Stisni zube i nastavi dalje

Jedna nova kontra

Danas sam saznao da je iscurela baterija i trajno oštetila jedan od mojih omiljenih satova. Takođe, često sam njegovu sliku i koristio je kao primer jednog uspešno ostvarenog cilj koji je bio uredno zapisan po svim pravilima za postavljanje ciljeva.

Zanimljivo je da sat nije prestao da radi, samo je počeo da vreme pokazuje unazad. Istovremeno, ušao sam u neki životni period koji je kontra svemu što želim i čemu težim u životu. Tako da je ovo poslednji u nizu „kontra“ događaja, a ovaj čak i fizički prikazuje tu kontrinu.

„Mi planiramo, Bog se smeje“

Jako često mi se dešava da upadam u ovakve periode u životu. Samo sada imam i fizički dokaz toga. Uprkos tome, pokušavam da vodim normalan život. I da previše ne očajavam zbog toga.

To je teško, jer se bavim poslom koji zahteva veliki optimizam, veru u stvari i ljude, dobre okolnosti i pozitivno razmišljanje. Statistički gledano, jako je malo trenutaka u mom životu gde su svi ovi kriterijumi bili ispunjeni. Češće se dešavalo da su svi kriterijumi neispunjeni. Ponekada imam osećaj da se čitava vasiona urotila protiv mene kako bi me odvratila od neke namere. I uprkos tome, trudim se da ostanem u fokusu. Trudim se da u svakom ovakvom danu pronađem tu jednu malu iskru pozitive koja će zapaliti talas promena.

Preokreni okolnosti u svoju koriat

U većini slučajeva uspem da preokrenem loš dan u svoju korist. Ponekad i ne uspem. Zato pišem o svemu što mi se događa, kako bih mogao da napravim retrospektivu i kažem sebi, vidi šta si sve preturio preko glave. Ne dozvoli da te jedna sitnica poremeti i izbaci iz koloseka.

To zahteva puno energije, volje i konstantne samomotivacije. Nešto nalik plivanja uzvodno. Znaš da je matica protiv tebe, ali ne odustaješ. Nekada plivaš u mestu, nekada te tok vrati unazad, ali ne odustaješ. A onda uspeš, ponekad, da se probiješ koji metar napred. Isplivaš dobro deonicu. I tako svakog dana, ponovo iz početka.

„Borba je permanentna. Ako prestaneš plivati, potoneš!“

Velika bela ajkula.

Usponi i padovi

Već nekoliko dana nisam zadovoljan postignutim rezultatima. Uspevam da ostvarujem male svakodnevne pobede koje mi daju za pravo da nastavim dalje. To je doza energije koja je taman dovoljna da ne odustanem od svega, pa i od sopstvenog života. Borio sam se sa depresijom i znam kako je to. I znam da se depresija jako brzo vraća, ako nemaš razrađen i spreman mehanizam borbe protiv nje, baš kao i nezadovoljstvo.

Male pobede, samomotivacija i uživanje u običnim malim stvarima čine sav ovaj napor podnošljivijim. A, i previše puta sam pao i ustao da bih sada odustao. Zato još uvek stojim. Savijaju me razni orkani i tornada, ali me još nijedan vetar nije slomio do kraja.

Stisni zube i nastavi dalje

I kada mi je najteže, stisnem zube i nastavim dalje. I kada boli, stisnem zube i nastavljam dalje. I kada krene kontra, stisnem zube i nastavim dalje. Sve što sam postigao do sada, bilo je na stiskanje zuba.

Sigurno se sada pitaš zašto je ovo bitno za tebe, čitaoče ovog teksta?

Zato što je lako porediti se sa lošiji od sebe. Svako ko zna moju priču pomisli: „Ako je on sa takvim lomovima u životu uspeo, uspeću i ja kome ide mnogo bolje.“

Ja sam univerzal etalon za uspeh. Niko sem moje supruge nije verovao u mene, moje sposobnosti i mogućnost da uspem. I sada nakon toliko godina i dokazanih uspeha koje sam ostvario, većina i dalje ne veruje da je to uopšte realno moguće.

Jednostavno odmahnu rukom i kažu: „Imao si sreće!“

A imao sam sve osim sreće u životu. I naporan rad i zalaganje i žrtvovanje i promene i prihvatanje promena i navikavanje na promene i sopstveni biznis i rad za druge i dobre i loše poslovne modele i uspone i padove, i ko zna šta još.

Ako si pao, nemoj da se valjaš

I sada kada padnem, jednostavno ustanem otresem prašinu sa sebe i nastavim dalje. Naravno, stisnutih zuba. Mada bih to mogao da promenim u poneki osmeh, ali navika je čudo.

Osvrnuću se još jednom na finale masters turnira u Sinsinatiju gde je Đoković dobio Alkaraza posle velike borbe i zaostatka od 1:0 u setovima. „Ako misliš da možeš, u pravu si. Ako misliš da ne možeš, u pravu si!“ Biraj svoje bitke. I stisni zube. Dolaze mlađi, jači, bolji, ali to nikako nije razlog da odustaneš od borbe.

Pokušaj, možda se iznenadiš pobedom na kraju!

Vodič kroz ostvarivanje ciljeva

Ostvari svoje ciljeve

Počinjem da pišem objavu već ko zna koji put i nešto mi ne dozvoljava ni da počnem. To me iritira, jer jedan od postavljenih ciljeva jeste redovnije pisanje objava. Na kraju sam uspeo da nateram sebe da počnem da ostvarujem svoje ciljeve.

Ranije ostvareni ciljevi

Danas sam uživao u vožnji automobila. Ukazala mi se prilika da klijentu isporučim robu. Kako je službeni auto skoro ostao bez goriva, odlučio sam da iskoristim šansu i odem svojim autom.

Oni koji češće prate objave, znaju da je to auto koji sam postavio kao svoj cilj i na kraju ga ostvario. Zato je dodatno dobar osećaj kada ga vozim. Posebno uživam u tome, jer ga ne vozim često.

