Jedna lepa reč danas, otvoriće mnoga blindirana vrata. Ljudi su međusobno povezani i znaju se i izvan poslovnih okvira. Razmenjuju mišljenja, iskustva i novosti. I pravilo je da lepa vest ima desetak prijatelja, a loša stotine, pa čak i hiljade.
Pobrinuli smo se da se naše reči čuju još dalje. Potpisali smo ugovor sa našim novim distributerom za digitalna izdanja. Uskoro opširnije…
Upravljanje i prodaja, digitalizovano
Radimo svakog dana kako bi uspeli da prosečnom srpskom žitelju približili osnovna umeća biznisa: Upravljanje i Prodaja.
Zato smo angažovali još jednog distributera za digitalna izdanja. Uskoro opširnije…..
Ovo je svakako jedno novo iskustvo. Budan sanjam i ostvarujem svoje snove. Neverovatno je kako se neka vrata otvaraju, kada samo pokucaš na njih.
Ljudi obično nemaju hrabrosti ni da krenu. Vudi Alen je jednom rekao da 50% uspeha je samo da se pojaviš, a drugih 50% je da budeš spreman! I bio sam spreman. Stidljiv, uplašen, uzbuđen… ali spreman.
Ja sam inicirao čitavu stvar i pružena mi je šansa. Ne bih uspeo da nisam bio potpuno spreman da iskoristim pruženu šansu. Svo moje biće stremi ka tome. Ceo svoj život sam posvetio tome.
Naravno, nije to jedina stvar, ali je svakako jedan od mojih najvećih snova. I on se polako ostvaruje.
Trikovi prodaje – digitalno izdanje Novi distributer…
Staro izdanje, novi distributer. Veoma smo uzbuđeni zbog toga. Naš prvenac i best seler. Topla preporuka za sve koji se bave prodajom, bilo profesionalno, bilo amaterski.
Takođe, najavljujemo nastavak ovog vrhunskog izdanja. Trikovi prodaje II… Uskoro više o tome.
Upravljanje sopstvenim vremenom- digitalno izdanje Novi distributer…
Staro izdanje, novi distributer. Veoma smo uzbuđeni zbog toga. Naš prvenac iz oblasti menadžmenta i best seler. Topla preporuka za sve koji se bave upravljanjem, bilo profesionalno, bilo amaterski.
Kako dramatično povećati sopstvenu prodaju – digitalno izdanje Novi distributer…
Staro izdanje, novi distributer. Veoma smo uzbuđeni zbog toga. Jedan potpuno novi pristup prodaji i naravno njenom uvećanju. Knjiga koju trgovci ne preporučuju jedni drugima (svako želi da poveća sopstvenu, a ne tuđu prodaju). Naše pojačanje na tržištu i best seler. Topla preporuka za sve koji se bave prodajom, bilo profesionalno, bilo amaterski.
Sedim sam i razmišljam o raznim temama. Listao sam tw, fb i ln i ništa pametno nisam video. Možda poneku sitnicu na ln, ali očekivao sam više od te društvene mreže. Osećam se opušteno. Znam da sam ušao u svoju zonu komfor-a.
Zašto je loše ostati u zoni komfor-a?
Nisam stigao da pišem ovih dana, jer sam prošao kroz razne aktivnosti. One su mi pojele vreme, snagu, razum i želju da pišem. Svakog dana po nešto i na kraju je to čitava plejada razloga.
Pročitao sam, između ostalih obaveza, i nekolilo zanimljivih naslova i članaka, ali su se dve knjige potpuno izdvojile iz te mase. Prva je Ja tajkun, Miroslava Miškovića, a druga Umetnost pobede od Fil Najta. Žanrovski, knjige su dosta slične, ali suštinski veoma različite.
Radio sam za sebe i za druge, ali sam sva svoja angažovanja gledao kroz prizmu samozaposlenja. Ja sam jednočlana kompanija koja pruža usluge na tržištu. Bilo da mi je klijent šef, direktor i ja sam, uvek se trudim da za dobijeni novac pružim svoj maksimum. Tj da pružim svoj maksimum i za uzvrat budem plaćen.
