„Ko barata informacijom, vlada situacijom!“
„I prodaja se uvek desi. Ili prodaš kupcu robu/uslugu ili kupiš izgovor!“
„Budi promena koju želiš da vidiš u svetu!“
Saznao sam da je moj najbolji drug iz detinjstva dobio priliku da svoj rad nastavi u centrali kompanije u kojoj radi. Naporan rad se isplatio, naravno. I naravno da zaslužuje sve pohvale na unapređenju i uspehu. Samo što je centrala firme u Beču.
Ma koliko se trudili i ulagali sebe u nešto, dođe momenat kada shvatimo da, možda u datim okolnostima ili u ovom pkruženju, nikada nećemo uspeti u onome što smo naumili. To znači da moramo napraviti neku promenu, kako bismo ostvarili neke ciljeve kojima težimo ili neke želje koje želimo iznad svega.
Pričao je Novak Đoković o tome kada je pre par dana osvojio svoj 22. Gren Slem i 10. titulu na Australijan Openu.
Sećam se bezbrižnog detinjstva, klikera, autića i lutanja kroz komšijske bašte i njive. Sećam se razgovora i dosetki kraj starih teretnih vagona koji su stajali neupotrebljivi, poređani na sporednim kolosecima. Sećam se i najveće vatre koja je tu gorela i iskakanja vozova iz šina… Bilo je to vreme bezazlenosti i nevinosti. Onako kako to samo deca umeju.
Preko noći smo porasli. Život nas je stigao brže nego što smo mu se nadali. Iako ušuškani u detinji svet iz mašte, realnost je bila sveprisutna i nije se mogla nikako ignorisati. Nastupile su promene svega što nas je okruživalo.
Odjednom više nisi samo ti. Već si neko ko je odgovoran i za druge. Sve što radiš nosi ogromnu dozu odgovornosti zbog onih koji računaju na tebe i zavise od tebe. Porodica. Obaveze. Prilagođavanje različitim poslovnim okruženjima. Jurnjava za uspehom, čežnja za „dobrim starim vremenima.“
Stavio sam sve na kocku kada sam odlučio da pređem u Beograd. Nestala je podrška mojih roditelja. Finansije su mi bile u haosu. Morao sam na početku da plaćam i stan. Supruga nije radila, a prvo dete je već imalo skoro godinu dana. Bilo je teško, ali to je bio moj izbor.
I zato veruj u sebe i svoje izbore. Ako je neophodno da spakuješ kofere i odeš, uradi to. Ako veruješ da ćeš biti srećan na nekom drugom mestu, odi tamo. Ne dozvoli da ostane mrvica sumnje za neka dolazeća vremena.
Ako ćeš već kasnije da se kaješ, neka to bude zbog sopstvenih, a ne tuđih odluka. A isti uticaj, sa različitim ishodom po tvoj život, imaju i odluke koje doneseš i odluke koje ne doneseš.
Zato slobodno kreni napred bez izgovora!
Mojim drugovima od Aljaske do Australije! Gde god da ste!
Sinoć, nešto posle ponoći, srušila nam se jelka sama od sebe. Postolje nije izdržalo. To me je podsetilo da treba da napišem rekapitulacuju ove godine koja je na izmaku. A scena sa jelkom je, parafrazirano, baš nešto nalik ovoj godini.
Novi ukrasi, nove sijalice, nova nada. Trudili smo se da zaboravimo neslavno juče i verujemo u bolje sutra. I mic po mic, gradili smo svoj svet. Bilo je dosta izazova i poteškoća, ali je, na kraju, počelo sve da se uklapa. Sve je počelo da leže na svoje mesto i konačno da dobija smisao.
Baš kao i sve i život ima uspone i padove. Rekao bih da to važi i za novogodišnje jelke. Problem je počeo još prošle godine kada je jedan od nosača naprso na jednom mestu. To je nalik onom životnom problemu koji se pokaže minijaturnim i nebitnim, pre nego izađe u pravom svetlu. Naravno, reagovali smo tako što smo nosač zalepili, ali kao i svako iskustvo sa lepljenjem plastike i ovo se neslavno završilo.
