Možda je predhodna godina nekome bila dobra. Ipak, za većinu kompanija bila je pravi debakl. Bez obzira na prošlogodišnji rezultat, ovo je nova godina i sutra kreće novi mesec. Brojač se vraća na nulu i kreće se sve iz početka.
Novi mesec u prodaji
Za nas u prodaji to znači pokret. Godina je za nama, januar je za nama, sutra kreće trka za mesec februar. I nije poenta trkati se sa drugima ili protiv njih. Pravi trkači znaju da je jedina prava disciplina zapravo trka sa samim sobom. Kako biti bolji nego prošlog meseca, kako biti bolji nego prošle godine u ovo vreme? To su pitanja koja najbolji postavljaju sebi. Oni se ne trkaju protiv drugih, već samo i isključivo protiv sebe.
Ja sutra izlazim na teren i kao mnogo puta do sada, tražim one kupce koji žele da sarađuju samnom, koji koriste moje proizvode i mogu da ih priušte. Ostale velikodušno prepuštam konkurenciji. Moje vreme je veoma ograničen resurs i ne želim da ga trošim na unapred izgubljene bitke. Naravno, ne pretpostavljam. Koristim priliku da obiđem svakog potencijalnog klijenta u mom reonu, ali vreme kod njih trošim različito, prema dosadašnjoj zasluzi. Onaj ko svojom potažnjom zasluži moje vreme, ja mu ga i darujem.
Prodaja je igra velikih brojeva. Naravno, ako znaš šta radiš. Neke statistike kažu da prosečni prodavci provedu samo 90 minuta sa svojim klijentima dnevno. To znači da ako ti provedeš 180 minuta dnevno kod svojih kupaca, već si duplo bolji od proseka. A to će pokazati i tvoja prodaja. Ona će biti znatno bolja od proseka. Naravno i tvoj novčanik će biti puniji od proseka. Znatno puniji!
Samo najbolji mogu iste proizvode prodavati istim kupcima iznova i iznova. To je suština posla. Pojednostavljeno do krajnjih granica, ali nikako jednostavno. Zato je prodaja jedan od najtežih poslova na svetu za koji svako od nas misli da može da ga radi.
Naravno, nekada ćeš kod nekog kupca ispasti iz igre. Nekada ćeš pronaći nekog novog. Poenta je u tome da održavaš svoju poziciju i polako napreduješ. Svaki korak napred, približava te krajnjem cilju. Ma koliko on mali i nebitan bio u tom trenutku. Na kraju se gleda čitav zbir.
Male svakodnevne stvari su ono što na kraju napravi razliku! Veliku, veoma veliku razliku!
Trudim se da održim optimizam i veru u bolje sutra. U moru svakojakih negativnih dešavanja, trudim se da pronađem ona lepa i pozitivna. To je ono što me drži i daje mi snagu da nastavim dalje. Motivacija je, uz samopouzdanje, osnov svakog uspeha. A ni jednog neće biti ako je okruženje u kom živimo negativno.
Uživam u svojoj porodici i onim malim svakodnevnim dešavanjima koji oboje dan. Nalazim inspiraciju u svakoj pojedinačnoj stvari. Pored porodice, najviše od svega me inspiriše prodaja. Svaka pojedinačna prodaja i onog najmanjeg artikla. To za mene znači pobedu u najintelektualnijoj igri na svetu – prodaji.
Prodaja je moj život
Ovaj blog je posvećen prodaji i zamišljen je da edukuje svakog pojedinca koji traži svoje mesto u prodaji. Trudim se da nizom primera i situacija iz mog života podstaknem i druge da rade ono što vole i uživaju u tome. To ne mora biti prodaja. Ja prodaju volim i uzimam kao primer, jer se tu najbolje osećam i to je ono što najbolje radim. Naravno, imam i ja uspone i padove, bolje i lošije periode, ali odluka da budem najbolji u tome što radim me tera dalje.
Svaki neuspeh koji doživim je i dalje moj i pored toga što sam dao najbolje od sebe. To nekada nije dovoljno. Jednostavno, neko drugi se potrudio malo više i to je to. Neuspeh me inspiriše da budem bolji o da naučim lekcije koje će mi to i omogućiti.
Zašto ne ide prodaja?
Shvatio sam da nešto nije bilo u redu krajem prošle godine, ali sam pripisivao pandemiji, slaboj potražnji ili ko zna čemu. Istina je da nisam bio dovoljno prisutan kod svojih kupaca i desilo se neizbežno. Konkurencija je odnela pobede na nekim poljima koje sam smatrao zacrtao svojim. Kakav danak samozadovoljnosti.
