Definitivno ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled. Često, ni na drugi pogled se ne može spoznati velika istina. Iako stoji tu pred nama, ponekad je potrebno više vremena i načina kako bi nam se nešto otkrilo na pravi način. Moramo biti strpljivi.
Kada stvari ne idu u željenom pravcu, većina nas se iznervira, parališe i ne uradi ništa. Slično je i kada stvari idu kako treba, jedino što se tada ne nerviramo.
Ne bih smatrao sebe profesionalcem, da je bilo drugačije. Takođe, tako je bilo zato što sam se dobro pripremio za prezentaciju i ništa nije moglo da je poremeti. Zato volim izreku da je priprema pola posla. Bez dobre pripreme, osuđen si na improvizaciju, a to profesionalci ne rade.
Shodno svemu tome, zapitao sam se kako je onda došlo do katastrofe sa početka priče? Ništa od toga nisam zamišljao niti sam postavio kao cilj. A jednostavno je tu i okupira svaki deo moga bića. Ne mogu da je se otresem. Prožima me u potpunosti, deo po deo, zauzima svaku ćeliju u mom telu.
Kako je došlo do toga?
Svestan sam da se neki stvari dogode kao lekcija koja nas vodi do naših ciljeva preko potrebnim iskustvom. Jer, jedino tako možemo biti potpuno spremni da ostvarimo svoje ciljeve i svoj puni potencijal. Sve te lekcije iz života koje nismo sanjali, svi ljudi za koje se nismo nadali da ćemo ih sresti ili upoznati, pletu fino tkanje naših života. Svo to iskustvo koje proživimo, pomoći će nam na višem stupnju našeg razvoja.
Hteo sam post da nazovem „brodolom na vidiku“, ali sada sam siguran da je mesto brodoloma, ovo početak puta u jednu višu svesnost, jednu novu stanicu uma. Ovo je jedna potpuno nova avantura. Gde će nas odvesti?
Kakav neverovatan dan je iza mene. Ostvario sam jedan od svojih neverovatnih životnih ciljeva. Kompanija FastReview me je angažovala da održim prodajni trening za njihov prodajni tim.
Tema prodajnig treninga je Unapređenje prodajnih veština. Mesto događaja je prelepi Crystal hotel Beograd koji se nalazi na Vračaru. Publika oko dvadesetak prodavaca. Proizvod remek-delo IT sektora, budućnost, čist sience fiction!
Svakako i ovom prilikom želim da ih pozdravim i da im se zahvalim što su me izabrali za svog predavača.
Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.
Mlad biznis, u usponu, a već toliko toga su uspeli da urade za tako kratko vreme. San, misao, ideja. Jedna jedina ideja je pokrenula lavinu događaja u kojima sam uzeo aktivnu ulogu.
Kakav je to neverovatan osećaj! Kako je to moćan osećaj! Ništa se ne može porediti sa ostvarenjem cilja. Jedino je bolji osećaj kada ostvariš neki veliki cilj!
Postavi sebi velike ciljeve
Zato gađaj visoko. Postavi sebi visoke ciljeve. Neka budu vredni. Kada se okreneš iza sebe, videćeš te gromade, te planine kako se uzdižu i čuvaju te. Podsetiće te na to šta si sve postigao u životu. Podseća će te i na put kojim si hodio i staze koje si utabao.
Nije to mala stvar. Mogu to reći ljudi koji nikad nisu ništa postigli u životu. Svako dostignuće je velika stvar. Sve za šta je bio potreban napor je velika stvar. Sve što um zamisli, čovek može da ostvari, rekao je davnih dana Henri Ford. I znaš šta? Bio je u pravu. Sve ovo je poteklo iz nečije glave, misli, sna o nečemu. I onda se to i ostvarilo.
Na početku beše misao
Čitav naš svet je prvo bio nečija misao i onda je postao stvarnost. Naša stvarnost!
Pozivam te da veruješ u sebe i svoje snove. Napiši svoje ciljeve koje želiš da ostvariš na list papira i radi na njima svakodnevno! Ne možeš ni da zamisliš kako lako počnu da se ostvaruju.