I baš kao sa jelkom, koja je pala u ranim jutarnjim časovima 31.12., tako su i problemi krenuli da izlaze u zadnjim trenucima poslovne godine, kada im vreme nije. I zanimljivo je to da su, iako uredno sklanjani jedan po jedan, krenuli da izlaze na svetlost dana svi zajedno. Kao da su želeli da poruče da im je dosta svega. Da više ne žele da čekaju na rešavanje.
Supruga i ja smo ustali iz kreveta i pokušali da spasemo što se spasti može. Naravno da nismo uspeli. Tražili smo krivca u kućnom ljubimcu, nespretnom detetu, pa čak i u zemljotresu, kojeg naravno, nije bilo. Shvatili smo, ipak, greška je bila naša, jer nismo rešili problem kada je tek bio u nastajanju. Prošlogodišnje naprsnuće nosača je sada bio veliki lom na nekoliko delova koji više nije bilo moguće zalepiti ili popraviti. Skupili smo ukrase i odlučili da se rešavanjem problema pale jelke, ipak, pozabavimo ujutru. Ne kaže se badava „jutro je pametnije od večeri“.
Nismo odustali. Gotovih nosača je bilo dosta, ali uglavnom su dostupni na intrmernet prodajama koje šalju artikle brzom poštom. To znači da bi paket stigao tek sledeće godine. A čekanje iste bez jelke nije dolazilo u obzir.
Naš potencijal je beskonačan i bezgraničan, ali mu je potreban razlog da se aktivira. Načešće je taj razlog presvučen u problem i podseća na napor. To je ta prilika koju mnogi propuste, jer svi misle da je prilika svetla i blještava poput novogodišnje jelka, naravno ne ove naše pale, nego one iz izloga, lepe, okićene i prepune šarenih lampiona. Nažalost, u praksi to baš i nije tako.
Tako je i sa poslovnim problemima. Tu su da od nas izvuku naš maksimum, ali i da odrede budući tok događaja. Naša sudbina je u našim rukama, ako preuzmemo kontrolu i onda kada nas zadese sve nedaće sveta. To, na kraju, ne mora da znači nešto loše čak, u mnogim slučajevima, je to ona pokretačka snaga koja nas gura napred.
Iskoristi je na najbolji mogući način!
U to ime, Srećnu Novu Godinu i Božićne praznike želi ti tim Trikoviprodaje.com
„Bila je noć Trinidadaska i oborena sedišta…“ Negde u glavi mi se vrti popularna pesma iz kultne predstave „Trinidad“.
Na TVu promiču scene iz nekih medicinskih serija, a meni se ne spava. Kasni espreso ponovo uzima danak.
Razapet između muzičke numere u glavi i (po mom mišljenju) „horor“ serija odlučujem da je najbolje da pustim neku objavu, jer nisam odavno.
Možda tvoj model biznisa nije dovoljno dobar, iako ulažeš ogromnu energiju i novac u njega. Možda za tvojim proizvodom ili uslugama nema dovoljno potražnje. Zato su potrebne sveže ideje. Njih donose novi ljudi koje upoznaješ. To ne znači da ove koje si upoznao treba da zapostaviš, ali povremeno provetravanje baze klijenata nije na odmet.
Tako je isto i sa proizvodima. Neke proizvode je potrebno izbaciti jer troše previše vremena i resursa. Nove proizvode treba pažljivo uvoditi kako ne bi narušili imidž ili poslovnu klimu kompanije. Ali ih treba uvoditi permanentno. To je osnov uspeha svake komapnije.
Znam dosta biznisa koji su krenuli od jedne ideje i završili na potpuno suprotnoj strani. Takođe, znam biznise koji su pametno proširivali asortiman i sada su tržišni lideri. Oni predstavljaju sinonim za rešavanje širokog spektra situacija kod kupaca različitih profila. Baš zato što su na vreme proširili svoj portfolio i mogu da ponude više opcija.
„Teoretski ljubav lepo zvuči….“
U svakom slučaju , zapeo sam. Ne uspevam da proširim ni svoj tim ni asortiman. Jedino mogu da nastavim sa brzim i posvećenim obilaskom starih i novih kupaca. To daje rešenje na dugoročnom planu. A i pruža mogućnost da kroz razgovor sa kupcima dobiješ informaciju šta i kako dalje.