Pisao sam već o obilasku stotinu kupaca. Pisao sam već skoro o svemu. Opet, pišem i podsećam sebe, a nadam se i čitaoca teksta da neke stvari moraju biti urađene. Obilazak kupaca je najglavnija stvar od svih. Ništa drugo ne može zameniti prisustvo i živu reč kod kupaca.
Najteže u prodaji je odbijanje
Iako je, usled čestog odbijanja kupaca, to najteže, to je jedini način da se poveća prodaja. Sve ostalo poput mailova, telefonskih poziva, poruka, vibera i sl. neće dati dovoljno dobre rezultate. Pričam ovo iz ličnog iskustva. Probao, proverio, video i probao ponovo. Moraš otići kod kupca i tu nema rasprave. Shvati da odbijanje nije lično. Niko ne odbija tebe kao osobu, već tvoj proizvod, tvoju uslugu ili tvoju ponudu.
Pre nekih sat vremena završili su se praznici i u Srbiji. To znači da je sada već počeo prvi radni dan. Prvi stvarno radni ponedeljak u Novoj Godini. Opet, većina kompanija je spojila praznike, a neki će sa radom otpočeti tek za nedelju dana.
Odluka je prva stvar koju svako od nas mora da donese. To je najopštija stvar koju moraš da uradiš kako bi imao mesta da razmišljaš o uspehu.
Jedan glavni cilj
Od ciljeva koje sam zapisao, odredio sam jedan koji će najviše uticati na moj život i život moje porodice. On je postao prioritet i u toku nedelje ću napraviti plan za njegovu realizaciju. Istovremeno, svakodnevno radim ponešto kako bih ostvario svoj najznačajniji cilj. Rad na cilju i kontinuitet u radu daju najbolju kombinaciju i najveću verovatnoću da će cilj biti ostvaren ili dosegnut.
Pošto sam, u to vreme, bio još relativno mlad, verovao sam da svi stariji ljudi imaju ciljeve i da ih većina drži na papiru kako bi uvek znali dokle su stigli i da li nešto treba da poprave na dalje.
Istraživanje i edukacija
To mi je privuklo pažnju i počeo sam dalje da istražujem. Pomenuta statistika je bila hiruški tačna. Više ljudi ima detaljno isplaniran odmor ili venčanje, nego život. Ovo saznanje mi je promenilo život. Odlučio sam da budem u onih 10% ljudi sa ciljevima. Odmah sam se pokolebao, jer sam uvideo da, ukoliko želim uspeti, moram ići i više. Moram postati osoba iz onih 3% ljudi koja ima svoje ciljeve napismeno.
Za uspeh u životu dovoljno je da se marljivo radi i bude uporan. To su dve veštine od kojih potpuno zavisi uspeh svakoga od nas. Sve ostalo se nadograđuje. Sve ostalo se uči. Moj predlog je da nađeš mentora, ali može pomoći i to da se fokusiraš na oblast koja te interesuje i u potpunosti je izučiš. Ako napraviš dobar plan da ostvatiš cilj, savladaćeš lako svaku prepreku na putu, tako što ćeš prvenstveno da je predvidiš. Kada predvidiš prepreku, smisli unapred 5 ili 10 načina kako da je prevaziđeš. Kada se pojavi u stvarnom životu, bićeš spreman i pun samopouzdanja, jer već znaš koje ćeš korake preduzeti.
Pisanje ciljeva je jako važna veština koja može brzo i lako da se savlada. Ostvarenje ciljeva je ono što pravi razliku. Napisani ciljevi neće, sami po sebi, ispuniti naš život. Ostvareni ciljevi hoće.
Mogu posvedočiti o tome sa hiljadama primera, ali dok god ne počneš ostvarivati svoje snove i ciljeve nećeš mi verovati na reč.
Usudi se i ostvari svoje ciljeve.
PS. Ukoliko ne radiš na ostvarivanju svojih ciljeva, neko će te zaposliti da ostvaruješ njegove. Razmisli o tome!
Zato ne želim da pokvarim tu idilu nenadanom nervozom koja se iznenada ušetala i zapretila da je pokvari. Iako je izazvala enorman bes, koji me u toku pisanja ovog članka još uvek drži, potrudiću se da je odagnam iz svojih misli i tela i napišem krajnje pozitivan tekst.
