Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.
„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.
Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.
„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“
Skriveni svetovi u nama
Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.
Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.
U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.
Nekada nije najbitnije biti najbolji. Dešava se da i najboljima ne ide. A kada njima ne ide, a najbolji su, šta da očekujemo mi ostali. Koje su naše šanse?
Biti najbolji sebi ili drugima je, u zadnje vreme, teško odvojiva stvar. Pomešana su nam očekivanja sa očekivanima okoline. Beskrajno želimo da impresioniramo druge, pre nego li sebe. Radimo ono što se od nas očekuje, a ne ono što želimo da uradimo u tom trenutku.
Momenat istorije koji to nije
Pišem post u svetlu finala US opena gde je najbolji teniser na svetu izgubio meč od drugoplasiranog. Nije uspeo da veže sva četiri grenslema u jednoj godini i time svetu pokaže da je stvarno najbolji. Naravno, reč je o Novaku Đoković i finalu US opena.
Često njega uzimam kao primer, jer je on najuspešniji čovek koga znam, a da pravi tako nebulozne i katastofalne greške kao i većina nas „običnih smrtnika“. I to ništa manje nego svi mi ostali, a opet je bolji od svih nas zajedno.
Ima veliki problem da ga ljudi prihvate, vole i poštuju. I kada se to na kraju dogodi, on kiksne. Isto se dogodilo na Olimpiskim igrama gde je bio tretiran kao prava zvezda, a isto je bilo i večeras u finalu US opena. Slično se dogodilo i pre par godina kada je ceo svet očekivao da uzme svoj prvi Roland Garos turnir. Nije uspeo. Tada nije.
Svi mi trpimo pritiske sa raznih strana da svoj posao odradimo mnogo bolje nego što ga radimo. Ponekad je to i izvan naših realnih mogućnosti. I kako bi udovoljili drugima, mi guramo sebe preko granica mogućeg. Nekada uspemo, a nekada ne. Češće će nam biti zamereno kada ne uspemo. Iako je to mizeran broj puta u odnosu na uspeh.
Očekivanja
Ne uspevamo da zadovoljimo očekivanja drugih, iako ih postavljamo kao svoja. Trudimo se iz petnih žila, ali nekada prosto ne ide. Nije tvoj dan, mesec ili čak cela godina. Dešava se! I mašinama treba povremeni remont, kamo li živom čoveku.
Besan sam što Đoković nije uspeo u „svom“ nastojanju. Ali više sam besan što to vreme nisam iskoristio pametnije. Iznervirao sam se i nabio sebi tenziju, kao da sam lično ja izašao na teren i izgubio. Srce mi tuče kao ludo i ne mogu da spavam. Da li je to ono što ja želim ili je nametnuto sa strane okoline?
To nije prirodno stanje stvari. To nije ono kako se stvari odvijaju. Nekada si najbolji, nekada najgori. Nekada si među zvezdama, a nekada na dnu. Ja sam lično doživeo da tokom leta na temperaturama od 40°C i više, ne mogu prodati klima uređaj! Ubijao sam sebe u pojam i nisam verovao da je to moguće. Pa, eto desilo se.
Nije lako prihvatiti poraz. Pogotovu u momentima kada misliš da si najbolji na svetu (možda stvarno i jesi najbolji na svetu). Nije lako početi iz početka, okrenuti novi list. „Nije lako ni prvi put ljubiti“, često je pričao jedan od mojih mentora. Ali je tako.
Često se prisetim priče o Fredy Mercury-u, već u poznom stadijumu bolesti, kada je došao u studio da snimi poslednnu pesmu sa albuma. Otpio je veću količinu votke direktno iz flaše i u cugu otpevao poslednji hit Qeen-a: „Show must go on“. Preminuo je par meseci posle toga.
E pa, „Show must go on“ i ja tebi! I ti meni! I Đokoviću i svima onima koji ne žele da odu bez traga da su nekada hodili ovim svetom.
Danas sam shvatio da, u životu, postoji vreme za sve. Takođe, može se desiti da za neku stvar još nije došlo pravo vreme. Ti nisi spreman za nju ili ona za tebe. I to je u redu.
Nema loše investicije, samo nedovoljnog znanja o polju u kom investiraš. I kada kažem znanje to znači ozbiljno znanje. Površno poznavanje onoga u šta ulažeš može biti pogubnije od bilo kog pada ili rasta vrednosti.
Ja ne želim nikoga da savetujem kako i u šta da ulaže svoj novac. Takođe, želim svakome ko želi da se bavi investiranjem ukažem da je neophodno dobro poznavanje proizvoda ili usluge, dobro poznavanje tržišta, dobro poznavanje konkurencije i dobro poznavanje poslovnih prilika i poslovne klime.
