Što se mene tiče, završene su olimpijske igre. Novak Đoković je izgubio polufinale i na kraju mu je izmakla čak i bronzana medalja. Veoma iznerviran i revoltiran, shvatio sam da imamo isti problem koji nas muči. Nedostatak fokusa!
Lično nikada nisam verovao u multitasking, pa ga i veoma retko praktikujem. Ja sam više tip koji ugasi radio kako bi parkirao auto, pogotovu kada sam pod tenzijom. Potrebno mi je da se fokusiram kada nešto radim. Inače napravim lom.
Da se vratim na temu fokusa. Kada ga ima premalo, to je sindrom poremećaja pažnje i potrebno je kliničko lečenje. Previše fokusa može dovesti do propusta na drugim poljima. Zato ću uvesti pojam kontrolisanog fokusa. To je potreba da se u određenom momentu budeš fokusiran samo na jednu stvar. Ako je to posao onda se fokusiraj samo na to da ga završiš što bolje i što pre.
Svi mi znamo šta treba da radimo, samo što to jako često ne radimo. Zašto je to tako? Zato što smo tako programirani od samog rođenja pa sve do danas. Celokupno vaspitanje, verbalna i neverbalna komunikacija nas je napravila onim što smo. Dok god ne promenimo program, radićemo stvari pogrešno.
Dovoljno je da razvrstamo prioritete i ono što je stvarno važno za nas i naš razvoj, radimo potpuno fokusirano. Za to vreme ne sme ništa da nam odvlači pažnju, niti da dozvolimo da naš mozak igra igrice sa nama. Potpuni fokus će dovesti do najboljih rezultata. Podeljena pažnja će dovesti do toga da, poput Đokovića, imamo 5000 nebitnih fotografija i nijednu medalju sa olimpijade.
Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Kako spolja, tako i iznutra
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Završi započeto
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
Ranija iskustva i uspesi
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Veštine koje sam stekao su trajne
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Ja to mogu
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!
Danas sam imao težak dan. Osamnaest obilazaka i još dva puta toliko telefonskih poziva i na kraju nisam ništa prodao. Poražavajuć osećaj. Onda se, posle svega javio kupac i poručio. Uslove koje je tražio nismo mogli da mu omogućimo. A tražio je da plati robu pouzećem. Pravila su da se roba plaća avansno, bez izuzetaka.
Presekao sam. Dao sam lične garancije u vidu plaćanja robe, ako nešto krene po zlu. Odrekao bih se mesečne zarade, u tom slučaju. Ali to je moj način da pokažem kupcu da mi je stalo do njega. Da imam poverenje u njega.
Izdrži pritisak
Uz popijene kritike, porudžbina je prošla. Čekam sutra da kupac uplati i to je to. Ja tako radim. Ne umem drugačije. Zašto? Zato što posle petnaest godina u ovom poslu jedina konstanta na koju možeš da računaš su kupci. Kako god ovo izgledalo čudno, to je istina. Posao prave ljudi, a ljudi su spremni da daju više kada se potrudiš oko njih i njihove kompanije.
Meni to sada ide prirodno, ali nije uvek tako bilo. Na početku sam mislio da je dovoljno poznavati karakteristike proizvoda i prodavati. Zato mnogi misle da mogu prodavati. Prava prodaja, tj snabdevanje kupaca ide iz izgrađenog odnosa tokom vremena.
Odnos
To je ono što najčešće zaboravimo. Odnos. On podrazumeva tehničko znanje proizvoda, poznavanje kupaca, ali i pristup prema svakom kupcu ponaosob. Jako često govorim ljudima da vode beleške o stvarima koje saznaju o kupcima, kompaniji u kojoj rade, proizvodima i sl. Beleške ostaju i mogu se iznova i iznova čitati.
Priprema posla gradi odnos sa kupcima
Deo pripreme posla u prodaji je pravljenje plana obilazaka, priprema plana obnavljanja i prezentacije proizvoda, ali i priprema o samom kupcu čitanjem beležaka. Ti podaci ako su pravilno unešeni i sistematizovani, mogu da budu veoma snažno oružije u prodaji. Nijedan konkurent ni cena ne mogu pobiti poznavanje kupca.
Prodaja je intelektualna veština
Zato je prodaja najviše intelektualna veština, poput šaha i ne mogu svi da je igraju dugo. Svako može da proda jednom ili dva puta. Svako može da spusti cenu proizvoda i prođe, ali ne mogu svi da prodaju permanentno istim kupcima iste proizvode kontinuirano. A to je zapravo suština posla prodaje.
