Čekam. Sedim u kolima po kišnom danu i čekam. Kolega koga čekam ima važan telefonski razgovor koji, čini se, traje u nedogled. Počinje da mi se pravi rupa u rasporedu.
Tako sam uvek u toku sa svojim obavezama i šta mogu od njih završiti ukoliko se, potpuno nepredviđeno, promene okolnosti.
Zašto „to do“ lista nije dovoljna
Prosta „to do“ lista ne funkcioniše, ako ne odrediš prioritete na njoj. A kada odrediš prioritete, onda nije više „to do“ lista. To je lista prioriteta.
Naravno da su ostale obaveze koje danas nisam stigao da završim. Naravno da uvek ostanu. Ali ako uspeš svakog dana da završiš 3 obaveze više od proseka, to će biti preko 1000 završenih obaveza godišnje više od proseka.
Jedna lepa reč danas, otvoriće mnoga blindirana vrata. Ljudi su međusobno povezani i znaju se i izvan poslovnih okvira. Razmenjuju mišljenja, iskustva i novosti. I pravilo je da lepa vest ima desetak prijatelja, a loša stotine, pa čak i hiljade.
Proveo sam, juče i danas, ukupno 7 minuta na svim društvenim mrežama koje koristim. I to samo u marketinškom smislu. Podelio sam linkove sa novim člancima i pripremio objave koje najavljuju jedno novo poslovno partnerstvo.
Čak smo supruga i ja počeli da pratimo neku seriju koju smo ranije gledali.
Odjednom, bilo je vremena za sve. A i ona svakodnevna nepotrebna nervoza, krenula je lagano da isčezava. Osećam se oslobođenim. Ipak, navukao sam se i sada kao svaki zavisnik tražim razloge da se vratim. Kao da pogledam nešto o nekome, samo da proverim mail, vremwnsku prognozu i lagano se vraćam na staro.
Zato, pre nego odlučiš da uđeš na neku od društvenih mreža, zapitaj se da li je to korisno za tvoje ciljeve. Ukoliko nije, nemoj se prijavljivati. Postoje mnovo načina da se utroši vreme, a besciljno skrolovanje „đubreta“ po društvenim mrežama je kontraproduktivno.
Pobrinuli smo se da se naše reči čuju još dalje. Potpisali smo ugovor sa našim novim distributerom za digitalna izdanja. Uskoro opširnije…
Upravljanje i prodaja, digitalizovano
Radimo svakog dana kako bi uspeli da prosečnom srpskom žitelju približili osnovna umeća biznisa: Upravljanje i Prodaja.
Zato smo angažovali još jednog distributera za digitalna izdanja. Uskoro opširnije…..
Ovo je svakako jedno novo iskustvo. Budan sanjam i ostvarujem svoje snove. Neverovatno je kako se neka vrata otvaraju, kada samo pokucaš na njih.
Ljudi obično nemaju hrabrosti ni da krenu. Vudi Alen je jednom rekao da 50% uspeha je samo da se pojaviš, a drugih 50% je da budeš spreman! I bio sam spreman. Stidljiv, uplašen, uzbuđen… ali spreman.
Ja sam inicirao čitavu stvar i pružena mi je šansa. Ne bih uspeo da nisam bio potpuno spreman da iskoristim pruženu šansu. Svo moje biće stremi ka tome. Ceo svoj život sam posvetio tome.
Naravno, nije to jedina stvar, ali je svakako jedan od mojih najvećih snova. I on se polako ostvaruje.
Trikovi prodaje – digitalno izdanje Novi distributer…
Staro izdanje, novi distributer. Veoma smo uzbuđeni zbog toga. Naš prvenac i best seler. Topla preporuka za sve koji se bave prodajom, bilo profesionalno, bilo amaterski.
Takođe, najavljujemo nastavak ovog vrhunskog izdanja. Trikovi prodaje II… Uskoro više o tome.
Upravljanje sopstvenim vremenom- digitalno izdanje Novi distributer…
Staro izdanje, novi distributer. Veoma smo uzbuđeni zbog toga. Naš prvenac iz oblasti menadžmenta i best seler. Topla preporuka za sve koji se bave upravljanjem, bilo profesionalno, bilo amaterski.