Upravljanje vremenom mi postaje najvažnija veština koju koristim. Trudim se da u svakom trenutku radim na stvarima koje su najbitnije za mene i moj dalji razvoj. I naravno, one koje donose najviše profita. „Pažnja ide onom čemu se posvetimo.“ I zato se trudim da budem posvećen stvarima visoke vrednosti i visokog prioriteta.
Mnogi vide novac kao krvotok biznisa. Ipak, njegov nedostatak ne sme da bude prepreka u biznisu i njegovom proširivanju. Čak naprotiv. Nedostatak novca treba da bude ogromna motivacija u biznisu, jer svako pokreće biznis da zaradi novac.
Ako želiš da uspeh(a samim tim i novac) brže dođe, moraš brzo da otkriješ i razviješ veštine koje će ti omogućiti da brže napreduješ. „Radi na sebi. Tu uvek ima posla!“
Čitanje knjiga iz oblasti koja te zanima, posećivanje relevantnih seminara i slušanje audio knjiga ili potkasta u kolima, štedi vreme usavršavanja veština koje nam nedostaju da budemo lider u toj oblasti. Nekada, to mogu biti meseci i godine samo jednom idejom na koju naiđemo u knizi ili potkastu.
Otvori um za nove ideje i one će doći!
Radim. Imam puno dešavanja u životu i malo vremena za sve ostalo. Ali to je boljka na koju se vremenom navikneš. Propustio sam šansu sa datumima dvojki (22.2.2022.), ali pošto svakako imam želju za postom neka bude.
Sklapanjem celine dobijamo ostvarenost, smisao i svrhu sopstvenog postojanja. Kako smo ciljno orjentisana bića, ostvarivanjem ciljeva stičemo i osećaj ispunjenosti i svrsishodnosti.
Želja može biti novi auto. Ali je to daleko od cilja, jer nije definisano puno toga. Jednostavna ideja koja je sinula u našoj glavi je prvi korak ka ostvarivanju.
Ipak, želja kao takva nema veliku moć i snagu i ako se ne nastavi sa daljim koracima, uglavnom ispari i nestane veoma brzo.
Cilj za razliku od želje je nešto što imamo ispred sebe i čijem ostvarenju težimo. Ima veću jačinu i snagu nego sama želja.
Procenjuje se da samo 3% populacije ima napisane ciljeve. Oni spadaju u najbolje u svom poslu. Uglavnom zarađuju 5 do 10 puta više novca od proseka u branši.
Isto je i sa vremenom. Ako svoj cilj pretvorimo u vreme potrebno da se nešto obavi, uvek možemo znati koliki deo posla smo obavili, a koliko nas još čeka.
Dostižan cilj je upitna kategorija. Ako je cilj dostižan, onda ga je lakše ostvariti. U tom slučaju imamo jasan putokaz kako nešto da uradimo i koje rezultate bi smo trebali da dobijemo. Dostizanje cilja možemo ubrzati čitanjem knjiga ili slušanjem ljudi koji su taj cilj već dostigli. Takođe, možemo angažovazi mentora koji je ostvario cilj i jednostavno naučiti potrebne veštine direktno od njega.
Realnost je nešto što moramo uzeti u obzir prilikom postavljanja ciljeva. Ako želimo smršati 25kg za 2 dana ili kupiti novi suprautomobil sa minimalnom zaradom, to nije realno i taj cilj je u startu osuđen na propast.
Postavljanje nerealnih ciljeva oduzima energiju i vreme i često služi kao izgovor i bespotreban ostanak u zoni komfora.
Ljudski mozak funkcioniše kao kvantni računar sa središtem od crne rupe koji privlači događaje, ljude i stvari u naš život kako bi mi ostvarili svoje ciljeve i pronašli svrhu sopstvenog postojanja. Napoleon Hil je rekao da čovek ono što zamisli može i da ostvari. I potpuno se slažem sa tim.
To su oni ciljevi koji nas same, pa i čitavo čovečanstvo, menjaju iz korena. Ali ostaju kao svetionik na vrhu planine da svedoče o podvigu izvan realnosti.