Podsećanje na važnost postavljanja ciljeva

Tokom vožnje imao sam vremena da razmislim o ostvarivanju svojih ciljeva. Pa zar auto nije prava potvrda da je čitava ta stvar sa postavljanjem, zapisivanjem i ostvarivanjem ciljeva uspešna? Zašto onda nije tako i sa ostalim ciljevima?

Prevashodno je zato što cilj sa automobilom je bio dobro postavljen i dobro definisan. Svakome je bilo jasno šta želim da postignem. Realan je bio i vremenski okvir za ostvarivanje tog cilja, jer je bio definisan na 5 godina. Bio je realno definisan, jer nije tražio veliki iskorak u načinu života, finansijama i slično. Nije bio „prenapucan“ što bi se u žargonu reklo.

Još ostvarenih ciljeva

Drugi veliki cilj koji sam ostvario je kupovina stana. Potavio sam cilj da skupim novac za učešće i uzmem stan na kredit. Uspeo sam i u tome jer je i taj cilj bio dobro postavljen i definisan. Takođe, nije tražio velike iskorake u životu.

Oba ova cilja su tražila odluku da krenem u njihovu realizaciju i nedugo nakon toga, oni su ostvareni. Tako da je ključna stvar kod realizacije ciljeva odluka da kreneš u realizaciju. Jasna nedvosmislena odluka da uradiš sve što je potrebno kako bi realizovao cilj.

Zapisivanje ciljeva

Dobra stvar je predhodno ciljeve zapisati na jasan način i u sadašnjem vremenu, kao da je cilj već ostvaren. Tj. kao da već uživaš u benefitima koje je ostvarivanje cilja donelo. Da napomenem još jednom da svaki cilj mora biti:

Određen i jasno definisan, sa što više detalja i opisa, kako bi nedvosmisleno ukazivao šta je to što treba ostvariti. Treba ovde dodato da je najbolje da bude u pisanom obliku. Moj savet je da napraviš posebnu svesku u kojoj ćeš upisivati ciljeve. Na taj način moćićeš da ih pratiš i menjaš tokom vremena

Merljiv. U svako vreme moraš znati na kojoj si koti, tj koliko ti još treba (vremena, novca, ljudi ili drugih resursa da ostvariš cilj). Merenje postignuto će ti možda ukazati da neki veliki cilj treba da rasčlaniš na više manjih ciljeva, zbog lakšeg praćenja napretka.

Ostvarljiv. Gotovo je nemoguće ostvariti cilj koji je u trenutku postavljenja fizički neostvarljiv. Za početak je potrebno raditi sa ostvarivim ciljevima kako se ne bi izgubila motivacija i želja da se započeto i završi. Kasnije, možeš postaviti i one ciljeve za koje misliš da nisu ostvarivi.

Realan. Nerealni, tj neostvarivi ciljevi te mogu udaljiti od realizacije ciljeva i predstavljaju vid odugovlačenja i samosabotiranja. Teško je ostvariti ciljeve koji prkose  fizičkim, psihičkim ili drugim zakonima. Zato cilj mora da bude realan.

Vremenski ograničen, tj mora da postoji razuman rok kada je potrebno da se taj cilj i ostvari. Ukoliko ne uspeš da ostvario cilj u zadatom roku, može se dogoditi da je rok bio prekratak. Ukoliko je cilj važan za tebe, potrebno je definisati novi rok za njegovo ostvarivanje. Ukoliko cilj više nije relevantan, potrebno je njegovo brisanje sa liste ciljeva. Na taj način, na listi ostaju samo relevantni i bitni ciljevi stvarno koje želiš ostvariti.

Najnoviji ostvareni cilj

Svakako dodajem listi ostvarenih ciljeva sređen prostor u kome živim. Uspeo sam da krečenje privedem kraju. Ispalo je. mnogo bolje nego što sam očekivao, ali je i trajalo znatno duže nego što sam očekivao. Loše sam postavio rok za završetak radova, a isprečili su se i dodatni izazovi na koje nisam računao. Impresioniran sam postignutim u datim uslovima.

U smiraj dana, zadovoljan sam što mogu još jedan svoj postavljen i zapisan cilj da obrišem sa svoje liste ciljeva i prebacim u listu postignuća. Na taj način pratim svoj napredak i imam osećaj ispunjenosti. Svaki, pa i najmanji cilj koji ostvarim daje mi snagu, želju i mozivaciju da nastavim dalje. Korak za korakom.

Za pedeset godina, kada budem pogledao unazad, znaću da sam vodio ispunjen život. Prepun uspomena i ostvarenih ciljeva. Jer na kraju se broji samo ono što postigneš. 

Zadatak je skoro obavljen

Projekat se bliži kraju

Odavno je prošla ponoć. Još ponegde, ovo doba dana zovu „gluvo doba“. Valjda zato što se sve smiri i ne čuje se „ni žive duše“. Ako se izuzmu zrikavci, koji letnjoj vrelini daju baš tu letnju boju.

Načinio sam i taj, za ovu godinu, zadnji korak u sređivanju životnog prostora. Krenuo sam da krečim dečiju sobu. I to ne bi bilo samo po sebi strašno, da se tamo, nekim čudom, nije obrela ni manje ni više nego Pandorina kutija. I sudeći po sadržaju, kutija je iz perioda pre nego li je Pandora otvorila.

Neotvorena Pandorina kutia

Iz te male sobe izašlo je toliko stvari, da su sada sve prostorije prebukirane i gotovo neprohodne. Izazov sam po sebi ne bi bio izazov, da se nije otvorilo pregršt novih poslova koji nisu bili u vidnom polju, a ne u planu rada. Tako su ormani, korišćeni za skrivanje u igrama žmurke, morali da budu prerađeni. To je pokrenulo pitanje njihove trenutne pozicije i promene iste.

