećna podešavanja, koje nikako da se ukopča. Ležem umoran i budim se umoran. A, često kada legnem, ne mogu da spavam.
Ideje mi naviru u glavi, ali tako brzo i tako snažno, da jedna često pregazi drugu. Ne da ne stignem da ih realizujem, već ne stignem ni da razmislim o njima. Ni da ih zapišem, pa iskoristim kasnije. Posao je uobičajenog intenziteta, ali nisam u mogućnosti da išta kreativno radim u ovom periodu.
Dobijem želju da završim nekolicinu započetih knjiga, kao i da započnem nekolicinu novih, a rezultat je da ne dodam ni jednu novu rečenicu mesecima. To je poražavajuće.
Takođe, dobijam pregršt ideja o sređivanju prostora, ali nikako da krenem u njegovu realizaciju. Sve zapne gotovo na samom početku. Manjak energije već dugo odlaže realizaciju bilo čega. Kao da me unutrašnja letargija sprečava da promenim išta u svom životu.
I ovu objavu sam započeo pre više od mesec dana i nikako da je završim. Srećom, letargija me je, u međuvremenu, malo popustila. I pored nekih loših skorašnjih stvari i loših dešavanja, vratila mi se energija i želja da nešto uradim, promenim, makar da započnem. Možda ne deluje kao veliki pomak, ali jeste za mene.
Često se borim sa depresijom srednjeg intenziteta i idejama da mi ništa ne ide od ruke, da sam loš u svemu što radim i još kojekakvim negativnim mislima koje mi se vrzmaju po glavi. Zato sam početkom godine napravio spisak dostignuća u kojem upisujem sve male i velike stvari koje mi se događaju tokom vremena. To mi služi kao podsetnik da nisam vreme utrošio uzalud, a i kao dokaz da sam neke postavljene ciljeve ostvario i nastavio dalje zadovoljniji.
To mi daje snagu i motivaciju da nastavim dalje. Znam šta sam konkretno uradio u svom životu i lakše se nosim sa negativnošću koja pokušava da me usisa u sebe. Imam potvrdu nekakve pozitivne promene na koju, u mračnim momentima, potpuno zaboravim. Kada se boriš sa samopouzdanjem, poput mene, trebaju ti česte potvrde da vrediš, da ima smisla to što radiš, da ima efekta to što radiš i da ima rezultata.
Svi mi imamo velike snove i velika očekivanja od nas samih, ali daleko od toga da sva ta očekivanja uspevamo da ispunimo. Samo se neki od nas malo bolje nose sa tim ili to vešto skrivaju. Svi imamo želju da budemo uspešni i srećni, a vrlo često zaboravljamo da uživamo u tim trenucima kako bi ih duže pamtili.
Patnja nam se nekako jače ureže u pamćenje, pa daje realističniju projekciju kada se vratiš unazad. Ja sam to pokušao da preokrenem tabelom dostignuća, kao i fotografijama srećnih trenutaka, kao i lepih stvari u kojima sam imao prilike da uživam. Trudim se da više budem svestan trenutka, nego da jurcam fotoaparatom naokolo. Ali stani, škljocni i po koju sliku, jer one ostaju duže od sećanja. A i možeš ih pokazati drugima.
Uspeo sam ove godine da ostvarim svoj dečački san i otputujem u Italiju. Doduše samo na jedan dan, ali i to se broji. Želja ostvarena.
Dosta sam slušao o toj zemlji, maštao da odem tamo, da je vidim. Mnogi su mi obećavali da će me povesti/odvesti tamo, ali niko to nije realizovao, osim drugara koji nije dao obećanje, nego reč da ćemo otići tamo. I jesmo. Spojili smo poslovne obaveze u Sloveniji i obilazak Trsta u Italiji.
Fenomenalan osećaj. Sve je ispalo spontano i bez napinjanja. Pogurali jesmo malo, ali taman toliko da ne zakoči, nego da prođe. I prošlo je.
Ako sam nešto shvatio na ovom putovanju, to je da nas najviše koče naši sopstveni strahovi. I to oni bez utemeljenja u praksi. Lažni i iracionalni, ali uvučeni duboko pod našu kožu, kao nevidljiva tetovaža koja te određuje zauvek.
