Mene nije nevolja navela da pišem, ali me je navela da krenem u avanturu kakvu nisam ni mogao da zamislim. Još uvek mi se čini da budan sanjam. Toliko se sve prebrzo odvija, da nisam više siguran da li je java ili san.
Pa zato što ne možeš ne znati nešto više od potpunog neznanja. To mu dođe kao nulta tačka i nadalje možeš samo nabolje. Tj od tog trenutka pa u budućnost, možeš samo da znaš više o nečemu što radiš, nikako manje (već si na nuli).
Sve ono što sam radio i pisao, počinje da se uklapa u jednu konačnu sliku. Svako slovo, svka reč i rečenica su tu sa razlogom.
Osnove u prodaji
A razlog je da, na prvom mestu, ja mogu da se vratim i pročitam sve to ponovo. I da sopstvenu prodaju redefinišem i počnem od početka. Od samih osnova.
Šta je ponuda, predračun, račun, otpremnica, PDV… sve počinjem iz početka.
Kada radiš sa svojim parama, malo ti je više stalo do njih. Zato mnogo pažljivije vučeš svaki potez. Gledaš da unapred osmisliš svaki delić velike slagalice koja se prosula po podu svuda unaokolo. I trudim se da me ne uhvati panika. To je najgore što možeš sebi da priuštiš. Zato se fokusiram na kupce i njihovo obilaženje. Što veći broj kupaca za što kraće vreme. Sve ostalo trenutno nije važno.
Početni korak
Sada želim da samo čuju za mene. Naravno da želim da prodam više od svega, ali ne dozvoljavam sebi ishitrene odluke i neracionalno ponašanje. Koliko god da je pritisak veliki i koliko god da mi je prodaja neophodna, radim onako kako bih i inače radio za druge. Polako, korak po korak.
Prošla je ponoć. Svi u kući spavaju osim mene. Sedim i razmišljam u mraku. Zapravo, pokušavam da sredim misli koje imaju neku čudnu koprenu preko sebe. Kažem sebi, živi svoje snove.
Kako god da napravim strategiju, dve stvari mi beže iz ruku. Prva je nabavljanje sopstvene nekretnine u Beogradu. Druga je potpuna materijalna nezavisnost.
Svakako oba ova cilja se mogu podvesti pod ovaj drugi, jer potpuna matetijalna nezavisnost podrazumeva da sebi možeš priuštiti sopstvenu nekretninu, pa i više njih. Ali ih držim odvojenim kako bih mogao da pratim sopstveni napredak kako živim svoje snove.
Zato svakodnevno pokušavam da pronađem formulu da ovu svoju veliku slabost i neregularnost anuliram ili makar svedem na neki minimum. Za sada dobijam i gubim bitke. Pogađam i promašujem. Udaram i primam udarce. Ali nikako ne odustajem. U ovoj utakmici moram da pobedim najtežeg protivnika na svetu – sebe samog.
Moja sudbina je u mojim rukama. Baš kao što je tvoja u tvojim. Ne juri za snovima, nemoj čak ni da ih ostvaruješ, počni da ih živiš svaki mikrosekund svog života!
Živi svoje snove, celim svojim bićem! Jedino tako možeš biti potpuno srećan i zadovoljan sobom.
Mir Božiji, Hristos se rodi! Srećni Novogodišnji i Božićni praznici. Kažu da na Božić valja uraditi od svega po malo, kako bi godina bila uspešna. Pa evo da iskoristim šansu i napišem koju reč.
Opet, znam da nisam ostvario sve svoje ciljeve koje sam postavio ispred sebe. Kao i svi, i ja se osećam pomalo nezadovolhno zbog toga. Gledam na to kao na izazov u ovoj novoj godini. Redefinisaću sve one ciljeve koje nisam do sada ostvario i integrisati ih u novi plan. Za neke za koje sam utvrdio da su postali irelevantni ili nebitni, jednostavno neće biti mesta u planu. Zameniće ih neki novi, kojo su rezultat iskustva stečenog u predhodnom periodu.
Zato je najbolje da sam definišeš i kreiraš promene u svom životu. Onda ti upravljaš i promenama i svojim životom. Naravno da ćeš i dalje morati da budeš fleksibilan i da se prilagođavaš okolnostima, ali makar ćeš imati put koji slediš. Bez toga, bićeš izgubljen na prvom rasksršću na koje naiđeš.
Najbolje što možeš je da odluku koju doneseš zapišeš na papir i nosiš je svuda sa sobom kao podsetnik. Duga je godina, a želja da uradiš nešto u svom životu je nestalna i slabašna. Vrlo lako se može dogoditi da odustaneš bez da si i probao da je sprovedeš.
Danas sam dobio podrška-u. Čudno se osećam, jer je retko dobijam. Zapravo, odrastao sam bez prave podrške. Moji roditelji su pre bili za konstruktivnu kritiku nego za davanje podrške.
Jedno od najvećih saznjanja u korporativnom svetu je to da je šefovo mišljenje o tebi najbitnija stvar. Čak i najbolji rezultati te neće sačuvati, ako tvoj šef nije zadovoljan tobom. Sa druge strane, ako je zadovoljan, možeš se izvući i sa nešto lošijim rezultatom, što generalno ne savetujem. Bez obzira na to da li te šef gotivi ili ne, rezultati moraju biti natprosečni. To ti govorim zbog tebe.