Prelistavao sam neki stari rokovnik u kome sam zapisivao svoje ciljeve. Opet sam se šokirao koliko sam zapravo zapisanih ciljeva i ostvario tokom vremena. Lepo je kada vidiš o čemu si nekada razmišljao i vremenom dosta toga i ostvario.
Meni se to stalno dešava jer stalno zapisujem svoje ciljeve. Tako, posle nekog vremena, mogu da proverim koliko sam njih ostvario, koliko trenutno ostvarujem i koliko stvari nisam ni počeo.
Takođe, postoje i neki ciljevi od kojih sam u međuvremenu odustao ili sam ukapirao da nisu ostvarivi. Dešava se i to. Jednostavno, nekada se „zapališ“ za neku novotariju i kasnije odustaneš, bez nekog pravog razloga. Nekada odustaneš zato što naiđe pametniji ili veći cilj koji želiš da ostvariš.
Proces ostvarivanja ciljeva
Na početku sam ostvarivao one male, skoro neprimetne ciljeve. Kako je prolazilo vreme i ja sticao samopouzdanje, počeo sam da ostvarujem i one velike životne ciljeve. Savladao sam proces i počeo da verujem u njega, a i u sebe. Stvari su počele da se dešavaju. Promenio sam pregršt poslova, pokrenuo sopstveni biznis, kupio nekretninu, dobio glanc nov službeni auto. Preuzeo sam ga u salonu automobila. Još uvek ne mogu da verujem iako sam sa njim već prešao 1400km.
Tehnika ispisivanja ciljeva
Pisanje ciljeva je najjeftiniji način da sebi popraviš život. Čitava investicija je nova sveska i hemijska olovka ili penkalo za pisanje i to je to. A ništa neće toliko uticati na tvoj život i toliko ga promeniti kao svakodnevno ispisivanje ciljeva.
Za početak zapiši na listu papira 10 ciljeva. Radi to svakodnevno. Kasnije možeš povećati broj ciljeva na 15 ili 20, čak i 50. Takođe, možeš ispisivati po 10 najvažnijih ciljeva iz različitih životnih svfera npr. novac, posao, karijera, porodica, zdravlje, fitnes, investicije…
Dobra stvar je što nema limita. Možeš zapisati sve što ti padne na pamet. Nema nikakvog ograničenja ni po broju ciljeva niti po broju sfera u kojima želiš nešto da ostvariš. To je neverovatan proces.
Ciljeve ispisuj u sadašnjem vremenu i napiši rok za njihovo ostvarenje, kako bi mozak imao realniji osećaj. Bitno je da si ti nosilac cilja, jer tvoji ciljevi samo od tebe zavise! Ne nameći svoje ciljeve drugima niti piši ciljeve u nečije ime. Ciljevi su lična, skoro pa intimna stvar.
Realizacija ciljeva
Opet, samo ispisivanje ciljeva neće napraviti nikakvu razliku u tvom životu, ako ti ne odlučiš da svoj život promeniš. Moraš da doneseš jasnu i nepokolebljivu odluku da ćeš svakodnevno zapisivati ciljeve i da ćeš zapisane ciljeve i da ostvariš, bez odlaganja.
Cena je toliko visoka da moraš da promeniš pregršt loših navika i način razmišljanja kako bi ostvario svoje ciljeve. Nije to nimalo lak proces, ali je osećaj fenomenalan kada shvatiš da si u tome uspeo.
Ništa ti ne daje snagu za napred kao pogled na ostvarene ciljeve. A kako bi ih uvek imao u vidu, moraš da ih zapišeš na papir i sačuvaš kako bi u nekom trenutku mogao da vidiš koliki si zapravo put prešao od momenta zapisivanja cilja do njegove realizacije. To je plod tvoje odluke!
Prepreke na putu
I shvati da se neće svi ciljevi ostvarivati željenom brzinom, niti će se ostvarivati željenim redosledom, ali će se sigurno ostvarivati. Jednom kada ovladaš veštinom postavljanja i ostvarivanja ciljeva ništa te ne može zaustaviti. Postaćeš nalik nabujaloj reci, lokomotivi u punoj brzini ili možda cunamiju koji juri ka obali u svoj svojoj snazi.
