Tako se osećam veći deo života. Kao da se čitav svet urotio protiv mene kako bi me slomio, a ja se ne dam. Stojim sam, poput tog jedra koje prkosi oluji.
Destinacija je krajnja oodrednica. A put kojim ideš je promena koju moraš napraviti kako bi postao ono što želiš i od sebe očekuješ. To je proces voljne promene ka boljoj budućnosti.
On me je vodio kroz čitav proces, ali kada sam već napravio grešku i počeo bez pripreme. To je česta pojava na Balkanu, da pomoć tražimo pošto smo uleteli u problem koji ne znamo kako da rešimo. Isto važi i za uputstvo za upotrebu.
Saznao sam da je moj najbolji drug iz detinjstva dobio priliku da svoj rad nastavi u centrali kompanije u kojoj radi. Naporan rad se isplatio, naravno. I naravno da zaslužuje sve pohvale na unapređenju i uspehu. Samo što je centrala firme u Beču.
Ma koliko se trudili i ulagali sebe u nešto, dođe momenat kada shvatimo da, možda u datim okolnostima ili u ovom pkruženju, nikada nećemo uspeti u onome što smo naumili. To znači da moramo napraviti neku promenu, kako bismo ostvarili neke ciljeve kojima težimo ili neke želje koje želimo iznad svega.
Sećam se bezbrižnog detinjstva, klikera, autića i lutanja kroz komšijske bašte i njive. Sećam se razgovora i dosetki kraj starih teretnih vagona koji su stajali neupotrebljivi, poređani na sporednim kolosecima. Sećam se i najveće vatre koja je tu gorela i iskakanja vozova iz šina… Bilo je to vreme bezazlenosti i nevinosti. Onako kako to samo deca umeju.
Preko noći smo porasli. Život nas je stigao brže nego što smo mu se nadali. Iako ušuškani u detinji svet iz mašte, realnost je bila sveprisutna i nije se mogla nikako ignorisati. Nastupile su promene svega što nas je okruživalo.
Odjednom više nisi samo ti. Već si neko ko je odgovoran i za druge. Sve što radiš nosi ogromnu dozu odgovornosti zbog onih koji računaju na tebe i zavise od tebe. Porodica. Obaveze. Prilagođavanje različitim poslovnim okruženjima. Jurnjava za uspehom, čežnja za „dobrim starim vremenima.“
Stavio sam sve na kocku kada sam odlučio da pređem u Beograd. Nestala je podrška mojih roditelja. Finansije su mi bile u haosu. Morao sam na početku da plaćam i stan. Supruga nije radila, a prvo dete je već imalo skoro godinu dana. Bilo je teško, ali to je bio moj izbor.
I zato veruj u sebe i svoje izbore. Ako je neophodno da spakuješ kofere i odeš, uradi to. Ako veruješ da ćeš biti srećan na nekom drugom mestu, odi tamo. Ne dozvoli da ostane mrvica sumnje za neka dolazeća vremena.
Ako ćeš već kasnije da se kaješ, neka to bude zbog sopstvenih, a ne tuđih odluka. A isti uticaj, sa različitim ishodom po tvoj život, imaju i odluke koje doneseš i odluke koje ne doneseš.
Eto i mene posle jednog dužeg vremenskog perioda. Rešio sam da je vreme da podelim neke novotarije u svetu prodaje. Ili možda meni tako izgleda.
Kažu da je razmišljanje najteži posao na celom svetu. Zato većina ljudi izabere sve ostalo, pre razmišljanja. I zato jesu tu gde su. Hajde da vidimo da li je to baš tako i ako jeste, šta preduzeti u našem slučaju da ne ostane tako.
Razmišljaj kao trgovac
Odavno sam se sreo sa idejom da je trgovina nešto prljavo, pokvareno i nečasno, da nije pravi posao i da je pribežište onih koji više ne mogu pronaći posao u svojoj struci. Takođe, stalno čujem komentare da se prodajom može baviti svako od nas.
Da li je baš tako?
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović
Moram da priznam da su ovo dve najveće zablude sa kojima se srećem.
Tačno je da svako može da se bavi prodajom, ali takođe, svako može da se bavi i bilo čim drugim, ali je pitanje koliki uspeh možeš postići u tome?
Prvi deo ne želim ni da komentarišem, svako svoj posao radi u skladu sa sopstvenom savešću.
Prodaja posao kao i svaki drugi…
Prodaja je posao kao i svaki drugi, a opet različit od svakog drugog. Prvenstveno, prodaja je na početku i na kraju svakog procesa. Ništa se na svetu ne dešava dok neko nešto ne proda. Tek tada kreće sve, fabrike, mašine, radnici i sve prateće stvari. Prodaja pokreće svet.