Proživi najgore scenarije svih tih strašnih stvari u svojoj glavi što je moguće realnije. Zamisli još gori scenario. I još jedan gori i od toga. Onda ustani, umij se, obriši lice i kreni da radiš stvari koje ćeš sa ponosom upisati u svoju tabelu dostignuća. One najveće, najlepše i najbolje stvari kojih se nećeš postideti ni posle 30 godina, kada ih budeš pričao svojim unucima.
Oslobodi svoj um od svih mogućih pritisaka i tenzija, zato što um najbolje radi kada je oslobođen, kada je slobodan. Tada stvara prilike i ideje i omogućava susret jednih sa drugim. Omogućava ova postignuća o kojima jedvs čekam da pričam svojim unucima. Ali ih predhodno moram zapisati u svoju tabelu, kao ih ne bi zaboravio ili zamaglio protokom vremena i umanjio njihovu lepotu.
Dopusti sebi da ostvariš ono o čemu sanjaš. Probaj. Otputuj, promeni posao, poljubi ženu koju voliš, potroši novac zrno više nego što si planirao. Otvori ruke svoje, jer zatvorene ruke ne daju, ali ne mogu ni da prime. A svet je pun darova, svet je pun lepote. Budi spreman da primiš ponešto od toga!
Živi!
Veruj u sebe!
Svakako, srećan bio „početak“.
Veruj u sebe! To je jedini garant uspeha!
Završava se godina. Ne znam šta bih mogao da kažem, a da već nisam rekao. Drago mi je da se završava. U ovih desetak dana, što je ostalo, daću sve od sebe da izvučem još koju prodaju i da sklopim još koji posao za sebe i svoju kompaniju.
Godina za nama, bila je turbulentna i puna izazova, srećom, odlazi lagano u prošlost. Možda je tako i najbolje. Pamtiću je po nekim dobrim stvarima koje nisu za javnost. Ali, najviše ću je pamtiti po tome što sam nastavio dalje uprkos svemu šta se u njoj izdešavalo. Svaki izazov je težio ka tome da me razbije o hridi na komade. Svaki je bio teži od predhodnog. Ali jednostavno moraš shvatiti da je glavna bitka u tvojoj glavi, a ne u spoljnom svetu. Jedina realnost je ona koju mi vidimo!
Nema budućnosti, osim one koju sami stvorimo!
A mnogi se trude da nam izmene tu našu realnost. Da ubace neku svoju, nakaradnu viziju prošlosti i budućnosti. Jedini način je odupreti se tome. Napraviti samo svoju realnost koja će promeniti paradigmu učitanu u naše postojanje. Program napravljen pre mnogo vremena za svet koji više ne postoji. Zastareli model.
Promena paradigme počinje promenom rezultata.
Kažu da kada radiš stvari koje uspešni ljudi rade, postaneš uspešan na kraju. Ja, još uvek radim na tome. A sve što više radim, više sreće imam. Nekako dođu stvari na svoje mesto, poslože se kockice kako treba, pa čak i reka krene uzvodno kada dovoljno jako to želiš.
Možda neke želje sa pravom ne možeš ostvariti. Možda neke i nisu da ih ti ostvariš. Moraš prihvatiti i moguću realnost. Ako nešto nije na tvom putu, uzaludno je da gubiš vreme tragajući za tim.
Ništa nije onako kako izgleda!
Zamisli da je svet onakav kakav baš ti želiš i biće takav. Ako prihvatiš činjenicu da je to tvoj svet, moćićeš da ga uređuješ onako kako ti to zamisliš. Budi zahvalan na tome i pre nego li se promena dogodi, jer se ona već dogodila.
Jasno mi je da ovo zvuči malo konfuzno, ali vremenom će se stvari posložiti onako kako treba. Nekome je potrebno više, nekome manje vremena zbog predhodnog iskustva i intenziteta želje, ali promena je u tebi. Zapamti to. Ti biraš u kakvoj ćeš realnosti da živiš. To samo od tebe zavisi. I od tvoje imaginacije.
Postoje svetovi, a između njih su vrata.
Pokucaj i otvoriće se, zatraži i dobićeš. Zahvali se unapred. Zahvali se i za samu mogućnost da promeniš sebe i svet oko sebe. Odaberi realnost u kojoj želiš da budeš, i u prošlosti i u budućnosti. Čak i najveće istine su podložne promenama. Iskoristi to.
Prihvati promenu! Ne odupiri joj se!