Ja želim da to podignem na viši nivo. Da kroz konsalting, svoje znanje, veštine i iskustvo prenesem novim generacijama prodavaca koji će razviti neku svoju priču. Već sam se okušao i nije bilo loše. Daleko od toga. Ipak, potreba za sigurnošću i zonu komfora, vraćali su me prodaji kao bazi.
Iskorak
Sada se spremam na veliki iskorak iz sopstvene udobnosti. Želim da napravim sopstvenu priču. Svoj put.
Što je veći san koji sanjaš, viša je i cena koju moraš da platiš i veća je žrtva koju moraš da podneseš. Takođe, da bi uradio stvari koje nisi nikada radio, moraš da stekneš znanje koje nisi imao do sada.
Svakodnevno radim na sebi. Svakodnevno radim na ostvarivanju svojih ciljeva. Pravim pogresne poteze, gršim, udaram glavom o zid, ali nastavljam dalje nesmanjenom žestinom. Kako reče moja direktorka: „Bez svega toga bi bilo dosadno.“
Želim sanjano i da ostvarim
Do sada sam uspeo puno toga da završim ali slobodno mogu reći da je dug put predamnom. Nekada mi se čini da sam tek zagrebao po površini. Toliko toga treba da uradim, da će mi za to trebati bar još tri života. A desi se da sam preumoran i da mi je dosta svega i da nemam energije za dalje.
To je jedini način da ostvariš svoje snove i postigneš nešto stvarno veliko u tvom životu.
„Tako je kazano“
Ne bolujem od veličine ili svrhe života. Ne bojim se smrti, iskusio sam je već. Samo se trudim da što bolje proživim ovaj život koji nam je dat, da kada odem i neko me gore sretne, može da kaže: „Dao si sve od sebe!“
Toliko toga se izdešavalo u nekoliko zadnjih dana da ne znam od čega da počnem. Vera je zajednički imenitelj svih tih različitih stvari koje su zauvek promenila moje poglede na sve oko mene. I možda i više, ono u meni.
Vera i kontrola
Nijedan od tih događaja nije bio pod mojom kontrolom. Jedino je vera bila prisutna kod svih njih. I svi su se, za sada, završili krajnje povoljno.
Možda nisam ni znao kako vera izgleda, do pre nekoliko dana. Možda sam je percipirao na potpuno pogrešan način. Možda mi nije bila bitna na na način nada koji bi trebalo.
Moje iskustvo
Prvi put sam sa svojom porodicom putovao potpuno sam na letovanje. Na njemu se dešavalo i dešava se neverovatan broj situacija, koje se završavaju pozitivnim ishodom. Neko bi rekao koincidencija. Ja kažem čista vera. Ono očekivanje da nema druge opcije sem pozitivnog ishoda.
Bez vere sve krene naopako
Isonska vera da će stvari, koje su krenule pogrešnim tokom, da se vrate na pravi put. Stvari možda, na izgled, nemaju sopstvenu volju, ali nemamo dokaze ni da je imaju ni da je nemaju. Opet se sve svodi na čistu veru.
Kao u dečijoj pesmici:“Da li mi verujete, da li mi verujete…“
Neću detaljno opisivati šta mi se sve izdešavalo i šta se još dešava, ali je neverovatno sve to zajedno.
Da li je moguće bez vere?
Zato imam potrebu da podelim sa tobom post u kome poručujem da je moguće i nemoguće, ako veruješ u sebe. Nema to malo, mnogo, dovoljno ili ne. Samo vera u sebe bez zadnjih namera ili sumnje.
Božansko
Božansko postoji, samo je stvar percepcije u kom obliku nam se prikazuje. Iz Njega i zbog njega, postoji vera da stvari mogu da se promene onako kako to nama odgovara. Kako sam napisao već, da se poklope kockice.
Nekada i ne znamo koliko imamo sreće. Nekad i ne znamo kakve blagodeti nam pruža savremeno društvo. Struja, pijaća voda, internet… nismo svesni kakve su to prednosti u životu. Tek kada izgubiš sve to, shvatiš koliko su bitne. Jedna nedaća i odmah shvatimo koliko je vera bitna i važna za sve u životu. Tako lako podcenjujemo njenu moć.
Poslednje pribežište
Pribegavamo veri i molitvi tek kada nam ništa drugo ne preostane. A zamisli samo da svakodnevno pristupamo svemu sa verom, molitvom i zahvalnošću?