Postaćeš nezaustavljiv. Postaćeš ono što želiš. Postaćeš najbolja verzija sebe!
Ko ima cilj nađe način, ko nema cilj nađe izgovor!
Zapiši i ostvari svoje ciljeve, izgovori su za jadnike!
Skoro mi je supruga rekla, posle jednog razgovora o tome šta želi postići u životu, da sam ja zapravo veoma nesrećan čovek. Nisam se složio sa tim. Jednostavno težim da ostvarim neke stvari i to me gura ka napred. Kada ostvarim nešto sa svog spiska ciljeva, ja jednostavno dopišem neki novi koji mi pomaže da nastavim dalje.
Sada sanjam velike snove. Znatno veće od onih koje sam sanjao pre samo par godina. Prosto želim da nateram sebe da radim na tome, a ne da uzaludno gubim veoma na gluposti.
Sve one male dnevne pobede nemaju nikakav značaj ako posle njih ne dođe ostvarenje nečeg velikog i epohalnoh, da ti zastane dah ili makar knedla u grlu. To ti daje polet, energiju i krila koja te nose u nebeske visine. Ništa ne može zameniti osećaj uspeha u onome što radiš. Takođe, ništa ne može zameniti uspešno ostvaren cilj. Taj osećaj svrhe i pobede nad svetom, pa i nad samim sobom je nemoguće opisati. To se jednostavno mora probati.
SMART ciljevi
Često volim da se podsetim šta to treba cilj da ima kako bi bio pravi cilj.
1. Specifc – Cilj treba da je SPECIFIČAN, odnosno konkretan i jasan. Da bi to postigao, odgovori na što više pitanja kao što su: Šta tačno želim da ostvarim? Zašto mi je ovaj cilj važan? Ko je sve uključen u ostvarenje ovog cilja? Gde će se ovaj cilj realizovati? Šta mi je potrebno da bih realizovao/la ovaj cilj?
2. Measurable – Cilj treba da je MERLJIV, odnosno da postoje kriterijumi za merenje napretka. Pored toga što je važno da znaš šta je tačno potrebno da se desi da budeš siguran da je cilj realizovan, merljivost cilja doprinosi tome da možeš da pratiš svoj napredak tokom vremena i na taj način prilagođavaš svoje ponašanje ukoliko je to potrebno.
3. Achievable – Cilj treba da je OSTVARIV, odnosno u skladu sa raspoloživim resursima. Tačno je da naši ciljevi treba da budu inspirativni i motivišući i, isto tako, potrebno je da budu realni i ostvarivi. Na taj način postaje jasno šta je sve potrebno da uradiš kako bi zaista realizovao ono što si zacrtao.
4. Realistic – Cilj treba da je REALAN ili RELEVANTAN, odnosno da vam je zaista važan. Često postavljamo sebi ciljeve koji nisu „naši“, već su samo društveno prihvatljivi. Proveri da li imaš odgovor na pitanja: Zašto je ovaj cilj meni važan? Šta će mi ostvarenje ovog cilja doneti? Da li je u skladu sa mojim drugim ciljevima?
5. Time bound – Cilj treba da je VREMENSKI ODREĐEN, odnosno da postoji rok do kada želimo da ga ostvarimo. Važno je znati do kada je potrebno da se cilj ostvari, kao i kada počinjemo da radimo na tom cilju, kako bi svoju motivaciju dodatno podstakao. Na taj način podstaći ćeš sebe da se bolje organizujeđ i jasno postaviš prioritete.
U proseku dnevno donesem preko 1000 odluka. Impozantan broj, moram reći. I ponosan sam što su to moje odluke. Naravno da ima i pogrešnih, ali su svakako bolje od onih koje nisam doneo.
Donesi odluku, pa makar i pogrešnu
Kada pogrešim, donesem novu odluku i nastavim dalje. Život i jeste jedna odluka za drugom, neprestano.