I na na kraju svakog kraja je novi početak i nova prodaja.
Jednostavno je tako. I to svi veliki trgovci na svetu znaju. U globalnom svetu nije više bitno ko nešto proizvodi nego ko je spreman nešto da kupi i po kojoj ceni. Sve ostalo postaje trivijalno.
Jedna prodaja je iznad svega
U moru prodaja, najbitnija za nas je da prodamo sebe. A to možemo samo ako imamo bespogovornu reputaciju i rezultate koji stoje iza nas. Kako, koliko i kome možeš nešto prodati.
Srećom, pa se to postiže radom. Talenat je bitan, ali rad je taj koji od nas stvara dobre, loše ili nikakve profesionalce u svakom polju, pa i u trgovini.
Radi vredno, ali pametno
Sa radom dolaze i ideje i novine koje mogu da se implementiraju u svaki model biznisa. Znam stotine kompanija koje su nekoliko puta menjali svoj osnovni biznis model zarad onoga što nikada nisu mislili da će raditi. Taj novi model je brže i lakše donosio iste, pa čak i veće prihode od ranijih ustaljenih modela. Našli su model koji prosto funkcioniše bolje. I nastavili su sa njim.
Ja sam tek posle 15 i više godina iskustava shvatio da nije bitno koliko naporno radiš u toku dana, nego je bitno koliko naporno razmišljaš i uz to povezuješstvatri u jednu novu celinu.
Jednom klijentu uvek treba više od onoga što možeš da mu ponudiš i to je činjenica. Tvoj zadatak kao prodavca je da otkriješ šta je to što možeš da mu prodaš dodatno, a da ne zauzmeš dodatne kapacitete.
Trikovi prodaje – Razotkrivanje
Zato je akcenat narazmišljanjeu. To svi veliki ljudi u poslovnom svetu potenciraju. Postala je skoro pa realna floskula.
Razmišljaj i obogati se je knjiga Napoleona Hila koja je imala snažan uticaj na današnji poslovni svet. On u knjizi ne priča o modelima biznisa, nego o modelima razmišljanja. Kako se suočavati sa životnim preprekama i kako ih prevazići.
Kvantno razmišljanje
Što ranije shvatiš u životu moć inteligentnog ili kvantnog razmišljanja ili kvantne misli, brže ćeš moći da napreduješ i ostvariš sve ono što želiš.
Zato ja na prvo mesto postavljam ciljeve kao neku destinaciju koju želiš dostići u nekom realnom vremenu. Prvenstveno postaviš cilj, a potom napraviš i plan kako da ostvariš taj cilj.
Zapiši sebi da i najgori plan je bolji od besplanskog lutanja, a da su korekcije plana nužne zbog novonastalih okolnosti. Ljudi su skloni da detaljno isplaniraju svoj odmor, ali nikako svoj biznis ili svoj život.
„Što više radim, sve više sreće imam“, je rečenica koja me prati kroz gotovo čitavu moju karijeru u prodaji. I dosta dobro objašnjava suštinu stvari, ali nekako izbegava taj deo razmišljanja pre rada. Na taj način možeš da radiš naporno i postigneš mnogo manje nego onda kada intenzivno razmišljaš kako da uradiš nešto za najkraće vreme uz maksimalnu dobit.
Kao što već rekoh, stalno se treba unapređivati, bilo kao pojedinac, bilo kao kompanija. Jer je to proces optimizacije same kompanije, a i nas kao jedinki.
Danas mi je poslednji dan odmora i onda kreće posao. Shodno organizaciji koju imam, bio sam prinuđen da deo poslova obavljam i tokom odmora. Što bi se reklo, nastavljam s poslom, ali će mi pogled biti mnogo, mnogo ružniji.
Ipak, možemo da promenimo ono što zavisi od nas samih. A to je naš posao, odnosi prema ljudima u poslovnoj i privatnoj sferi, kao i pristup. „Ako ne ide pojačaj. Ako ide, pojačaj!“ Dokazao je to na Vimbldonu pre par dana i veliki Novak Đoković koji je prosto dao gas i osvojio svoj 21. Grand Slam.
Šalu na stranu, ja sam rešio da pojačam i to odmah. Ako je potrebno, uložiću više napora i više vremena kako bih ostvario ono što želim. Posle nekih dešavanja, potpuno sam siguran da svako od nas može mnogo više od onoga što misli da može. Prosto smo napravljeni za više ciljeve. Fali nam samo malo samopouzdanja kako bi dosegli zvezde.