Trudim se da razvijem odbrambeni mehanizam, jer mi ovo stanje više ne prija. Isuviše negativne energije je oko mene da skoro da mogu videti munje kako izbijaju. Tehnikama disanja i relaksacijom nervoze i besa se trudim da isplivam iz okeana loših emocija.
Stvari se kreću ili stoje po inerciji dok god mi ne odlučimo da to stanje promenimo. Moram da naglasim da negativna misao ima 11 puta veću jačinu od pozitivne, što je i naučno dokazano. A kako misli koegzistiraju i privlače slične misli sebi, možemo zaključiti da se teže oslobađamo negativnih nego što se prihvatamo pozitivnih misli.
Negativnost je jača, pozitivnost je svrsishodnija
Iz navedenog zaključujemo da nam treba 11 puta veća volja da negativnost anuliramo i preokrenemo u pozitivnost. Ne kaže se bez razloga da „nijedna nevolja ne ide sama“. Prosto negativne misli i dela se lakše i brže povezuju i realizuju.
Verovatno si već čuo da „kakve su ti misli, takav ti je život“. To je jedna od najvažnijih stvari koje si saznao u životu. Snaga svake kreacije leži u misli. Ali zbog nestalnosti misli, retko koja pronađe put i realizuje se u materijalnom svetu.
Sve to može, na neodređeno vreme, blokirati realizaciju ideje, ma koliko ona dobra bila. I ma koliko dobru, jasnu i neprikosnovenu odluku budemo doneli. Nekada se sama ideja jednostavno ne uklapa.
Lični primer
U mom slučaju, želeo sam da kupim stan u Beogradu, ali je moja partnerka želela da kupimo kuću. Ideja nije napredovala, sve dok nisam našao racionalno objašnjenje da stan ne bi kupili kao životni prostor, već kao prostor za izdavanje, naišao sam na odobravanje i podršku od strane partnerke.
Na isti način treba tretirati i ostale ideje. Posle odluke, potrebno je ukloniti sve prepreke koje stoje na put ostvarenja te ideje. Nekada je potrebno načiniti i radikalne poteze da bi ostvarili svoju ideju. To je cena realizacije i nekada je potrebno da se plati unapred. Ustvari, najbolje je kada se cena plati unapred. Kasnije može skupo stajati.
Ne možeš igrati tenis ili golf po čitav dan i imati ideju da provodiš više vremena sa porodicom. Ta ideja se neće realizovati sve dok ne promeniš društveno okruženje. To znači da, ukoliko stvarno želiš više vremena sa porodicom, moraš smanjiti vreme na terenu. Drugačije, ideja se neće realizovati.
Šta posle odluke?
Kada odlučimo šta želimo, uklonimo barijere i platimo cenu, potrebno je krenuti u realizaciju. Najbolje je napraviti plan realizacije. „Dobar plan danas, bolji je od idealnog plana sutra“. Zato što svaki plan može da se pokvari, potrebno je krenuti što je ranije moguće. Razna podešavanja i nivelacije je neophodno raditi u toku realizacije plana. Nekada zbog loše procene, nekada zbog promenjenib okolnosti, a nekada i zbog potpune promene plana.
Dobro je sve ovo raditi na papiru i voditi dnevnik, jer se pisana reč mnogo više ceni od izrečene. A i duže traje.
Moja odluka na početku članka je bila da izbacim negativnu energiju i zamenim je pozitivnom. Drušvena volja je bila jako naklonjena ovoj odluci, s obzirom da me je supruga podržala u tome. Bilo je potrebno da se fokusiram na pozitivne misli i do kraja članka potpuno iskorenim negativnost. Kroz članak sam polako menjao tok svojih misli i fokus lagano prebacivao na sve pozitivnu stranu.
Ali, ja sam se fokusirao na pisanje članka i njegovu vrednost čitaocima. Pored očigledne koristi za mene, želeo sam da i drugi imaju mogućnost da reše neke svoje upitne situacije. Napravio sam „uputstvo“ za izlazak iz negativnog razmišljanja, a ujedno i dobar članak o planiranju i realizaciji planova.
Ovaj članak se može upotrebiti i kao osnov za postavljanje i realizaciju ciljeva, takođe.
Ukoliko ti se članak svideo podeli ga na društvenim mrežama ili pošalji prijateljima i poznanicima, kako bi i njima bio od koristi.
