Završila se radna nedelja. Toliko toga mi se izdešavalo da ne znam odakle da počnem. Da li je sve to što mi se dešava potvrda ili pobijanje da rad pravi razliku, a da sreća pomaže samo onima koji je imaju?
Najčešće sam sreću povezivao sa novcem i lakoćom kako do njega dolazimo. Iako sam imao periode kada sam do novca dolazio lakše i teže, činilo mi se da baš i nemam mnogo sreće. Nisam rođen u bogatoj porodici i za sve u životu morao sam da zasučem rukave.
Nedostatak sreće
Tada sam za nedostatak sreće krivio sve i svakog, osim sebe samog. Pa ja sam odrađivao svoj deo posla, a sreće ni za leka. Vremenom sam izgubio veru u sreću i nastavio svoj život bez sreće.
Sreća, sada za mene, prvenstveno znači odgovornost i prihvatanje iste za sopstveni život. Ništa se ne dešava bez razloga. Neke lekcije su lepe i lake, ali njih suviše brzo zaboravimo. One druge, bolne pamtimo do kraja života. Zajedno, to je iskustvo koje nosimo u sebi kako bi mogli ra rešimo zagonetke koje život postavlja ispred nas.
Verujem da čitavo to iskustvo koje steknemo tokom života ima određenu ulogu za naš nastavak puta. Od našeg životnog puta i stečenog znanja zavisi kako će se nastaviti naš duhovni put. Sreća je neizostavni deo toga. Bila ona na dlanu ili je moraš dodati sam.
Sreća je dobar osećaj.
Sreća je osećanje da to što radimo radimo dobro i da smo na pravom putu. To je osećaj ispunjenosti i ushićenosti koji nas preplavljuje kada se dešavaju pozitivne stvari.
Zato smo spremniji da poverujemo da imamo više problema, da nam nešto ne ide kako treba, da je čitav svet uperen protiv nas. A čitav problem je u tome što se sreća oseća, ne razume se.
U proseku dnevno donesem preko 1000 odluka. Impozantan broj, moram reći. I ponosan sam što su to moje odluke. Naravno da ima i pogrešnih, ali su svakako bolje od onih koje nisam doneo.
Donesi odluku, pa makar i pogrešnu
Kada pogrešim, donesem novu odluku i nastavim dalje. Život i jeste jedna odluka za drugom, neprestano.
Dugo sam nalazio izgovore zbog toga. Najčešći mi je bio kako nemam početnog kapitala da uložim i da ga uvećam. Primamljiva, lepa, velika i opasna laž koja me je dugo držala podalje od ličnog uspeha. To je nešto na šta nailazim kod velikog broja ljudi. Lako sebi objasne zašto im je teško da rade za sebe.
I to samo na početku, metodom slučajnog uzorka. Kada ovladaš materijom i upoznaš svoje tržište, ti brojevi će se samo uvećavati. Od 10% uspešno realizovanih prodaja, popećeš se na 15, pa 20, 30, 50%. Najuspešniji prodavci imaju procenat od 90% uspešnosti.
Zašto?
Zato što znaju svoje kupce, znaju svoj proizod ili uslugu i imaju ogromno samopouzdanje da to izguraju do kraja.
Sam tekst pišem sebi kao podsećanje na stvari koje su se dogodile, kao i za one koje tek treba da se dogode. Tekstovi mi pomažu da uobličim svoje misli i razmotrim neke ideje, pre nego li krenem da ih realizujem.
Ukoliko ti tekstovi pomažu, nastavi da ih čitaš. Ukoliko ne, ostavi komentar, kako bi smo mogli da ih unapredimo!
Svi naslovi knjiga u tekstu su linkovani ka novinarnica.net.
Sva izdanja je moguće naći i preko aplikacije Knjižara Delfi, Bookmate, kao i Edenbooks. Uživaj u čitanju!
Oduvek sam težio sopstvenoj kompaniji i radu za sebe. Moje prvo zaposlenje je bilo u sopstvenoj kompaniji. Neznanje i loš izbor partnerske firme doveli su do toga da je taj, ah, biznis trajao samo godinu dana.
