Sve se dešavalo skoro pa neverovatno. Kao kada u filmu žele nešto da prenaglase. Zakleo bih se da sam par scena sopstvenog života odgledao kao usporeni snimak.
Malerozni niz je počeo da se menja. Jedna mala pobeda, jedna završena stvar, jedna gotova situacija sa dobrim ishodom počela je da menja ostatak dana na bolje. Makar ono što je bilo u mojoj moći.
Sve što je potrebno jeste ostati na istom kursu i raditi na tome da završiš ono što si planirao tog dana. Fokus i cilj. Zapravo, fokusiraj se samo ma svoj krajnji cilj, a delaj korak po korak. Svaka pobeda se broji, ma koliko mala i nebitna bila (našao si parking mesto, stigao na vreme na sastanak, pronašao maramicu kada ti treba…) sve su one tu da te ohrabre da nastaviš dalje. Na pravom si putu.
Uvek može gore, ali i bolje
Biće loših dana. Biće gorih dana! Biće i ovakvih da poželiš da se nisi ni rodio! Ali, ma koliko da je dan loš, u njemu ima nečeg dobrog – pogled žene koju voliš, osmeh zadovoljnog deteta, mala neprimetna pobeda… Biće ti dovoljni da nastaviš dalje.
Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.
„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.
Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.
„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“
Skriveni svetovi u nama
Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.
Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.
U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.
Danas sam shvatio da, u životu, postoji vreme za sve. Takođe, može se desiti da za neku stvar još nije došlo pravo vreme. Ti nisi spreman za nju ili ona za tebe. I to je u redu.
Nema loše investicije, samo nedovoljnog znanja o polju u kom investiraš. I kada kažem znanje to znači ozbiljno znanje. Površno poznavanje onoga u šta ulažeš može biti pogubnije od bilo kog pada ili rasta vrednosti.
Ja ne želim nikoga da savetujem kako i u šta da ulaže svoj novac. Takođe, želim svakome ko želi da se bavi investiranjem ukažem da je neophodno dobro poznavanje proizvoda ili usluge, dobro poznavanje tržišta, dobro poznavanje konkurencije i dobro poznavanje poslovnih prilika i poslovne klime.
Isto tako je i sa poslom. Biznis može da bude veliki trošak i briga ili dobra investicija u budućnost. Naravno sve zavisibod tebe i tvoje rešenosti da izguraš sve probleme i nedaće na koje nailaziš.
Treba posebno obratiti pažnju na skrivene troškove biznisa. Oni odvlače pažnju, energiju i novac. Zato je veoma važno imati vrhunske saradnike u svim oblastima poslovanja. Ljudi koji znaju svoj posao koštaju više, ali na kraju to je cena koju moraš da platiš kako bi imao uspešno poslovanje.
Investiranje iz biznisa
Možda ljudima ne izgleda tako, ali dobar biznis i pozitivan protok novca (cash flow) su osnova za dalje investiranje. Robert Kiosaki takve ljude naziva pravim investitorima. Oni investiraju iz postojećeg biznisa i na taj način dodatno angažuju svoj kapital da stvara profit. Vrlo često (i rado) pozajmljuju dodatni novac od banaka kako bi napravili još dodatnih profitabilnih investicija.
Za sve stvari vezane za biznis i investiranje savetujem da se dodatno posavetujete sa knjigovođom i advokatom. Biznis i investiranje nose određene rizike i može se dogoditi da izgubite novac. Zato budite obazrivi.
Opet, osećam kao da sam se zaglavio u nekom vakuumu i ne mogu ni napred ni nazad. Vreme je da donesem odluku, a nisam to u stanju. Prosto sam u trilemi šta uraditi dalje. Okrećem se oko tri opcije, a svestan sam da moram da izaberem jednu.
Često sebi postavljam to pitanje i odgovor je uvek pozitivan. Čak, uvek želim da kreiram promene u svom životu, jer jedino tako mogu da upravljam promenama, ali i sopstvenim životom. To je jedini način da potpuno preuzmeš odgovornost za svoje postupke.
Šta ti je život. Uvek postoji poneki kamenčić koji žulja.
Do sada sam donosio odluke bazirane na činjenicama, sopstvenim težnjama i unutrašnjem osećaju. Naravno da sam donosio i pogrešne odluke, ali su to bile moje odluke. Ponosan sam na samostalnost u njihovom donošenju. Sve one su me dovele do ovog trenutka. Opet, pokušavam već neko vreme da se izbavim iz ove situacije. To sve što me je dovelo ovde, neće me dovesti na neka nova mesta. Ne možeš starim veštinama praviti nove stvari. Moraš napred.