Trebalo mi je puno vremena da shvatim da motivacioni gurui zapravo govore istinu. Mi van engleskog govornog područja imamo razne izgovore da to kod nas ne može da radi iz nekog razloga. Principi o kojim pričaju sigurno rad, lično sam se uverio u to. Potrebno je provući ih kroz specifične zakone i propise u Srbiji ili okruženju, ali provereno rade.
Jedino što ti niko od njih ne kaže direktno šta tačno treba uraditi kako bi ti principi zapravo i funkcionisali.
Meni je trebalo puno vremena da shvatim šta je sve potrebno kako bi se ostvarili koncepti o kojima oni pričaju. Da pomenem samo neke od njih:
Finansijska nezavisnost
Pasivan izvor prihoda
Samostalni milioner
Pravljenje novca bez novca
Investiranje
Većina nas je čula ove pojmove, ali ih je pogrešno protumačila ili razumela. Nekako smo očekivali da tako jednostavni koncepti moraju jednostavno da rade. „Kao vožnja bicikla“, kako vole i sami ponekada da kažu.
Jednostavan koncept
Svi koncepti jesu jednostavni, ali rad koji stoji iza njihove realizacije nije nimalo jednostavan. Čak ni utrošeno vreme nije malo. Nekima je trebalo 10, 20 pa i više godina da postanu bogati, finansijiski nezavisni ili da ostvare svoje snove. Loša vest je da u Srbiji to vreme može biti i duže.
Dobra vest je da svako može da ostvari svoje snove, ako zna kako. A to je i najveća kvaka u priči.
Kako?
Na početku Kiosaki (Kyosaki)
Za početak ću ti reći ono što nisi čuo od njih. Kada vratiš film i poslušaš audio programe, video matetijale ili pročitaš njihove knjige, biće ti jasno da oni sve vreme pričaju o tome indirektno. Niko to ne kaže direktno.
Poslužiće se analogijom Roberta Kiosakija (Robert Kyosaki) koji koristi podelu poslovnog sistema sa kvadrantima.
U gornjem levom kvadrantu je zaposleni, ispod u donjem levom je samozaposleni, u gornjem desnom je vlasnik velikog biznisa, a u donjem desno je investitor.
Ta analogija predstavlja stepen razvoja svakoga od nas ka svom putu ka nezavisnosti i ličnom bogatstvu.
Smisao kvadranata
Svako od nas prvo se zaposli, pa postane stručnjak u nekoj oblasti, onda napravi biznis od toga i na kraju zarađeni novac investira u nekretnine, zlato, akcije i sl.
Ono što ti niko ne kaže direktno je da ne možeš da zaradiš veliki novac bez pravljenja velikog biznisa. Biznis je jedino mesto koje generiše dovoljno veliku zaradu kako bi se ostvarila finansijska nezavisnost ili materijalno bogatstvo.
Na srpskom rečeno ne možeš legalno da zaradiš veliki novac ukoliko nisi vlasnik doo kompanije (društvo sa ograničenom odgovornošću).
Pojašnjenje
Da pojasnim stvari.
Ti kao zaposleni radiš za platu koja je oporezovana od strane države oko 40% u bruto iznosu ili 63% u neto iznosu. Za platu od npr. 1000€ poslodavac mora na ime poreza i doprinosa da uplati još oko 630€ državi. U ukupnom zbiru to je „trošak“ od 1630€ za poslodavca.
Tvoja moć sa 1000€ u džepu je relativno mala, jer iz te mase novca ti moraš da platiš sve račune i troškove života i nemaš nikakve poreske olakšice.
Kada savladaš posao kod poslodavca, neumitno kreneš da razmišljaš kako bi mogao to isto da radiš sam. Onda se malo raspitaš, čuješ priče i otvoriš svoju preduzetničku radnju ili ti PR. Stvar sa tvojim prihodima i porezom sada stoji ovako. Ako izabereš da budeš paušalac, onda ti je mesečna nadoknada fiksna (paušal). Ako se dogovoriš sa poslodavcem da te plaća onih 1630€ bruto (ukupan trošak poslodavca), onda si uspeo. Trošak paušala je (u zavisnosti od delatnosti, veličine i lokacije radnje i sl.) Od 200 do 330€.
To znači da tvoj prohod više nije 1000€, već 1200-1430€. Isti posao radiš, poslodavca isto koštaš, ali tvoja zarada je veća zbog poreskog sistema. Ovaj novac možeš da potrošiš, uštediš ili investiraš.