Sitnice koje utiču
Verovatno pored pobrojanog, tu su još i hiljadu i jedna sitnica koja utiče na prodaju. Istakao bih fokusiranje. Fokus na ono što radiš je važan u trajanju tebe kao prodavca. Čak, kada se dovoljno fokusiraš, ljudi počnu da te doživljavaju kao savetnika u prodaji. Oni kupuju od tebe rešenje, a ne jednostavan proizvod. Spoj tvog tehničkog znanja, prodajnih veština i fokusiranosti na pružanje pomoći postavlja te na mesto konsultanta.
Ta pozicija, ako umeš da se postaviš, je najplećenija u svakoj branši, pa i u prodaji. Ako znaš šta kome treba, kada i na koji način, tvoj put ka zvezdama i uvećanoj zaradi je doslovce zagarantovan. Znaćeš i po tome što ćete solidan broj ljudi vući za rukav i želeti u svom timu.
Kakav neverovatan dan je iza mene. Ostvario sam jedan od svojih neverovatnih životnih ciljeva. Kompanija FastReview me je angažovala da održim prodajni trening za njihov prodajni tim.
Tema prodajnig treninga je Unapređenje prodajnih veština. Mesto događaja je prelepi Crystal hotel Beograd koji se nalazi na Vračaru. Publika oko dvadesetak prodavaca. Proizvod remek-delo IT sektora, budućnost, čist sience fiction!
Svakako i ovom prilikom želim da ih pozdravim i da im se zahvalim što su me izabrali za svog predavača.
Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.
Mlad biznis, u usponu, a već toliko toga su uspeli da urade za tako kratko vreme. San, misao, ideja. Jedna jedina ideja je pokrenula lavinu događaja u kojima sam uzeo aktivnu ulogu.
Kakav je to neverovatan osećaj! Kako je to moćan osećaj! Ništa se ne može porediti sa ostvarenjem cilja. Jedino je bolji osećaj kada ostvariš neki veliki cilj!
Postavi sebi velike ciljeve
Zato gađaj visoko. Postavi sebi visoke ciljeve. Neka budu vredni. Kada se okreneš iza sebe, videćeš te gromade, te planine kako se uzdižu i čuvaju te. Podsetiće te na to šta si sve postigao u životu. Podseća će te i na put kojim si hodio i staze koje si utabao.
Nije to mala stvar. Mogu to reći ljudi koji nikad nisu ništa postigli u životu. Svako dostignuće je velika stvar. Sve za šta je bio potreban napor je velika stvar. Sve što um zamisli, čovek može da ostvari, rekao je davnih dana Henri Ford. I znaš šta? Bio je u pravu. Sve ovo je poteklo iz nečije glave, misli, sna o nečemu. I onda se to i ostvarilo.
Na početku beše misao
Čitav naš svet je prvo bio nečija misao i onda je postao stvarnost. Naša stvarnost!
Pozivam te da veruješ u sebe i svoje snove. Napiši svoje ciljeve koje želiš da ostvariš na list papira i radi na njima svakodnevno! Ne možeš ni da zamisliš kako lako počnu da se ostvaruju.
Prelistavao sam neki stari rokovnik u kome sam zapisivao svoje ciljeve. Opet sam se šokirao koliko sam zapravo zapisanih ciljeva i ostvario tokom vremena. Lepo je kada vidiš o čemu si nekada razmišljao i vremenom dosta toga i ostvario.
Meni se to stalno dešava jer stalno zapisujem svoje ciljeve. Tako, posle nekog vremena, mogu da proverim koliko sam njih ostvario, koliko trenutno ostvarujem i koliko stvari nisam ni počeo.
Takođe, postoje i neki ciljevi od kojih sam u međuvremenu odustao ili sam ukapirao da nisu ostvarivi. Dešava se i to. Jednostavno, nekada se „zapališ“ za neku novotariju i kasnije odustaneš, bez nekog pravog razloga. Nekada odustaneš zato što naiđe pametniji ili veći cilj koji želiš da ostvariš.
Proces ostvarivanja ciljeva
Na početku sam ostvarivao one male, skoro neprimetne ciljeve. Kako je prolazilo vreme i ja sticao samopouzdanje, počeo sam da ostvarujem i one velike životne ciljeve. Savladao sam proces i počeo da verujem u njega, a i u sebe. Stvari su počele da se dešavaju. Promenio sam pregršt poslova, pokrenuo sopstveni biznis, kupio nekretninu, dobio glanc nov službeni auto. Preuzeo sam ga u salonu automobila. Još uvek ne mogu da verujem iako sam sa njim već prešao 1400km.