Radim permanentno na svom vizuelnom spisku želja, o kom sam već pisao. Shvatio sam da je delotvoran i da sam na predhodnom imao preko 80% ostvarenosti. Nije loš procenat, pa sam odlučio da sada dodatno pojačam. Ne samo da ću bolje da opišem ono što želim, nego ću biti srećan i zahvalan zato što ću sve to i ostvariti. Pojačaću vizuelni efekat sa pregršt novih fotografija, koje će prikazivati istu stvar iz više uglova, sa više detalja, intenzivnije.
Napraviću svoju novu vizuelnu tablu ciljeva koje ostvarujem. Vreme će svakako proći. I pokazaće se neki učinak. Poučeni iskustvom bolje je to napraviti i sve potpuno promašiti, nego ne napraviti i sve pogoditi.
Ne možeš pogoditi metu koju ne vidiš.
Zato pucaj visoko. Zato pucaj stalno. Kao što sam već napisao, ne možeš pogoditi sve, ali možeš pokušavati sve dok ne uspeš.
Ovo je moj put, moja realnost, moj svet. Shvatio sam da ja upravljam njime. Možda ne mogu uvek izabrati put kojim idem, ali mogu izabrati kako ću se na tom putu poneti i kojim ću tempom po njemu ići.
Promena je neminovna i svrsishodna. Ne postoji stvar koja se ne menja permanentno. Nikada ne možeš staviti ruku u istu vodu. A vreme će svakako proći. Zapitaj se ge ćeš biti sledeći put kada se zapitaš koliko je vremena prošlo.
Da li ćeš biti srećan?
Javu za sne, ja dao bih i sve što imam, al’ nemam njih!
Pored „to do“ liste i liste ciljeva koje treba ostvariti, samoinicijativno sam napravio i listu dostignuća za tekuću godinu.
Što je vreme više odmicalo, lista je bivala sve duža i duža. Ja sam bivao sve ponosniji i ponosniji na svoja „malena“ dostignuća.
Mora doći i period kada se moraš zadovoljiti i malim stvarima. A to su „sitnice“ koje daju pečat tvom životu.
Dodatni izazov bio je i očuvanje motivacije, kao i zdravog razuma.
Male stvari čine velike promene u životu.
Ako nešto odlažeš godinama, kada završiš, to više nije mala stvar.
Uspeo sam da uživam u šolji kafe, tople čokolade ili čaja. U samostalno napravljenom doručku za sebe i svoju porodicu.
Nekada moraš ostvariti male snove, kako bi mogao da sanjaš velike.
Neizmerno sam zahvalan na novim znanjima, saznanjima i iskustvima koje sam dodao u svoj portfolio kroz ovaj period za nama.
Uspeo sam! Objavio sam knjigu na KDP, Kindl direct publishing, Amazonov servis za digitalne knjige ili e-books. Najveći na svetu!
Rado ću pomoći svakome ko želi da se okuša u ovim vodama. Od ideje do realizacije.
Ne pati od toga da nisi postigao ništa u životu.
Svaka, pa i najmanja stvar te približava velikom krajnjem cilju, kao mozaik koji se sklapa podjednako od velikih i malih kockica.
A na kraju, bitna je zapravo ta, celokupna slika!
Uspeh se vidi
„Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava!“
I dok čekamo Đokovića da započne finale poslednjeg Grand Slama u ovoj godini, ne prestajemo sa razmišljanjem da li je uspeh to što sa svojih 36 godina igra finale jednog od najvećih takmičenja ili to što će od sutra biti svetski broj jedan i to kao jedan od najstarijih kojima je to pošlo za rukom.
Zaključujem da je krajnji uspeh pojam koji je individualni za svakoga od nas I svako mu daje sopstveni značaj i raznolikost. Ipak, ne mogu da se otrgnem utisku da i pored svega toga ostaje univerzalna krilatica:
Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava!
„Borba je permanentna. Ako prestaneš plivati, potoneš!“
Velika bela ajkula.
Sigurno se sada pitaš zašto je ovo bitno za tebe, čitaoče ovog teksta?
Jednostavno odmahnu rukom i kažu: „Imao si sreće!“
Pokušaj, možda se iznenadiš pobedom na kraju!
Šta možemo iz toga izvući mi, koji smo daleko od šampionske titule?
Samo hrabro i jako u nove pobede, uprkos izazovima! Šampioni to znaju!