Isto tako je i sa poslom. Biznis može da bude veliki trošak i briga ili dobra investicija u budućnost. Naravno sve zavisibod tebe i tvoje rešenosti da izguraš sve probleme i nedaće na koje nailaziš.
Treba posebno obratiti pažnju na skrivene troškove biznisa. Oni odvlače pažnju, energiju i novac. Zato je veoma važno imati vrhunske saradnike u svim oblastima poslovanja. Ljudi koji znaju svoj posao koštaju više, ali na kraju to je cena koju moraš da platiš kako bi imao uspešno poslovanje.
Investiranje iz biznisa
Možda ljudima ne izgleda tako, ali dobar biznis i pozitivan protok novca (cash flow) su osnova za dalje investiranje. Robert Kiosaki takve ljude naziva pravim investitorima. Oni investiraju iz postojećeg biznisa i na taj način dodatno angažuju svoj kapital da stvara profit. Vrlo često (i rado) pozajmljuju dodatni novac od banaka kako bi napravili još dodatnih profitabilnih investicija.
Za sve stvari vezane za biznis i investiranje savetujem da se dodatno posavetujete sa knjigovođom i advokatom. Biznis i investiranje nose određene rizike i može se dogoditi da izgubite novac. Zato budite obazrivi.
Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Kako spolja, tako i iznutra
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Završi započeto
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
Ranija iskustva i uspesi
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Veštine koje sam stekao su trajne
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Ja to mogu
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!
Svi mi želimo više i bolje. U svakom trenutku očekujemo da budemo bolji u svemu što radimo. Takmičimo se sa drugima, takmičimo se sa samim sobom, takmičimo se sa vremenom. Uvek želimo da budemo najbolja verzija sebe.
Sve što pišem na ovim stranama je prošlo kroz neko moje iskustvo i dobilo patinu vremena, pre nego li sam i odlučio da pišem o tome ili objavim. Svi primeri su lično moji i čitavo iskustvo sa ovih strana je lično moje. Uvek polazim od pretpostavke da ukoliko ja nešto mogu da postignem, onda to svako može.
Tako je i sa gore postavljenim pitanjima. Ona su primer ličnih nedoumica i strahova kojih se još uvek nisam oslobodio u potpunosti. Imao sam razne velike i male uspehe, ali isto tako i ozbiljne padove tokom svog života. Iz nečega sam naučio, iz nečega sam profitirao, ali puno puta sam i izgubio. Ustao sam i nastavio dalje. Opet, ostala su ova pitanja koja me neprestano proganjaju.
Zašto je sve ovo što pišem lakše primeniti na drugima nego na sebi? Zašto je lakše unaprediti nekog drugog, nego postati najbolja verzija sebe? Da li nam fali još nešto osim samodiscipline da uspemo u tome?
Valjda zato ima puno uspešnih sportista, a malo uspešnih ljudi. Pravila su ista za uspeh u svim područijima, ali nekako lakše je odustati. Lakše je ostati u prosečnosti, nego iskoračiti u svet uspešnosti.
Lagano, dolazimo do suštine zašto ne postajemo najbolja verzija sebe. Suštinski ne volimo ono čime se bavimo i ne osećamo dovoljno veliku strast koja nas gura i u onim najtežim trenucima. Duboko u sebi znamo šta treba i kako da uradimo i budemo bolji, ali jednostavno to ne uradimo. Postignut rezultat nas ne ispunjava. Ne doživljavamo uspeh na tom polju kao lični uspeh, već kao nametnut sa strane.
Promeni taj šablon u kom si predugo zarobljen. Donesi odluku da ćeš od danas neprekidno raditi samo na ostvarenju sopstvenih snova/želja/ciljeva i da si spreman da platiš punu cenu unapred, ma kolika ona bila! Ne postoji puno težih odluka od ove, ali posle nje, ne postoji lakši i bolji život ispunjen ostvarenošću.
Utorak je završen. Već je sreda. Kada vidim da je krenuo jun, već mislim da smo ostavili pola godine iza nas. I pomislim kako vreme neumitno teče. Svestan sam sadašnjeg trenutka, kao i toga da sve sve dešava u njemu. Isto tako vreme prolazi, nestaje i topi se poput pene na dlanu.
Artikli, klijenti, izveštaji… Kao dan mrmota motaju se na traci svakodnevno. Ustani i nastavi tamo gde si juče stao. Pozovi, okreni, obiđi, pošalji mail… Kreni iznova. Svaki novi mesec, svaki novi dan. Kao pucan iz pištolja označavaju start najvažnije trke. Trke sa vremenom.
