Objava iz februara
Zakasnela objava u pravo vreme
Januar
Februar
Pre marta
Kako da kupac duže misli o tebi i tvom proizvodu
Marketing ili prodaja?
Bikovsko ili medveđe tržište?
Godina prođe, dan nikako!
Smisao života je život. Tvoj život je samo tvoj, uživaj u njemu!
Ništa nije kao što je bilo. Možda smo se mi promenili, a možda je vreme drugačije.
Indijanci kažu: „Najbolje vreme da zasadiš drvo, bilo je pre 20 godina. Drugo najbolje vreme je da ga zasadiš sada!“
Ako ne znaš gde želiš da stigneš, svaki put će te odvesti tamo.
Svet je lep kada sanjamo!
Uspeh se vidi. Neuspeh se objašnjava. Izbor je tvoj!
„Ko barata informacijom, vlada situacijom!“
„I prodaja se uvek desi. Ili prodaš kupcu robu/uslugu ili kupiš izgovor!“
„Budi promena koju želiš da vidiš u svetu!“
„Borba je permanentna. Ako prestaneš plivati, potoneš!“
Velika bela ajkula.
Sigurno se sada pitaš zašto je ovo bitno za tebe, čitaoče ovog teksta?
Jednostavno odmahnu rukom i kažu: „Imao si sreće!“
Pokušaj, možda se iznenadiš pobedom na kraju!
Počinjem da pišem objavu već ko zna koji put i nešto mi ne dozvoljava ni da počnem. To me iritira, jer jedan od postavljenih ciljeva jeste redovnije pisanje objava. Na kraju sam uspeo da nateram sebe da počnem da ostvarujem svoje ciljeve.
Danas sam uživao u vožnji automobila. Ukazala mi se prilika da klijentu isporučim robu. Kako je službeni auto skoro ostao bez goriva, odlučio sam da iskoristim šansu i odem svojim autom.
Sinoć, nešto posle ponoći, srušila nam se jelka sama od sebe. Postolje nije izdržalo. To me je podsetilo da treba da napišem rekapitulacuju ove godine koja je na izmaku. A scena sa jelkom je, parafrazirano, baš nešto nalik ovoj godini.
Novi ukrasi, nove sijalice, nova nada. Trudili smo se da zaboravimo neslavno juče i verujemo u bolje sutra. I mic po mic, gradili smo svoj svet. Bilo je dosta izazova i poteškoća, ali je, na kraju, počelo sve da se uklapa. Sve je počelo da leže na svoje mesto i konačno da dobija smisao.
Baš kao i sve i život ima uspone i padove. Rekao bih da to važi i za novogodišnje jelke. Problem je počeo još prošle godine kada je jedan od nosača naprso na jednom mestu. To je nalik onom životnom problemu koji se pokaže minijaturnim i nebitnim, pre nego izađe u pravom svetlu. Naravno, reagovali smo tako što smo nosač zalepili, ali kao i svako iskustvo sa lepljenjem plastike i ovo se neslavno završilo.
I baš kao sa jelkom, koja je pala u ranim jutarnjim časovima 31.12., tako su i problemi krenuli da izlaze u zadnjim trenucima poslovne godine, kada im vreme nije. I zanimljivo je to da su, iako uredno sklanjani jedan po jedan, krenuli da izlaze na svetlost dana svi zajedno. Kao da su želeli da poruče da im je dosta svega. Da više ne žele da čekaju na rešavanje.
Supruga i ja smo ustali iz kreveta i pokušali da spasemo što se spasti može. Naravno da nismo uspeli. Tražili smo krivca u kućnom ljubimcu, nespretnom detetu, pa čak i u zemljotresu, kojeg naravno, nije bilo. Shvatili smo, ipak, greška je bila naša, jer nismo rešili problem kada je tek bio u nastajanju. Prošlogodišnje naprsnuće nosača je sada bio veliki lom na nekoliko delova koji više nije bilo moguće zalepiti ili popraviti. Skupili smo ukrase i odlučili da se rešavanjem problema pale jelke, ipak, pozabavimo ujutru. Ne kaže se badava „jutro je pametnije od večeri“.