Kao u pokeru kada imaš dobre karte. Možda dobiješ po koju ruku, ali na kraju sa jednom lošom procenom izgubiš partiju. I ne, nije do karti. Do tebe je.
U ovom slučaju, do mene je. Moram da odigram ovu ruku sa lošim kartama.
Sa 40 nisi više mlad, ali nisi ni mator. Smatraš da si mogao i trebao da postigneš više, ali nisi. Osećaš veliku odgovornost i pritisak. Da li je pravi trenutak sada ili još moram da čekam? Budi siguran da još ima vremena da ostvariš svoje snove!
Što se mene tiče, završene su olimpijske igre. Novak Đoković je izgubio polufinale i na kraju mu je izmakla čak i bronzana medalja. Veoma iznerviran i revoltiran, shvatio sam da imamo isti problem koji nas muči. Nedostatak fokusa!
Lično nikada nisam verovao u multitasking, pa ga i veoma retko praktikujem. Ja sam više tip koji ugasi radio kako bi parkirao auto, pogotovu kada sam pod tenzijom. Potrebno mi je da se fokusiram kada nešto radim. Inače napravim lom.
Da se vratim na temu fokusa. Kada ga ima premalo, to je sindrom poremećaja pažnje i potrebno je kliničko lečenje. Previše fokusa može dovesti do propusta na drugim poljima. Zato ću uvesti pojam kontrolisanog fokusa. To je potreba da se u određenom momentu budeš fokusiran samo na jednu stvar. Ako je to posao onda se fokusiraj samo na to da ga završiš što bolje i što pre.
Svi mi znamo šta treba da radimo, samo što to jako često ne radimo. Zašto je to tako? Zato što smo tako programirani od samog rođenja pa sve do danas. Celokupno vaspitanje, verbalna i neverbalna komunikacija nas je napravila onim što smo. Dok god ne promenimo program, radićemo stvari pogrešno.
Dovoljno je da razvrstamo prioritete i ono što je stvarno važno za nas i naš razvoj, radimo potpuno fokusirano. Za to vreme ne sme ništa da nam odvlači pažnju, niti da dozvolimo da naš mozak igra igrice sa nama. Potpuni fokus će dovesti do najboljih rezultata. Podeljena pažnja će dovesti do toga da, poput Đokovića, imamo 5000 nebitnih fotografija i nijednu medalju sa olimpijade.
Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Kako spolja, tako i iznutra
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Završi započeto
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
Ranija iskustva i uspesi
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Veštine koje sam stekao su trajne
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Ja to mogu
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!
Neki napet dan je iza mene. Jeste bila nedelja, ali ne kao deo vikenda, već više kao deo užurbane svakodnevice. Još osećam ostatke tenzije od danas.
Toliko toga sam planirao da uradim, ali prosto se nije dalo. Ceo vikend sam proveo u nekoj jurnjavi. Na kraju jesam sve stigao, ali po cenu ozbiljnog nerviranja. I sutra je već ponedeljak. Ne volim kada za vikend nemam vremena da odmorim od svega i da se pripremim za posao koji me čeka.
Dobro urađena priprema štedi vreme, ali više od toga daje samopouzdanje i smisao onome što radiš. Kada si spreman, ništa ne može da te iznenadi. Ne moraš bespotrebno da improvizuješ. Veće su šanse da uspeš, je se klijenti ne spremaju za kupovinu, a prodavci se spremaju za prodaju. Na žalost, ja nisam spreman za sutrašnji dan. Bar nisam spreman onoliko koliko smatram da je potrebno.
Uspeo sam metodom „švajcarskog sira“ da odradim tananu pripremu između dve obaveze koje sam imao. Iskreno, voleo bih da sam malo više vremena odvojio za to. Imam utisak da su se dva dana vikenda istopila kao kap kiše po vrelom danu. Nestala su kao da ih nije ni bilo.
Često imam utisak da drugi ljudi upravljaju mojim životom, a da ja samo pratim šta mi kažu. I opet na kraju ispadne kako ne treba. Niti je onako kako ja želim, niti je onako kako drugi žele. Sve u svemu, život počinje da mi liči na protraćeno vreme. I najgore u svemu je to što prolazi. Neće se vratiti. Neće ga biti više.
Kada pogledam unazad, toliko toga sam postigao, ali smatram da je žrtva bila prevelika. Svaki uspeh je skupo plaćen. Isto tako i neuspeh, možda i više. Život na žici dok ispod sebe ne vidiš jasno dubinu ponora, više zvuči kao scena iz filma nego sekvenca iz stvarnog života. Samo, meni se ova sekvenca ponavlja iznova i iznova. Od jutra kada otvorim oči, do ovih besanih noći kada pišem, umesto da spavam.
