Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.
„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.
Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.
„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“
Skriveni svetovi u nama
Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.
Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.
U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.
Nekada nije najbitnije biti najbolji. Dešava se da i najboljima ne ide. A kada njima ne ide, a najbolji su, šta da očekujemo mi ostali. Koje su naše šanse?
Biti najbolji sebi ili drugima je, u zadnje vreme, teško odvojiva stvar. Pomešana su nam očekivanja sa očekivanima okoline. Beskrajno želimo da impresioniramo druge, pre nego li sebe. Radimo ono što se od nas očekuje, a ne ono što želimo da uradimo u tom trenutku.
Momenat istorije koji to nije
Pišem post u svetlu finala US opena gde je najbolji teniser na svetu izgubio meč od drugoplasiranog. Nije uspeo da veže sva četiri grenslema u jednoj godini i time svetu pokaže da je stvarno najbolji. Naravno, reč je o Novaku Đoković i finalu US opena.
Često njega uzimam kao primer, jer je on najuspešniji čovek koga znam, a da pravi tako nebulozne i katastofalne greške kao i većina nas „običnih smrtnika“. I to ništa manje nego svi mi ostali, a opet je bolji od svih nas zajedno.
Ima veliki problem da ga ljudi prihvate, vole i poštuju. I kada se to na kraju dogodi, on kiksne. Isto se dogodilo na Olimpiskim igrama gde je bio tretiran kao prava zvezda, a isto je bilo i večeras u finalu US opena. Slično se dogodilo i pre par godina kada je ceo svet očekivao da uzme svoj prvi Roland Garos turnir. Nije uspeo. Tada nije.
Svi mi trpimo pritiske sa raznih strana da svoj posao odradimo mnogo bolje nego što ga radimo. Ponekad je to i izvan naših realnih mogućnosti. I kako bi udovoljili drugima, mi guramo sebe preko granica mogućeg. Nekada uspemo, a nekada ne. Češće će nam biti zamereno kada ne uspemo. Iako je to mizeran broj puta u odnosu na uspeh.
Očekivanja
Ne uspevamo da zadovoljimo očekivanja drugih, iako ih postavljamo kao svoja. Trudimo se iz petnih žila, ali nekada prosto ne ide. Nije tvoj dan, mesec ili čak cela godina. Dešava se! I mašinama treba povremeni remont, kamo li živom čoveku.
Besan sam što Đoković nije uspeo u „svom“ nastojanju. Ali više sam besan što to vreme nisam iskoristio pametnije. Iznervirao sam se i nabio sebi tenziju, kao da sam lično ja izašao na teren i izgubio. Srce mi tuče kao ludo i ne mogu da spavam. Da li je to ono što ja želim ili je nametnuto sa strane okoline?
To nije prirodno stanje stvari. To nije ono kako se stvari odvijaju. Nekada si najbolji, nekada najgori. Nekada si među zvezdama, a nekada na dnu. Ja sam lično doživeo da tokom leta na temperaturama od 40°C i više, ne mogu prodati klima uređaj! Ubijao sam sebe u pojam i nisam verovao da je to moguće. Pa, eto desilo se.
Nije lako prihvatiti poraz. Pogotovu u momentima kada misliš da si najbolji na svetu (možda stvarno i jesi najbolji na svetu). Nije lako početi iz početka, okrenuti novi list. „Nije lako ni prvi put ljubiti“, često je pričao jedan od mojih mentora. Ali je tako.
Često se prisetim priče o Fredy Mercury-u, već u poznom stadijumu bolesti, kada je došao u studio da snimi poslednnu pesmu sa albuma. Otpio je veću količinu votke direktno iz flaše i u cugu otpevao poslednji hit Qeen-a: „Show must go on“. Preminuo je par meseci posle toga.
E pa, „Show must go on“ i ja tebi! I ti meni! I Đokoviću i svima onima koji ne žele da odu bez traga da su nekada hodili ovim svetom.