Prava i jedina istina je da mi sami utičemo na naš životni put i naše zaposlenje. I ako ne shvatimo da uvek, ali UVEK radimo za sebe, teško ćemo postići pravi napredak.
Zato većina karijera izgleda tako da se zaposlimo, naučimo posao, upoznamo klijente i onda napredujemo. Kada prevaziđemo ponuđeni napredak, onda se odlučimo da napravimo nešto svoje. I tu problemi (izazovi) tek počinju.
Već sam rekao da u školi ne naučimo ni posao za koji se školujemo kako treba, a već treba da osmislimo sopstveni biznis.
Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da kompanija i znači udruživanje više ljudi radi postizanja nekog cilja ili rešavanja nekog problema. To je kompleksna organizacija. Profit se pravi razlikom u ceni. To je ono šta dobiješ od zaposlenog i koliko ga na kraju platiš.
E sada, nisam rekao da kapital nužno mora da bude tvoj. Naravno, može biti i pozajmljen. To nosi povećani rizik od neuspeha, ali ujedno deluje i kao velika motivacija ka napred.
Moj početni kapital je bila jedna moja mesečna plata. To je to.
I krenuo je da se krcka i pre nego li je firma postala zvanična. Košta registracija firme, koštaju menice u banci, košta sve što nisi imao pojma da košta dok si radio u nekoj drugoj firmi. Papir za štampu, gorivo, servis automobila, kafa pa i toalet papir kojim si gađao kolege po hodnicima u predhodnim kompanijama.
Vrlo brzo shvatiš da ukoliko želiš napred ne možeš gledati unazad. Pomiri se sa tim, plati cenu unapred i nastavi dalje!
Vrlo brzo sam bio u poziciji da uplaćujem pozajmice osnivača za likvidnost. To je ono kada daješ robu na odloženo, pa nemaš gotovog novca da platiš dobavljače, obaveze prema državi i sl. Rekao bi neko pa biznis praviš da zarađuješ, a ne da ga plaćaš iz sopstvenog džepa. I to je tačno. Ali, ako veruješ u svoj biznis, ponekad ćeš morati da se žrtvuješ za njega. Zapravo, žrtvovaćeš se jako često za njega.
Kada treba da se u jednom danu uradi gomila stvari za dva dana, provejava mi kao postati Menadžer za minut. Kada prodaja stane, setim se Gerila markeringa i kako dobiti publicitet sa veoma malim ulaganjem novca.
I dobro je imati makar teoretsko znanje o svemu tome. Zna često da bude korisno. Takođe, predlažem da pronađeš mentora i platiš šta i koliko košta, mada se često cena ne izražava u novcu.
Mentor
Mentor je neko ko je to što ti želiš već postigao nekada davno, na neki svoj način i pod drugim okolnostima. Ali zna da razluči šta je dobro, a šta ne. I slobodan je da ti da savet bez da ga tražiš. I da ti ga ne da kada ga tražiš!
Mogu slobodno da zaključim da je sopstveni biznis jedno neverovatno putovanje i avantura koja nam otkriva ko smo mi u stvari. I daje nam šansu da se usput popravimo i postanemo bolja osoba. Ili makar osoba sa upgrejdovniim poslovnim veštinama.
I da, pored najboljih šansi, može se desiti da ne uspeš. Takođe, i kada pomisliš da su za nešto šanse izgubljene, univerzuma se potrudi da ti pokaže da nisu.
Kada mesec krene jako nikako nije vreme da usporavaš. Naprotiv!
Kada ne ide pojačaj. Kada ide POJAČAJ!
Neverovatna je moć kumulativnog napora. Pogotovu kada se otvara „zeleni talas“. Tada treba biti nezaustavljiv. Daj gas!
To je onaj period koji ti omogućuje da ispeglaš slabije mesece i one periode slabe tražnje. Zato je suludo da kočiš. Time činiš sebi kontrauslugu, jer kako sam već pisao, prodaja je maraton. Neku deonicu istrčiš brže, a neku sporije. Bitno je da završiš malo bolje nego prošlog puta. Kada tako postaviš stvari, vrlo brzo ćeš izbiti na čelo kolone.
Da li želiš više?