Čuda se dešavaju kada veruješ u njih, a veruješ onda kada ti najviše trebaju. I čuda se dogode. Opet ću pomenuti Đokovića koji je nešto slično i sam izjavio posle velike pobede. Njemu je titula na Vimbldonu došla u pravo vreme, meni je došao odmor. Obojica smo pronašli ono što smo mislili da smo izgubili – veru u samog sebe da možemo još mnogo više.
Plašim se i to je potpuno prirodno, jer je strah od nepoznatog urođeni strah. Sa njim se svi mi rađamo. Ali nikada ne bismo stigli ovoliko daleko da smo ostali paralizovani. Uvek je bilo potrebno samo da se pokrenemo, da napravimo taj korak ka napred. Da prosto delujemo!
Možda tvoj model biznisa nije dovoljno dobar, iako ulažeš ogromnu energiju i novac u njega. Možda za tvojim proizvodom ili uslugama nema dovoljno potražnje. Zato su potrebne sveže ideje. Njih donose novi ljudi koje upoznaješ. To ne znači da ove koje si upoznao treba da zapostaviš, ali povremeno provetravanje baze klijenata nije na odmet.
Poboljšaj proizvod ili ga menjaj
Tako je isto i sa proizvodima. Neke proizvode je potrebno izbaciti jer troše previše vremena i resursa. Nove proizvode treba pažljivo uvoditi kako ne bi narušili imidž ili poslovnu klimu kompanije. Ali ih treba uvoditi permanentno. To je osnov uspeha svake komapnije.
Potpis autora: Dragan Jovanović
Znam dosta biznisa koji su krenuli od jedne ideje i završili na potpuno suprotnoj strani. Takođe, znam biznise koji su pametno proširivali asortiman i sada su tržišni lideri. Oni predstavljaju sinonim za rešavanje širokog spektra situacija kod kupaca različitih profila. Baš zato što su na vreme proširili svoj portfolio i mogu da ponude više opcija.
I onda zapneš
„Teoretski ljubav lepo zvuči….“
U svakom slučaju , zapeo sam. Ne uspevam da proširim ni svoj tim ni asortiman. Jedino mogu da nastavim sa brzim i posvećenim obilaskom starih i novih kupaca. To daje rešenje na dugoročnom planu. A i pruža mogućnost da kroz razgovor sa kupcima dobiješ informaciju šta i kako dalje.
Upravljanje vremenom mi postaje najvažnija veština koju koristim. Trudim se da u svakom trenutku radim na stvarima koje su najbitnije za mene i moj dalji razvoj. I naravno, one koje donose najviše profita. „Pažnja ide onom čemu se posvetimo.“ I zato se trudim da budem posvećen stvarima visoke vrednosti i visokog prioriteta.
Mnogi vide novac kao krvotok biznisa. Ipak, njegov nedostatak ne sme da bude prepreka u biznisu i njegovom proširivanju. Čak naprotiv. Nedostatak novca treba da bude ogromna motivacija u biznisu, jer svako pokreće biznis da zaradi novac.
Ako želiš da uspeh(a samim tim i novac) brže dođe, moraš brzo da otkriješ i razviješ veštine koje će ti omogućiti da brže napreduješ. „Radi na sebi. Tu uvek ima posla!“
Čitanje knjiga iz oblasti koja te zanima, posećivanje relevantnih seminara i slušanje audio knjiga ili potkasta u kolima, štedi vreme usavršavanja veština koje nam nedostaju da budemo lider u toj oblasti. Nekada, to mogu biti meseci i godine samo jednom idejom na koju naiđemo u knizi ili potkastu.
Za one koji ne broje, skoro smo pojeli pola godine 2022. Nije to strašno ako smo uradili nešto pametno. A da li jesmo? Znam neke koji jesu i do pre par sati, verovao sam da sam i ja jedan od njih. A onda se sve okrenulo.
A sumnja nikada nije dobra. Pogotovu kada posumnjaš u sebe. Argumenti drugih deluju ubedljivo i stvarno. A da li ih zapravo ima? Da li je moja pozicija loša ili je to projekcija pozicije nekoga drugog? Da li je neko blefirao? I zašto?
Roje mi se misli kao košnica. Preispitujem svaki mogući potez koji sam do sada povukao. Sabiram se i oduzimam. Proveravam svaki mogući scenario. Raspao sam se na komade. Nema me, nestao sam. I sastavio sam se, ponovo.
Znam odgovor, ali ga se plašim. Znam gde grešim i kako da popravim. U životu, kao i u prodaji, postoji rešenje za sve. Neka rešenja nisu lepa, neka nisu zgodna, ali postoje. Bezizlaznost je samo privid našeg uma koji je izložen pritisku.