Dugo sam nalazio izgovore zbog toga. Najčešći mi je bio kako nemam početnog kapitala da uložim i da ga uvećam. Primamljiva, lepa, velika i opasna laž koja me je dugo držala podalje od ličnog uspeha. To je nešto na šta nailazim kod velikog broja ljudi. Lako sebi objasne zašto im je teško da rade za sebe.
I to samo na početku, metodom slučajnog uzorka. Kada ovladaš materijom i upoznaš svoje tržište, ti brojevi će se samo uvećavati. Od 10% uspešno realizovanih prodaja, popećeš se na 15, pa 20, 30, 50%. Najuspešniji prodavci imaju procenat od 90% uspešnosti.
Zašto?
Zato što znaju svoje kupce, znaju svoj proizod ili uslugu i imaju ogromno samopouzdanje da to izguraju do kraja.
Sam tekst pišem sebi kao podsećanje na stvari koje su se dogodile, kao i za one koje tek treba da se dogode. Tekstovi mi pomažu da uobličim svoje misli i razmotrim neke ideje, pre nego li krenem da ih realizujem.
Ukoliko ti tekstovi pomažu, nastavi da ih čitaš. Ukoliko ne, ostavi komentar, kako bi smo mogli da ih unapredimo!
Svi naslovi knjiga u tekstu su linkovani ka novinarnica.net.
Sva izdanja je moguće naći i preko aplikacije Knjižara Delfi, Bookmate, kao i Edenbooks. Uživaj u čitanju!
Oduvek sam težio sopstvenoj kompaniji i radu za sebe. Moje prvo zaposlenje je bilo u sopstvenoj kompaniji. Neznanje i loš izbor partnerske firme doveli su do toga da je taj, ah, biznis trajao samo godinu dana.
Prava i jedina istina je da mi sami utičemo na naš životni put i naše zaposlenje. I ako ne shvatimo da uvek, ali UVEK radimo za sebe, teško ćemo postići pravi napredak.
Zato većina karijera izgleda tako da se zaposlimo, naučimo posao, upoznamo klijente i onda napredujemo. Kada prevaziđemo ponuđeni napredak, onda se odlučimo da napravimo nešto svoje. I tu problemi (izazovi) tek počinju.
Već sam rekao da u školi ne naučimo ni posao za koji se školujemo kako treba, a već treba da osmislimo sopstveni biznis.
Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da kompanija i znači udruživanje više ljudi radi postizanja nekog cilja ili rešavanja nekog problema. To je kompleksna organizacija. Profit se pravi razlikom u ceni. To je ono šta dobiješ od zaposlenog i koliko ga na kraju platiš.
E sada, nisam rekao da kapital nužno mora da bude tvoj. Naravno, može biti i pozajmljen. To nosi povećani rizik od neuspeha, ali ujedno deluje i kao velika motivacija ka napred.
Moj početni kapital je bila jedna moja mesečna plata. To je to.
I krenuo je da se krcka i pre nego li je firma postala zvanična. Košta registracija firme, koštaju menice u banci, košta sve što nisi imao pojma da košta dok si radio u nekoj drugoj firmi. Papir za štampu, gorivo, servis automobila, kafa pa i toalet papir kojim si gađao kolege po hodnicima u predhodnim kompanijama.
Vrlo brzo shvatiš da ukoliko želiš napred ne možeš gledati unazad. Pomiri se sa tim, plati cenu unapred i nastavi dalje!
Vrlo brzo sam bio u poziciji da uplaćujem pozajmice osnivača za likvidnost. To je ono kada daješ robu na odloženo, pa nemaš gotovog novca da platiš dobavljače, obaveze prema državi i sl. Rekao bi neko pa biznis praviš da zarađuješ, a ne da ga plaćaš iz sopstvenog džepa. I to je tačno. Ali, ako veruješ u svoj biznis, ponekad ćeš morati da se žrtvuješ za njega. Zapravo, žrtvovaćeš se jako često za njega.
Kada treba da se u jednom danu uradi gomila stvari za dva dana, provejava mi kao postati Menadžer za minut. Kada prodaja stane, setim se Gerila markeringa i kako dobiti publicitet sa veoma malim ulaganjem novca.