Ipak, 200-400€ mesečno te dugoročno neće napraviti bogatim i materijalno nezavisnim, ali je ovo dobar početak da shvatiš kako stvari zapravo funkcionišu.
Kada malo ovladaš tehnikom i pomisliš da si doboljno veliki, bistar, sveznajući, usudiš se da otvoriš doo kompaniju. E sada tu stvari mnogo drugačije funkcionišu. Tu već počinju neke naznake biznisa. Kako posao nailazi, moraš da naučiš da delegiraš posao, ali i odgovornost. Drugi ljudi moraju pruzimati delove tvog biznisa kako bi ti mogao da imaš fokus na privlačenju kupaca, smanjenju troškova i opštoj izgradnji biznisa.
Ovde je poreski sistem drugačiji i obaveza je da angažuješ knjigovođu kako ne bi napravio neku skupu grešku. Takođe angažuj i pravnika iz istog razloga. Na početku dok su ti prihodi mali, angažuj ljude kao treća lica. Ali kada biznis postane ozbiljan, te ljude moraš imati u svom timu 24/7.
Oni će ti pomoći da izgradiš imperiju. Ne računaj da će ti oni zarađivati novac direktno, poput prodajnog tima. Ali njihovom ekspertizom sačuvaćeš ogromne količine novca. Da li zakup, kupovina, lizing, otpis, poklon, isplata veće zarade ili bonusa radnicima? Ovo su pitanja koja rešava tvoj tim i u zavisnosti od njihove ekspertize štediš ili gubiš novac. I ovo sam lično okusio na svojim leđima.
Ozbiljno postaje kada novac koji zarađuješ kroz biznis treba da sačuvaš za naredna pokolenja. Naravno, onda investiraš. Opet, tvoj tim saradnika i savetnika je tu da za svoj novac dobiješ najbolje i najviše. Zašto bi platio nešto više ako ne moraš?
Dodatna vrednost
Pored poreskog dela, koji sam pokušao da objasnim, različiti nivoi poslovanja razvijaju dodatne veštine i dižu naše poslovanje na viši nivo. Takođe, štede naše vreme. I na kraju, ostvaruju našu težnju ka finansijskoj slobodi, pasivnim izvorima prihoda i bogatstvu.
Što je viši nivo, igra je sve ozbiljnija i zahtevane su dodatne veštine. Takođe, raste količina zarađenog novca kao i obaveze. Prava finansijska nezavisnost znači da posao ne zahteva tvoje prisustvo. Isto tako tvoj životni stil ne trpi zbog toga što ne radiš. Ovo je moguće kroz izgradnju velikog biznisa ili investiranjem.
Primer iz prakse
Kada si dobar kuvar u tuđem restoranu, zarađuješ platu. Kada otvoriš svoj restoran, onda si samozaposlen. Kada otvoriš lanac restorana onda si u biznisu. A ako poseduješ i zemljište na kojima su izgrađeni restorani, imaš udela u hotelima u neposrednoj blizini ili u kazinima, fabrikama ili putevima, onda si investitor.
Na tom nivou novac radi za tebe a ti možeš da se baviš onim stvarima koje voliš. Ili jednostavno, možeš da ne radiš apsolutno ništa.
Nadam se da sam ukratko uspeo da objasnim put do finansijske nezavisnosti i ostvarenju snova. U svakom slučaju, u tekstu sam sakrio svoj veliki cilj za godinu koja je pred nama. I angažovaću sve svoje kapacitete da ga ostvarim.
Pokazao sam put. Svako nadalje mora svojim putem. Isto tako i ja. Samo što sam ja svoj put već utabao i odmakao.
Šta ti čekaš?
Ukoliko ti je potrebno više mudrosti ili više odgovora, klikni na link dole. On će te odvesti na najmudrije mesto – Novinarnicu.
Neko je rekao da se svi izražavamo, tako što nešto prodajemo. To svrstava prodaju u sam vrh poželjnih veština. Ipak, u realnom svetu, to nije tako. Bar nije kod nas.
Tematike poput tuđih života su daleko primamljivije. To je donekle razumljivo, jer ne traži puno energije niti razmišljanja. Pratiš tuđ život, jer nemaš svoj i daješ komentare iz udobnosti svog doma. Gledaš tv, komentarišeš na društvenim mrežama, čitaš „žutu štampu“. Idealno!
Ne mešaš se u svoj život i gledaš sa strane kako prolazi i odlazi u nepovrat.