Opet, osećam kao da sam se zaglavio u nekom vakuumu i ne mogu ni napred ni nazad. Vreme je da donesem odluku, a nisam to u stanju. Prosto sam u trilemi šta uraditi dalje. Okrećem se oko tri opcije, a svestan sam da moram da izaberem jednu.
Često sebi postavljam to pitanje i odgovor je uvek pozitivan. Čak, uvek želim da kreiram promene u svom životu, jer jedino tako mogu da upravljam promenama, ali i sopstvenim životom. To je jedini način da potpuno preuzmeš odgovornost za svoje postupke.
Šta ti je život. Uvek postoji poneki kamenčić koji žulja.
Do sada sam donosio odluke bazirane na činjenicama, sopstvenim težnjama i unutrašnjem osećaju. Naravno da sam donosio i pogrešne odluke, ali su to bile moje odluke. Ponosan sam na samostalnost u njihovom donošenju. Sve one su me dovele do ovog trenutka. Opet, pokušavam već neko vreme da se izbavim iz ove situacije. To sve što me je dovelo ovde, neće me dovesti na neka nova mesta. Ne možeš starim veštinama praviti nove stvari. Moraš napred.
Kao u pokeru kada imaš dobre karte. Možda dobiješ po koju ruku, ali na kraju sa jednom lošom procenom izgubiš partiju. I ne, nije do karti. Do tebe je.
U ovom slučaju, do mene je. Moram da odigram ovu ruku sa lošim kartama.
Sa 40 nisi više mlad, ali nisi ni mator. Smatraš da si mogao i trebao da postigneš više, ali nisi. Osećaš veliku odgovornost i pritisak. Da li je pravi trenutak sada ili još moram da čekam? Budi siguran da još ima vremena da ostvariš svoje snove!
Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Kako spolja, tako i iznutra
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Završi započeto
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
Ranija iskustva i uspesi
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Veštine koje sam stekao su trajne
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Ja to mogu
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!
Utorak je završen. Već je sreda. Kada vidim da je krenuo jun, već mislim da smo ostavili pola godine iza nas. I pomislim kako vreme neumitno teče. Svestan sam sadašnjeg trenutka, kao i toga da sve sve dešava u njemu. Isto tako vreme prolazi, nestaje i topi se poput pene na dlanu.
Artikli, klijenti, izveštaji… Kao dan mrmota motaju se na traci svakodnevno. Ustani i nastavi tamo gde si juče stao. Pozovi, okreni, obiđi, pošalji mail… Kreni iznova. Svaki novi mesec, svaki novi dan. Kao pucan iz pištolja označavaju start najvažnije trke. Trke sa vremenom.
U moru istih proizvoda, moraš pronaći „ono nešto“ što tvoji konkurenti nemaju. Baš tu tananu razliku koja će ti omogućiti da ga prodaš više od svih drugih. Svestan sam da nije neophodno prodati svima, već dovoljnom broju. Tako ostvareni target sada, neće ti predstavljati preveliki teret sledeće godine.
Prošlog meseca sam uzeo preveliki zalogaj i jedna sitnica je povukla čitavu buru nemilih događaja. Svestan sam da mi je pažnja podeljena i to takođe nije dobra stvar. Manje je ponekad bolje. Makar ti glava ostane na ramenima.
Zato sam doneo odluku da se fokusiram. Kada završim sa ovim lošim talasom, nastojaću da radim jednu stvar, ali da je radim najbolje što mogu. Šta god da je u pitanju, posveti ću se tome. Možda je svetlost Sunca zaslepljujuća, ali laser reže kamenje.
Prelistavao sam neki stari rokovnik u kome sam zapisivao svoje ciljeve. Opet sam se šokirao koliko sam zapravo zapisanih ciljeva i ostvario tokom vremena. Lepo je kada vidiš o čemu si nekada razmišljao i vremenom dosta toga i ostvario.
Meni se to stalno dešava jer stalno zapisujem svoje ciljeve. Tako, posle nekog vremena, mogu da proverim koliko sam njih ostvario, koliko trenutno ostvarujem i koliko stvari nisam ni počeo.