Tehnika ispisivanja ciljeva
Pisanje ciljeva je najjeftiniji način da sebi popraviš život. Čitava investicija je nova sveska i hemijska olovka ili penkalo za pisanje i to je to. A ništa neće toliko uticati na tvoj život i toliko ga promeniti kao svakodnevno ispisivanje ciljeva.
Za početak zapiši na listu papira 10 ciljeva. Radi to svakodnevno. Kasnije možeš povećati broj ciljeva na 15 ili 20, čak i 50. Takođe, možeš ispisivati po 10 najvažnijih ciljeva iz različitih životnih svfera npr. novac, posao, karijera, porodica, zdravlje, fitnes, investicije…
Dobra stvar je što nema limita. Možeš zapisati sve što ti padne na pamet. Nema nikakvog ograničenja ni po broju ciljeva niti po broju sfera u kojima želiš nešto da ostvariš. To je neverovatan proces.
Ciljeve ispisuj u sadašnjem vremenu i napiši rok za njihovo ostvarenje, kako bi mozak imao realniji osećaj. Bitno je da si ti nosilac cilja, jer tvoji ciljevi samo od tebe zavise! Ne nameći svoje ciljeve drugima niti piši ciljeve u nečije ime. Ciljevi su lična, skoro pa intimna stvar.
Realizacija ciljeva
Opet, samo ispisivanje ciljeva neće napraviti nikakvu razliku u tvom životu, ako ti ne odlučiš da svoj život promeniš. Moraš da doneseš jasnu i nepokolebljivu odluku da ćeš svakodnevno zapisivati ciljeve i da ćeš zapisane ciljeve i da ostvariš, bez odlaganja.
Cena je toliko visoka da moraš da promeniš pregršt loših navika i način razmišljanja kako bi ostvario svoje ciljeve. Nije to nimalo lak proces, ali je osećaj fenomenalan kada shvatiš da si u tome uspeo.
Ništa ti ne daje snagu za napred kao pogled na ostvarene ciljeve. A kako bi ih uvek imao u vidu, moraš da ih zapišeš na papir i sačuvaš kako bi u nekom trenutku mogao da vidiš koliki si zapravo put prešao od momenta zapisivanja cilja do njegove realizacije. To je plod tvoje odluke!
Prepreke na putu
I shvati da se neće svi ciljevi ostvarivati željenom brzinom, niti će se ostvarivati željenim redosledom, ali će se sigurno ostvarivati. Jednom kada ovladaš veštinom postavljanja i ostvarivanja ciljeva ništa te ne može zaustaviti. Postaćeš nalik nabujaloj reci, lokomotivi u punoj brzini ili možda cunamiju koji juri ka obali u svoj svojoj snazi.
Postaćeš nezaustavljiv. Postaćeš ono što želiš. Postaćeš najbolja verzija sebe!
Ko ima cilj nađe način, ko nema cilj nađe izgovor!
Zapiši i ostvari svoje ciljeve, izgovori su za jadnike!
Skoro mi je supruga rekla, posle jednog razgovora o tome šta želi postići u životu, da sam ja zapravo veoma nesrećan čovek. Nisam se složio sa tim. Jednostavno težim da ostvarim neke stvari i to me gura ka napred. Kada ostvarim nešto sa svog spiska ciljeva, ja jednostavno dopišem neki novi koji mi pomaže da nastavim dalje.
Sada sanjam velike snove. Znatno veće od onih koje sam sanjao pre samo par godina. Prosto želim da nateram sebe da radim na tome, a ne da uzaludno gubim veoma na gluposti.
Sve one male dnevne pobede nemaju nikakav značaj ako posle njih ne dođe ostvarenje nečeg velikog i epohalnoh, da ti zastane dah ili makar knedla u grlu. To ti daje polet, energiju i krila koja te nose u nebeske visine. Ništa ne može zameniti osećaj uspeha u onome što radiš. Takođe, ništa ne može zameniti uspešno ostvaren cilj. Taj osećaj svrhe i pobede nad svetom, pa i nad samim sobom je nemoguće opisati. To se jednostavno mora probati.
SMART ciljevi
Često volim da se podsetim šta to treba cilj da ima kako bi bio pravi cilj.
1. Specifc – Cilj treba da je SPECIFIČAN, odnosno konkretan i jasan. Da bi to postigao, odgovori na što više pitanja kao što su: Šta tačno želim da ostvarim? Zašto mi je ovaj cilj važan? Ko je sve uključen u ostvarenje ovog cilja? Gde će se ovaj cilj realizovati? Šta mi je potrebno da bih realizovao/la ovaj cilj?