Nismo odustali. Gotovih nosača je bilo dosta, ali uglavnom su dostupni na intrmernet prodajama koje šalju artikle brzom poštom. To znači da bi paket stigao tek sledeće godine. A čekanje iste bez jelke nije dolazilo u obzir.
Naš potencijal je beskonačan i bezgraničan, ali mu je potreban razlog da se aktivira. Načešće je taj razlog presvučen u problem i podseća na napor. To je ta prilika koju mnogi propuste, jer svi misle da je prilika svetla i blještava poput novogodišnje jelka, naravno ne ove naše pale, nego one iz izloga, lepe, okićene i prepune šarenih lampiona. Nažalost, u praksi to baš i nije tako.
Tako je i sa poslovnim problemima. Tu su da od nas izvuku naš maksimum, ali i da odrede budući tok događaja. Naša sudbina je u našim rukama, ako preuzmemo kontrolu i onda kada nas zadese sve nedaće sveta. To, na kraju, ne mora da znači nešto loše čak, u mnogim slučajevima, je to ona pokretačka snaga koja nas gura napred.
Iskoristi je na najbolji mogući način!
U to ime, Srećnu Novu Godinu i Božićne praznike želi ti tim Trikoviprodaje.com
Eto i mene posle jednog dužeg vremenskog perioda. Rešio sam da je vreme da podelim neke novotarije u svetu prodaje. Ili možda meni tako izgleda.
Kažu da je razmišljanje najteži posao na celom svetu. Zato većina ljudi izabere sve ostalo, pre razmišljanja. I zato jesu tu gde su. Hajde da vidimo da li je to baš tako i ako jeste, šta preduzeti u našem slučaju da ne ostane tako.
Odavno sam se sreo sa idejom da je trgovina nešto prljavo, pokvareno i nečasno, da nije pravi posao i da je pribežište onih koji više ne mogu pronaći posao u svojoj struci. Takođe, stalno čujem komentare da se prodajom može baviti svako od nas.
Da li je baš tako?
Moram da priznam da su ovo dve najveće zablude sa kojima se srećem.
Tačno je da svako može da se bavi prodajom, ali takođe, svako može da se bavi i bilo čim drugim, ali je pitanje koliki uspeh možeš postići u tome?
Prvi deo ne želim ni da komentarišem, svako svoj posao radi u skladu sa sopstvenom savešću.
Prodaja je posao kao i svaki drugi, a opet različit od svakog drugog. Prvenstveno, prodaja je na početku i na kraju svakog procesa. Ništa se na svetu ne dešava dok neko nešto ne proda. Tek tada kreće sve, fabrike, mašine, radnici i sve prateće stvari. Prodaja pokreće svet.
I na na kraju svakog kraja je novi početak i nova prodaja.
Jednostavno je tako. I to svi veliki trgovci na svetu znaju. U globalnom svetu nije više bitno ko nešto proizvodi nego ko je spreman nešto da kupi i po kojoj ceni. Sve ostalo postaje trivijalno.
U moru prodaja, najbitnija za nas je da prodamo sebe. A to možemo samo ako imamo bespogovornu reputaciju i rezultate koji stoje iza nas. Kako, koliko i kome možeš nešto prodati.
Srećom, pa se to postiže radom. Talenat je bitan, ali rad je taj koji od nas stvara dobre, loše ili nikakve profesionalce u svakom polju, pa i u trgovini.
Sa radom dolaze i ideje i novine koje mogu da se implementiraju u svaki model biznisa. Znam stotine kompanija koje su nekoliko puta menjali svoj osnovni biznis model zarad onoga što nikada nisu mislili da će raditi. Taj novi model je brže i lakše donosio iste, pa čak i veće prihode od ranijih ustaljenih modela. Našli su model koji prosto funkcioniše bolje. I nastavili su sa njim.
Ja sam tek posle 15 i više godina iskustava shvatio da nije bitno koliko naporno radiš u toku dana, nego je bitno koliko naporno razmišljaš i uz to povezuješstvatri u jednu novu celinu.