Takođe, postoje i neki ciljevi od kojih sam u međuvremenu odustao ili sam ukapirao da nisu ostvarivi. Dešava se i to. Jednostavno, nekada se „zapališ“ za neku novotariju i kasnije odustaneš, bez nekog pravog razloga. Nekada odustaneš zato što naiđe pametniji ili veći cilj koji želiš da ostvariš.
Proces ostvarivanja ciljeva
Na početku sam ostvarivao one male, skoro neprimetne ciljeve. Kako je prolazilo vreme i ja sticao samopouzdanje, počeo sam da ostvarujem i one velike životne ciljeve. Savladao sam proces i počeo da verujem u njega, a i u sebe. Stvari su počele da se dešavaju. Promenio sam pregršt poslova, pokrenuo sopstveni biznis, kupio nekretninu, dobio glanc nov službeni auto. Preuzeo sam ga u salonu automobila. Još uvek ne mogu da verujem iako sam sa njim već prešao 1400km.
Tehnika ispisivanja ciljeva
Pisanje ciljeva je najjeftiniji način da sebi popraviš život. Čitava investicija je nova sveska i hemijska olovka ili penkalo za pisanje i to je to. A ništa neće toliko uticati na tvoj život i toliko ga promeniti kao svakodnevno ispisivanje ciljeva.
Za početak zapiši na listu papira 10 ciljeva. Radi to svakodnevno. Kasnije možeš povećati broj ciljeva na 15 ili 20, čak i 50. Takođe, možeš ispisivati po 10 najvažnijih ciljeva iz različitih životnih svfera npr. novac, posao, karijera, porodica, zdravlje, fitnes, investicije…
Dobra stvar je što nema limita. Možeš zapisati sve što ti padne na pamet. Nema nikakvog ograničenja ni po broju ciljeva niti po broju sfera u kojima želiš nešto da ostvariš. To je neverovatan proces.
Ciljeve ispisuj u sadašnjem vremenu i napiši rok za njihovo ostvarenje, kako bi mozak imao realniji osećaj. Bitno je da si ti nosilac cilja, jer tvoji ciljevi samo od tebe zavise! Ne nameći svoje ciljeve drugima niti piši ciljeve u nečije ime. Ciljevi su lična, skoro pa intimna stvar.
Realizacija ciljeva
Opet, samo ispisivanje ciljeva neće napraviti nikakvu razliku u tvom životu, ako ti ne odlučiš da svoj život promeniš. Moraš da doneseš jasnu i nepokolebljivu odluku da ćeš svakodnevno zapisivati ciljeve i da ćeš zapisane ciljeve i da ostvariš, bez odlaganja.
Cena je toliko visoka da moraš da promeniš pregršt loših navika i način razmišljanja kako bi ostvario svoje ciljeve. Nije to nimalo lak proces, ali je osećaj fenomenalan kada shvatiš da si u tome uspeo.
Ništa ti ne daje snagu za napred kao pogled na ostvarene ciljeve. A kako bi ih uvek imao u vidu, moraš da ih zapišeš na papir i sačuvaš kako bi u nekom trenutku mogao da vidiš koliki si zapravo put prešao od momenta zapisivanja cilja do njegove realizacije. To je plod tvoje odluke!
Prepreke na putu
I shvati da se neće svi ciljevi ostvarivati željenom brzinom, niti će se ostvarivati željenim redosledom, ali će se sigurno ostvarivati. Jednom kada ovladaš veštinom postavljanja i ostvarivanja ciljeva ništa te ne može zaustaviti. Postaćeš nalik nabujaloj reci, lokomotivi u punoj brzini ili možda cunamiju koji juri ka obali u svoj svojoj snazi.
Postaćeš nezaustavljiv. Postaćeš ono što želiš. Postaćeš najbolja verzija sebe!
Ko ima cilj nađe način, ko nema cilj nađe izgovor!
Zapiši i ostvari svoje ciljeve, izgovori su za jadnike!
