Umesto obične retrospektive
Umesto retrospektive
Pozdrav svima koji prate objave na ovom blogu. Nije ih bilo neko vreme, ali već znate da je to tako.
Ovo je deo godine kada, uglavnom, pravim osvrt na predhodnu godinu kao neko podsećanje šta sam sve postigao, a šta sam mogao u toku jedne kalendarske godine. Ovog puta ostaviću postignuća po strani, odnosno neće biti glavna tema u postu. Verovatno ću se osvrnuti tu i tamo na dešavanja iz prošle godine, ali shvatio sam da treba gledati u budućnost.
Provera naučenog
Posle jednog današnjeg druženja, shvatio sam da ne razmišljamo svi ni na približno sličan način. I to je u redu, ali nije u redu negirati nečije mišljenje samo zato što ti se ono ne dopada. Saslušaj šta ima ko da kaže.
U svakom slučaju, uzeo sam i to u obzir tokom promena koje sam krenuo da uvodim. Iskreno, nisam mislio da je toliko drastična razlika u odnosu na druge ljude. Na kraju sam srećan što je tako. Ukapirao sam da sam, ja zapravo, na pravom putu.
Ipak retrospektiva
Ako se treba osvrnuti na uspeh u 2021. to bi bilo da smo je preživeli. Osim toga, ništa nije dovoljno vredno pomena. Osim, možda i to da sam pokrenuo sopstveni biznis, peti po redu. Ali nisam ni o tome hteo da pišem u ovom postu. Želim da pišem o istrajnosti koja me je dovela ovde gde se trenutno nalazim. A ako sam moga ja, može to i svako od vas koji čitate tekst. Fokusiraj se, pročitaj i primeni pročitano.
Istrajnost je pre svega svesnost
Dugo vremena kapiram da nešto nije u redu sa sistemom u kojem radim, živim i poslujem. Dugo vremena sam krivio vlast, ljude, situaciju, pogrešne političke odluke i sl. I uvek je sve to davalo iste rezultate, nikakve.
Istina je da smo potpuno pogrešno programirani, a uz to lenji i puni zabluda. Dobar deo njih smo usvojili vaspitanjem, a dobrim delom prostim negiranjem stvarnosti. I to se odnosi na veliku većinu nas. A ja, pre svega, ovde pišem o sebi.
Kada sam to shvatio, počeo sam da se budim i osvešćujem. I naravno, svaka istina je teška na svoj način. Laž je lepa, topla, ušuškana i slatka. Prija duši i ušima i uspeva da umrtvi i ono malo razuma u nama. Na žalost.
Odgovornost
Za svoj život smo sami odgovorni. To je velika istina. I niko neće doći da nas spasi. Moramo to sami. Što pre shvatimo da na sopstveni život utičemo i odlukama koje donesemo i onim koje ne donesemo, biće nam mnogo lakše. Postaćemo svesni sebe i sveta oko sebe i više od toga. Postaćemo odgovorni! Bez obzira da li to sada znamo ili ne. Paradoksalno, mnogo više bole odluke koje ne donesemo.
Moja odluka
Ja sam doneo odluku da se promenim. To je teška odluka i treba dosta vremena da se ona sprovede u delo. Ipak, to me nikako neće sprečiti da je realizujem, naprotiv, ojačaće me u nastojanju da uspem što je moguće pre, bez obzira na okolnosti ili težinu istih.
Neki od nas nisu shvatili da se svet promenio. Znanja i veštine koje imamo nisu u skladu sa nastalim promenama. I umesto da se menjamo i prilagođavamo, mi se ljutimo što ne možemo da se uklopimo. Iz te ljutnje pokušavamo da menjamo svet, a nismo svesni da je jedino moguće promeniti samo sebe. A kada promenimo sebe, promeniće se i ceo svet.
Prošlost
Nekada smo živeli u zemlji i sistemu iz bajke koji su bili primereni svakome od nas. Na žalost, te zemlje i tog sistema više nema i vreme je da to shvatimo. Da li je to bila bajka i tada ili je bajka sada, na kraju nije ni važno. Sadašnjost je potpuno drugačija od te bajke kojoj se iznova i iznova bezuspešno vraćamo. I vreme je da prošlost ostavimo iza nas, vreme je za budućnost.
Svet se promenio
Svet više nije primeren ljudima nego pojedincu. I to je glavna promena. Znanja i veštine kolektiva prevazilaze znanja i veštine pojedinca, ali samo ako pojedinac dobro upravlja kolektivom, moguće je napraviti progres. Ali je važno da svaki pojedinac doprinosi kolektivu. Bez toga, kolektiv se urušava.
Kao osnov svog novog načina razmišljanja uzeo sam knjigu (i filozofiju) Roberta Kiosakija Bogati otac, siromašni otac (koju preporučujem kao obaveznu lektiru) i postavio je u parametre iz sopstvenog okruženja. Isprva sam mislio da je ona prilagođena američkom sistemu i da u Srbiji ne daje rezultate, zbog razlike u samim sistemima.
Nisam mogao više da pogrešim. Knjiga govori o principima i načinu razmišljanja, a ne o političkom sistemu, zato je univerzalna. Naš način razmišljanja nas limitira, a ne sistem u kom živimo. Bar je tako u svim iole slobodno-tržišnim zemljama.
I ovde žive ljudi koji su uspeli više i oni koji su uspeli manje u životu. To ne znači da su jedni pametniji od drugih, već da su se bolje prilagodili okolnostima.
Bogat si onda kada ne radiš za golu egzistenciju, nego kada radiš ono u čemu uživaš i voliš, bez ugrožavanja sopstvene egzistencije i egzistencije sopstvene porodice. Možda se neko neće složiti samnom, ali i ne mora, ovo je moj način razmišljanja.
Sloboda
Ja ću za sebe reći da sam slobodan čovek onog trenutka kada znam da nisam materijalno ugrožen bez obzira šta radim u nekom trenutku. Biznis i investicije nose moje životne troškove i troškove mog životnog stila. Bez mog obaveznog prisustva.
Zato Kiosaki kaže da je prvo pravilo da bogati ne rade za novac. Ne moraju, već su bogati. Sa druge strane to ne znači da to što bogati rade ne donosi novac. Često je to baš potpuno suprotno. To je zato što novac privlači novac, jer je um zaokupljen drugim stvarima, ne samo pukim preživljavanjem.
Ideja, imaginacija, realizacija
Ja sam shvatio poentu pre mnogo godina, ali nisam pronašao način da je realizujem. Bilo mi je potrebno mnogo napora, truda i vremena i konačno sam na pravom putu. Ako želiš da ubrzaš stvari, moraš da nađeš mentora koji je uradio to što ti pokušavaš da uradiš, da platiš punu cenu i bezpogovorno poslušaš šta ti se kaže.
Teško?
Znam da jeste, ali drugi način je još teži. Podrazumeva da sve odgovore na pitanja pronađeš potpuno sam, bez ičije pomoći. To je cena izlaska iz prosečnosti. Ja je upravo plaćam.
Izvrsnost je skup veština, iskustva i istrajnosti. Trenutno odlaganje zadovoljstva radi većeg zadovoljstva je imperativ! I moguće ju je dosegnuti. Samo se osvrni oko sebe, nalazi se svuda!
A vreme je da je pronađeš i u sebi!