Garderoba, koja se ovih dana vešto krila iza ormanskih vrata, morala je biti izvađena, zbog sanacije samih ormana. Ničim izazvana, izvela je okupaciju svih prostorija u tri koraka. Tome se pridružio i bataljon igračaka koji je sam po sebi prekobrojna sila.

Opet haos

Da ne navodim nalepljene i pokačena stvari po zidovima i plafonu. Dovoljno je samo pomisliti: „Šta ja to radim?“

Sve skupa, kao da se urotilo da me odvrati od namere da celokupan životni prostor, okrečim, osvežim i preuredim, koliko je to izvodljivo i moguće.

Naravno, u čitavu priču su se umešale stvari poput kvara na automobilu i traganje za majstorima i delovima, povećanja obima poslovanja, viđanja sa rođacima i prijateljima… To je dodatno prebukiralo ionako prebukiran borbeni raspored. Zato sam, ponovo, kasnio sa početkom radova.

Priprema daje rezultate

Samo, ovog puta, bio sam spreman na sve što me čeka, pa je nivo stresa ostao u granicama tolerancije. Što zbog pripreme, što zbog pređašnjeg iskustva, prihvatio sam to nonšarlantnije. Siguran sam da ću, pre ili kasnije, završiti sve pobrojane i nepobrojane radove oko ovog, bezmalo, zidanja Skadra na Bojani.

Neke stvari jednostavno ne možeš promeniti. Neke ne možeš usporiti, a neke ne možeš ubrzati. I to je iskustvo koje sam pokupio usput, a koje sam siguran da će mi dosta pomoći u budućnosti. Rad na ovom projektu me je naučio strpljenju, pre svega, ali i boljem planiranju vremena i raspoloživih resursa.

Uživaj u malim stvarima

Dozvolio sam sebi da budem srećan i uživam u naporu koji sam sam sebi odredio. Naposletku, cilj je živeti u lepšem, čistijem i sređenijem prostoru. Takođe, to će biti zdravije okruženje, jer sam rešio i problem sa kondenzacijom koja je počela da se pojavljuje.

Prilikom premeštanja nameštaja spontano smo pronašli bolje kombinacije koje su nam dale oslobađanje dela prostora i njegovo bolje uređenje. Sada čitav prostor dobija svoje novo lice, veću funkcionalnost i udobnost. Red iz haosa.

Cilj se privodi kraju

Naposletku, privodim kraju još jedan cilj sa svog spiska. Uz minimalnu pomoć sa strane i, donekle, ograničenim budžetom, postigao sam mnogo više nego što sam mislio. Jedna stvar je vodila ka drugoj i na kraju je to jedno potpuno novo iskustvo za mene. Savladao sam nove veštine, uredio prostor i što je najvažnije, pobedio sam strah od nepoznatog.

Naravno da sam tokom rada imao i previše novih i starih grešaka, ali bezgrešni su samo oni koji nikada nisu probali nešto da urade. Ne dozvoli da te to ometa u nastojanju da ostvariš svoje ciljeve. Usudi se i izazovi sebe.

Odlučio sam

Oluja odluke

Protutnjala je ozbiljna oluja Beogradom, a i ostatkom Srbije. Na nekim mestima čupala je drveće, nosila krovove, pomerala automobile. Lično se ne sećam oluje ovakvih razmera, mada kažu, na društvenim mrežama, da ih je bilo i ranije.

Sve u svemu osećam se kao da slična oluja besni u meni već neko vreme. Kida me i čupa iznutra i pomera me iz težišta. Tutnji svom silinom, možda, jače nego ova koja je nosila krovove naokolo.

Faza pre odluke

Život mi je u nekoj čudnoj fazi. Prekretnica ili skretnica, pitanje je koje me muči, a na koje, još uvek, nemam odgovor. Prošlo je već neko vreme, a ja nisam bliži odgovoru ni milimetar. To mi odvlači pažnju i troši energiju, bespotrebno.

Haos iz glave okupira čitav moj spoljni svet. Svuda oko mene je nered. A možda je i nered iz spoljnog sveta napravio haos u glavi. Kako spolja, tako i iznutra. Kako gore, tako dole.

Prvo pospremi sopstveno dvorište

U svakom slučaju, odlučio sam da pospremim haos u stvarnom svetu i napravim red, kada već ne mogu urediti ovaj haos u meni. I krenuo sam. Nisam dozvolio da nastavi da se gomila. Pisao sam već o krečenju prostora u kom živim sa porodicom. Ostala je još jedna prostorija koju planiram da sredim za vikend.

U međuvremenu, postavio sam garnišne i okačio zavese. Možda će glupo zvučati, ali sam ostvario svoj cilj postavljen pre više od 20 godina. Nekome će, možda zvučati i smešno, ali je to tako. Ukupna cena projekta postavljanja garnišni i zavesa je nekoliko desetina hiljada dinara, sve sa alatom.

Nijedna odluka nije laka

Neko će reći da je to premala cifra za jedan cilj ili čak lično zadovoljstvo. U stvari, novac je bio najmanji problem, kao što u većini slučajeva i jeste najmanji problem. Ideje nije falilo, jer je postojala u mojoj glavi već duže vreme.

Falila je odluka da realizujem jednu takvu banalnu stvar za koju evidentno nije trebalo puno novca, vremena, a ni veštine da se uradi kako treba. Upravo je odluka ono što čini razliku između pobednika i gubitnika. Pobednik je odlučio da izdrži nekoliko trenutaka duže od gubitnika i zato je pobedio.

Sumnja u odluku

U finalu Vimbldona se to jasno videlo. Alkaraz je odlučio da pobedi Đokovića i na kraju je i ostvario svoju zamisao. Iako je Đoković doneo odluku da bude „najveći svih vremena“ nedostajala mu je ta iskra da izdrži pritisak nekoliko momenata duže od mlađanog Španca. I ta vlas, taj mikrona ga je delio od uspeha na kraju meča. Uvukla se sumnja u njega i u ispravnost odluke koju je doneo i to ga je koštalo 24. osvojenog Gren slema i neprikosnovenr titule „najbolji svih vremena“.