Ovaj koncept razumeju samo oni koji od života žele više i ne boje se da zato i rade više. Danas sam radio skoro 12 sati, ali ne zato što me je neko terao, već zato što sam prepoznao šansu da postignem više. Kao surfer koji hvata talas koji još nije razvio svu svoju snagu i lepotu. Par trenutaka kasnije on graciozno jezdi na svojoj dasci sa vetrom u kosi i kapima morske vode po ramenima. Uglavnom, praćen pogledima ostalih surfera koji razmišljaju:“ Imao je sreće!“
Lično, puno toga sam imao u životu, sreća nije jedna od tih stvari. Ustvari, sreća je počela da me prati tek onda kada sam davao sve od sebe, izgarao da završim započeto i istrajao do krajnjih granica ljudskog razuma. Kada veliko telo ide dovoljno brzo ono počne da krivi prostor i vreme oko sebe. Kosmos mu se klanja i podržava ga u njegovoj nameri.
Kako je jedino pitanje koje treba da postaviš sebi. Na taj način nijedna prepreka nije nesavladiva. Nijedna planina nije neosvojiva. „Dobar plan danas je bolji od najboljeg sutra.“ Zato što imaš prednost. Krenuo si i dobijaš zamajac.
Ništa nije bitnije nego da se pokreneš. Sila trenja je najveća kada telo miruje. Sve što se telo brže kreće, otpor je sve manji. Na kraju, sve je na samom materijalu. Od čega si sazdan?
Kažu da na vrhu nema gužve, a da je pogled fenomenalan. Verujem im na reč, ali biću siguran tek kada se i sam uspem do vrha. Sve je podređeno tome. Sve je prilagođeno tome. Nema velikog uspeha bez pripreme i velikog truda, odricanja i suzdržavanja. To je strater pak uspeha. Bez toga ne treba ni početi.
Previše ponosan da odustaneš, previše umoran da nastaviš. Imaš vere i nade i to ti je sve što treba. Nastavljaš dalje. Kroz najteže useke i klance. Nekada na mestima gde niko drugi nije kročio. Nekada i dalje od toga. Vodi te vizija, suluda ideja da time činiš veliku stvar. Naravno sebi i za sebe. Drugi nisu bitni na ovom putu. Njih si ostavio na utabanim stazama velegrada kada si odlučio da postigneš više.
Isprva su se smejali, pa te zvali nazad, nagovarali da odustaneš. Naposletku su te nazivali pogrdnim imenima, psovali.
Možda je predhodna godina nekome bila dobra. Ipak, za većinu kompanija bila je pravi debakl. Bez obzira na prošlogodišnji rezultat, ovo je nova godina i sutra kreće novi mesec. Brojač se vraća na nulu i kreće se sve iz početka.
Novi mesec u prodaji
Za nas u prodaji to znači pokret. Godina je za nama, januar je za nama, sutra kreće trka za mesec februar. I nije poenta trkati se sa drugima ili protiv njih. Pravi trkači znaju da je jedina prava disciplina zapravo trka sa samim sobom. Kako biti bolji nego prošlog meseca, kako biti bolji nego prošle godine u ovo vreme? To su pitanja koja najbolji postavljaju sebi. Oni se ne trkaju protiv drugih, već samo i isključivo protiv sebe.
Ja sutra izlazim na teren i kao mnogo puta do sada, tražim one kupce koji žele da sarađuju samnom, koji koriste moje proizvode i mogu da ih priušte. Ostale velikodušno prepuštam konkurenciji. Moje vreme je veoma ograničen resurs i ne želim da ga trošim na unapred izgubljene bitke. Naravno, ne pretpostavljam. Koristim priliku da obiđem svakog potencijalnog klijenta u mom reonu, ali vreme kod njih trošim različito, prema dosadašnjoj zasluzi. Onaj ko svojom potažnjom zasluži moje vreme, ja mu ga i darujem.
Prodaja je igra velikih brojeva. Naravno, ako znaš šta radiš. Neke statistike kažu da prosečni prodavci provedu samo 90 minuta sa svojim klijentima dnevno. To znači da ako ti provedeš 180 minuta dnevno kod svojih kupaca, već si duplo bolji od proseka. A to će pokazati i tvoja prodaja. Ona će biti znatno bolja od proseka. Naravno i tvoj novčanik će biti puniji od proseka. Znatno puniji!