Jednom klijentu uvek treba više od onoga što možeš da mu ponudiš i to je činjenica. Tvoj zadatak kao prodavca je da otkriješ šta je to što možeš da mu prodaš dodatno, a da ne zauzmeš dodatne kapacitete.
Zato je akcenat narazmišljanjeu. To svi veliki ljudi u poslovnom svetu potenciraju. Postala je skoro pa realna floskula.
Razmišljaj i obogati se je knjiga Napoleona Hila koja je imala snažan uticaj na današnji poslovni svet. On u knjizi ne priča o modelima biznisa, nego o modelima razmišljanja. Kako se suočavati sa životnim preprekama i kako ih prevazići.
Što ranije shvatiš u životu moć inteligentnog ili kvantnog razmišljanja ili kvantne misli, brže ćeš moći da napreduješ i ostvariš sve ono što želiš.
Zato ja na prvo mesto postavljam ciljeve kao neku destinaciju koju želiš dostići u nekom realnom vremenu. Prvenstveno postaviš cilj, a potom napraviš i plan kako da ostvariš taj cilj.
Zapiši sebi da i najgori plan je bolji od besplanskog lutanja, a da su korekcije plana nužne zbog novonastalih okolnosti. Ljudi su skloni da detaljno isplaniraju svoj odmor, ali nikako svoj biznis ili svoj život.
„Što više radim, sve više sreće imam“, je rečenica koja me prati kroz gotovo čitavu moju karijeru u prodaji. I dosta dobro objašnjava suštinu stvari, ali nekako izbegava taj deo razmišljanja pre rada. Na taj način možeš da radiš naporno i postigneš mnogo manje nego onda kada intenzivno razmišljaš kako da uradiš nešto za najkraće vreme uz maksimalnu dobit.
Kao što već rekoh, stalno se treba unapređivati, bilo kao pojedinac, bilo kao kompanija. Jer je to proces optimizacije same kompanije, a i nas kao jedinki.
Razmisli o tome!
Danas mi je poslednji dan odmora i onda kreće posao. Shodno organizaciji koju imam, bio sam prinuđen da deo poslova obavljam i tokom odmora. Što bi se reklo, nastavljam s poslom, ali će mi pogled biti mnogo, mnogo ružniji.
Ipak, možemo da promenimo ono što zavisi od nas samih. A to je naš posao, odnosi prema ljudima u poslovnoj i privatnoj sferi, kao i pristup. „Ako ne ide pojačaj. Ako ide, pojačaj!“ Dokazao je to na Vimbldonu pre par dana i veliki Novak Đoković koji je prosto dao gas i osvojio svoj 21. Grand Slam.
Šalu na stranu, ja sam rešio da pojačam i to odmah. Ako je potrebno, uložiću više napora i više vremena kako bih ostvario ono što želim. Posle nekih dešavanja, potpuno sam siguran da svako od nas može mnogo više od onoga što misli da može. Prosto smo napravljeni za više ciljeve. Fali nam samo malo samopouzdanja kako bi dosegli zvezde.
Čuda se dešavaju kada veruješ u njih, a veruješ onda kada ti najviše trebaju. I čuda se dogode. Opet ću pomenuti Đokovića koji je nešto slično i sam izjavio posle velike pobede. Njemu je titula na Vimbldonu došla u pravo vreme, meni je došao odmor. Obojica smo pronašli ono što smo mislili da smo izgubili – veru u samog sebe da možemo još mnogo više.
Plašim se i to je potpuno prirodno, jer je strah od nepoznatog urođeni strah. Sa njim se svi mi rađamo. Ali nikada ne bismo stigli ovoliko daleko da smo ostali paralizovani. Uvek je bilo potrebno samo da se pokrenemo, da napravimo taj korak ka napred. Da prosto delujemo!
Pokreni se! Nanišani metu. Povuci okidač danas!
Neću pričati kao „veliki magovi prodaje“ kako uvek pomažemo kupcima i tu smo za njih. Već ću pokušati da dočaram kako biznis meni izgleda iz mog ugla.
Oduvek sam težio sopstvenoj kompaniji i radu za sebe. Moje prvo zaposlenje je bilo u sopstvenoj kompaniji. Neznanje i loš izbor partnerske firme doveli su do toga da je taj, ah, biznis trajao samo godinu dana.