Kao i kod njega i kod mene je jačina sumnje prevazišla jačinu odluke da nešto postignem i preuzela primat u mom životu. Sumnja se pretvorila u letargiju, a letargija u lenjost. I kako je vreme polako prolazilo, tako se haos uvećavao matematičkom progresijom.

Moj put

Doneo sam odluku da se „ufatim u koštac s problemi“ što bi rekao antipod junaka iz domaćih filmova i serija. Za razliku od njega, ja sam odlučio da to stvarno i uradim. Da izbacim nepotrebne stvari iz svakog kutka svog života. Ono što ostane da sredim, uredim, popravim i stavim u funkciju.

Uneo sam red u svoj novčanik, torbicu, poslovnu torbu, auto, na svom radnom mestu, ali i u svom životnom prostoru. Siguran sam da sve to može i mnogo bolje, ali su mi te neke male pobede dale snagu i motivaciju da nastavim dalje.

Nesporno je da sve ovo zna svako od nas, i nikome nije strano. Ali se isto tako čini da mora mnogo više da se piše ili priča o tome i mnogo češće. I to je prosto tako. Ljudi ponekad upadnu u letargiju i haos baš zbog tih sitnica koje kada se zapostave, naprave, na kraju, veliki problem. Iako znaš i sam kako da rešiš problem, lakše je kada ti to saopšti neko sa strane.

Rutina

Sada, posle odluke da sredim svoj život, daleko manje energije trošim na obične svakodnevne stvari kao što su plaćanje, spremanje za posao, spremanje za rad, sastanke i slično. Svaka stvar ima svoje stalno mesto I to mi dozvoljava da više vremena potrošim na važnije događaje od traženja ključeva, olovke ili sitniša.

Moj um je oslobođen nepotrebnih informacija i lakše se nosi sa kompleksnim problemima i zadacima. To mi daje dovoljno vremena da se bavim onim čime želim, a ne onim čime moram.

To mi daje i mesta za napredak i usavršavanje, kao i za poboljšanje sopstvenog života. A ništa se od svega toga ne bi desilo da nisam doneo odluku. Jasnu, preciznu i nepokolebljivu odluku da ću neki od sopstvenih ciljeva početi da ostvarujem ili da ih izbacim sa svog spiska ciljeva.

Kakvu god odluku da doneseš, živećeš mnogo bolje noseći se mišlju da živiš opciju koju si izabrao, a ne opciju koju ti je neko nametnuo.

Odluči odmah! Kreni!

Prolećno raspremanje haosa

Haos u glavi

Pre ili kasnije, život ti krene u potpuno nenadanom pravcu i onda mesto kormila, ti držiš jedra i pokušavaš da se održiš na vodi. Da li zbog loše tvoje ili nečije procene/odluke, tek načas shvatiš da si daleko od željene putanje. Sa promenom putanje menja se i krajnja destinacija. Ili ideš ka novoj destinaciji ili trošiš dodatno vreme, energiju i resurse kako bi otišao ka planiranoj.

Tako se osećam veći deo života. Kao da se čitav svet urotio protiv mene kako bi me slomio, a ja se ne dam. Stojim sam, poput tog jedra koje prkosi oluji.

I u haosu postoje usponi i padovi

Svako u životu ima uspone i padove, a meni se ponekad čini da sam u slobodnom padu većinu vremena. Jednostavno ne ide, pa ne ide. Neće pa neće.

U neko doba sam shvatio da je problem u meni. Jednostavno imam prevelika očekivanja od samog sebe, da nemam vremena da usporim i uživam u svetu oko sebe. Uvek sam u nekoj jurnjavi. Uvek sam nekoliko koraka iza onoga gde želim biti. Kao da me nešto koči i namerno usporava. A ja se ne obazirem na to. Jurim i žurim i opet, nikuda ne stižem.

U disharmoniji

Imam osećaj da stvari i događaji imaju neku sopstvenu volju, a ja nisam u harmoniji sa njima. Kao da štrčim, da se ne uklapam. Iako sam u materiji u većini stvari, nemam osećaj da sam se igde uklopio u potpunosti. Individualac željan timskog rada.

I opet, ubrzavam, dodajem gas. Intuicija mi kaže da usporim, ali strah mi ne dozvoljava. Bojim se da ako prestanem da plivam, potonuću. I u svoj toj brzini pravim greške i dodatno opterećujem svoj sistem.

Lični haos

Pokušavam da sredim taj haos koji imam svuda oko sebe i u sebi. Želim da odbacim sve beskoristne stvari i uživam u minimalizmu života. Ipak, mali hrčak u meni mi ne dozvoljava da bacim i najmanji papirić kao da mi život zavisi od njega.

Pomešana su mi unutrašnja osećanja, a samim tim i delovanje u spoljašnjem svetu. Osećam se kao da iz jedne greške upadam u drugu i tako u beskraj. Vrtim se u krug krugova i ne znam kako da izađem odatle.

Poznat osećaj?

Dovedi sebe u red

Zato sam rešio da svoj život dovedem u red. Počeo sam od automobila iz kog sam izbacio sve nepotrebne stvari. Iako je ostalo još ponešto, uspeo sam u nečemu što sam dovoljno dugo odlagao.

Sledeća stvar na spisku je životni prostor. Odlučio sam da ga promenim i učinim pristupačnijim za život. Počeo sam od preuređenja kuhinje, krečenja i izbacivanja svih onih nepotrebnih stvari koje samo hvataju prašinu, a zapravo ne služe ničemu. Hoću da osvežim i rasteretim prostor. Ide teško i treba mnogo vremena, ali vidi se progres.

Korak po korak

Svestan sam da imam još puno toga da uradim i uredim, ali najvažnije je da sam krenuo. Doneo sam odluku da želim da promenim stvari na bolje i radim na tome svakodnevno. Napredak je spor, ali vidljiv. Mada, krupnu sliku kvare sitnice koje još uvek nisu uređene.