Da li je bilo nečeg dobrog u danima za nama? Jeste, to je nesporno. Samo smatram da je trebalo da ga bude više, s obzirom na uloženi napor. I da se razumemo, ne pričam o fizičkom, već o intelektualnom naporu koji mnogo više iscrpi organizam. Rešavanje problema je uvek teže od bilo čega drugog.
Iako sam se navikao na ovakav tempo života i rada i dalje mi se čini da nisam stavio svoj život pod svojom komandom. Kao da je još uvek jednim delom okupiran. Težim finansijskoj samostalnosti, težim nekim idealima boljeg i lepšeg života, sređenijeg životnog prostora i više vremena sa ljudima sa kojima bih voleo da se vidim. Naravno, po neko putovanje van zemlje nije na odmet. A upravo taj deo života ne kontrolišem. On je u rukama drugih ljudi, koliko god pokušavao to da promenim.
Sabiram se i oduzimam. Menjam taktike i strategije, ali ono što uspem da postignem je malo i nedovoljno. Bar iz moje perspektive. Voren Bafet, američki investitor i milijarder zastupa tezu da je spor napredak jedini pravi način da neko uspe u životu. Naravno, ako deo svog zarađenog novca pametno investira. Ja jesam investirao, ali mi se čini da nisam dovoljno. Radim na tome da to promenim.
Trudim se da čitam knjige i članke na temu uspeha, prodaje, investiranja i sl. Ima tu dosta pametnih stvari koje niko od nas ne može da smisli dovoljno brzo. Zato je dobro sakupljati i tuđa iskutva i razmišljanja. To je vid investiranja koji štedi naše vreme i resurse. Takođe, ubrzava i naš razvoj.
U planu mi je bar jedna napisana i objavljena knjiga ove godine. Takođe, plan mi je da razvijem sopstvenu firmu, jer me nervira da radim za druge. Mišljenja sam da tako jedino mogu da dam svoj puni potencijal. Jedino tako mogu da se ostvarim. Najveći plan koji imam je potpuna finansijska nezavisnost i dovoljno slobodnog vremena da radim ono što hoću, kako hoću i kada hoću. Da ne moram nikome da polažem račune.
Dok plivam u sopstvenom životnom haosu, izgleda mi kao da se udaljavam od obale. Više nego ikada radim na ostvarivanju tuđih snova, a trebalo bi da radim na ostvarivanju sopstvenih. Doneo sam odluku da krenem da radim na ostvarivanju sopstvenih snova i radim na tome svakoga dana po malo. I siguran sam da posle nekog vremena počeće da se vide rezultati.
Svi mi želimo više i bolje. U svakom trenutku očekujemo da budemo bolji u svemu što radimo. Takmičimo se sa drugima, takmičimo se sa samim sobom, takmičimo se sa vremenom. Uvek želimo da budemo najbolja verzija sebe.
Sve što pišem na ovim stranama je prošlo kroz neko moje iskustvo i dobilo patinu vremena, pre nego li sam i odlučio da pišem o tome ili objavim. Svi primeri su lično moji i čitavo iskustvo sa ovih strana je lično moje. Uvek polazim od pretpostavke da ukoliko ja nešto mogu da postignem, onda to svako može.
Tako je i sa gore postavljenim pitanjima. Ona su primer ličnih nedoumica i strahova kojih se još uvek nisam oslobodio u potpunosti. Imao sam razne velike i male uspehe, ali isto tako i ozbiljne padove tokom svog života. Iz nečega sam naučio, iz nečega sam profitirao, ali puno puta sam i izgubio. Ustao sam i nastavio dalje. Opet, ostala su ova pitanja koja me neprestano proganjaju.
Zašto je sve ovo što pišem lakše primeniti na drugima nego na sebi? Zašto je lakše unaprediti nekog drugog, nego postati najbolja verzija sebe? Da li nam fali još nešto osim samodiscipline da uspemo u tome?
Valjda zato ima puno uspešnih sportista, a malo uspešnih ljudi. Pravila su ista za uspeh u svim područijima, ali nekako lakše je odustati. Lakše je ostati u prosečnosti, nego iskoračiti u svet uspešnosti.
Lagano, dolazimo do suštine zašto ne postajemo najbolja verzija sebe. Suštinski ne volimo ono čime se bavimo i ne osećamo dovoljno veliku strast koja nas gura i u onim najtežim trenucima. Duboko u sebi znamo šta treba i kako da uradimo i budemo bolji, ali jednostavno to ne uradimo. Postignut rezultat nas ne ispunjava. Ne doživljavamo uspeh na tom polju kao lični uspeh, već kao nametnut sa strane.