U proseku dnevno donesem preko 1000 odluka. Impozantan broj, moram reći. I ponosan sam što su to moje odluke. Naravno da ima i pogrešnih, ali su svakako bolje od onih koje nisam doneo.
Donesi odluku, pa makar i pogrešnu
Kada pogrešim, donesem novu odluku i nastavim dalje. Život i jeste jedna odluka za drugom, neprestano.
Kada mesec krene jako nikako nije vreme da usporavaš. Naprotiv!
Kada ne ide pojačaj. Kada ide POJAČAJ!
Neverovatna je moć kumulativnog napora. Pogotovu kada se otvara „zeleni talas“. Tada treba biti nezaustavljiv. Daj gas!
To je onaj period koji ti omogućuje da ispeglaš slabije mesece i one periode slabe tražnje. Zato je suludo da kočiš. Time činiš sebi kontrauslugu, jer kako sam već pisao, prodaja je maraton. Neku deonicu istrčiš brže, a neku sporije. Bitno je da završiš malo bolje nego prošlog puta. Kada tako postaviš stvari, vrlo brzo ćeš izbiti na čelo kolone.
Da li želiš više?
Ovaj koncept razumeju samo oni koji od života žele više i ne boje se da zato i rade više. Danas sam radio skoro 12 sati, ali ne zato što me je neko terao, već zato što sam prepoznao šansu da postignem više. Kao surfer koji hvata talas koji još nije razvio svu svoju snagu i lepotu. Par trenutaka kasnije on graciozno jezdi na svojoj dasci sa vetrom u kosi i kapima morske vode po ramenima. Uglavnom, praćen pogledima ostalih surfera koji razmišljaju:“ Imao je sreće!“
Lično, puno toga sam imao u životu, sreća nije jedna od tih stvari. Ustvari, sreća je počela da me prati tek onda kada sam davao sve od sebe, izgarao da završim započeto i istrajao do krajnjih granica ljudskog razuma. Kada veliko telo ide dovoljno brzo ono počne da krivi prostor i vreme oko sebe. Kosmos mu se klanja i podržava ga u njegovoj nameri.
Kako je jedino pitanje koje treba da postaviš sebi. Na taj način nijedna prepreka nije nesavladiva. Nijedna planina nije neosvojiva. „Dobar plan danas je bolji od najboljeg sutra.“ Zato što imaš prednost. Krenuo si i dobijaš zamajac.
Ništa nije bitnije nego da se pokreneš. Sila trenja je najveća kada telo miruje. Sve što se telo brže kreće, otpor je sve manji. Na kraju, sve je na samom materijalu. Od čega si sazdan?
Kažu da na vrhu nema gužve, a da je pogled fenomenalan. Verujem im na reč, ali biću siguran tek kada se i sam uspem do vrha. Sve je podređeno tome. Sve je prilagođeno tome. Nema velikog uspeha bez pripreme i velikog truda, odricanja i suzdržavanja. To je strater pak uspeha. Bez toga ne treba ni početi.
Previše ponosan da odustaneš, previše umoran da nastaviš. Imaš vere i nade i to ti je sve što treba. Nastavljaš dalje. Kroz najteže useke i klance. Nekada na mestima gde niko drugi nije kročio. Nekada i dalje od toga. Vodi te vizija, suluda ideja da time činiš veliku stvar. Naravno sebi i za sebe. Drugi nisu bitni na ovom putu. Njih si ostavio na utabanim stazama velegrada kada si odlučio da postigneš više.
Isprva su se smejali, pa te zvali nazad, nagovarali da odustaneš. Naposletku su te nazivali pogrdnim imenima, psovali.
Najveća istina je da te napisani ciljevi neće odvesti nikuda, ukoliko ne počneš da radiš na njima. A onda stvari krenu da se dešavaju. Kockice krenu da se poklapaju ili ne. Bez obzira na sve, to te odvede u jednu neverovatnu avanturu. Putovanje na kome naučiš mnoge stvari, nove veštine i upoznaš nove ljude. Ako imaš sreće, promeniš čitav svet ili barem jedan njegov deo.