Ipak, ne dozvoljavam da me to omete, već nastavljam dalje po planu. Teško je uskladiti želje, potrebe i mogućnosti, ali ne želim da odustanem. Znam da ću izaći iz haosa u koji sam upao i krenuti ka ostvarivanju svojih ciljeva.

Redefinisanje ciljeva

Posle određenog vremena, prosto se promeniš. Ne zadovoljavaju te iste stvari, niti imaš iste potrebe. I to je potpuno u redu. Zato je, između ostalog, potrebno da redefinišeš i svoje ciljeve, jer su neki potpuno izgubili smisao, a ti i dalje delimično ili potpuno radiš na njihovom ostvarivanju.

To mu dođe nešto kao veliko prolećno spremanje sopstvenih želja i planova. Nešto izbaciš, nešto pokloniš, a i nešto novo uneseš. E sada, sa stvarima je lakše jer su fizički prisutne u prostoru i lako se uočavaju. Sa ciljevima je malo teže  jer su još uvek nepostojeći, a radiš na njima već neko vreme.

Ono što ti više ne pobuđuje emocije odbaci. Pomiri se sa tim da si neke stvari jednostavno prevazišao. Ostavi ih iza sebe i nastavi napred sa novim ciljevima kao da si ih upravo definisao.

Znam da je teško, jer si uložio vreme, energiju, pa i neka sredstva u celu priču, ali ako nešto nema više smisla, nema smisla ni ulagati u to. Pomiri se sa tim.

Put kojim se teže ide

Destinacija je krajnja oodrednica. A put kojim ideš je promena koju moraš napraviti kako bi postao ono što želiš i od sebe očekuješ. To je proces voljne promene ka boljoj budućnosti.

Uživaj u putovanju!

Pokreni se

…“Probudi se, pokreni se ti si sav moj bol“…

Danas mi je poslednji dan odmora i onda kreće posao. Shodno organizaciji koju imam, bio sam prinuđen da deo poslova obavljam i tokom odmora. Što bi se reklo, nastavljam s poslom, ali će mi pogled biti mnogo, mnogo ružniji.

Pokušavao sam u ovih par dana da odmorim, a istovremeno da pronađem odgovore na neke ozbiljne situacije u kojima sam se našao. U sveopštem crnilu teških političko-ekonomskih tema, shvatio sam da šta god se dogodilo, život ide dalje. Svakako smo na jako niskim stupnjevima u sveopštoj hierarhiji da bismo promenili nešto.

Promeni ono što zavisi od tebe

Ipak, možemo da promenimo ono što zavisi od nas samih. A to je naš posao, odnosi prema ljudima u poslovnoj i privatnoj sferi, kao i pristup. „Ako ne ide pojačaj. Ako ide, pojačaj!“ Dokazao je to na Vimbldonu pre par dana i veliki Novak Đoković koji je prosto dao gas i osvojio svoj 21. Grand Slam.

Ako svako od nas bude samo vrhunski radio svoj posao, nema zime za nas, pa čak i ako „zavrnu gas“. „Lenj čovek uvek nađe najjednostavnije i najsvrsishodnije rešenje da obavi neki težak posao“, a u toj kategoriji smo vrlo dobro rangirani.

Promenio sam kod sebe

Šalu na stranu, ja sam rešio da pojačam i to odmah. Ako je potrebno, uložiću više napora i više vremena kako bih ostvario ono što želim. Posle nekih dešavanja, potpuno sam siguran da svako od nas može mnogo više od onoga što misli da može. Prosto smo napravljeni za više ciljeve. Fali nam samo malo samopouzdanja kako bi dosegli zvezde.

I ne pišem sve ovo kao floskule koje sam pročitao u nekoj knjizi, već kao odjek onoga što sam proživeo u zadnjih desetak dana. Nema sigurnih stvari i nema nemogućih stvari. Izgubio sam veliku prodaju, jer nisam odigrao pametno. Sa druge strane, pronašao sam delić slagalice samog sebe. Sada znam kuda i kako da stignem tamo. Zapravo znam prvi korak, a to je za sada dovoljno.

Čuda su moguća

Čuda se dešavaju kada veruješ u njih, a veruješ onda kada ti najviše trebaju. I čuda se dogode. Opet ću pomenuti Đokovića koji je nešto slično i sam izjavio posle velike pobede. Njemu je titula na Vimbldonu došla u pravo vreme, meni je došao odmor.  Obojica smo pronašli ono što smo mislili da smo izgubili – veru u samog sebe da možemo još mnogo više.

Kada vratim film, shvatam da sam veliki broj puta prisustvovao čudu. Samo sam sada prvi put shvatio kako mehanizam čuda funkcioniše. Nije dovoljno samo verovati u nešto, već se moraš naterati i da uradiš nešto. Neće čudo samo.

Prošao sam kroz veliki strah, ali nisam dozvolio paralizu zbog toga. Shvatio sam da to mogu da primenim i u poslovnoj sveri. Plašim se da povučem neke poteze, ali ću ih svakako povući. Shvatio sam kako da me strah ne parališe, već da me motiviše.

Poznati strah od nepoznatog

Plašim se i to je potpuno prirodno, jer je strah od nepoznatog urođeni strah. Sa njim se svi mi rađamo. Ali nikada ne bismo stigli ovoliko daleko da smo ostali paralizovani. Uvek je bilo potrebno samo da se pokrenemo, da napravimo taj korak ka napred. Da prosto delujemo!

Pokreni se! Nanišani metu. Povuci okidač danas!

Kako ostvariti sve što želiš?

Iskustvo

Radim. Imam puno dešavanja u životu i malo vremena za sve ostalo. Ali to je boljka na koju se vremenom navikneš. Propustio sam šansu sa datumima dvojki (22.2.2022.), ali pošto svakako imam želju za postom neka bude.