2. Measurable – Cilj treba da je MERLJIV, odnosno da postoje kriterijumi za merenje napretka. Pored toga što je važno da znaš šta je tačno potrebno da se desi da budeš siguran da je cilj realizovan, merljivost cilja doprinosi tome da možeš da pratiš svoj napredak tokom vremena i na taj način prilagođavaš svoje ponašanje ukoliko je to potrebno.
3. Achievable – Cilj treba da je OSTVARIV, odnosno u skladu sa raspoloživim resursima. Tačno je da naši ciljevi treba da budu inspirativni i motivišući i, isto tako, potrebno je da budu realni i ostvarivi. Na taj način postaje jasno šta je sve potrebno da uradiš kako bi zaista realizovao ono što si zacrtao.
4. Realistic – Cilj treba da je REALAN ili RELEVANTAN, odnosno da vam je zaista važan. Često postavljamo sebi ciljeve koji nisu „naši“, već su samo društveno prihvatljivi. Proveri da li imaš odgovor na pitanja: Zašto je ovaj cilj meni važan? Šta će mi ostvarenje ovog cilja doneti? Da li je u skladu sa mojim drugim ciljevima?
5. Time bound – Cilj treba da je VREMENSKI ODREĐEN, odnosno da postoji rok do kada želimo da ga ostvarimo. Važno je znati do kada je potrebno da se cilj ostvari, kao i kada počinjemo da radimo na tom cilju, kako bi svoju motivaciju dodatno podstakao. Na taj način podstaći ćeš sebe da se bolje organizujeđ i jasno postaviš prioritete.
Dugo sam nalazio izgovore zbog toga. Najčešći mi je bio kako nemam početnog kapitala da uložim i da ga uvećam. Primamljiva, lepa, velika i opasna laž koja me je dugo držala podalje od ličnog uspeha. To je nešto na šta nailazim kod velikog broja ljudi. Lako sebi objasne zašto im je teško da rade za sebe.
I to samo na početku, metodom slučajnog uzorka. Kada ovladaš materijom i upoznaš svoje tržište, ti brojevi će se samo uvećavati. Od 10% uspešno realizovanih prodaja, popećeš se na 15, pa 20, 30, 50%. Najuspešniji prodavci imaju procenat od 90% uspešnosti.
Zašto?
Zato što znaju svoje kupce, znaju svoj proizod ili uslugu i imaju ogromno samopouzdanje da to izguraju do kraja.
Sam tekst pišem sebi kao podsećanje na stvari koje su se dogodile, kao i za one koje tek treba da se dogode. Tekstovi mi pomažu da uobličim svoje misli i razmotrim neke ideje, pre nego li krenem da ih realizujem.
Ukoliko ti tekstovi pomažu, nastavi da ih čitaš. Ukoliko ne, ostavi komentar, kako bi smo mogli da ih unapredimo!
Svi naslovi knjiga u tekstu su linkovani ka novinarnica.net.
Sva izdanja je moguće naći i preko aplikacije Knjižara Delfi, Bookmate, kao i Edenbooks. Uživaj u čitanju!
Oduvek sam težio sopstvenoj kompaniji i radu za sebe. Moje prvo zaposlenje je bilo u sopstvenoj kompaniji. Neznanje i loš izbor partnerske firme doveli su do toga da je taj, ah, biznis trajao samo godinu dana.
Prava i jedina istina je da mi sami utičemo na naš životni put i naše zaposlenje. I ako ne shvatimo da uvek, ali UVEK radimo za sebe, teško ćemo postići pravi napredak.
Zato većina karijera izgleda tako da se zaposlimo, naučimo posao, upoznamo klijente i onda napredujemo. Kada prevaziđemo ponuđeni napredak, onda se odlučimo da napravimo nešto svoje. I tu problemi (izazovi) tek počinju.
Već sam rekao da u školi ne naučimo ni posao za koji se školujemo kako treba, a već treba da osmislimo sopstveni biznis.
Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da kompanija i znači udruživanje više ljudi radi postizanja nekog cilja ili rešavanja nekog problema. To je kompleksna organizacija. Profit se pravi razlikom u ceni. To je ono šta dobiješ od zaposlenog i koliko ga na kraju platiš.
E sada, nisam rekao da kapital nužno mora da bude tvoj. Naravno, može biti i pozajmljen. To nosi povećani rizik od neuspeha, ali ujedno deluje i kao velika motivacija ka napred.
Moj početni kapital je bila jedna moja mesečna plata. To je to.
I krenuo je da se krcka i pre nego li je firma postala zvanična. Košta registracija firme, koštaju menice u banci, košta sve što nisi imao pojma da košta dok si radio u nekoj drugoj firmi. Papir za štampu, gorivo, servis automobila, kafa pa i toalet papir kojim si gađao kolege po hodnicima u predhodnim kompanijama.