Odnos
Čak i sada mi na pamet pada reklama vrhunskog proizvođača satova: „Don’t crack under pressure!“
Moj mozak radi 2000 na sat. Generiše ideje. Na pamet mi pada brzi obilazak 100 kupaca. Uvek kada u prodaji ne ide, setim se ove tehnike. Sada imam problem i ova tehnika zvuči zapanjujuće svrsishodno. I neophodno. Razgovor sa 100 ljudi će iznedriti mnogo toga, možda ne rešenje problema u kom sam se našao, ali nešto novo hoće.
To je ono što je potrebno da me trgne i vrati poljuljano samopouzdanje. Koliko god da je teško ili da je velika prepreka, jednostavne stvari jednostavno daju najbolje rezultate. Dovoljno je primiriti misli i usmeriti ih na nešto drugo. Fokusiraj se!
Ne možeš prodati svima, ne možeš usrećiti svakoga, ali to i nije cilj. Cilj je izaći iz tunela i nastaviti život dalje.
„I prodaja se uvek desi, ili kupcu prodaš robu ili kupiš njegovo NE.“
Osnov svakog uspeha je rasterećenje od svega i fokus na jednu jedinu stvar. Za to je potrebno veliko odricanje i stabilna finansijska situacija. Sve dok nemamaš stabilne finansije, tvoje misli su usmerene ka zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba. Tek kada ne osećaš pritisak nedovoljne količine novca, možemo dati sve od sebe.
Svako može reći za nekoga da li je posao samo „odradio“ ili istinski uživao u tome i doveo ga do savršenstva. I to ne da bi impresionirao druge, već da bi ostavio kvalitet iza sebe, zbog sebe.
I nisu oni dobri zato što im je statistika dobra. Oni su najbolji u tome što rade i zato im je statistika najbolja.
Loš period
Svako može da ima loš dan, nedelju, mesec, pa čak i godinu. Pravi šampioni to zaborave. Kada krenu da rade svoj posao, uvek kreću od nule. Mentalno se izdižu iznad lošeg perioda, poraza i nepravdi, izvlače najbolje iz sebe i pokazuju zašzo su pravi šampioni.
Ja volim da prodajem. To je ono što me čini srećnim i zadovoljnim. Kada krene prodaja ne postoji bolji osećaj. Jednostavno osećaš da te nosi. Osećaš se kao da letiš.
„Ako možeš da nađeš način da zarađuješ novac dok spavaš, onda ne postoji prepreka koju ne možeš da savladaš!“
Moji višestruki izvori prihoda
Ja lično imam višestruke izvore prihoda i svakodnevno radim na tome da ih uvećam. Često ljudi zanemare nešzo zato što donosi mali prihod. Ali smisao i jeste da imaš više malih prihoda koje kontinuirano ostvaruješ. Ukoliko neki i ne ostvariš, gubitqk neće biti veliki i tvoj finansijiski sistem neće biti ugrožen.
Možda sada želiš da imaš svoj kanal o prodaji ili o politici, ili o nekoj drugoj temi. Ipak, bolje je da na početku uložiš vreme u nešto što donosi novac, ma koliko ti se to tematski ne sviđalo. 10 kanala na YouTube koja donose po 50€ od reklamiranja, palćaće mesečne račune i ostaviće ti dovoljno prostora da radiš ono sto voliš.
Radim. Pokušavam da izvučen najbolje iz sebe i stvorim bolji svet za svoju porodicu. Borba je bespoštena, ali se ne predajem. Dajem sve od sebe i malo više od toga. Menjam taktiku i strategiju, ali ne odustajem od onoga što sam zacrtao da ostvarim. Želim da postanem pobednik!
Možda to ide sa godinama. Kao deca, živimo u mehuru bezbrižnosti kojim nas naši roditelji oktuže. Zaštita koja nam pružaju čini da svet izgleda kao bolje mesto. Sad smo mi ti koji svojoj deci obezbeđuju bezbrižan život i detinjstvo. Prvo gledamo da podmirimo njihove potreba, a za nas šta ostane.
Svakako, veliko iskustvo u poslu i u životu su mi pokazali da „ono što um zamisli, to može i da se ostvari“, ali prvo mora da se napiše na papir. I ako na početku beše misao, ništa se ne dešatva dok se ta misao ne napiše na papir. To je njena prva manifestacija u materijalnom svetu. To je prvi pokazatelj da sve počinje od misli. Neophodno je uložiti vreme, energiju i emociju kako bi se to ostvarilo.