Ostvari sve svoje ciljeve

Ovaj post posvećujem željama i ciljevima. Zapravo njihovoj jasnoći. Često pišem na temu ostvarivanja ciljeva i razlici između želja, ciljeva pa i planova. Mnogi misle da su ove reči sinonimi i da se odnose na isti pojam, ali nije tako. Povezani jesu i oslonjeni jedne na drugu, ali su definitivno različiti pojmovi.

Sklapanjem celine dobijamo ostvarenost, smisao i svrhu sopstvenog postojanja. Kako smo ciljno orjentisana bića, ostvarivanjem ciljeva stičemo i osećaj ispunjenosti i svrsishodnosti.

Želja

Želja je prvo saznanje da nam je nešto potrebno. Bilo da je racionalno ili iracionalno, prvo se pojavi želja ili potreba u našoj glavi koju treba zadovoljiti. Na ovom stupnju mi ne znamo šta tačno želimo niti kako to da ostvarimo. Ipak, svesni smo da imamo želju za nečim.

Želja može biti novi auto. Ali je to daleko od cilja, jer nije definisano puno toga. Jednostavna ideja koja je sinula u našoj glavi je prvi korak ka ostvarivanju.

Ipak, želja kao takva nema veliku moć i snagu i ako se ne nastavi sa daljim koracima, uglavnom ispari i nestane veoma brzo.

Cilj

Cilj je prvo izbacivanje želje iz naše mašte u stvaran svet. Da bi cilj bio cilj trebalo bi da bude i specifičan, merljiv, dostižan, realan i vremenski ograničen. To znači da je cilj nešto što smo definisali, zapisali i postavili rok za njegovo ostvarenje. Podrobno smo objasnili šta tačno želimo i do kada treba to da imamo. 

Cilj za razliku od želje je nešto što imamo ispred sebe i čijem ostvarenju težimo. Ima veću jačinu i snagu nego sama želja.

Procenjuje se da samo 3% populacije ima napisane ciljeve. Oni spadaju u najbolje u svom poslu. Uglavnom zarađuju 5 do 10 puta više novca od proseka u branši.

S.M.A.R.T. ciljevi

Specifičan cilj znači da mora da bude tačno i sa što više detalja opisan kako bi naša podsvest trošila vreme na ostvarivanje cilja, a ne na popunjavanje delova koji nedostaju. Većina ljudi ne definiše svoje ciljeve dovoljno dobro i detaljno i zato ostvarivanje traje previše dugo ili se cilj nikada i ne ostvari.

Merljiv cilj znači da u svakom trenutku za njega možemo reći dokle smo stigli, koliki smo procenat ostvarili i još koliko treba da ostvarimo. Ponekada se dogodi da cilj moramo da prebacimo u merljive jedinice. Inače, nema načina da pratimo napredak. Najprostiji način je cilj pretvoriti u novac ili vreme neophodno za njegovu realizaciju. Na taj način znamo koliko smo novca sakupili i koliko nam još treba kako bi smo ostvarili svoj cilj.  

Isto je i sa vremenom. Ako svoj cilj pretvorimo u vreme potrebno da se nešto obavi, uvek možemo znati koliki deo posla smo obavili, a koliko nas još čeka.

Dostižan cilj je upitna kategorija. Ako je cilj dostižan, onda ga je lakše ostvariti. U tom slučaju imamo jasan putokaz kako nešto da uradimo i koje rezultate bi smo trebali da dobijemo. Dostizanje cilja možemo ubrzati čitanjem knjiga ili slušanjem ljudi koji su taj cilj već dostigli. Takođe, možemo angažovazi mentora koji je ostvario cilj i jednostavno naučiti potrebne veštine direktno od njega.

Sa druge strane, kada postavimo sebi cilj koji niko pre nas nije ostvario, stavljamo sebe u potpuno novu dimenziju. Veštine koje su nam potrebne moramo izgraditi potuno sami. Ovakvi ciljevi se često graniče sa maštom ili ludilom. Retki su oni koji ih ostvare i važe za enzuzijaste ili pionire. Oni omogućavaju napredak u svetu.

Realnost je nešto što moramo uzeti u obzir prilikom postavljanja ciljeva. Ako želimo smršati 25kg za 2 dana ili kupiti novi suprautomobil sa minimalnom zaradom, to nije realno i taj cilj je u startu osuđen na propast.

Postavljanje nerealnih ciljeva oduzima energiju i vreme i često služi kao izgovor i bespotreban ostanak u zoni komfora.

Vremensko ograničenje cilja je posledica ljudskog poimanja konačnosti. Ako nešto nema svoj kraj, to se može beskonačno odlagati i nikada ne završiti. Zato je potrebno vremensko ograničenje. To mi je potrebno do tada ili završiću zadatak do tog roka.

Ljudski mozak funkcioniše kao kvantni računar sa središtem od crne rupe koji privlači događaje, ljude i stvari u naš život kako bi mi ostvarili svoje ciljeve i pronašli svrhu sopstvenog postojanja. Napoleon Hil je rekao da čovek ono što zamisli može i da ostvari. I potpuno se slažem sa tim.

Zato je neophodno definisati šta tačno želiš i koja je cena toga što želiš. Da bi to i ostvario moraš da naučiš i promeniš puno toga. Stare veštine neće dati nove rezultate. Promene dolaze tek kada se mi sami promenimo.

Veliki ciljevi

To su oni ciljevi koji nas same, pa i čitavo čovečanstvo, menjaju iz korena. Ali ostaju kao svetionik na vrhu planine da svedoče o podvigu izvan realnosti.

Često ljude koje ostvaruju ovakve podvige nazivamo herojima, vizionarima i ludacima. Ali bez njih i njihovih ciljeva nema napretka.