Naravno, to je potpuno tvoja odluka i ovo važi samo pod uslovom da si spreman na prosečnost i ispod toga. Za one koji to nisu, ovaj članak tek počinje.
Meni će, pak, ova godina ostati u sećanju po nekim drugim stvatima. Donošenje odluka, moć molitve i moć napisanih ciljeva. Tako ću da je pamtim.
Obe stvari sam isprobao u praksi i obe rade neverovatnom jačinom. Samo je potrebno imati apsolutnu veru u sebe, proces i okolnosti. I to onda kada te okolnosti ti, baš, i ne idu na ruku.
Moć odluke
Dugo mi je trebalo da pohvatam konce i preuzmem odgovornost za svoj život i život svoje porodice. To sam uradio upravo sada. Doneo sam odluku da se neću predati. Neću odustati od onoga što sam zacrtao. Preživeo sam ove godine i teže i ozbiljnije stvari. Suočio sam se sa strahovima koji prevazilaze ljudsko poimanje upašenosti.
Shvatio sam da je prvi korak u svemu odluka. To je ono što odvaja ljude. To je razlika između pasivnih i aktivnih, uspešnih i neuspešnih. To je razlika između onih koji gledaju tuđe živote i onih koji svoj život uzmu u svoje ruke. Večeras sam doneo odluku da povratim svoj skoro izgubljeni život.
Donošenje odluka
Nekada okolnosti nam ne idu na ruku i ne možemo uticati na njih. Ali možemo uticati na naše reakcije na njih. Ponoviću i ovde da su odluke koje ne doneseš iste težine po tebe i tvoj život, kao i one koje doneseš. Razlika je u tome što kada odluku doneseš ti uređuješ svoj život, a kada je donese neko umesto tebe, onda on uređuje tvoj život.
Donošenje odluka je prva stvar koju moraš da uradiš. Posle toga ništa neće biti isto, ali je to tvoja odluka.
Ciljevi
Sledeći korak je ispisivanje svega onoga što želiš postići tom svojom odlukom ili odlukama. To su ciljevi. Najbolje je da ih napišeš tako da na prvi pogled bude jasno šta želiš da uradiš. I naravno, stavi ih u vremenski okvir, da bi znao kada ćeš ih ostvariti ili završiti. Ne dozvoli da te polomi pritisak datum ostvarenja neostvarenog cilja. Jednostavno daj sebi još vremena, prolongiraj ostvarivanje tog cilja za neko dodatno vreme.
Kada ispišeš sve bitne ciljeve, izaberi one koji će naviše uticati na tvoj život i napravi plan za njihovo ostvarenje. Seti se da navedeš sve što ti je potrebno kako bi ostvario te ciljeve. Opiši do detalja opremu, ljude, događaje, neophodno znanje, stanje svesti… Napiši sve što ti padne na pamet, a pomaže u ostvarivanju cilja.
Plan
Sedi i od toga napravi plan. Šta radiš prvo, šta drugo, a šta poslednje. Mada, ja bih te savetovao da kreneš od kraja. To se zove planiranje unazad i detaljno sam objasnio u svojoj knjizi Upravljanje sopstvenim vremenom 2.0. Plan je neophodan za ostvarivanje svih iole ozbiljnih ciljeva. Većina ljudi do najsitnijih detalja isplanira svoj odmor, ali ne i svoj život.
I ne, ne govorim o tome da budeš frik kontrol sa opsesijom praćenja i izvršenja svojih planova. Opusti se, ovo je život. Uvek se desi nešto neplanirano. Postoje okolnosti na koje ne možeš da utičeš. One mogu da promene planove, a ponekad čak i ciljeve, ali to je potpuno u redu. Prihvati to sa osmehom na licu.
Vera
I da ne zaboravim, veruj. Veruj u sebe, u svoje ciljeve, u svoje planove, u ljude oko sebe. Na kraju krajeva, veruj i u okolnosti i kada ti ne idu na ruku. Veruj da postoji neki viši cilj i plan za sve nas, bez obzira da li si vernik ili ateista.
Meni je vera pomogla da psihički i fizički preživim ovu godinu. Ako Bog da i još dosta njih u budućnosti. I ne, ne nagovaram nikoga da sledi „moju veru“ ili moj način razmišljanja, samo sam siguran da meni funkcioniše i radi. Kako to znam? Pa uspeo sam da svoj život promenim više puta, da se vratim iz ponora samo verom u Boga i verom u sebe.