Vrlo brzo shvatiš da ukoliko želiš napred ne možeš gledati unazad. Pomiri se sa tim, plati cenu unapred i nastavi dalje!
Vrlo brzo sam bio u poziciji da uplaćujem pozajmice osnivača za likvidnost. To je ono kada daješ robu na odloženo, pa nemaš gotovog novca da platiš dobavljače, obaveze prema državi i sl. Rekao bi neko pa biznis praviš da zarađuješ, a ne da ga plaćaš iz sopstvenog džepa. I to je tačno. Ali, ako veruješ u svoj biznis, ponekad ćeš morati da se žrtvuješ za njega. Zapravo, žrtvovaćeš se jako često za njega.
Kada treba da se u jednom danu uradi gomila stvari za dva dana, provejava mi kao postati Menadžer za minut. Kada prodaja stane, setim se Gerila markeringa i kako dobiti publicitet sa veoma malim ulaganjem novca.
I dobro je imati makar teoretsko znanje o svemu tome. Zna često da bude korisno. Takođe, predlažem da pronađeš mentora i platiš šta i koliko košta, mada se često cena ne izražava u novcu.
Mentor
Mentor je neko ko je to što ti želiš već postigao nekada davno, na neki svoj način i pod drugim okolnostima. Ali zna da razluči šta je dobro, a šta ne. I slobodan je da ti da savet bez da ga tražiš. I da ti ga ne da kada ga tražiš!
Mogu slobodno da zaključim da je sopstveni biznis jedno neverovatno putovanje i avantura koja nam otkriva ko smo mi u stvari. I daje nam šansu da se usput popravimo i postanemo bolja osoba. Ili makar osoba sa upgrejdovniim poslovnim veštinama.
I da, pored najboljih šansi, može se desiti da ne uspeš. Takođe, i kada pomisliš da su za nešto šanse izgubljene, univerzuma se potrudi da ti pokaže da nisu.
Možda je predhodna godina nekome bila dobra. Ipak, za većinu kompanija bila je pravi debakl. Bez obzira na prošlogodišnji rezultat, ovo je nova godina i sutra kreće novi mesec. Brojač se vraća na nulu i kreće se sve iz početka.
Novi mesec u prodaji
Za nas u prodaji to znači pokret. Godina je za nama, januar je za nama, sutra kreće trka za mesec februar. I nije poenta trkati se sa drugima ili protiv njih. Pravi trkači znaju da je jedina prava disciplina zapravo trka sa samim sobom. Kako biti bolji nego prošlog meseca, kako biti bolji nego prošle godine u ovo vreme? To su pitanja koja najbolji postavljaju sebi. Oni se ne trkaju protiv drugih, već samo i isključivo protiv sebe.
Ja sutra izlazim na teren i kao mnogo puta do sada, tražim one kupce koji žele da sarađuju samnom, koji koriste moje proizvode i mogu da ih priušte. Ostale velikodušno prepuštam konkurenciji. Moje vreme je veoma ograničen resurs i ne želim da ga trošim na unapred izgubljene bitke. Naravno, ne pretpostavljam. Koristim priliku da obiđem svakog potencijalnog klijenta u mom reonu, ali vreme kod njih trošim različito, prema dosadašnjoj zasluzi. Onaj ko svojom potažnjom zasluži moje vreme, ja mu ga i darujem.
Prodaja je igra velikih brojeva. Naravno, ako znaš šta radiš. Neke statistike kažu da prosečni prodavci provedu samo 90 minuta sa svojim klijentima dnevno. To znači da ako ti provedeš 180 minuta dnevno kod svojih kupaca, već si duplo bolji od proseka. A to će pokazati i tvoja prodaja. Ona će biti znatno bolja od proseka. Naravno i tvoj novčanik će biti puniji od proseka. Znatno puniji!
Samo najbolji mogu iste proizvode prodavati istim kupcima iznova i iznova. To je suština posla. Pojednostavljeno do krajnjih granica, ali nikako jednostavno. Zato je prodaja jedan od najtežih poslova na svetu za koji svako od nas misli da može da ga radi.
Naravno, nekada ćeš kod nekog kupca ispasti iz igre. Nekada ćeš pronaći nekog novog. Poenta je u tome da održavaš svoju poziciju i polako napreduješ. Svaki korak napred, približava te krajnjem cilju. Ma koliko on mali i nebitan bio u tom trenutku. Na kraju se gleda čitav zbir.
Male svakodnevne stvari su ono što na kraju napravi razliku! Veliku, veoma veliku razliku!