Odluka

Dobro je početi sa odlukom da ćemo ostvariti ono što želimo, bez obzira na sve. Za prvi naredni korak potrebno je da specificiramo cilj koji želimo da ostvarimo. Ovde leži ključ za brzinu ostvarivanja našeg cilja. Ako je cilj mali i potrebno je malo stvari promeniti kako bi smo ga ostvarili, trebaće nam malo vremena. Ako treba puno stvari promeniti, trebaće nam više vremena.

Iz iskustva, goruća želja da nešto postignemo može da skrati vreme potrebno za realizaciju nekog cilja, ali ne može da ga anulira.

A i vreme će sigurno proći. Za 5 ili 7 godina možeš ostvariti svoj cilj ili ne. Bez obzira na sve, vreme će proći. Razlika u životu može biti drastična. Možeš živeti život kakav želiš ili kakav ti je nametnut od strane drugih.

Ipak, cilj sam po sebi nije cilj, već promena koja treba da se dogodi u nama kako bi smo bili spremni za sam momenat ostvarivanja cilja. Koliko god ovo paradoksalno zvučalo, jednostavno je tako. A to shvatiš tek kada ostvariš cilj.

Zato kreni odmah!

Mentor ili tim?

Sami nosimo odgovornost

Ma koliko zvučalo kao kliše, za sve što smo nam se dešava, sami smo odgovorni. Sadašnjost koju proživljavaš je zbir izbora koje si napravio u prošlosti. Dobra vest je da budućnost još nije formirana i da možeš da utičeš na nju.

Jedino oružije koje imaš na raspolaganju je tvoj um. Sve što u umu možeš da zamisliš, možeš na javi i da ostvariš.  Jedino vreme koje imaš je upravo sada. Prošlost je iza tebe, a budućnost tek pred tobom. Jedino kada možeš da deluješ je sada.

Edukacija

Upravo sada čitam knjigu od Dejl Karnegi Psihologija uspeha za XXI vek, prevaziđite brige i stres. Odlična je za sve nas koji želimo da postignemo više. Odlična je protivteža užurbanom i luckastom načinu života koji svi mi praktikujemo. Zato nam se dešava da smo preumorni, prezasićeni i da nemamo vremena ni za šta.

Knjiga je opomena da nekada moramo i da usporimo i odmorimo, kako bi mogli da nastavimo da dajemo svoj maksimum. Zato me nije bilo neko vreme na blogu. Pokušavao sam da sredim sopstveni život. Pretio je da se ponovo raspadne, kao mnogo puta do sada.

Moj put

Možda sa strane izgleda kao veliki uspeh ili dostignuće, moj život je običan, poput većine života. Pored postignutog i ostvarenog, osećam ogromnu težinu svega onoga što sam mogao, a nisam ostvario.

Tu pre svega mislim na nastavak studija, na ranije pokretanje sopstvenog biznisa, raniji ulazak u investiranje i ko zna šta još. Verovatno je lista preduga da stane u ovaj jedan post.

Kao i mnogi drugi moji savremenici i ja osećam težinu koju u slobodno vreme zovem nedovoljni uspeh. Shodno programu kojim smo izloženi od malena, mi smo završili školu, završili fakultet, zaposlili se, oženili se, dobili decu, ali i dalje imamo osećaj da smo poprilično neostvareni.

Osećaj ispunjenosti

Nigde nismo naučili veštine koje će nam stvarno pomoći da se ostvarimo i osećamo ispunjeno. Zato moramo sami, negde usput . To je dodatna edukacija koja se ne uči u školi. Za nju ne postoji literatura. Moramo da je krademo od drugih uspešnih ljudi i gradimo svoj put, svoju priču .

Retko gde ćemo naći formulu uspeha, a svuda je oko nas. Svakako, formula možda neće raditi za nas na način kako radi za druge. Ali to je i velika prednost, jer možemo izgraditi potpuno autentičan stil.

Postati ekspert

Sama formula je vrlo jednostavna. Generalno treba postati vrhunski stručnjak u nekoj oblasti, pronaći dovoljno potencijalnih problema iz te oblasti koje možeš rešiti, otvoriti sopstvenu kompaninu i pronaći dovoljan  broj klijenata koji žele da im neko reši takav problem. Ah da, umalo da zaboravim najvažniju stvar. Treba adekvatno i naplatiti znanje uloženo za rešavanje problema.

Pored svega navedenog, moraš se svakodnevno edukovati iz oblasti u kojoj si stručnjak. Time ne samo da ostaješ u igri, već možeš pronaći rešenje koji drugi nemaju i naplatiti ga onoliko koliko želiš. A to dalje vodi da, ako ti tako izabereš, možeš postati finansijiski nezavistan i suštinski slobodan, čak i mnogo pre nego što je to zacrtano opštim penzionim planom.

Ja se bavim prodajom i to je ono što želim da prenesem drugima. Kako da izgrade i poboljšaju svoje prodajne veštine. Ipak, pre toga, moram da izgradim sopstveni biznis na načelima koje zastupam, kako bih bio kvalifikovan da o tome pričam. Svako može naučiti tekst i reprodukovati ga, ali malo ljudi može da edukuje druge na bazi sopstvenog iskustva.

Nesposobnost kao prepreka

Zato je čitav svet u velikim problemima, jer na svim nivoima su stigli nesposobni ljudi koji nemaju pravog znanja. Oni ne mogu da reše probleme koji se postavljaju ispred njih, a samim tim ne mogu da nauče druge kako da sami reše probleme. „Svako napreduje do nivoa svoje nesposobnosti“, pročitao sam negde pre nekoliko godina. Na taj način sistem se puni nesposobnim ljudima na svim nivoima. Kada postane neizdrživo, sistem se ruši. Ili se makar malo otrese, kako bi novi ljudi došli na stara mesta. Na taj način se ne menja suština, već sam forma.

Svi smo svesni toga u našem društvu i svi smo nemoćni da nešto promenimo u sistemu. Zato ostaje jedino da promenimo sebe. Kako ne bi gubili dragoceno vreme da sami tražimo sva rešenja, jednostavnije je da pitamo i učimo od ljudi koji su problem koji imamo već odavno rešili. To možemo pomoću edukacije knjigama, videima, potkasrima i sl, ali je mnogo bolje i daje mnogo bolje rezultate kada imamo mentora.