Kako dramatično povećati sopstvenu prodaju – digitalno izdanje Novi distributer…
Staro izdanje, novi distributer. Veoma smo uzbuđeni zbog toga. Jedan potpuno novi pristup prodaji i naravno njenom uvećanju. Knjiga koju trgovci ne preporučuju jedni drugima (svako želi da poveća sopstvenu, a ne tuđu prodaju). Naše pojačanje na tržištu i best seler. Topla preporuka za sve koji se bave prodajom, bilo profesionalno, bilo amaterski.
Sedim sam i razmišljam o raznim temama. Listao sam tw, fb i ln i ništa pametno nisam video. Možda poneku sitnicu na ln, ali očekivao sam više od te društvene mreže. Osećam se opušteno. Znam da sam ušao u svoju zonu komfor-a.
Zašto je loše ostati u zoni komfor-a?
Nisam stigao da pišem ovih dana, jer sam prošao kroz razne aktivnosti. One su mi pojele vreme, snagu, razum i želju da pišem. Svakog dana po nešto i na kraju je to čitava plejada razloga.
Pročitao sam, između ostalih obaveza, i nekolilo zanimljivih naslova i članaka, ali su se dve knjige potpuno izdvojile iz te mase. Prva je Ja tajkun, Miroslava Miškovića, a druga Umetnost pobede od Fil Najta. Žanrovski, knjige su dosta slične, ali suštinski veoma različite.
Radio sam za sebe i za druge, ali sam sva svoja angažovanja gledao kroz prizmu samozaposlenja. Ja sam jednočlana kompanija koja pruža usluge na tržištu. Bilo da mi je klijent šef, direktor i ja sam, uvek se trudim da za dobijeni novac pružim svoj maksimum. Tj da pružim svoj maksimum i za uzvrat budem plaćen.
Ja želim da to podignem na viši nivo. Da kroz konsalting, svoje znanje, veštine i iskustvo prenesem novim generacijama prodavaca koji će razviti neku svoju priču. Već sam se okušao i nije bilo loše. Daleko od toga. Ipak, potreba za sigurnošću i zonu komfora, vraćali su me prodaji kao bazi.
Iskorak
Sada se spremam na veliki iskorak iz sopstvene udobnosti. Želim da napravim sopstvenu priču. Svoj put.
Što je veći san koji sanjaš, viša je i cena koju moraš da platiš i veća je žrtva koju moraš da podneseš. Takođe, da bi uradio stvari koje nisi nikada radio, moraš da stekneš znanje koje nisi imao do sada.
Svakodnevno radim na sebi. Svakodnevno radim na ostvarivanju svojih ciljeva. Pravim pogresne poteze, gršim, udaram glavom o zid, ali nastavljam dalje nesmanjenom žestinom. Kako reče moja direktorka: „Bez svega toga bi bilo dosadno.“
Želim sanjano i da ostvarim
Do sada sam uspeo puno toga da završim ali slobodno mogu reći da je dug put predamnom. Nekada mi se čini da sam tek zagrebao po površini. Toliko toga treba da uradim, da će mi za to trebati bar još tri života. A desi se da sam preumoran i da mi je dosta svega i da nemam energije za dalje.
To je jedini način da ostvariš svoje snove i postigneš nešto stvarno veliko u tvom životu.
„Tako je kazano“
Ne bolujem od veličine ili svrhe života. Ne bojim se smrti, iskusio sam je već. Samo se trudim da što bolje proživim ovaj život koji nam je dat, da kada odem i neko me gore sretne, može da kaže: „Dao si sve od sebe!“
Moja sreća je ultimativni cilj. To je jedino moguće ostvariti ako postaviš niz malih ciljeva koje možeš ostvariti u kratkom vremenskom roku. To sam i uradio.
Moji ciljevi su jednostavni. Ipak, za sada teški za ostvarivanje. To ih čini izazovima za koje se vredi boriti. I ne odustajati. Istrajnosću se svaki cilj može ostvariti i svaka granica se može preći.
Skoncentrisan na posao, uspeo sam da ispratim dešavanja iz predhodne sedmice i potpuno pretresem sve što se dešavalo. Ispravio sam vreške koje su se pojavile i rešio prednete u kojima sam zaostajao. Biti u materiji znači imati validne i blagovremene informacije.
To iziskuje ogroman napor i perfektno poznavanje proizvoda, kupaca i tržišta u celini. Vrhunsku peipremu i perfektnu kontrolu prodajnih procesa i aktivnosti. Jednostavno, biti u materiji, kako se nekada pričalo.