Prava i jedina istina je da mi sami utičemo na naš životni put i naše zaposlenje. I ako ne shvatimo da uvek, ali UVEK radimo za sebe, teško ćemo postići pravi napredak.
Zato većina karijera izgleda tako da se zaposlimo, naučimo posao, upoznamo klijente i onda napredujemo. Kada prevaziđemo ponuđeni napredak, onda se odlučimo da napravimo nešto svoje. I tu problemi (izazovi) tek počinju.
Već sam rekao da u školi ne naučimo ni posao za koji se školujemo kako treba, a već treba da osmislimo sopstveni biznis.
Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da kompanija i znači udruživanje više ljudi radi postizanja nekog cilja ili rešavanja nekog problema. To je kompleksna organizacija. Profit se pravi razlikom u ceni. To je ono šta dobiješ od zaposlenog i koliko ga na kraju platiš.
E sada, nisam rekao da kapital nužno mora da bude tvoj. Naravno, može biti i pozajmljen. To nosi povećani rizik od neuspeha, ali ujedno deluje i kao velika motivacija ka napred.
Moj početni kapital je bila jedna moja mesečna plata. To je to.
I krenuo je da se krcka i pre nego li je firma postala zvanična. Košta registracija firme, koštaju menice u banci, košta sve što nisi imao pojma da košta dok si radio u nekoj drugoj firmi. Papir za štampu, gorivo, servis automobila, kafa pa i toalet papir kojim si gađao kolege po hodnicima u predhodnim kompanijama.
Vrlo brzo shvatiš da ukoliko želiš napred ne možeš gledati unazad. Pomiri se sa tim, plati cenu unapred i nastavi dalje!
Vrlo brzo sam bio u poziciji da uplaćujem pozajmice osnivača za likvidnost. To je ono kada daješ robu na odloženo, pa nemaš gotovog novca da platiš dobavljače, obaveze prema državi i sl. Rekao bi neko pa biznis praviš da zarađuješ, a ne da ga plaćaš iz sopstvenog džepa. I to je tačno. Ali, ako veruješ u svoj biznis, ponekad ćeš morati da se žrtvuješ za njega. Zapravo, žrtvovaćeš se jako često za njega.
Jedino što sada radiš pola radnog vremena i možeš da izabereš da li ćeš raditi od 9 do 21 ili od 21 do 9.
Kada treba da se u jednom danu uradi gomila stvari za dva dana, provejava mi kao postati Menadžer za minut. Kada prodaja stane, setim se Gerila markeringa i kako dobiti publicitet sa veoma malim ulaganjem novca.
I dobro je imati makar teoretsko znanje o svemu tome. Zna često da bude korisno. Takođe, predlažem da pronađeš mentora i platiš šta i koliko košta, mada se često cena ne izražava u novcu.
Mentor je neko ko je to što ti želiš već postigao nekada davno, na neki svoj način i pod drugim okolnostima. Ali zna da razluči šta je dobro, a šta ne. I slobodan je da ti da savet bez da ga tražiš. I da ti ga ne da kada ga tražiš!
Moji mentori su bile razne ličnosti koje su uticale i utiču i sada na moju karijeru bilo da su bili fizički prisutni ili ne. Nekada su to bili stariji i iskusniji ljudi, a nekada znatno mlađi. Godine za mentorstvo nemaju značaj, već iskustvo i mogućnost sagledavanja stvari na drugi način. Isto tako, dosta toga sam morao da uradim sam, bez ičije pomoći i podrške.
Mogu slobodno da zaključim da je sopstveni biznis jedno neverovatno putovanje i avantura koja nam otkriva ko smo mi u stvari. I daje nam šansu da se usput popravimo i postanemo bolja osoba. Ili makar osoba sa upgrejdovniim poslovnim veštinama.
I da, pored najboljih šansi, može se desiti da ne uspeš. Takođe, i kada pomisliš da su za nešto šanse izgubljene, univerzuma se potrudi da ti pokaže da nisu.
Veruj u sebe i svoj put. Drugog nemaš!
Kreni!