Nešto ne ide onako kako sam planirao. Zapravo, puno toga trenutno ne ide u pravcu u kojem želim. Ništa ne liči na moj put. Deo mene ne prihvata to, a deo shvata permanentnost promena.
Tako doživljavam ovo trenutno tumbanje. Red koji je u mastanku nije onaj red koji sam ja zamislio ili bar nije redosled poteza takav kako sam ja zamislio. Možda je red pronašao sopstveni put iz haosa?
U svakom slučaju, teško mi pada promena planova. Nikada nisam uspeo da radim stvari na lakši način. Uvek se tu ispreči hiljade promena, problema i odlaganja daskoro i zaboravim koji je bio primarni cilj. Kao da me nešto tera da odustanem, a ja tvrdoglavo nastavljam napred. Pratim moj put.
Moja namera je da ostvarim cilj. Idem ka njemu, znam da je tu. Beži, nestaje pa se pojavi, ne da se. Moj put želi da me pokoleba. Ali neće. Suviše često i dugo to radi. Napravio me je nepokolebljivim, željnim da istrajem. Zato nastavljam dalje.
Put od tebe pravi boljeg čoveka, ne cilj. Cilj je tu da shvatiš da si to i postao. Zato je cilj važan. On određuje put, moj put. Meri vreme, postavlja prepreke i pravi od tebe bolju osobu, dostojnu cilja.
Zato ne odustajem. Nikada ne odustajem. Svaka, pa i najveća promena puta neće me onespokojiti u ostvarivanju cilja. Već me je promenila, načinila drugačijim i boljim čovekom. To joj je priroda.
Poređao sam ciljeve prema prioritetu i ispalo je da pre nego ostvarim sve sa spiska, moram prvenstveno da razvijem sopstvenu kompaniju i da je iskoristim kao polugu za ostvarivanje drugih ciljeva. Zato sam doneo odluku da sve ostalo podredim tome.
Ništa u mom okruženju nije važnije od toga. Ako već trošim svoje vreme na nešto, neka to bude investicija u sopstvenu budućnost. A budućnost je izvesna samo ako se potpuno fokusiraš da svoj posao uradiš što je moguće bolje. Prvenstveno je tu prodaja i marketing, pa sve ostalo.
Kompanija
Veoma mali broj ljudi uopšte i zna da ja imam svoju kompaniju. To će se uskoro promeniti. Počeo sam sa prodajom, ali je to još uvek nedovoljno. Znam da mogu i moram daleko bolje i više. Biću svoj na svome.
Sada mi je prioritet da za što kraće vreme obiđem što veći broj ljudi i predstavim im program koji sam počeo da radim. Znam da neće biti lako, ali ništa i nije.
Danas sam dobio svoju prvu pravu porudžbinu. Iako sam preko 15 godina u komercijalnim poslovima, ova je prva. Razlog zašto to pišem jer je prva prava porudžbina. Došla je preko moje kompanije i mogu je smatrati prvom potpuno samostalnom porudžbinom.
Odjednom je sve dobilo smisao. Svaka knjiga koju sam pročitao, avaki audio program koji sam odslušao, svaki seminar na kom sam bio. Sve je vodilo ka tom trenutku. Prva porudžbina.
Posle celodnevnog mučenja, reklamacija, iznenadnih povrata robe i sveopšteg nezadovoljstva, zablistala je malo pisamce na ekranu. Porudžbina! Moja prva porudžbina.
Ona je poluga koja pokreće čitav niz stvari. Bez nje je nemogući shvatiti o čemu svi ti ljudi govore. Jednostavno bez toga se ostale stvari međusobno ne uklapaju. Bez nje, ostale stvari ne funkcionišu.
Nekada u životu doživimo poklopljene kocke. Dugo sam verovao da je za to zadužena neka nevidljiva, uticajna spoljna sila koja određuje našu sudbinu. Pre nekoliko godina sam, kao i mnogi, pročitao knjigu Tajna (The Secret) i uvideo da to baš i nije tako.
Zato sam prihvatio koncept i učenje g. Brajana Trejsija koji predlaže da „Odlučiš šta želiš, napišeš svoje ciljeve na papir, izabereš jedan cilj koji je tebi najvažniji i napraviš plan za njegovo ostvarivanje i kreneš da ga ostvaruješ!“
Vremenom sam uvideo da ovaj koncept zaista radi. Ogradiću se da radi kod mene.