Često ljude koje ostvaruju ovakve podvige nazivamo herojima, vizionarima i ludacima. Ali bez njih i njihovih ciljeva nema napretka.
Iz iskustva, goruća želja da nešto postignemo može da skrati vreme potrebno za realizaciju nekog cilja, ali ne može da ga anulira.
A i vreme će sigurno proći. Za 5 ili 7 godina možeš ostvariti svoj cilj ili ne. Bez obzira na sve, vreme će proći. Razlika u životu može biti drastična. Možeš živeti život kakav želiš ili kakav ti je nametnut od strane drugih.
Ipak, cilj sam po sebi nije cilj, već promena koja treba da se dogodi u nama kako bi smo bili spremni za sam momenat ostvarivanja cilja. Koliko god ovo paradoksalno zvučalo, jednostavno je tako. A to shvatiš tek kada ostvariš cilj.
Zato kreni odmah!
Pozdrav svima koji prate objave na ovom blogu. Nije ih bilo neko vreme, ali već znate da je to tako.
Posle jednog današnjeg druženja, shvatio sam da ne razmišljamo svi ni na približno sličan način. I to je u redu, ali nije u redu negirati nečije mišljenje samo zato što ti se ono ne dopada. Saslušaj šta ima ko da kaže.
Ako se treba osvrnuti na uspeh u 2021. to bi bilo da smo je preživeli. Osim toga, ništa nije dovoljno vredno pomena. Osim, možda i to da sam pokrenuo sopstveni biznis, peti po redu. Ali nisam ni o tome hteo da pišem u ovom postu. Želim da pišem o istrajnosti koja me je dovela ovde gde se trenutno nalazim. A ako sam moga ja, može to i svako od vas koji čitate tekst. Fokusiraj se, pročitaj i primeni pročitano.
Dugo vremena kapiram da nešto nije u redu sa sistemom u kojem radim, živim i poslujem. Dugo vremena sam krivio vlast, ljude, situaciju, pogrešne političke odluke i sl. I uvek je sve to davalo iste rezultate, nikakve.
Kada sam to shvatio, počeo sam da se budim i osvešćujem. I naravno, svaka istina je teška na svoj način. Laž je lepa, topla, ušuškana i slatka. Prija duši i ušima i uspeva da umrtvi i ono malo razuma u nama. Na žalost.
Ja sam doneo odluku da se promenim. To je teška odluka i treba dosta vremena da se ona sprovede u delo. Ipak, to me nikako neće sprečiti da je realizujem, naprotiv, ojačaće me u nastojanju da uspem što je moguće pre, bez obzira na okolnosti ili težinu istih.
Nekada smo živeli u zemlji i sistemu iz bajke koji su bili primereni svakome od nas. Na žalost, te zemlje i tog sistema više nema i vreme je da to shvatimo. Da li je to bila bajka i tada ili je bajka sada, na kraju nije ni važno. Sadašnjost je potpuno drugačija od te bajke kojoj se iznova i iznova bezuspešno vraćamo. I vreme je da prošlost ostavimo iza nas, vreme je za budućnost.
Svet više nije primeren ljudima nego pojedincu. I to je glavna promena. Znanja i veštine kolektiva prevazilaze znanja i veštine pojedinca, ali samo ako pojedinac dobro upravlja kolektivom, moguće je napraviti progres. Ali je važno da svaki pojedinac doprinosi kolektivu. Bez toga, kolektiv se urušava.
Kao osnov svog novog načina razmišljanja uzeo sam knjigu (i filozofiju) Roberta Kiosakija Bogati otac, siromašni otac (koju preporučujem kao obaveznu lektiru) i postavio je u parametre iz sopstvenog okruženja. Isprva sam mislio da je ona prilagođena američkom sistemu i da u Srbiji ne daje rezultate, zbog razlike u samim sistemima.
Nisam mogao više da pogrešim. Knjiga govori o principima i načinu razmišljanja, a ne o političkom sistemu, zato je univerzalna. Naš način razmišljanja nas limitira, a ne sistem u kom živimo. Bar je tako u svim iole slobodno-tržišnim zemljama.
Bogat si onda kada ne radiš za golu egzistenciju, nego kada radiš ono u čemu uživaš i voliš, bez ugrožavanja sopstvene egzistencije i egzistencije sopstvene porodice. Možda se neko neće složiti samnom, ali i ne mora, ovo je moj način razmišljanja.
