Samopouzdanje ni iz čega

Samopouzdanje je kao pisanje

Sedim i razmišljam. Zapravo samo sedim. Gledam u editor za tekst. Trebalo bi nešto da napišem, ali sam ostao bez ideje. Izbacio sam dve objave u jednom danu, posle skoro jednomesečne pauze. I sada samo sedim.

Razmišljam i o nekim budućim potezima, ali me  nadvladava strah pre nego li i povučem neki. Na prvu loptu sve izgleda dobro i fino, ali već kod razrade svaka ideja počne da dobija onu sivu patinu koja je ubrzo prekrije i pošalje u zaborav.

Vreme prolazi, hteo ti ili ne

Pregršt vremena trošim uzaludno. Ubeđujem sebe da tražim i isprobavam nove ideje, ali u stvari ni ne nailazim na njih. Na kraju krajeva, nije bitna ideja kao ideja, već realizacija ideje kao takva. Svestan sam da sve dok god budem trošio vreme tražeći novu ideju, neću se posvetiti ni jednoj realizaciji. Jedna prosečna realizacija vredi hiljadu puta više nego stotinu novih ideja.

Svestan sam da je uvek najbolje da se posvetiš onome što znaš i što ti najbolje ide, ali to samnom nije baš najbolje rešenje. Pokušao sam nekoliko puta i odustao isto toliko puta, jer su se javile poteškoće koje nisam znao kako da prebrodim u tom trenutku. Onda sam pročitao parolu na nekoj staroj tabli u parku: „Bilo je i većih problema, pa ih nismo rešili! Zato svrati na rakiju.“

Promena je permanentna

Pomenuta rečenica je počela stalno da mi izlazi pred oči. Iskače iz frižidera, ormana, pa čak iz starog tostera na kuhinjskom pultu. Naprasno je zamenila onu iz Terminator II, „Nema budućnosti, osim one koju sami napravimo!“ I „trajno se uselila u moju podsvest“.

Kako se dogodilo to da od čoveka koji čvrsto veruje u sebe i ostvaruje svoje ciljeve, postanem osoba koja lako diže ruke od svega? Imam utisak da se dogodilo preko noći. Dobro, ne baš posle jedne noći, ali shvataš već poentu.

Deo mene

Nestao je deo mene. Poput dobre ideje, bljesnuo je i počeo lagano da dobija onu sivu patinu na putu da bude odbačen zauvek. Kao oni večiti gubitnici iz američkih serija i filmova koji u nekom trenutku pronađu način da se izbore za sebe i postanu heroji. Samo je kod mene to neki reverzibilni proces. Od heroja koji je znao šta želi i kako to da postigne, postao sam nalik večitom gubitniku. Dovoljno dobar za druge, nikada dovoljno dobar za samog sebe.

Konačno sam shvatio da je to klasičan simptom nedostatka samopouzdanja. Nikada nisi dovoljno dobar sebi i zbog te sumnje u sebe, sumnjaš i da će ostatak sveta želeti da te prihvati onakvim kakav si. I očekuješ da budeš odbačen od svih. I kada se to konačno dogodi, likuješ u sebi, jer si bio u pravu. Uspeo si da opravdaš svoj nedostatak samopouzdanja i pronađeš krivca za to – ceo svet! Izgledi više nisu tako sjajni, ako su ikad i bili.

Sticanje samopouzdanja

Nedostatak samopouzdanja se leči sticanjem samopouzdanja. Ne poredi se sa drugima, jer ne znaš kakvu unutrašnju bitku vodi. Možda spolja sve izgleda sjajno i bajno, ali zapravo nije ni blizu. Možda se neko bori sa problemima koje nisi u stanju da shvatiš, možda se bori za život, možda ima, kao i ti, najgore mišljenje o sebi, ali to vešto prikriva. Zato istraj u onome što radiš. Izdrži koji minut duže nego što si sanjao i u najgorem košmaru. Veruj  u sebe. Veruj jedan minut duže od svih i samopouzdanje će doći. Poteći će kao bujica.

Kada shvatiš od čega si sazdan, možeš da nastaviš dalje. Vatra izgori papir, ali ojača čelik. Balon ne odleti u visine zbog onoga što je spolja, već zbog onoga što je unutra. Prihvati sebe i sačekaj. Kroz neko vreme prihvatiće te ceo svet, a možda i čitav svemir. Biće teško na početku, ali ćeš se vremenom navići na to. Počeće čak i da ti se sviđa.

Sreća nije biti na pravo mesto u pravo vreme, nego smognuti snage i voleti sebe baš takavim kakav si, sa svim manama i vrlinama. Pogotovu sa manama. Kada se to dogodi, tvoje samopouzdanje će biti na vrhuncu. Saznaćeš da je velika istina „dobro je biti ja!“ Tada ćeš postati nezaustavljiv. Tada će se i nebo otvoriti kako bi tvoje želje bile uslišene!