Bog je taj nad cilj i taj veliki plan za svakoga od nas. Možeš mu se klanjati, možeš mu služiti ili možeš dati sve od sebe da uradiš pravu stvar. Donošenjem odluka, radiš od svega po malo. Ipak, najbliži si tome da uradiš pravu stvar.
„Kada se moliš, moli se kao da sve zavisi od Boga. Kada radiš, radi kao da sve zavisi od tebe!“
Davno sam čuo ovu rečenicu i nisam zapamtio kome se pripisuje. To mi ne smeta da me iznova inspiriše i daje dodatnu snagu.
Pokret
Ništa se ne dešava dok se ne pokreneš sa mrtve tačke. Odluka, ciljevi, vera i znanje te neće sami po sebi naterati da uradiš to što želiš. Moraš početi! Proizvedi neku akciju, pa makar i u suprotnom smeru od onoga ka čemu ideš. Nema pogrešnog puta, samo dužeg i kraćeg. Ali, ako samo stojiš u mestu čekajući Godoa, bojim se da ćeš se načekati.
Od tebe zavisi. Tvoj život, tvoja porodica, tvoj materijalni status. Ponavljam, samo od tebe zavisi!!! Prihvati odgovornost za sve što ti se dešava i suoči se sa tim. Isprva, biće teško. Izgledaće ti da su svi drugi odgovorni umesto tebe. I sve okolnosti i sve što ti se dešava, dešava se zbog okolnosti ili drugih ljudi.
Napisao sam već. Ukoliko ti doneseš odluku, ti kontrolišeš svoj život. Ukoliko to neko drugi učini, on kontroliše tvoj život. Isto je tako sa odgovornošću. Onaj ko odlučuje, on je odgovoran za posledice.
Metu koju ne vidiš…
Najteže je pogoditi metu koju ne vidiš. Isto tako, strela koju ne ispališ sigurno neće pogoditi metu, ma gde ona bila. Za pogađanje centra mete nije bitan talenat. Svako može nekada da pogodi centar mete. Kako bi često pogađao centar, moraš vežbati. Stalno i iznova. Da bi bio najbolji u tome, moraš toliko da vežbaš da poveruješ da si takav rođen.
Mene nije nevolja navela da pišem, ali me je navela da krenem u avanturu kakvu nisam ni mogao da zamislim. Još uvek mi se čini da budan sanjam. Toliko se sve prebrzo odvija, da nisam više siguran da li je java ili san.
Pa zato što ne možeš ne znati nešto više od potpunog neznanja. To mu dođe kao nulta tačka i nadalje možeš samo nabolje. Tj od tog trenutka pa u budućnost, možeš samo da znaš više o nečemu što radiš, nikako manje (već si na nuli).
Sve ono što sam radio i pisao, počinje da se uklapa u jednu konačnu sliku. Svako slovo, svka reč i rečenica su tu sa razlogom.
Osnove u prodaji
A razlog je da, na prvom mestu, ja mogu da se vratim i pročitam sve to ponovo. I da sopstvenu prodaju redefinišem i počnem od početka. Od samih osnova.
Šta je ponuda, predračun, račun, otpremnica, PDV… sve počinjem iz početka.
Kada radiš sa svojim parama, malo ti je više stalo do njih. Zato mnogo pažljivije vučeš svaki potez. Gledaš da unapred osmisliš svaki delić velike slagalice koja se prosula po podu svuda unaokolo. I trudim se da me ne uhvati panika. To je najgore što možeš sebi da priuštiš. Zato se fokusiram na kupce i njihovo obilaženje. Što veći broj kupaca za što kraće vreme. Sve ostalo trenutno nije važno.
Početni korak
Sada želim da samo čuju za mene. Naravno da želim da prodam više od svega, ali ne dozvoljavam sebi ishitrene odluke i neracionalno ponašanje. Koliko god da je pritisak veliki i koliko god da mi je prodaja neophodna, radim onako kako bih i inače radio za druge. Polako, korak po korak.
Prošla je ponoć. Svi u kući spavaju osim mene. Sedim i razmišljam u mraku. Zapravo, pokušavam da sredim misli koje imaju neku čudnu koprenu preko sebe. Kažem sebi, živi svoje snove.
Kako god da napravim strategiju, dve stvari mi beže iz ruku. Prva je nabavljanje sopstvene nekretnine u Beogradu. Druga je potpuna materijalna nezavisnost.