U moru istih proizvoda, moraš pronaći „ono nešto“ što tvoji konkurenti nemaju. Baš tu tananu razliku koja će ti omogućiti da ga prodaš više od svih drugih. Svestan sam da nije neophodno prodati svima, već dovoljnom broju. Tako ostvareni target sada, neće ti predstavljati preveliki teret sledeće godine.
Prošlog meseca sam uzeo preveliki zalogaj i jedna sitnica je povukla čitavu buru nemilih događaja. Svestan sam da mi je pažnja podeljena i to takođe nije dobra stvar. Manje je ponekad bolje. Makar ti glava ostane na ramenima.
Zato sam doneo odluku da se fokusiram. Kada završim sa ovim lošim talasom, nastojaću da radim jednu stvar, ali da je radim najbolje što mogu. Šta god da je u pitanju, posveti ću se tome. Možda je svetlost Sunca zaslepljujuća, ali laser reže kamenje.
Definitivno ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled. Često, ni na drugi pogled se ne može spoznati velika istina. Iako stoji tu pred nama, ponekad je potrebno više vremena i načina kako bi nam se nešto otkrilo na pravi način. Moramo biti strpljivi.
Kada stvari ne idu u željenom pravcu, većina nas se iznervira, parališe i ne uradi ništa. Slično je i kada stvari idu kako treba, jedino što se tada ne nerviramo.
Ne bih smatrao sebe profesionalcem, da je bilo drugačije. Takođe, tako je bilo zato što sam se dobro pripremio za prezentaciju i ništa nije moglo da je poremeti. Zato volim izreku da je priprema pola posla. Bez dobre pripreme, osuđen si na improvizaciju, a to profesionalci ne rade.
Shodno svemu tome, zapitao sam se kako je onda došlo do katastrofe sa početka priče? Ništa od toga nisam zamišljao niti sam postavio kao cilj. A jednostavno je tu i okupira svaki deo moga bića. Ne mogu da je se otresem. Prožima me u potpunosti, deo po deo, zauzima svaku ćeliju u mom telu.
Kako je došlo do toga?
Svestan sam da se neki stvari dogode kao lekcija koja nas vodi do naših ciljeva preko potrebnim iskustvom. Jer, jedino tako možemo biti potpuno spremni da ostvarimo svoje ciljeve i svoj puni potencijal. Sve te lekcije iz života koje nismo sanjali, svi ljudi za koje se nismo nadali da ćemo ih sresti ili upoznati, pletu fino tkanje naših života. Svo to iskustvo koje proživimo, pomoći će nam na višem stupnju našeg razvoja.
Hteo sam post da nazovem „brodolom na vidiku“, ali sada sam siguran da je mesto brodoloma, ovo početak puta u jednu višu svesnost, jednu novu stanicu uma. Ovo je jedna potpuno nova avantura. Gde će nas odvesti?
Kakav neverovatan dan je iza mene. Ostvario sam jedan od svojih neverovatnih životnih ciljeva. Kompanija FastReview me je angažovala da održim prodajni trening za njihov prodajni tim.
Tema prodajnig treninga je Unapređenje prodajnih veština. Mesto događaja je prelepi Crystal hotel Beograd koji se nalazi na Vračaru. Publika oko dvadesetak prodavaca. Proizvod remek-delo IT sektora, budućnost, čist sience fiction!
Svakako i ovom prilikom želim da ih pozdravim i da im se zahvalim što su me izabrali za svog predavača.
Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.
Mlad biznis, u usponu, a već toliko toga su uspeli da urade za tako kratko vreme. San, misao, ideja. Jedna jedina ideja je pokrenula lavinu događaja u kojima sam uzeo aktivnu ulogu.
Kakav je to neverovatan osećaj! Kako je to moćan osećaj! Ništa se ne može porediti sa ostvarenjem cilja. Jedino je bolji osećaj kada ostvariš neki veliki cilj!
Postavi sebi velike ciljeve
Zato gađaj visoko. Postavi sebi visoke ciljeve. Neka budu vredni. Kada se okreneš iza sebe, videćeš te gromade, te planine kako se uzdižu i čuvaju te. Podsetiće te na to šta si sve postigao u životu. Podseća će te i na put kojim si hodio i staze koje si utabao.
Nije to mala stvar. Mogu to reći ljudi koji nikad nisu ništa postigli u životu. Svako dostignuće je velika stvar. Sve za šta je bio potreban napor je velika stvar. Sve što um zamisli, čovek može da ostvari, rekao je davnih dana Henri Ford. I znaš šta? Bio je u pravu. Sve ovo je poteklo iz nečije glave, misli, sna o nečemu. I onda se to i ostvarilo.
Na početku beše misao
Čitav naš svet je prvo bio nečija misao i onda je postao stvarnost. Naša stvarnost!