Veruj u sebe!

Priprema za rad

Nova radna nedelja

Nedelja znači da sutra kreće nova radna nedelja. Valjda zbog onog osećaja užurbanosti i nadolazećeg haosa, ne volim ponedeljak. Ipak, svestan sam da je ponedeljak motor za ostatak nedelje i da ako njega otvoriš kako treba, onda te očekuje dobra nedelja. Zato najviše sebe dajem baš ponedeljkom.

Iako je u prodaji sve moguće i stvari se mogu promeniti u 60 sekundi, neka pravila se iskristališu tokom dugogodišnjeg rada. Dok drugi još uvek prepričavaju vikend dogodovštine, ja radim sa klijentima. Najčešće prvo zovem ili obilazim one kojima sam predhodne nedelje ostavio neki materijal. Bilo da je ponuda, profaktura, uzorak ili tek vizitkarta.

Lista nedeljnih prioriteta

Uvek se trudim da prvo kontaktiram one kupce gde postoji najveća šansa da nešto prodam. Prioritet logično ima onaj koji kupuje najviše robe u datom trenutku. Ako se nekada dogodi da prekršim ovo pravilo, to je onda zbog velikog kupca koji kupuje moje proizvode cele godine i retko pravi probleme oko cene i kvaliteta. Takve kupce smatram partnerima i negujem partnerski odnos sa njima.

Svakako, savetujem da ponedeljkom kreneš ranije sa radom kako bi mogao da napraviš „to do“ listu i poređaš je po prioritetima. Dobro je da staviš na spisak po prioritetima sve što treba da uradiš tog dana, ali i da napraviš spisak za ostatak nedelje, kako nešto ne bi prevideo ili duplirao obaveze u nekom od narednih dana. Veruj mi, ne možeš biti u isto vreme na dva različita mesta. Fizika to ne dozvoljava.

Planer kao nenadmašan alat

Ako imaš personalizovani planer, još bolje. A najbolje je da obaveze uneseš i u digitalni kalendar ili planer, kako bi dobio i upozorenje da se neka obaveza približava. Jedno vreme sam bio potpuno obuzet memorisanjem obaveza u digitalni planer. Opsesivnobsam stavljao svaku sitnicu koju je trebalo uraditi. To nije dalo željene rezultate, jer mi je raspored bio pretrpan nebitnim stvarima.

Prioritet imaju stvari od kojih ti zavisi život, život tvojih bližnjih, pa tek onda posao i obaveze na poslu. Kada sam to shvatio, shvatio sam da moram da redukujem količinu stvari koje stavljam u svoj planer. To je povećalo moju efikasnost 100 ili čak 1000 puta. I dalje nisam stizao da završim sve obaveze, ali jesam one najbitnije koje imaju najviše uticaja na moj život.

Zapiši i raspodeli sve

To je potpuno transformisalo način mog poslovanja i kvalitet usluge koju pružam. Moji klijenti su se to ispratili i svako je postavljen na svoje mesto. Naravno da su svi klijenti važni, ali nisu svi značajni za biznis kojim se baviš. 20% klijenata pravi 80% prometa u svim kompanijama na svetu. Zato njima i treba posvetiti 80% vremena, dok ostalih 20% vremena trebq izdvojiti za manje i sporadične klijente.

Naravno, ovo je opšte pravilo u ekonomiji i funkcioniše kao prirodna raspodela. Ali ne dozvoli da te ova postavka stvari udalji od pronalaženja novih potencijalnih klijenata. Raspodela govori nepogrešivo o odnosu, ali ni jedna analiza ti neće do kraja reći koji će tvoji klijenti biti u tih 20%. Zato moraš biti otvorenog uma i spreman da skupljaš dodatne informacije koje će ti pomoći da donosiš blagovremene i ispravne odluke.

Ko ima informaciju, drži pod kontrolom situaciju!

Uradi svoj domaći

Uradi svoj domaći i doćićeš do pravih informacija. Prati svoje klijente na društvenim mrežama, vestima ili kroz njihove brošure. Razgovaraj sa svojim klijentima, ali razgovaraj i sa njihovim klijentima ili zaposlenima. To se mogu naći ceoma važne informacije o vitalnosti klijenata, novim poslovima, odlukama, novim kadrovima. Sve to može se brzo odraziti na tvoje poslovanje. Ne dozvoli da te neka promena zatekne nespremnog i bez odgovarajućeg odgovora na novonastalu situaciju.

Budi spreman! Stalno!

Godina za velika dela

Počela je nova godina

Počela je nova godina i pravo je vreme da napišem nešto. Prošla je prošla, nova je pred nama i to je to. Posle toliko godina shvatio sam da je ta granica vremena samo u našoj glavi. Život teče dalje bez obzira da li je prvi ili poslednji dan u „godini“.