I dobro je imati makar teoretsko znanje o svemu tome. Zna često da bude korisno. Takođe, predlažem da pronađeš mentora i platiš šta i koliko košta, mada se često cena ne izražava u novcu.
Mentor
Mentor je neko ko je to što ti želiš već postigao nekada davno, na neki svoj način i pod drugim okolnostima. Ali zna da razluči šta je dobro, a šta ne. I slobodan je da ti da savet bez da ga tražiš. I da ti ga ne da kada ga tražiš!
Mogu slobodno da zaključim da je sopstveni biznis jedno neverovatno putovanje i avantura koja nam otkriva ko smo mi u stvari. I daje nam šansu da se usput popravimo i postanemo bolja osoba. Ili makar osoba sa upgrejdovniim poslovnim veštinama.
I da, pored najboljih šansi, može se desiti da ne uspeš. Takođe, i kada pomisliš da su za nešto šanse izgubljene, univerzuma se potrudi da ti pokaže da nisu.
Kada mesec krene jako nikako nije vreme da usporavaš. Naprotiv!
Kada ne ide pojačaj. Kada ide POJAČAJ!
Neverovatna je moć kumulativnog napora. Pogotovu kada se otvara „zeleni talas“. Tada treba biti nezaustavljiv. Daj gas!
To je onaj period koji ti omogućuje da ispeglaš slabije mesece i one periode slabe tražnje. Zato je suludo da kočiš. Time činiš sebi kontrauslugu, jer kako sam već pisao, prodaja je maraton. Neku deonicu istrčiš brže, a neku sporije. Bitno je da završiš malo bolje nego prošlog puta. Kada tako postaviš stvari, vrlo brzo ćeš izbiti na čelo kolone.
Da li želiš više?
Ovaj koncept razumeju samo oni koji od života žele više i ne boje se da zato i rade više. Danas sam radio skoro 12 sati, ali ne zato što me je neko terao, već zato što sam prepoznao šansu da postignem više. Kao surfer koji hvata talas koji još nije razvio svu svoju snagu i lepotu. Par trenutaka kasnije on graciozno jezdi na svojoj dasci sa vetrom u kosi i kapima morske vode po ramenima. Uglavnom, praćen pogledima ostalih surfera koji razmišljaju:“ Imao je sreće!“
Lično, puno toga sam imao u životu, sreća nije jedna od tih stvari. Ustvari, sreća je počela da me prati tek onda kada sam davao sve od sebe, izgarao da završim započeto i istrajao do krajnjih granica ljudskog razuma. Kada veliko telo ide dovoljno brzo ono počne da krivi prostor i vreme oko sebe. Kosmos mu se klanja i podržava ga u njegovoj nameri.
Kako je jedino pitanje koje treba da postaviš sebi. Na taj način nijedna prepreka nije nesavladiva. Nijedna planina nije neosvojiva. „Dobar plan danas je bolji od najboljeg sutra.“ Zato što imaš prednost. Krenuo si i dobijaš zamajac.
Ništa nije bitnije nego da se pokreneš. Sila trenja je najveća kada telo miruje. Sve što se telo brže kreće, otpor je sve manji. Na kraju, sve je na samom materijalu. Od čega si sazdan?
Kažu da na vrhu nema gužve, a da je pogled fenomenalan. Verujem im na reč, ali biću siguran tek kada se i sam uspem do vrha. Sve je podređeno tome. Sve je prilagođeno tome. Nema velikog uspeha bez pripreme i velikog truda, odricanja i suzdržavanja. To je strater pak uspeha. Bez toga ne treba ni početi.
Previše ponosan da odustaneš, previše umoran da nastaviš. Imaš vere i nade i to ti je sve što treba. Nastavljaš dalje. Kroz najteže useke i klance. Nekada na mestima gde niko drugi nije kročio. Nekada i dalje od toga. Vodi te vizija, suluda ideja da time činiš veliku stvar. Naravno sebi i za sebe. Drugi nisu bitni na ovom putu. Njih si ostavio na utabanim stazama velegrada kada si odlučio da postigneš više.
Isprva su se smejali, pa te zvali nazad, nagovarali da odustaneš. Naposletku su te nazivali pogrdnim imenima, psovali.