Ja ću za sebe reći da sam slobodan čovek onog trenutka kada znam da nisam materijalno ugrožen bez obzira šta radim u nekom trenutku. Biznis i investicije nose moje životne troškove i troškove mog životnog stila. Bez mog obaveznog prisustva.
Teško?
Znam da jeste, ali drugi način je još teži. Podrazumeva da sve odgovore na pitanja pronađeš potpuno sam, bez ičije pomoći. To je cena izlaska iz prosečnosti. Ja je upravo plaćam.
Izvrsnost je skup veština, iskustva i istrajnosti. Trenutno odlaganje zadovoljstva radi većeg zadovoljstva je imperativ! I moguće ju je dosegnuti. Samo se osvrni oko sebe, nalazi se svuda!
A vreme je da je pronađeš i u sebi!
Sve se kreće u ciklusima. Zašto onda mislimo da nas u životu čekaju samo usponi bez padova?
Uspeh u odnosima merim vremenom provedenim lice u lice sa onima do kojih mi je stalo.
Te dve mere su mi važne. Ostalo je u svrhu te dve mere.
Bio u usponu ili u padu, vreme će svakako proći. Gde ćeš ti biti za to vreme?
Ili još bolje, gde ćeš biti kada se sve to završi? Da li ćeš postati bolja osoba?
„Gde da kreneš u ovo strašno doba, nemaš gde…“
Jedino tako možemo beskrajno dugo živeti.
Trudim se da održim optimizam i veru u bolje sutra. U moru svakojakih negativnih dešavanja, trudim se da pronađem ona lepa i pozitivna. To je ono što me drži i daje mi snagu da nastavim dalje. Motivacija je, uz samopouzdanje, osnov svakog uspeha. A ni jednog neće biti ako je okruženje u kom živimo negativno.
Uživam u svojoj porodici i onim malim svakodnevnim dešavanjima koji oboje dan. Nalazim inspiraciju u svakoj pojedinačnoj stvari. Pored porodice, najviše od svega me inspiriše prodaja. Svaka pojedinačna prodaja i onog najmanjeg artikla. To za mene znači pobedu u najintelektualnijoj igri na svetu – prodaji.
Ovaj blog je posvećen prodaji i zamišljen je da edukuje svakog pojedinca koji traži svoje mesto u prodaji. Trudim se da nizom primera i situacija iz mog života podstaknem i druge da rade ono što vole i uživaju u tome. To ne mora biti prodaja. Ja prodaju volim i uzimam kao primer, jer se tu najbolje osećam i to je ono što najbolje radim. Naravno, imam i ja uspone i padove, bolje i lošije periode, ali odluka da budem najbolji u tome što radim me tera dalje.
Svaki neuspeh koji doživim je i dalje moj i pored toga što sam dao najbolje od sebe. To nekada nije dovoljno. Jednostavno, neko drugi se potrudio malo više i to je to. Neuspeh me inspiriše da budem bolji o da naučim lekcije koje će mi to i omogućiti.
Shvatio sam da nešto nije bilo u redu krajem prošle godine, ali sam pripisivao pandemiji, slaboj potražnji ili ko zna čemu. Istina je da nisam bio dovoljno prisutan kod svojih kupaca i desilo se neizbežno. Konkurencija je odnela pobede na nekim poljima koje sam smatrao zacrtao svojim. Kakav danak samozadovoljnosti.
Pisao sam već o obilasku stotinu kupaca. Pisao sam već skoro o svemu. Opet, pišem i podsećam sebe, a nadam se i čitaoca teksta da neke stvari moraju biti urađene. Obilazak kupaca je najglavnija stvar od svih. Ništa drugo ne može zameniti prisustvo i živu reč kod kupaca.
Iako je, usled čestog odbijanja kupaca, to najteže, to je jedini način da se poveća prodaja. Sve ostalo poput mailova, telefonskih poziva, poruka, vibera i sl. neće dati dovoljno dobre rezultate. Pričam ovo iz ličnog iskustva. Probao, proverio, video i probao ponovo. Moraš otići kod kupca i tu nema rasprave. Shvati da odbijanje nije lično. Niko ne odbija tebe kao osobu, već tvoj proizvod, tvoju uslugu ili tvoju ponudu.