Toliko toga se izdešavalo u nekoliko zadnjih dana da ne znam od čega da počnem. Vera je zajednički imenitelj svih tih različitih stvari koje su zauvek promenila moje poglede na sve oko mene. I možda i više, ono u meni.
Vera i kontrola
Nijedan od tih događaja nije bio pod mojom kontrolom. Jedino je vera bila prisutna kod svih njih. I svi su se, za sada, završili krajnje povoljno.
Možda nisam ni znao kako vera izgleda, do pre nekoliko dana. Možda sam je percipirao na potpuno pogrešan način. Možda mi nije bila bitna na na način nada koji bi trebalo.
Moje iskustvo
Prvi put sam sa svojom porodicom putovao potpuno sam na letovanje. Na njemu se dešavalo i dešava se neverovatan broj situacija, koje se završavaju pozitivnim ishodom. Neko bi rekao koincidencija. Ja kažem čista vera. Ono očekivanje da nema druge opcije sem pozitivnog ishoda.
Bez vere sve krene naopako
Isonska vera da će stvari, koje su krenule pogrešnim tokom, da se vrate na pravi put. Stvari možda, na izgled, nemaju sopstvenu volju, ali nemamo dokaze ni da je imaju ni da je nemaju. Opet se sve svodi na čistu veru.
Kao u dečijoj pesmici:“Da li mi verujete, da li mi verujete…“
Neću detaljno opisivati šta mi se sve izdešavalo i šta se još dešava, ali je neverovatno sve to zajedno.
Da li je moguće bez vere?
Zato imam potrebu da podelim sa tobom post u kome poručujem da je moguće i nemoguće, ako veruješ u sebe. Nema to malo, mnogo, dovoljno ili ne. Samo vera u sebe bez zadnjih namera ili sumnje.
Božansko
Božansko postoji, samo je stvar percepcije u kom obliku nam se prikazuje. Iz Njega i zbog njega, postoji vera da stvari mogu da se promene onako kako to nama odgovara. Kako sam napisao već, da se poklope kockice.
Nekada i ne znamo koliko imamo sreće. Nekad i ne znamo kakve blagodeti nam pruža savremeno društvo. Struja, pijaća voda, internet… nismo svesni kakve su to prednosti u životu. Tek kada izgubiš sve to, shvatiš koliko su bitne. Jedna nedaća i odmah shvatimo koliko je vera bitna i važna za sve u životu. Tako lako podcenjujemo njenu moć.
Poslednje pribežište
Pribegavamo veri i molitvi tek kada nam ništa drugo ne preostane. A zamisli samo da svakodnevno pristupamo svemu sa verom, molitvom i zahvalnošću?
Nešto ne ide onako kako sam planirao. Zapravo, puno toga trenutno ne ide u pravcu u kojem želim. Ništa ne liči na moj put. Deo mene ne prihvata to, a deo shvata permanentnost promena.
Tako doživljavam ovo trenutno tumbanje. Red koji je u mastanku nije onaj red koji sam ja zamislio ili bar nije redosled poteza takav kako sam ja zamislio. Možda je red pronašao sopstveni put iz haosa?
U svakom slučaju, teško mi pada promena planova. Nikada nisam uspeo da radim stvari na lakši način. Uvek se tu ispreči hiljade promena, problema i odlaganja daskoro i zaboravim koji je bio primarni cilj. Kao da me nešto tera da odustanem, a ja tvrdoglavo nastavljam napred. Pratim moj put.
Moja namera je da ostvarim cilj. Idem ka njemu, znam da je tu. Beži, nestaje pa se pojavi, ne da se. Moj put želi da me pokoleba. Ali neće. Suviše često i dugo to radi. Napravio me je nepokolebljivim, željnim da istrajem. Zato nastavljam dalje.
Put od tebe pravi boljeg čoveka, ne cilj. Cilj je tu da shvatiš da si to i postao. Zato je cilj važan. On određuje put, moj put. Meri vreme, postavlja prepreke i pravi od tebe bolju osobu, dostojnu cilja.
Zato ne odustajem. Nikada ne odustajem. Svaka, pa i najveća promena puta neće me onespokojiti u ostvarivanju cilja. Već me je promenila, načinila drugačijim i boljim čovekom. To joj je priroda.