Svakako oba ova cilja se mogu podvesti pod ovaj drugi, jer potpuna matetijalna nezavisnost podrazumeva da sebi možeš priuštiti sopstvenu nekretninu, pa i više njih. Ali ih držim odvojenim kako bih mogao da pratim sopstveni napredak kako živim svoje snove.
Zato svakodnevno pokušavam da pronađem formulu da ovu svoju veliku slabost i neregularnost anuliram ili makar svedem na neki minimum. Za sada dobijam i gubim bitke. Pogađam i promašujem. Udaram i primam udarce. Ali nikako ne odustajem. U ovoj utakmici moram da pobedim najtežeg protivnika na svetu – sebe samog.
Moja sudbina je u mojim rukama. Baš kao što je tvoja u tvojim. Ne juri za snovima, nemoj čak ni da ih ostvaruješ, počni da ih živiš svaki mikrosekund svog života!
Živi svoje snove, celim svojim bićem! Jedino tako možeš biti potpuno srećan i zadovoljan sobom.
Već danima nisam ništa napisao. I to ne zbog toga što nemam šta napisati, nego nemam kada. Dogodilo mi se neverovatno ubrzavanje života.
Ubrzavanje u kompanijama
Uspeo sam da pokrenem dešavanja u svim mojim kompanijama. To iziskuje enormne napore. Kada želiš da daš svoj maksimum, uvek je to najbolje da uradiš na jednom koloseku. Ja sada pokušavam da dam maksimum na tri paralelna koloseka i jedino što mogu da kažem da je neverovatno naporno.
Pokušavam da budem na tri mesta odjednom i prilično je teško. Zahteva pored fiziček i jako mnogo mentalne snage. Zato sam odlučio da dva koloseka spojim u jedan, a treći da proglasim sporednim. Teoretski to lepo zvuči, ostaje da vidim kroz praksu.
Ubrzavanje vremena
I sve to u januaru, koji važi za mrtav mesec. Svestan sam da je bilo praznika i da se zapravo radi samo pola meseca. U svakom slučaju kada su sve ljudi oporavili od silnih praznika, neko je dunuo u pištaljku i pokrenuo lavinu.
Telefoni ne prestaju da zvone, mailovi stižu neverovatnom brzinom. Sve se pojačalo i ubrzalo i sada liči na pomahnitali stampedo kakav nisam imao prošle godine ni u jačim mesecima. I to na svim poljima.
Ubrzavanje na poslu vuče i ostalo
Naravno, pojačan poslovni život prati i pojačani privatni život. Svaka stvar kao da se udesetostručila, a svaka osoba udvadesetostručila. Jučerašnji ubrzani snimak danas deluje kao slow motion. Pored fizičkog posla, moj mozak obraćuje ekvivalentno povećan broj informacija koje zahtevaju višesložno i višedimenziono razmišljanje i pristup. Kao da je nestalo jednostavnih stvari i problema. Sve je odjednom postalo kompleksno.
Brzo donošenje odluka
I traži se hituška preciznost, istančan osećaj za donošenje odluka i promena životnih navika. Gledam da u svim sferama života budem na vrhunskom nivou. Da ne trpi porodica zbog ppsla, niti posao zbog drugih obaveza. Intenzivno radim na delegiranju svih poslova koji imaju minorni značaj za mene, moju porodicu ili poslovno okruženje.
Planiranje
Takođe, moje planerske veštine su unapređene na maksimalan nivo, zahvaljujući elektronskom planeru u mom telefonu. Lista prioriteta je takođe digitalna, a svaka, pa i najmanja promena je trenutno ažurirana.
Digitalizacija
Digitalni aparati su mi smanjili težinu obaveznog prtljaga i on sada staje u dva džepa. Ipak, u kolima su mi torbe sa dodacima, ukoliko to bude neophodan i svrsishodan rekvizit na nekom sastanku. U jednoj je lap-top, a u drugoj štampani materijal (leci, brošure, katalozi). Za njima posežem samo u krajnjoj nuždi. Skoro sve što radim gledam da završim na mobilnom telefonu.
To je dovelo do toga da je on nepracedno postao centar mog sveta. Čitam na njemu, pišem na njemu i po njemu, primam i šaljem mailove, pozive, slike i ko zna šta još. Sam sebi izgledam kao frik iz popularnih SF filmova 90-ih i 2000-ih.
Takav je zahtev tržišta i ja to poštujem. Kada me pitaju šta ćeš sutra? Ja kažem:“Ubrzaću.“