I mentor i tim

Mentor je upravo osoba koja je postigla ono što mi želimo i nema bojazi da ćemo je našim delovanjem ugroziti. Ja sam imao dosta mentora do sada. Na žalost, to sam prepoznavao tek kada su lecije bile davno završene. Zato imam osećaj da se sam probijam kroz nabujale reke i snežne smetove, velike talase i odrone.

Trošim previše energije za stvari koje su rešene godinama unazad. Radim pomoću štapa i kanapa, dosta grešim i vršim korekcije u hodu. S toga, ovo što radim više izgleda kao puko preživljavanje nego kao organizovan pohod. Jedina razlika je u timu ljudi koje imaš oko sebe. A profesionalci imaju tim. Najbolji koji mogu da kontrolišu. Takođe imaju i mentora koji ih prsti, nadzire i savetuje.

Moja današnja lekcija je posvećena mentorima i timovima. Svako ko želi uspeh mora u najkraćem mogućem roku da ima oba. I jako dobro znam da to izgleda nelogično, ali veruj mi da je tako. Nemaš dovoljno vremena da sve uradiš sam, sve naučiš sam i o svemu da brineš sam. A za to nema ni potrebe. Veliki uspeh je moguće ostvariti pomoću drugih ljudi, njihovog vremena, znanja i novca.

Neke stvari se ne mogu kupiti, ali se mogu platiti. Razmisli o tome, ako želiš da uspeš!

Da li si spreman za promene?

Promene

Prolazi vreme. Ja treba da donesem odluku šta uraditi dalje sa mojim životom. Naravno vezano za poslovni  deo.

Posao čini, pored egzistencionalnog dela, i deo mog identiteta kao ličnosti. Dosta se poistovećujem sa poslom koji radim, jer ulažem celog sebe. Šta god da radim želim da pružim svoj maksimum.

Trikovi prodaje

Zaglavljen u prostoru i vremenu

Opet, osećam kao da sam se zaglavio u nekom vakuumu i ne mogu ni napred ni nazad. Vreme je da donesem odluku, a nisam to u stanju. Prosto sam u trilemi šta uraditi dalje. Okrećem se oko tri opcije, a svestan sam da moram da izaberem jednu.

Mogućnosti su da započnem svoj biznis, da prihvatim neku od ponuda za novi posao ili da ostavim stvari kakve jesu. 

Trikovi prodaje II

Da li sam spreman za promene?

Često sebi postavljam to pitanje i odgovor je uvek pozitivan. Čak, uvek želim da kreiram promene u svom životu, jer jedino tako mogu da upravljam promenama, ali i sopstvenim životom. To je jedini način da potpuno preuzmeš odgovornost za svoje postupke.

Osim u ovom slučaju.

Da ne budem pogrešno shvaćen, sve tri opcije imaju svojih prednosti, ali i mane koje situaciju čine dosta teškom. Sve tri opcije su dobre, na neki način, ali ni jedna ne prednjači. Nekako se nadopunjuju i čine jednu zbrku u mojoj glavi. Ista je situacija ako se gledaju i mane. Podjednake su i teško premostive. Želim da ugrabim sve tri, ali to prosto nije moguće.

Kako dramatično povećati sopstvenu prodaju

Delić koji nedostaje

Šta ti je život. Uvek postoji poneki kamenčić koji žulja.

Do sada sam donosio odluke bazirane na činjenicama, sopstvenim težnjama i unutrašnjem osećaju. Naravno da sam donosio i pogrešne odluke, ali su to bile moje odluke. Ponosan sam na samostalnost u njihovom donošenju. Sve one su me dovele do ovog trenutka. Opet, pokušavam već neko vreme da se izbavim iz ove situacije. To sve što me je dovelo ovde, neće me dovesti na neka nova mesta. Ne možeš starim veštinama praviti nove stvari. Moraš napred.

Shvatam da imam punih 40 godina i još uvek lutam. Ne mogu da se nađem. Stalno sam u grču i dvoumim se da uradim ono što želim i ono što moram. Neko će pomisliti da sam nezreo, ali naprotiv. Imam porodicu o kojoj moram stalno da razmišljam. Svestan sam da moje odluke utiču i na njih. Tako da moram dobro da se zamislim pre nego donesem tako važnu odluku.

Tajni agent prodaje

Tajna je da odigraš i sa lošim kartama

Kao u pokeru kada imaš dobre karte. Možda dobiješ po koju ruku, ali na kraju sa jednom lošom procenom izgubiš partiju. I ne, nije do karti. Do tebe je.

U ovom slučaju, do mene je. Moram da odigram ovu ruku sa lošim kartama.

Na internetu sam video partiju koju je lik izgubio zadnjom kartom. Do tada je vodio i bio blizu pobede, ali je poslednja karta odlučila. Ipak, njegovo iskustvo i znanje su trebali da mu ukažu da nije pravi momenat. Trebalo je da sačeka. Uložio je sve u pogrešnom trenutku i izgubio.

Upravljanje sopstvenim vremenom

Sa 40 nisi više mlad, ali nisi ni mator. Smatraš da si mogao i trebao da postigneš više, ali nisi. Osećaš veliku odgovornost i pritisak. Da li je pravi trenutak sada ili još moram da čekam? Budi siguran da još ima vremena da ostvariš svoje snove!

Samo je jedno pitanje:

Da li si spreman za promene?

Donesi pravu odluku

Nelagodnost pred odluku

Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.

Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.

Kako spolja, tako i iznutra

Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.

Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.

Završi započeto

Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.

Ranija iskustva i uspesi

U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.

Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti

Veštine koje sam stekao su trajne

Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.

Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.

Oklevam

Oklevam.

Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za  odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.

Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.

Ja to mogu

Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.

Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!