Za nekolilo trenutaka počeće prvi dan u decembru. Dakle 01.12.2019. Meni je to toliko neverovatno da sam pre pisanja posta proverio u dva različita kalendara i ostao iznenađen. Iako sam već nekoliko puta proveravao tu informaciju u toku dana. Kraj jednog meseca označava novi početak sledećeg.
Vreme kao da umanjuje vrednost urađenih stvari. Sva velika dostignuća od juče, danas izgledaju kao zrnce prašine nošeno orkanskim vetrom. Ili je samo moj stav takav?!
Vrlo često, najbolje rešenje za trenutni zahtev tvog klijenta ima tvoj najgori konkurent. Tvoj zadatak je da klijentu daš svoje rešenje uspešnije i bolje od svih ostalih. Naravno bez laganja i uvijanja. Dozvoljeni su samo čisti argumenti i pokoja tehnika prodaje. Ništa drugo.
Novi ili stari početak
Sudbina nam je predviđena, ali nismo spremni da je prihvatimo. Mislimo da možemo i bolje i više od toga. I ponekada to upali. Uvereni smo da smo prevarili sudbinu, iako je ona napravila tek mali most kako bi pokazala svoju veličinu.
Počnemo da ostvarujemo snove koje predugo sanjamo. Da li ih sanjamo kako bi ih ostvarili? Ne znam odgovor na to pitanje.
Početak i novi izazovi
Siguran sam da postoji još mnoštvo izazova koji nas spremaju za dalji put. Svako iskustvo koje steknemo je tek jedna nit koja nam je potrebna. Svako svetlo na putu je jedan treptaj velikih zvezda na noćnom nebu.
Juče sam, posle dosta vremena, uradio jednu pametnu stvar. Prestao sam da gledam teniski meč između Novaka Đokovića i Dominik Tima. Iskoristio sam to vreme da preuredim bazu kupaca i napravim raspored obilazaka za danas. Uveo sam sebi upravljanje vremenom.
Dugo sam i sam bio u zabludi. Svaki teniski meč, omiljena serija, video igrica i ko zna šta još su bili bitniji od moje budućnosti i budućnosti moje dece. Živeo sam za sportske pobede omiljenog tenisera, fudbalskog i košarkaškog tima. To mi je pomoglo da budem prosečan u onome što radim.
Shvatio sam da je moj život prolazi i da nema nikoga da me spasi. Pomoć neće doći. Nikoga nije briga za mene. Pogotovo Đokovića.
Promena
Odlučio sam da to promenim. Više vremena sam počeo da posvećujem svojim obavezama i svojoj porodici. To je dalo konkretne rezultate. Počeo sam više da prodajem, bolje da zarađujem, više stvari sam završavao u toku dana i moja porodica je dobila više vremena samnom. Odnosi su nam se poboljšali i manje smo se raspravljali i svađali.
Harmonija je zamenila kolektivno ludilo. I to samo zbog odluke da smanjim količinu stvari koje ne doprinose mojim planovima i ciljevima!
Wow!
Probaj i ti, pronaćićeš vreme za koje nisi ni znao da ga imaš.
Ukoliko izbaciš i društvene mreže iz rasporeda, otkrićeš čitav jedan novi univerzum.
Jedan kraj i jedan novi početak. Počeo je predzadnji mesec u godini. I mene je iznenadila činjenica da je već 1.11. Neki ciljevi su ostvareni, a neki ne!
To saznanje me je uplašilo. Godina je skoro za nama, a skoro i da nije bilo nekih radikalnih promena u njoj.
Uspeo sam dosta toga na poslovnom planu da dostignem i unapredim. Dosegao sam promet iz prošle godine dva meseca pre kraja. Pored odmora i preseljenja kompanije, uspeo sam da uvedem neke potpuno nove kupce i realizujem neke ozbiljne poslovne projekte. Ali još ništa nije gotovo. Ostalo je još vremena u ovoj godini.
Privatni ciljevi
Na privatnom planu sam uspeo dosta ciljeva da dosegnem. Realizovao sam manje investicione projekte. Sredili smo kuhinju, ubacili klimu, predefinisali grejanje, kupili novi lap-top računar…
Delfi Knjižare, moj novi izdavač i/ili distributer, uvrstio je knjigu Kako dramatično povećati sopstvenu prodaju u svoju ponudu digitalnih knjiga i sada se može skunuti preko njihove aplikacije. To je velika čast i veliko lično dostignuće ostvareno u ovoj godini.
Uradiću sve što je neophodno kako bih uspeo da ostvarim svoje životne ciljeve. Naravno, dok god je to u skladu sa zakonom. Zato je sada vreme kada se postavljaju novi ciljevi i redefinišu oni stari. Novogodišnje odluke samo kvare prazničnu atmosferu. Ovako je mnogo bolje.
A put kao i svaki put, vijugav i pun nepredviđenih okolnosti i situacija koje tek treba da se dese. A i gaziće ga nove cipele. Ne bojim se puta, to je izazov. Kanim da me ne izdaju cipele. Ali, velim, „stara sam kajla“, pa će biti lakše. Nadam se da do kraja puta neću shvatiti da sam zapravo samo stara mazga u novim cipelama.
Smisao ovog teksta nikako nije da hvalim svoje nove cipele, već da spremeim sebe za novi put na koji me nose. Siguran sam da će put biti naporan i dug. Često ću poželeti da stanem, ponekada i da se vratim. Da skrenem s puta, već mi pada ta misao na pamet. Ali neću. Znam sebe. Imam cilj. Znam zašto putujem ovim novim putem.
