Suština prodaje
Suština
Daj svoj maksimum
Brendiranje
Kada ide, pojačaj…
Sistem
Ne kritikuj čoveka pre nego li obuješ njegove cipele. Beker
Vreme je.
Usudi se da umesto da sanjaš velike snove, realizuješ velike ciljeve. J. K. Rolling
Pravi put je često krivudav. Nepoznati autor
To je jedan martovski u pravo vreme! To si ti!
Trebalo bi da redefinišem svoje ciljeve. Neke sam od njih ostvario, a na nekim još uvek radim. Mada, sada sam prelistao neke stare napisane (zapravo iskucane u telefonu) ciljeve i ukapirao da to baš i nije tako.
Ovo što sledi je jedna od listi koju držim u telefonu, pa može poslužiti kao primer rekapitulacije.
„Onda kada je želja za pobedom veća nego strah od poraza, imate šansu. Niko ne pobeđuje uplašen.“
Opet da napomenem, ovo su neki moji ciljevi, pokretači i motivatori. Potpuni je uredu da se niko ne složi sa tim i potpuno je uredu da se složi. Svakako savetujem da svako napravi svoju listu koju može da ažurira na nedeljnoj bazi.
Svako treba da koristi ono što smatra najboljim za sebe. Akcenat je da radi na sebi. Samo pisanje ciljeva i detaljno planiranje neće dati nikakve rezultate ako ne preduzmeš akciju. Mnoge sjajne ideje, ciljevi i planovi su propali zbog nedostatka akcije. Ne dozvoli da se to dogodi i tebi.
Redefiniši se odmah!
Radim. Pokušavam da izvučen najbolje iz sebe i stvorim bolji svet za svoju porodicu. Borba je bespoštena, ali se ne predajem. Dajem sve od sebe i malo više od toga. Menjam taktiku i strategiju, ali ne odustajem od onoga što sam zacrtao da ostvarim. Želim da postanem pobednik!
Možda to ide sa godinama. Kao deca, živimo u mehuru bezbrižnosti kojim nas naši roditelji oktuže. Zaštita koja nam pružaju čini da svet izgleda kao bolje mesto. Sad smo mi ti koji svojoj deci obezbeđuju bezbrižan život i detinjstvo. Prvo gledamo da podmirimo njihove potreba, a za nas šta ostane.
Svakako, veliko iskustvo u poslu i u životu su mi pokazali da „ono što um zamisli, to može i da se ostvari“, ali prvo mora da se napiše na papir. I ako na početku beše misao, ništa se ne dešatva dok se ta misao ne napiše na papir. To je njena prva manifestacija u materijalnom svetu. To je prvi pokazatelj da sve počinje od misli. Neophodno je uložiti vreme, energiju i emociju kako bi se to ostvarilo.
Surov svet je napolju. I postaje sve suroviji. Nije više dovoljno učestvovati, moraš i pobediti. Pre svega sebe i svoju lenjost. Moraš izazvati kod sebe osećaj za hitnost. Odlaganje izvršenja obaveza može presudno uzicati na tvoj život. Dobra prilika ne dolazi često, zato moraš biti spreman da je prepoznaš i iskoristiš onda kada ti se ukaže. Kako znam to? Platio sam najskuplju školu koju možeš zamisliti. Lično sam proživeo sve o čemu pišem. Svaki poraz i svaka pobeda su lični i moji. Ja sam ih ostvario.
Ne postoji drugi način da nešto ostvariš, osim da deluješ. I naravno, budi spreman da puno puta pogrešiš, padneš i podigneš se pre nego šti uspeš u onome što si naumio. Zato je važna odluka. Ona ima snagu da nas obaveže da nešto što započnemo i završimo na kraju.
Jer, pobednik se ne rađa, pobednik se postaje.
Dan kao i svaki drugi, a opet različit, kao i svaki drugi. Naporan, ali ispunjen. Nepredvidiv, a opet ukalupljen.
Davnih dana sam čuo da zapravo ne umem da želim, jer mi se svaka želja izjalovi ili na kraju ne ostvari. Nisam posvetio pažnju tome, ali sam se te rečenice stalno prisećao. Gotovo ništa mi nije polazilo za rukom dug vremenski period. Želeo sam da znam zašto. I što je najvažnije, želeo sam to i da promenim.
To je bila prva stvar koja mi je ukazala na to da ti je „život onakav kakve su ti misli“ koncept. Prilično jednostavna stvar, kada se gleda sa strane. Kako je razmišljanje najteža stvar na svetu, onda stvari postaju jasnije zašto je onakvo kakvo je. Mnogi ljudi bi pre umrli nego razmislili.
Svako od nas ima program koji nesvesni deo našeg bića permanentno izvršava i to je naša zona udobnosti. Na to smo navikli i znamo šta da očekujemo. Na žalost (ili na sreću), vrlo često je ta zona mesto iz koga želimo da pobegnemo, jer smo shvatili da možemo više i bolje, ali ne znamo kako. I pošto ne znamo kako, vrlo često i ostanemo zarobljeni tu gde jesmo i nikada ne pokušamo da to promenimo. Dobra je vest što ne moramo tu da ostanemo, jer je pronađen način kako da izađemo iz sopstvene zone tesne udobnosti.
Kada postavimo pitanje šta mi želimo u životu da postignemo ili uradimo uglavnom imamo odgovor. Neko želi da završi fakultet, neko da smrša, neko da nađe odgovarajuću osobu, a neko finansijsku nezavisnost.
Kako gore, tako dole. Kako dole tako gore. Smaragdna tablica
Principi koji nam omogućuju da preuzmemo kontrolu nad samim sobom su drevna učenja poznata kao Hermetikum.
I. Princip mentalnosti
“Sve je Um; Svemir je Mentalan, ili projekcija Uma”
II. Princip saglasnosti
“Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore.”
III. Princip vibracija
“Ništa ne stoji; sve se kreće; sve vibrira”
IV. Princip polarnosti
“Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i različito je jednako;
suprotnosti su po prirodi iste, ali drugačije po stepenu; krajnosti se susreću; sve su istine poluistine;
svi se paradoksi mogu pomiriti.”
V. Princip ritma
“Sve se kreće gore-dole; sve ima svoje plime i oseke; sve se stvari uzdižu i padaju; njihanje klatna
se odražava u svemu; količina njihanja udesno jednaka je količini njihanja ulevo; ritam sve
izjednačava.”
VI. Princip uzroka i posledice
“Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se dešava skladno Zakonu; slučajnost je ime neotkrivenog
zakona; postoje mnogi nivoi uzročnosti, ali ništa ne može izbeći Zakonu.”
VII. Princip pola
“Pol je u svemu; sve ima svoje muške i ženske principe; pol se manifestuje na svim nivoima.”
Istraži ova drevna znanja i preuzmi kontrolu nad sobom i svojim životom. Počni rad na usavršavanju sebe odmah!
Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!