Prolaze dani sve brže i brže. Ko bi rekao da je prošla skoro polovina godine? Da li je to zbog obaveza ili zato što se vreme samo ubrzalo ili je tempo života postao nesnosan, vreme leti, nestaje, topi se na naše oči. Zbog toga i jeste najdragoceniji resurs koji imamo. I moramo ga mudro potrošiti.
U poslu prodaje šanse za uspehom su dosta manje nego u nekim drugim zanimanjima. Veća je verovatnoća da kupac, iz bilo kog razloga, odbije tvoju ponudu nego da je prihvati. Zato moraš uložiti dodatni napor i pronaći dodatnu motivaciju kako bi pregurao dan.
Dobrodošao je svako ko želi da pronađe unutrašnju motivaciju o pokretačka energija koja ga gura dalje. Onu iskru polarne svetlosti koja obasjava i najtamnije delove mraka. Odagna ono poslednje zrno sumnje iz najzabačenijeg kutka našeg uma. Onaj ton u prostornom tkanju koji izjednačava našu vibracije sa čitavim kosmosom.
To su momenti koji odvajaju šampione od ostalih. Među najboljima, u pitanju su nijanse. Toliko tanane da jedva i da postoje čak i u metafizičkom polju. Ipak, one prave jasne razlike. Dele pobednike i gubitnike. Jasno stavljaju do znanja ko je izdržao bol par trenutaka duže. Čiji je krik ostao nem.
Počinjem da pišem objavu već ko zna koji put i nešto mi ne dozvoljava ni da počnem. To me iritira, jer jedan od postavljenih ciljeva jeste redovnije pisanje objava. Na kraju sam uspeo da nateram sebe da počnem da ostvarujem svoje ciljeve.
Ranije ostvareni ciljevi
Danas sam uživao u vožnji automobila. Ukazala mi se prilika da klijentu isporučim robu. Kako je službeni auto skoro ostao bez goriva, odlučio sam da iskoristim šansu i odem svojim autom.
Sinoć, nešto posle ponoći, srušila nam se jelka sama od sebe. Postolje nije izdržalo. To me je podsetilo da treba da napišem rekapitulacuju ove godine koja je na izmaku. A scena sa jelkom je, parafrazirano, baš nešto nalik ovoj godini.
Novi ukrasi, nove sijalice, nova nada. Trudili smo se da zaboravimo neslavno juče i verujemo u bolje sutra. I mic po mic, gradili smo svoj svet. Bilo je dosta izazova i poteškoća, ali je, na kraju, počelo sve da se uklapa. Sve je počelo da leže na svoje mesto i konačno da dobija smisao.
Baš kao i sve i život ima uspone i padove. Rekao bih da to važi i za novogodišnje jelke. Problem je počeo još prošle godine kada je jedan od nosača naprso na jednom mestu. To je nalik onom životnom problemu koji se pokaže minijaturnim i nebitnim, pre nego izađe u pravom svetlu. Naravno, reagovali smo tako što smo nosač zalepili, ali kao i svako iskustvo sa lepljenjem plastike i ovo se neslavno završilo.
I baš kao sa jelkom, koja je pala u ranim jutarnjim časovima 31.12., tako su i problemi krenuli da izlaze u zadnjim trenucima poslovne godine, kada im vreme nije. I zanimljivo je to da su, iako uredno sklanjani jedan po jedan, krenuli da izlaze na svetlost dana svi zajedno. Kao da su želeli da poruče da im je dosta svega. Da više ne žele da čekaju na rešavanje.
Supruga i ja smo ustali iz kreveta i pokušali da spasemo što se spasti može. Naravno da nismo uspeli. Tražili smo krivca u kućnom ljubimcu, nespretnom detetu, pa čak i u zemljotresu, kojeg naravno, nije bilo. Shvatili smo, ipak, greška je bila naša, jer nismo rešili problem kada je tek bio u nastajanju. Prošlogodišnje naprsnuće nosača je sada bio veliki lom na nekoliko delova koji više nije bilo moguće zalepiti ili popraviti. Skupili smo ukrase i odlučili da se rešavanjem problema pale jelke, ipak, pozabavimo ujutru. Ne kaže se badava „jutro je pametnije od večeri“.
Nismo odustali. Gotovih nosača je bilo dosta, ali uglavnom su dostupni na intrmernet prodajama koje šalju artikle brzom poštom. To znači da bi paket stigao tek sledeće godine. A čekanje iste bez jelke nije dolazilo u obzir.
Naš potencijal je beskonačan i bezgraničan, ali mu je potreban razlog da se aktivira. Načešće je taj razlog presvučen u problem i podseća na napor. To je ta prilika koju mnogi propuste, jer svi misle da je prilika svetla i blještava poput novogodišnje jelka, naravno ne ove naše pale, nego one iz izloga, lepe, okićene i prepune šarenih lampiona. Nažalost, u praksi to baš i nije tako.
Tako je i sa poslovnim problemima. Tu su da od nas izvuku naš maksimum, ali i da odrede budući tok događaja. Naša sudbina je u našim rukama, ako preuzmemo kontrolu i onda kada nas zadese sve nedaće sveta. To, na kraju, ne mora da znači nešto loše čak, u mnogim slučajevima, je to ona pokretačka snaga koja nas gura napred.