Samo najbolji mogu iste proizvode prodavati istim kupcima iznova i iznova. To je suština posla. Pojednostavljeno do krajnjih granica, ali nikako jednostavno. Zato je prodaja jedan od najtežih poslova na svetu za koji svako od nas misli da može da ga radi.
Naravno, nekada ćeš kod nekog kupca ispasti iz igre. Nekada ćeš pronaći nekog novog. Poenta je u tome da održavaš svoju poziciju i polako napreduješ. Svaki korak napred, približava te krajnjem cilju. Ma koliko on mali i nebitan bio u tom trenutku. Na kraju se gleda čitav zbir.
Male svakodnevne stvari su ono što na kraju napravi razliku! Veliku, veoma veliku razliku!
Najveća istina je da te napisani ciljevi neće odvesti nikuda, ukoliko ne počneš da radiš na njima. A onda stvari krenu da se dešavaju. Kockice krenu da se poklapaju ili ne. Bez obzira na sve, to te odvede u jednu neverovatnu avanturu. Putovanje na kome naučiš mnoge stvari, nove veštine i upoznaš nove ljude. Ako imaš sreće, promeniš čitav svet ili barem jedan njegov deo.
Cilj možda ostvariš, a možda i ne. Na put si krenuo zbog cilja, ali niko te ne sprečava da uživaš u putu. U svakom slučaju kraj puta nije ostvarenje cilja. Mada, ako je dovoljno veliki, biće tvoj svetionik i putokaz da si na pravom putu. I tvoja snaga da nastaviš dalje i dalje!
Usudi se da kreneš.
Niko osim tebe neće hoditi tim putem. Njime možeš samo ti. I to samo napred, nazad ne postoji. Nekada će biti trnovit, nekada krivudav i opasan. Ali to je tvoj put. Tebi je namenjen. I samo tebi. Nikom drugom nije dat tvoj put.
Što više velikih ciljeva postaviš i ostvariš, imaćeš lepši pogled unazad. Sve te impozantne stvari napraviće razliku u tebi i od tebe. Niko nikada nije jako žalio što je nešto pogrešno uradio, već svi žale za onim što nisu ni pokušali. Ne budi na njihovom mestu.
Trudim se da održim optimizam i veru u bolje sutra. U moru svakojakih negativnih dešavanja, trudim se da pronađem ona lepa i pozitivna. To je ono što me drži i daje mi snagu da nastavim dalje. Motivacija je, uz samopouzdanje, osnov svakog uspeha. A ni jednog neće biti ako je okruženje u kom živimo negativno.
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović
Uživam u svojoj porodici i onim malim svakodnevnim dešavanjima koji oboje dan. Nalazim inspiraciju u svakoj pojedinačnoj stvari. Pored porodice, najviše od svega me inspiriše prodaja. Svaka pojedinačna prodaja i onog najmanjeg artikla. To za mene znači pobedu u najintelektualnijoj igri na svetu – prodaji.
Prodaja je moj život
Ovaj blog je posvećen prodaji i zamišljen je da edukuje svakog pojedinca koji traži svoje mesto u prodaji. Trudim se da nizom primera i situacija iz mog života podstaknem i druge da rade ono što vole i uživaju u tome. To ne mora biti prodaja. Ja prodaju volim i uzimam kao primer, jer se tu najbolje osećam i to je ono što najbolje radim. Naravno, imam i ja uspone i padove, bolje i lošije periode, ali odluka da budem najbolji u tome što radim me tera dalje.
Svaki neuspeh koji doživim je i dalje moj i pored toga što sam dao najbolje od sebe. To nekada nije dovoljno. Jednostavno, neko drugi se potrudio malo više i to je to. Neuspeh me inspiriše da budem bolji o da naučim lekcije koje će mi to i omogućiti.
Zašto ne ide prodaja?
Shvatio sam da nešto nije bilo u redu krajem prošle godine, ali sam pripisivao pandemiji, slaboj potražnji ili ko zna čemu. Istina je da nisam bio dovoljno prisutan kod svojih kupaca i desilo se neizbežno. Konkurencija je odnela pobede na nekim poljima koje sam smatrao zacrtao svojim. Kakav danak samozadovoljnosti.