Surov svet je napolju. I postaje sve suroviji. Nije više dovoljno učestvovati, moraš i pobediti. Pre svega sebe i svoju lenjost. Moraš izazvati kod sebe osećaj za hitnost. Odlaganje izvršenja obaveza može presudno uzicati na tvoj život. Dobra prilika ne dolazi često, zato moraš biti spreman da je prepoznaš i iskoristiš onda kada ti se ukaže. Kako znam to? Platio sam najskuplju školu koju možeš zamisliti. Lično sam proživeo sve o čemu pišem. Svaki poraz i svaka pobeda su lični i moji. Ja sam ih ostvario.
Ne postoji drugi način da nešto ostvariš, osim da deluješ. I naravno, budi spreman da puno puta pogrešiš, padneš i podigneš se pre nego šti uspeš u onome što si naumio. Zato je važna odluka. Ona ima snagu da nas obaveže da nešto što započnemo i završimo na kraju.
Radim. Imam puno dešavanja u životu i malo vremena za sve ostalo. Ali to je boljka na koju se vremenom navikneš. Propustio sam šansu sa datumima dvojki (22.2.2022.), ali pošto svakako imam želju za postom neka bude.
Sklapanjem celine dobijamo ostvarenost, smisao i svrhu sopstvenog postojanja. Kako smo ciljno orjentisana bića, ostvarivanjem ciljeva stičemo i osećaj ispunjenosti i svrsishodnosti.
Želja može biti novi auto. Ali je to daleko od cilja, jer nije definisano puno toga. Jednostavna ideja koja je sinula u našoj glavi je prvi korak ka ostvarivanju.
Ipak, želja kao takva nema veliku moć i snagu i ako se ne nastavi sa daljim koracima, uglavnom ispari i nestane veoma brzo.
Cilj za razliku od želje je nešto što imamo ispred sebe i čijem ostvarenju težimo. Ima veću jačinu i snagu nego sama želja.
Procenjuje se da samo 3% populacije ima napisane ciljeve. Oni spadaju u najbolje u svom poslu. Uglavnom zarađuju 5 do 10 puta više novca od proseka u branši.
Odlična knjiga o postavljanju i ostvarivanju ciljeva
Isto je i sa vremenom. Ako svoj cilj pretvorimo u vreme potrebno da se nešto obavi, uvek možemo znati koliki deo posla smo obavili, a koliko nas još čeka.
Dostižan cilj je upitna kategorija. Ako je cilj dostižan, onda ga je lakše ostvariti. U tom slučaju imamo jasan putokaz kako nešto da uradimo i koje rezultate bi smo trebali da dobijemo. Dostizanje cilja možemo ubrzati čitanjem knjiga ili slušanjem ljudi koji su taj cilj već dostigli. Takođe, možemo angažovazi mentora koji je ostvario cilj i jednostavno naučiti potrebne veštine direktno od njega.
Realnost je nešto što moramo uzeti u obzir prilikom postavljanja ciljeva. Ako želimo smršati 25kg za 2 dana ili kupiti novi suprautomobil sa minimalnom zaradom, to nije realno i taj cilj je u startu osuđen na propast.
Postavljanje nerealnih ciljeva oduzima energiju i vreme i često služi kao izgovor i bespotreban ostanak u zoni komfora.
Ljudski mozak funkcioniše kao kvantni računar sa središtem od crne rupe koji privlači događaje, ljude i stvari u naš život kako bi mi ostvarili svoje ciljeve i pronašli svrhu sopstvenog postojanja. Napoleon Hil je rekao da čovek ono što zamisli može i da ostvari. I potpuno se slažem sa tim.
To su oni ciljevi koji nas same, pa i čitavo čovečanstvo, menjaju iz korena. Ali ostaju kao svetionik na vrhu planine da svedoče o podvigu izvan realnosti.
Često ljude koje ostvaruju ovakve podvige nazivamo herojima, vizionarima i ludacima. Ali bez njih i njihovih ciljeva nema napretka.
Iz iskustva, goruća želja da nešto postignemo može da skrati vreme potrebno za realizaciju nekog cilja, ali ne može da ga anulira.
A i vreme će sigurno proći. Za 5 ili 7 godina možeš ostvariti svoj cilj ili ne. Bez obzira na sve, vreme će proći. Razlika u životu može biti drastična. Možeš živeti život kakav želiš ili kakav ti je nametnut od strane drugih.
Ipak, cilj sam po sebi nije cilj, već promena koja treba da se dogodi u nama kako bi smo bili spremni za sam momenat ostvarivanja cilja. Koliko god ovo paradoksalno zvučalo, jednostavno je tako. A to shvatiš tek kada ostvariš cilj.