Jedna lepa reč danas, otvoriće mnoga blindirana vrata. Ljudi su međusobno povezani i znaju se i izvan poslovnih okvira. Razmenjuju mišljenja, iskustva i novosti. I pravilo je da lepa vest ima desetak prijatelja, a loša stotine, pa čak i hiljade.
Proveo sam, juče i danas, ukupno 7 minuta na svim društvenim mrežama koje koristim. I to samo u marketinškom smislu. Podelio sam linkove sa novim člancima i pripremio objave koje najavljuju jedno novo poslovno partnerstvo.
Čak smo supruga i ja počeli da pratimo neku seriju koju smo ranije gledali.
Odjednom, bilo je vremena za sve. A i ona svakodnevna nepotrebna nervoza, krenula je lagano da isčezava. Osećam se oslobođenim. Ipak, navukao sam se i sada kao svaki zavisnik tražim razloge da se vratim. Kao da pogledam nešto o nekome, samo da proverim mail, vremwnsku prognozu i lagano se vraćam na staro.
Zato, pre nego odlučiš da uđeš na neku od društvenih mreža, zapitaj se da li je to korisno za tvoje ciljeve. Ukoliko nije, nemoj se prijavljivati. Postoje mnovo načina da se utroši vreme, a besciljno skrolovanje „đubreta“ po društvenim mrežama je kontraproduktivno.
Sedim sam i razmišljam o raznim temama. Listao sam tw, fb i ln i ništa pametno nisam video. Možda poneku sitnicu na ln, ali očekivao sam više od te društvene mreže. Osećam se opušteno. Znam da sam ušao u svoju zonu komfor-a.
Zašto je loše ostati u zoni komfor-a?
Nisam stigao da pišem ovih dana, jer sam prošao kroz razne aktivnosti. One su mi pojele vreme, snagu, razum i želju da pišem. Svakog dana po nešto i na kraju je to čitava plejada razloga.
Pročitao sam, između ostalih obaveza, i nekolilo zanimljivih naslova i članaka, ali su se dve knjige potpuno izdvojile iz te mase. Prva je Ja tajkun, Miroslava Miškovića, a druga Umetnost pobede od Fil Najta. Žanrovski, knjige su dosta slične, ali suštinski veoma različite.
Radio sam za sebe i za druge, ali sam sva svoja angažovanja gledao kroz prizmu samozaposlenja. Ja sam jednočlana kompanija koja pruža usluge na tržištu. Bilo da mi je klijent šef, direktor i ja sam, uvek se trudim da za dobijeni novac pružim svoj maksimum. Tj da pružim svoj maksimum i za uzvrat budem plaćen.
Ja želim da to podignem na viši nivo. Da kroz konsalting, svoje znanje, veštine i iskustvo prenesem novim generacijama prodavaca koji će razviti neku svoju priču. Već sam se okušao i nije bilo loše. Daleko od toga. Ipak, potreba za sigurnošću i zonu komfora, vraćali su me prodaji kao bazi.
Iskorak
Sada se spremam na veliki iskorak iz sopstvene udobnosti. Želim da napravim sopstvenu priču. Svoj put.
Što je veći san koji sanjaš, viša je i cena koju moraš da platiš i veća je žrtva koju moraš da podneseš. Takođe, da bi uradio stvari koje nisi nikada radio, moraš da stekneš znanje koje nisi imao do sada.
Svakodnevno radim na sebi. Svakodnevno radim na ostvarivanju svojih ciljeva. Pravim pogresne poteze, gršim, udaram glavom o zid, ali nastavljam dalje nesmanjenom žestinom. Kako reče moja direktorka: „Bez svega toga bi bilo dosadno.“
Želim sanjano i da ostvarim
Do sada sam uspeo puno toga da završim ali slobodno mogu reći da je dug put predamnom. Nekada mi se čini da sam tek zagrebao po površini. Toliko toga treba da uradim, da će mi za to trebati bar još tri života. A desi se da sam preumoran i da mi je dosta svega i da nemam energije za dalje.
To je jedini način da ostvariš svoje snove i postigneš nešto stvarno veliko u tvom životu.
„Tako je kazano“
Ne bolujem od veličine ili svrhe života. Ne bojim se smrti, iskusio sam je već. Samo se trudim da što bolje proživim ovaj život koji nam je dat, da kada odem i neko me gore sretne, može da kaže: „Dao si sve od sebe!“
Moja sreća je ultimativni cilj. To je jedino moguće ostvariti ako postaviš niz malih ciljeva koje možeš ostvariti u kratkom vremenskom roku. To sam i uradio.
Moji ciljevi su jednostavni. Ipak, za sada teški za ostvarivanje. To ih čini izazovima za koje se vredi boriti. I ne odustajati. Istrajnosću se svaki cilj može ostvariti i svaka granica se može preći.
Skoncentrisan na posao, uspeo sam da ispratim dešavanja iz predhodne sedmice i potpuno pretresem sve što se dešavalo. Ispravio sam vreške koje su se pojavile i rešio prednete u kojima sam zaostajao. Biti u materiji znači imati validne i blagovremene informacije.
To iziskuje ogroman napor i perfektno poznavanje proizvoda, kupaca i tržišta u celini. Vrhunsku peipremu i perfektnu kontrolu prodajnih procesa i aktivnosti. Jednostavno, biti u materiji, kako se nekada pričalo.