Svakako, srećan bio „početak“.

Nisam voljan da pravim retrospektivu, jer sam skoro vraćao „pogled unazad“. Nešto sam ostvario, a nešto nisam i to je to. Više je onog što sam ostvario I drago mi je zbog toga. Svakako, puno toga sam naučio. Valjda, kada godina bude ispunjena izazovima, onda i naučiš nešto novo. Makar naučiš kako nešto ne treba da radiš.

Ponavljanje je majka učenja

Svakako, nije zgoreg shvatiti zašto neke stvari moraš po više puta uraditi. Ponavljanjem ne samo da učimo, već i vidimo stvari koje ranije nismo mogli da spoznamo. Valjda se promene okolnosti ili iskustvo, pa na istu stvar gledamo drugačije.

Što se tiče postavljanja novih ciljeva, da, uradio sam i to. Postavio sam velike ciljeve ispred sebe za ovu godinu. I za sledeće tri I pet i deset godina. Uvek je isto:

1. Više zdravlja
2. Više vere
3. Više para
4. Više uspeha
5. Više sreće

I za prošlu godinu i za ovu je isto kao i za tri, pet i deset godina. To su želje 95% ljudi na svetu svih vera, boja i oblika. Nema tu ničeg novog i epohalnog. Osim ostvarivanja. Neko ostvari sve, neko ponešto, a mnogi ništa od navedenog. Na putu sam da otkrijem zašto je to tako, i šta to tačno napravi razliku na kraju. Iako mi još uvek izmiče, siguran sam da ću otkriti tajnu formulu.

Možda je to ogorčenost?

Iako zvučim ogorčeno, nisam ogorčen nimalo. Jednostavno mi je dosta cupkanja u mestu. Imam želju da ostvarim veliki uspeh. Toliko veliki da će biti vidljiv sa Meseca. To je moj glavni cilj i odluka koju sam doneo za ovu godinu. I spreman sam da dajem 120% sebe da to i ostvarim.

Čitam trenutno 10x od Grand Kordona i to me je podstaklo na neka potpuno nova i drugačija razmišljanja od dosadašnjih. Koncept iz knjige me je naterao da se dobro zapitam šta radim i zašto tako malo. Toplo preporučujem svima da je pročitaju. Odlična je za sve koji tapkaju u mestu, žele više i bolje ili ne znaju kako dalje.

Mala ostvarenja

A i s vremena na vreme i sam sebe zapitam zašto nisam oduševljen onim što sam ostvario? Jednostavno, ostvarivao sam, uglavnom, male stvari i male ciljeve. Tako se ispostavilo na kraju. Nisam previše ushićen kada ih ostvarim, jer su male. Lako se previde i zaborave. Gotovo da ne ostave trag nedugo nakon što ih ostvariš.

Pisao sam, prošle godine, i o ostvarivanju malih stvari, kako bih sebi održao motivaciju i kako bih naučio da uživam u malim stvarima i malim zadovoljstvima, ali me je onda Kordon razneo. A čak nisam ni trećinu knjige pročitao. Koncept knjige je da možeš da ostvariš 10 puta veće ciljeve sa istim naporom koji ulaže na ostvarivanju sadašnjih ciljeva. Potrebno je da promeniš način razmišljanja i, na početku, uložiš dodatni napor kako bi postigao dovoljno jak moment sile. Onda počinje neverovatna promena!

Novi momenti

S obzirom da gnjavim sa ovom objavim od početka godine, u međuvremenu se dogodilo to da sam kupcu prodao robu za lepu svotu novca i tako započeo svoj pohod ka ostvarivanju velikih stvari u ovoj godini. Lepo je kada startuješ godinu na takav način, jer dobiješ vetar u leđa za više i bolje. Verujem da ovo nije obična godina I da će se trud, rad i zalaganje iz predhodnih konačno isplatiti.

Ispada da sam uspeo da uradim svoj prvi 10x. Sa sličnim zalaganjem, ali novim pristupom, uspeo sam da rezultat sa početka predhodne godine povećam i više od deset puta. A to se dešava u početnim i najslabijim mesecima u godini. I nikako uspeh ne bih pripisao slučajnosti.

Za um stvarno ne postoje granice, ni nemoguće. Ono što detaljno zamisliš i napraviš mentalnu sliku u svom umu, definitivno možeš i da ostvariš. Nije potrebno da znaš kako ćeš i na koji način ostvariti zamišljeno, bitno je da zamisliš i da veruješ da to i ostvaruješ. Za sve ostalo pobrinuće se Bog/svemir/okolnosti…

Kada veruješ u sebe, kosmos se savije da propusti verujućeg! Onaj koji veruje, može i planine da pomera!

Veruj u sebe! To je jedini garant uspeha!