Cilj možda ostvariš, a možda i ne. Na put si krenuo zbog cilja, ali niko te ne sprečava da uživaš u putu. U svakom slučaju kraj puta nije ostvarenje cilja. Mada, ako je dovoljno veliki, biće tvoj svetionik i putokaz da si na pravom putu. I tvoja snaga da nastaviš dalje i dalje!
Usudi se da kreneš.
Niko osim tebe neće hoditi tim putem. Njime možeš samo ti. I to samo napred, nazad ne postoji. Nekada će biti trnovit, nekada krivudav i opasan. Ali to je tvoj put. Tebi je namenjen. I samo tebi. Nikom drugom nije dat tvoj put.
Što više velikih ciljeva postaviš i ostvariš, imaćeš lepši pogled unazad. Sve te impozantne stvari napraviće razliku u tebi i od tebe. Niko nikada nije jako žalio što je nešto pogrešno uradio, već svi žale za onim što nisu ni pokušali. Ne budi na njihovom mestu.
Trudim se da održim optimizam i veru u bolje sutra. U moru svakojakih negativnih dešavanja, trudim se da pronađem ona lepa i pozitivna. To je ono što me drži i daje mi snagu da nastavim dalje. Motivacija je, uz samopouzdanje, osnov svakog uspeha. A ni jednog neće biti ako je okruženje u kom živimo negativno.
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović
Uživam u svojoj porodici i onim malim svakodnevnim dešavanjima koji oboje dan. Nalazim inspiraciju u svakoj pojedinačnoj stvari. Pored porodice, najviše od svega me inspiriše prodaja. Svaka pojedinačna prodaja i onog najmanjeg artikla. To za mene znači pobedu u najintelektualnijoj igri na svetu – prodaji.
Prodaja je moj život
Ovaj blog je posvećen prodaji i zamišljen je da edukuje svakog pojedinca koji traži svoje mesto u prodaji. Trudim se da nizom primera i situacija iz mog života podstaknem i druge da rade ono što vole i uživaju u tome. To ne mora biti prodaja. Ja prodaju volim i uzimam kao primer, jer se tu najbolje osećam i to je ono što najbolje radim. Naravno, imam i ja uspone i padove, bolje i lošije periode, ali odluka da budem najbolji u tome što radim me tera dalje.
Svaki neuspeh koji doživim je i dalje moj i pored toga što sam dao najbolje od sebe. To nekada nije dovoljno. Jednostavno, neko drugi se potrudio malo više i to je to. Neuspeh me inspiriše da budem bolji o da naučim lekcije koje će mi to i omogućiti.
Zašto ne ide prodaja?
Shvatio sam da nešto nije bilo u redu krajem prošle godine, ali sam pripisivao pandemiji, slaboj potražnji ili ko zna čemu. Istina je da nisam bio dovoljno prisutan kod svojih kupaca i desilo se neizbežno. Konkurencija je odnela pobede na nekim poljima koje sam smatrao zacrtao svojim. Kakav danak samozadovoljnosti.
Pisao sam već o obilasku stotinu kupaca. Pisao sam već skoro o svemu. Opet, pišem i podsećam sebe, a nadam se i čitaoca teksta da neke stvari moraju biti urađene. Obilazak kupaca je najglavnija stvar od svih. Ništa drugo ne može zameniti prisustvo i živu reč kod kupaca.
Trikovi prodaje – Razotkrivanje
Najteže u prodaji je odbijanje
Iako je, usled čestog odbijanja kupaca, to najteže, to je jedini način da se poveća prodaja. Sve ostalo poput mailova, telefonskih poziva, poruka, vibera i sl. neće dati dovoljno dobre rezultate. Pričam ovo iz ličnog iskustva. Probao, proverio, video i probao ponovo. Moraš otići kod kupca i tu nema rasprave. Shvati da odbijanje nije lično. Niko ne odbija tebe kao osobu, već tvoj proizvod, tvoju uslugu ili tvoju ponudu.