I samo bez sujete. Najbolje kompanije imaju najbolje prodavce. To važi za svaku, pa i za tvoju!
Trebalo mi je puno vremena da shvatim da motivacioni gurui zapravo govore istinu. Mi van engleskog govornog područja imamo razne izgovore da to kod nas ne može da radi iz nekog razloga. Principi o kojim pričaju sigurno rad, lično sam se uverio u to. Potrebno je provući ih kroz specifične zakone i propise u Srbiji ili okruženju, ali provereno rade.
Jedino što ti niko od njih ne kaže direktno šta tačno treba uraditi kako bi ti principi zapravo i funkcionisali.
Meni je trebalo puno vremena da shvatim šta je sve potrebno kako bi se ostvarili koncepti o kojima oni pričaju. Da pomenem samo neke od njih:
Većina nas je čula ove pojmove, ali ih je pogrešno protumačila ili razumela. Nekako smo očekivali da tako jednostavni koncepti moraju jednostavno da rade. „Kao vožnja bicikla“, kako vole i sami ponekada da kažu.
Svi koncepti jesu jednostavni, ali rad koji stoji iza njihove realizacije nije nimalo jednostavan. Čak ni utrošeno vreme nije malo. Nekima je trebalo 10, 20 pa i više godina da postanu bogati, finansijiski nezavisni ili da ostvare svoje snove. Loša vest je da u Srbiji to vreme može biti i duže.
Dobra vest je da svako može da ostvari svoje snove, ako zna kako. A to je i najveća kvaka u priči.
Kako?
Za početak ću ti reći ono što nisi čuo od njih. Kada vratiš film i poslušaš audio programe, video matetijale ili pročitaš njihove knjige, biće ti jasno da oni sve vreme pričaju o tome indirektno. Niko to ne kaže direktno.
Poslužiće se analogijom Roberta Kiosakija (Robert Kyosaki) koji koristi podelu poslovnog sistema sa kvadrantima.
U gornjem levom kvadrantu je zaposleni, ispod u donjem levom je samozaposleni, u gornjem desnom je vlasnik velikog biznisa, a u donjem desno je investitor.
Ta analogija predstavlja stepen razvoja svakoga od nas ka svom putu ka nezavisnosti i ličnom bogatstvu.
Svako od nas prvo se zaposli, pa postane stručnjak u nekoj oblasti, onda napravi biznis od toga i na kraju zarađeni novac investira u nekretnine, zlato, akcije i sl.
Ono što ti niko ne kaže direktno je da ne možeš da zaradiš veliki novac bez pravljenja velikog biznisa. Biznis je jedino mesto koje generiše dovoljno veliku zaradu kako bi se ostvarila finansijska nezavisnost ili materijalno bogatstvo.
Na srpskom rečeno ne možeš legalno da zaradiš veliki novac ukoliko nisi vlasnik doo kompanije (društvo sa ograničenom odgovornošću).
Da pojasnim stvari.
Ti kao zaposleni radiš za platu koja je oporezovana od strane države oko 40% u bruto iznosu ili 63% u neto iznosu. Za platu od npr. 1000€ poslodavac mora na ime poreza i doprinosa da uplati još oko 630€ državi. U ukupnom zbiru to je „trošak“ od 1630€ za poslodavca.
Tvoja moć sa 1000€ u džepu je relativno mala, jer iz te mase novca ti moraš da platiš sve račune i troškove života i nemaš nikakve poreske olakšice.
Kada savladaš posao kod poslodavca, neumitno kreneš da razmišljaš kako bi mogao to isto da radiš sam. Onda se malo raspitaš, čuješ priče i otvoriš svoju preduzetničku radnju ili ti PR. Stvar sa tvojim prihodima i porezom sada stoji ovako. Ako izabereš da budeš paušalac, onda ti je mesečna nadoknada fiksna (paušal). Ako se dogovoriš sa poslodavcem da te plaća onih 1630€ bruto (ukupan trošak poslodavca), onda si uspeo. Trošak paušala je (u zavisnosti od delatnosti, veličine i lokacije radnje i sl.) Od 200 do 330€.