Ciljevi i poklopljene kocke
Jedno vreme sam svakodnevno zapisivao svoje ciljeve. Svaki dan sam započinjao sa listom svojih najvažnijih životnih ciljeva. I vredno sam radio na njima. Sada i dalje vredno radim na njihovom ostvarivanju, ali ih ne zapisujem svakodnevno. Toliko su se urezali u moj mozak, moj DNK, u čitavo moje biće, da pomislim da više nije potrebno da ih zapisujem.
Kada se upari beskrani um i beskrajni kosmos, rodi se nezamislivo jaka sila stvaranja. Tvoje je da je kanališeš kroz rad na ostvarivanju sopstvenih ciljeva. Čitav kosmos se savije da propusti onog rešenog da ostvari svoj naum.
Juče i danas polako shvatam da su točkovi krenuli da se okreću i u pravcu velikih ciljeva. Neke poklopljene kocke su se poklopile. Jednostavno je, neke stvari možeš da ostvariš teka kada imaš dovoljno znanja za to. Kao novi nivo u nekoj igrici. Ne možeš ga otvoriti sve dok ne premostiš dovoljno prepreka na nivou na kom si.
Završio se prvi kvartal u godini. Zbog povećanog obima posla, nisam stigao da prokomentarišem.
U prvom delu godine, napravio sam 69% rast u odnosu na predhodnu godinu. Zato i nisam stigao da pišem. Blog opet trpi zarad povećanja prometa.
Kako uvek pišem, dodatni trud se uvek isplati. Trud integrisan u prvi kvartal, možda ne donese rezultate odmah. Ali zbog kumulativnog efekta, dodatni trud se uvek isplati. Zbog toga treba raditi permanentno i bez kalkulacija.
Konkretan primer
Kako sam i danas pokazao, vraćanjem bivšeg kupca među kupce, trud se isplati. Iako je gotov prvi kvartal, život se nastavlja. Niko ne živi od jedne prodaje, ma koliko ona velika bila.
Potrebno je permanentno graditi odnose sa kupcima i prevashodno rešavati njihove probleme. To dovodi do prodaja bez pitanja cene.
Danas me je pitao klijent za točak da li je cena koju je dobio visoka? Rekao sam mu da u odnosu na druge točkove jeste, ali u odnosu na to šta je njegov klijent spreman da plati kako bi osposobio mašinu, nije. Jednostavno, pronašao je rešenje problema i onda se pitanje cene ne postavlja kao jedini ultimatum.
Pokazao je vrednost svom klijentu pomučivši se da nađe deo. I našao ga je. Iako je osam puta skuplji od regularnih točkova, traženi točak ima dobru cenu, obzirom na ograničenu ponudu na tržištu.
Kako to tebi koristi?
Možda jednom shvatiš da ne radiš prodaju zato što želiš dobar rezultat za prvi kvartal, ili drugi, treći, četvrti. Prodaju radiš zato što permanentno želiš da živiš od najtežeg intelektualnog rada na svetu. U moru proizvoda i svakakvih rešenja, ti moraš da predstaviš klijentu svij proizvod kao najbolje i najisplativije rešenje. To nije lak posao, ali je daleko lakši od gomile drugih.
Za vikend sam menjao polomljene pločice u kupatilu. Za četiri, skoro pet sati uspeo sam da promenim tek sedam pločica. Morao sam u gomili sličnih da nađem onih sedam koje se po mikrodimenzijama najbolje uklapaju na postojeća mesta. Neke sam morao da obradim zbog uklapanja sa ventilima i baterijom za umivaonik. I veliku rupu nastalu menjanjem cevi, morao sam da napunim sa nekoliko kilograma lepka, pošto nisam imao drugi filer.
Prebačen plan za prvi kvartal
Iako izgleda jednostavno, kada se gleda sa strane, zapravo je to jedan kompleksan i ozbiljan posao koji zahteva određene veštine i znanje.
Isto je tako i u prodaji. Takođe i u ostalim poslovima.
Neko se bolje snašao kao majstor za vodu, neko kao keramičar, a ja sam se nabolje snašao u prodaji. Svakodnevno se obrazujem, čitam literaturu, isprobavam pročitano i pišem o svoji iskustvima.