Iskoristi je na najbolji mogući način!
U to ime, Srećnu Novu Godinu i Božićne praznike želi ti tim Trikoviprodaje.com
Eto i mene posle jednog dužeg vremenskog perioda. Rešio sam da je vreme da podelim neke novotarije u svetu prodaje. Ili možda meni tako izgleda.
Kažu da je razmišljanje najteži posao na celom svetu. Zato većina ljudi izabere sve ostalo, pre razmišljanja. I zato jesu tu gde su. Hajde da vidimo da li je to baš tako i ako jeste, šta preduzeti u našem slučaju da ne ostane tako.
Razmišljaj kao trgovac
Odavno sam se sreo sa idejom da je trgovina nešto prljavo, pokvareno i nečasno, da nije pravi posao i da je pribežište onih koji više ne mogu pronaći posao u svojoj struci. Takođe, stalno čujem komentare da se prodajom može baviti svako od nas.
Da li je baš tako?
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović
Moram da priznam da su ovo dve najveće zablude sa kojima se srećem.
Tačno je da svako može da se bavi prodajom, ali takođe, svako može da se bavi i bilo čim drugim, ali je pitanje koliki uspeh možeš postići u tome?
Prvi deo ne želim ni da komentarišem, svako svoj posao radi u skladu sa sopstvenom savešću.
Prodaja posao kao i svaki drugi…
Prodaja je posao kao i svaki drugi, a opet različit od svakog drugog. Prvenstveno, prodaja je na početku i na kraju svakog procesa. Ništa se na svetu ne dešava dok neko nešto ne proda. Tek tada kreće sve, fabrike, mašine, radnici i sve prateće stvari. Prodaja pokreće svet.
I na na kraju svakog kraja je novi početak i nova prodaja.
Jednostavno je tako. I to svi veliki trgovci na svetu znaju. U globalnom svetu nije više bitno ko nešto proizvodi nego ko je spreman nešto da kupi i po kojoj ceni. Sve ostalo postaje trivijalno.
Jedna prodaja je iznad svega
U moru prodaja, najbitnija za nas je da prodamo sebe. A to možemo samo ako imamo bespogovornu reputaciju i rezultate koji stoje iza nas. Kako, koliko i kome možeš nešto prodati.
Srećom, pa se to postiže radom. Talenat je bitan, ali rad je taj koji od nas stvara dobre, loše ili nikakve profesionalce u svakom polju, pa i u trgovini.
Radi vredno, ali pametno
Sa radom dolaze i ideje i novine koje mogu da se implementiraju u svaki model biznisa. Znam stotine kompanija koje su nekoliko puta menjali svoj osnovni biznis model zarad onoga što nikada nisu mislili da će raditi. Taj novi model je brže i lakše donosio iste, pa čak i veće prihode od ranijih ustaljenih modela. Našli su model koji prosto funkcioniše bolje. I nastavili su sa njim.
Ja sam tek posle 15 i više godina iskustava shvatio da nije bitno koliko naporno radiš u toku dana, nego je bitno koliko naporno razmišljaš i uz to povezuješstvatri u jednu novu celinu.
Jednom klijentu uvek treba više od onoga što možeš da mu ponudiš i to je činjenica. Tvoj zadatak kao prodavca je da otkriješ šta je to što možeš da mu prodaš dodatno, a da ne zauzmeš dodatne kapacitete.
Trikovi prodaje – Razotkrivanje
Zato je akcenat narazmišljanjeu. To svi veliki ljudi u poslovnom svetu potenciraju. Postala je skoro pa realna floskula.
Razmišljaj i obogati se je knjiga Napoleona Hila koja je imala snažan uticaj na današnji poslovni svet. On u knjizi ne priča o modelima biznisa, nego o modelima razmišljanja. Kako se suočavati sa životnim preprekama i kako ih prevazići.
Kvantno razmišljanje
Što ranije shvatiš u životu moć inteligentnog ili kvantnog razmišljanja ili kvantne misli, brže ćeš moći da napreduješ i ostvariš sve ono što želiš.
Zato ja na prvo mesto postavljam ciljeve kao neku destinaciju koju želiš dostići u nekom realnom vremenu. Prvenstveno postaviš cilj, a potom napraviš i plan kako da ostvariš taj cilj.
Zapiši sebi da i najgori plan je bolji od besplanskog lutanja, a da su korekcije plana nužne zbog novonastalih okolnosti. Ljudi su skloni da detaljno isplaniraju svoj odmor, ali nikako svoj biznis ili svoj život.
„Što više radim, sve više sreće imam“, je rečenica koja me prati kroz gotovo čitavu moju karijeru u prodaji. I dosta dobro objašnjava suštinu stvari, ali nekako izbegava taj deo razmišljanja pre rada. Na taj način možeš da radiš naporno i postigneš mnogo manje nego onda kada intenzivno razmišljaš kako da uradiš nešto za najkraće vreme uz maksimalnu dobit.
Kao što već rekoh, stalno se treba unapređivati, bilo kao pojedinac, bilo kao kompanija. Jer je to proces optimizacije same kompanije, a i nas kao jedinki.