To znači da tvoj prohod više nije 1000€, već 1200-1430€. Isti posao radiš, poslodavca isto koštaš, ali tvoja zarada je veća zbog poreskog sistema. Ovaj novac možeš da potrošiš, uštediš ili investiraš.
Ipak, 200-400€ mesečno te dugoročno neće napraviti bogatim i materijalno nezavisnim, ali je ovo dobar početak da shvatiš kako stvari zapravo funkcionišu.
Kada malo ovladaš tehnikom i pomisliš da si doboljno veliki, bistar, sveznajući, usudiš se da otvoriš doo kompaniju. E sada tu stvari mnogo drugačije funkcionišu. Tu već počinju neke naznake biznisa. Kako posao nailazi, moraš da naučiš da delegiraš posao, ali i odgovornost. Drugi ljudi moraju pruzimati delove tvog biznisa kako bi ti mogao da imaš fokus na privlačenju kupaca, smanjenju troškova i opštoj izgradnji biznisa.
Ovde je poreski sistem drugačiji i obaveza je da angažuješ knjigovođu kako ne bi napravio neku skupu grešku. Takođe angažuj i pravnika iz istog razloga. Na početku dok su ti prihodi mali, angažuj ljude kao treća lica. Ali kada biznis postane ozbiljan, te ljude moraš imati u svom timu 24/7.
Oni će ti pomoći da izgradiš imperiju. Ne računaj da će ti oni zarađivati novac direktno, poput prodajnog tima. Ali njihovom ekspertizom sačuvaćeš ogromne količine novca. Da li zakup, kupovina, lizing, otpis, poklon, isplata veće zarade ili bonusa radnicima? Ovo su pitanja koja rešava tvoj tim i u zavisnosti od njihove ekspertize štediš ili gubiš novac. I ovo sam lično okusio na svojim leđima.
Ozbiljno postaje kada novac koji zarađuješ kroz biznis treba da sačuvaš za naredna pokolenja. Naravno, onda investiraš. Opet, tvoj tim saradnika i savetnika je tu da za svoj novac dobiješ najbolje i najviše. Zašto bi platio nešto više ako ne moraš?
Pored poreskog dela, koji sam pokušao da objasnim, različiti nivoi poslovanja razvijaju dodatne veštine i dižu naše poslovanje na viši nivo. Takođe, štede naše vreme. I na kraju, ostvaruju našu težnju ka finansijskoj slobodi, pasivnim izvorima prihoda i bogatstvu.
Što je viši nivo, igra je sve ozbiljnija i zahtevane su dodatne veštine. Takođe, raste količina zarađenog novca kao i obaveze. Prava finansijska nezavisnost znači da posao ne zahteva tvoje prisustvo. Isto tako tvoj životni stil ne trpi zbog toga što ne radiš. Ovo je moguće kroz izgradnju velikog biznisa ili investiranjem.
Kada si dobar kuvar u tuđem restoranu, zarađuješ platu. Kada otvoriš svoj restoran, onda si samozaposlen. Kada otvoriš lanac restorana onda si u biznisu. A ako poseduješ i zemljište na kojima su izgrađeni restorani, imaš udela u hotelima u neposrednoj blizini ili u kazinima, fabrikama ili putevima, onda si investitor.
Na tom nivou novac radi za tebe a ti možeš da se baviš onim stvarima koje voliš. Ili jednostavno, možeš da ne radiš apsolutno ništa.
Nadam se da sam ukratko uspeo da objasnim put do finansijske nezavisnosti i ostvarenju snova. U svakom slučaju, u tekstu sam sakrio svoj veliki cilj za godinu koja je pred nama. I angažovaću sve svoje kapacitete da ga ostvarim.
Pokazao sam put. Svako nadalje mora svojim putem. Isto tako i ja. Samo što sam ja svoj put već utabao i odmakao.
Šta ti čekaš?
Ukoliko ti je potrebno više mudrosti ili više odgovora, klikni na link dole. On će te odvesti na najmudrije mesto – Novinarnicu.
https://www.novinarnica.net/knjige/prirucnik-za-tajnog-agenta-prodaje/arhiva