Promeni taj šablon u kom si predugo zarobljen. Donesi odluku da ćeš od danas neprekidno raditi samo na ostvarenju sopstvenih snova/želja/ciljeva i da si spreman da platiš punu cenu unapred, ma kolika ona bila! Ne postoji puno težih odluka od ove, ali posle nje, ne postoji lakši i bolji život ispunjen ostvarenošću.
Prelistavao sam neki stari rokovnik u kome sam zapisivao svoje ciljeve. Opet sam se šokirao koliko sam zapravo zapisanih ciljeva i ostvario tokom vremena. Lepo je kada vidiš o čemu si nekada razmišljao i vremenom dosta toga i ostvario.
Meni se to stalno dešava jer stalno zapisujem svoje ciljeve. Tako, posle nekog vremena, mogu da proverim koliko sam njih ostvario, koliko trenutno ostvarujem i koliko stvari nisam ni počeo.
Takođe, postoje i neki ciljevi od kojih sam u međuvremenu odustao ili sam ukapirao da nisu ostvarivi. Dešava se i to. Jednostavno, nekada se „zapališ“ za neku novotariju i kasnije odustaneš, bez nekog pravog razloga. Nekada odustaneš zato što naiđe pametniji ili veći cilj koji želiš da ostvariš.
Proces ostvarivanja ciljeva
Na početku sam ostvarivao one male, skoro neprimetne ciljeve. Kako je prolazilo vreme i ja sticao samopouzdanje, počeo sam da ostvarujem i one velike životne ciljeve. Savladao sam proces i počeo da verujem u njega, a i u sebe. Stvari su počele da se dešavaju. Promenio sam pregršt poslova, pokrenuo sopstveni biznis, kupio nekretninu, dobio glanc nov službeni auto. Preuzeo sam ga u salonu automobila. Još uvek ne mogu da verujem iako sam sa njim već prešao 1400km.
Tehnika ispisivanja ciljeva
Pisanje ciljeva je najjeftiniji način da sebi popraviš život. Čitava investicija je nova sveska i hemijska olovka ili penkalo za pisanje i to je to. A ništa neće toliko uticati na tvoj život i toliko ga promeniti kao svakodnevno ispisivanje ciljeva.
Za početak zapiši na listu papira 10 ciljeva. Radi to svakodnevno. Kasnije možeš povećati broj ciljeva na 15 ili 20, čak i 50. Takođe, možeš ispisivati po 10 najvažnijih ciljeva iz različitih životnih svfera npr. novac, posao, karijera, porodica, zdravlje, fitnes, investicije…
Dobra stvar je što nema limita. Možeš zapisati sve što ti padne na pamet. Nema nikakvog ograničenja ni po broju ciljeva niti po broju sfera u kojima želiš nešto da ostvariš. To je neverovatan proces.
Ciljeve ispisuj u sadašnjem vremenu i napiši rok za njihovo ostvarenje, kako bi mozak imao realniji osećaj. Bitno je da si ti nosilac cilja, jer tvoji ciljevi samo od tebe zavise! Ne nameći svoje ciljeve drugima niti piši ciljeve u nečije ime. Ciljevi su lična, skoro pa intimna stvar.
Realizacija ciljeva
Opet, samo ispisivanje ciljeva neće napraviti nikakvu razliku u tvom životu, ako ti ne odlučiš da svoj život promeniš. Moraš da doneseš jasnu i nepokolebljivu odluku da ćeš svakodnevno zapisivati ciljeve i da ćeš zapisane ciljeve i da ostvariš, bez odlaganja.
Cena je toliko visoka da moraš da promeniš pregršt loših navika i način razmišljanja kako bi ostvario svoje ciljeve. Nije to nimalo lak proces, ali je osećaj fenomenalan kada shvatiš da si u tome uspeo.
Ništa ti ne daje snagu za napred kao pogled na ostvarene ciljeve. A kako bi ih uvek imao u vidu, moraš da ih zapišeš na papir i sačuvaš kako bi u nekom trenutku mogao da vidiš koliki si zapravo put prešao od momenta zapisivanja cilja do njegove realizacije. To je plod tvoje odluke!
Prepreke na putu
I shvati da se neće svi ciljevi ostvarivati željenom brzinom, niti će se ostvarivati željenim redosledom, ali će se sigurno ostvarivati. Jednom kada ovladaš veštinom postavljanja i ostvarivanja ciljeva ništa te ne može zaustaviti. Postaćeš nalik nabujaloj reci, lokomotivi u punoj brzini ili možda cunamiju koji juri ka obali u svoj svojoj snazi.
Postaćeš nezaustavljiv. Postaćeš ono što želiš. Postaćeš najbolja verzija sebe!
Ko ima cilj nađe način, ko nema cilj nađe izgovor!
Zapiši i ostvari svoje ciljeve, izgovori su za jadnike!