Pozivam te da veruješ u sebe i svoje snove. Napiši svoje ciljeve koje želiš da ostvariš na list papira i radi na njima svakodnevno! Ne možeš ni da zamisliš kako lako počnu da se ostvaruju.
Prelistavao sam neki stari rokovnik u kome sam zapisivao svoje ciljeve. Opet sam se šokirao koliko sam zapravo zapisanih ciljeva i ostvario tokom vremena. Lepo je kada vidiš o čemu si nekada razmišljao i vremenom dosta toga i ostvario.
Meni se to stalno dešava jer stalno zapisujem svoje ciljeve. Tako, posle nekog vremena, mogu da proverim koliko sam njih ostvario, koliko trenutno ostvarujem i koliko stvari nisam ni počeo.
Takođe, postoje i neki ciljevi od kojih sam u međuvremenu odustao ili sam ukapirao da nisu ostvarivi. Dešava se i to. Jednostavno, nekada se „zapališ“ za neku novotariju i kasnije odustaneš, bez nekog pravog razloga. Nekada odustaneš zato što naiđe pametniji ili veći cilj koji želiš da ostvariš.
Proces ostvarivanja ciljeva
Na početku sam ostvarivao one male, skoro neprimetne ciljeve. Kako je prolazilo vreme i ja sticao samopouzdanje, počeo sam da ostvarujem i one velike životne ciljeve. Savladao sam proces i počeo da verujem u njega, a i u sebe. Stvari su počele da se dešavaju. Promenio sam pregršt poslova, pokrenuo sopstveni biznis, kupio nekretninu, dobio glanc nov službeni auto. Preuzeo sam ga u salonu automobila. Još uvek ne mogu da verujem iako sam sa njim već prešao 1400km.
Tehnika ispisivanja ciljeva
Pisanje ciljeva je najjeftiniji način da sebi popraviš život. Čitava investicija je nova sveska i hemijska olovka ili penkalo za pisanje i to je to. A ništa neće toliko uticati na tvoj život i toliko ga promeniti kao svakodnevno ispisivanje ciljeva.
Za početak zapiši na listu papira 10 ciljeva. Radi to svakodnevno. Kasnije možeš povećati broj ciljeva na 15 ili 20, čak i 50. Takođe, možeš ispisivati po 10 najvažnijih ciljeva iz različitih životnih svfera npr. novac, posao, karijera, porodica, zdravlje, fitnes, investicije…
Dobra stvar je što nema limita. Možeš zapisati sve što ti padne na pamet. Nema nikakvog ograničenja ni po broju ciljeva niti po broju sfera u kojima želiš nešto da ostvariš. To je neverovatan proces.
Ciljeve ispisuj u sadašnjem vremenu i napiši rok za njihovo ostvarenje, kako bi mozak imao realniji osećaj. Bitno je da si ti nosilac cilja, jer tvoji ciljevi samo od tebe zavise! Ne nameći svoje ciljeve drugima niti piši ciljeve u nečije ime. Ciljevi su lična, skoro pa intimna stvar.
Realizacija ciljeva
Opet, samo ispisivanje ciljeva neće napraviti nikakvu razliku u tvom životu, ako ti ne odlučiš da svoj život promeniš. Moraš da doneseš jasnu i nepokolebljivu odluku da ćeš svakodnevno zapisivati ciljeve i da ćeš zapisane ciljeve i da ostvariš, bez odlaganja.
Cena je toliko visoka da moraš da promeniš pregršt loših navika i način razmišljanja kako bi ostvario svoje ciljeve. Nije to nimalo lak proces, ali je osećaj fenomenalan kada shvatiš da si u tome uspeo.
Ništa ti ne daje snagu za napred kao pogled na ostvarene ciljeve. A kako bi ih uvek imao u vidu, moraš da ih zapišeš na papir i sačuvaš kako bi u nekom trenutku mogao da vidiš koliki si zapravo put prešao od momenta zapisivanja cilja do njegove realizacije. To je plod tvoje odluke!
Prepreke na putu
I shvati da se neće svi ciljevi ostvarivati željenom brzinom, niti će se ostvarivati željenim redosledom, ali će se sigurno ostvarivati. Jednom kada ovladaš veštinom postavljanja i ostvarivanja ciljeva ništa te ne može zaustaviti. Postaćeš nalik nabujaloj reci, lokomotivi u punoj brzini ili možda cunamiju koji juri ka obali u svoj svojoj snazi.
Postaćeš nezaustavljiv. Postaćeš ono što želiš. Postaćeš najbolja verzija sebe!
Ko ima cilj nađe način, ko nema cilj nađe izgovor!
Zapiši i ostvari svoje ciljeve, izgovori su za jadnike!