Pisao sam već o obilasku stotinu kupaca. Pisao sam već skoro o svemu. Opet, pišem i podsećam sebe, a nadam se i čitaoca teksta da neke stvari moraju biti urađene. Obilazak kupaca je najglavnija stvar od svih. Ništa drugo ne može zameniti prisustvo i živu reč kod kupaca.
Trikovi prodaje – Razotkrivanje
Najteže u prodaji je odbijanje
Iako je, usled čestog odbijanja kupaca, to najteže, to je jedini način da se poveća prodaja. Sve ostalo poput mailova, telefonskih poziva, poruka, vibera i sl. neće dati dovoljno dobre rezultate. Pričam ovo iz ličnog iskustva. Probao, proverio, video i probao ponovo. Moraš otići kod kupca i tu nema rasprave. Shvati da odbijanje nije lično. Niko ne odbija tebe kao osobu, već tvoj proizvod, tvoju uslugu ili tvoju ponudu.
Pre nekih sat vremena završili su se praznici i u Srbiji. To znači da je sada već počeo prvi radni dan. Prvi stvarno radni ponedeljak u Novoj Godini. Opet, većina kompanija je spojila praznike, a neki će sa radom otpočeti tek za nedelju dana.
Odluka je prva stvar koju svako od nas mora da donese. To je najopštija stvar koju moraš da uradiš kako bi imao mesta da razmišljaš o uspehu.
Jedan glavni cilj
Od ciljeva koje sam zapisao, odredio sam jedan koji će najviše uticati na moj život i život moje porodice. On je postao prioritet i u toku nedelje ću napraviti plan za njegovu realizaciju. Istovremeno, svakodnevno radim ponešto kako bih ostvario svoj najznačajniji cilj. Rad na cilju i kontinuitet u radu daju najbolju kombinaciju i najveću verovatnoću da će cilj biti ostvaren ili dosegnut.
Pošto sam, u to vreme, bio još relativno mlad, verovao sam da svi stariji ljudi imaju ciljeve i da ih većina drži na papiru kako bi uvek znali dokle su stigli i da li nešto treba da poprave na dalje.
Istraživanje i edukacija
To mi je privuklo pažnju i počeo sam dalje da istražujem. Pomenuta statistika je bila hiruški tačna. Više ljudi ima detaljno isplaniran odmor ili venčanje, nego život. Ovo saznanje mi je promenilo život. Odlučio sam da budem u onih 10% ljudi sa ciljevima. Odmah sam se pokolebao, jer sam uvideo da, ukoliko želim uspeti, moram ići i više. Moram postati osoba iz onih 3% ljudi koja ima svoje ciljeve napismeno.
Za uspeh u životu dovoljno je da se marljivo radi i bude uporan. To su dve veštine od kojih potpuno zavisi uspeh svakoga od nas. Sve ostalo se nadograđuje. Sve ostalo se uči. Moj predlog je da nađeš mentora, ali može pomoći i to da se fokusiraš na oblast koja te interesuje i u potpunosti je izučiš. Ako napraviš dobar plan da ostvatiš cilj, savladaćeš lako svaku prepreku na putu, tako što ćeš prvenstveno da je predvidiš. Kada predvidiš prepreku, smisli unapred 5 ili 10 načina kako da je prevaziđeš. Kada se pojavi u stvarnom životu, bićeš spreman i pun samopouzdanja, jer već znaš koje ćeš korake preduzeti.
Pisanje ciljeva je jako važna veština koja može brzo i lako da se savlada. Ostvarenje ciljeva je ono što pravi razliku. Napisani ciljevi neće, sami po sebi, ispuniti naš život. Ostvareni ciljevi hoće.
Mogu posvedočiti o tome sa hiljadama primera, ali dok god ne počneš ostvarivati svoje snove i ciljeve nećeš mi verovati na reč.
Usudi se i ostvari svoje ciljeve.
PS. Ukoliko ne radiš na ostvarivanju svojih ciljeva, neko će te zaposliti da ostvaruješ njegove. Razmisli o tome!
