Efekat leptirovih krila
Noćne vibracije
Barijera
Uvek dajem više
Strune
Konekcija
Menjam se
Javu za sne, ja dao bih i sve što imam, al’ nemam njih!
Pored „to do“ liste i liste ciljeva koje treba ostvariti, samoinicijativno sam napravio i listu dostignuća za tekuću godinu.
Što je vreme više odmicalo, lista je bivala sve duža i duža. Ja sam bivao sve ponosniji i ponosniji na svoja „malena“ dostignuća.
Mora doći i period kada se moraš zadovoljiti i malim stvarima. A to su „sitnice“ koje daju pečat tvom životu.
Dodatni izazov bio je i očuvanje motivacije, kao i zdravog razuma.
Male stvari čine velike promene u životu.
Ako nešto odlažeš godinama, kada završiš, to više nije mala stvar.
Uspeo sam da uživam u šolji kafe, tople čokolade ili čaja. U samostalno napravljenom doručku za sebe i svoju porodicu.
Nekada moraš ostvariti male snove, kako bi mogao da sanjaš velike.
Neizmerno sam zahvalan na novim znanjima, saznanjima i iskustvima koje sam dodao u svoj portfolio kroz ovaj period za nama.
Uspeo sam! Objavio sam knjigu na KDP, Kindl direct publishing, Amazonov servis za digitalne knjige ili e-books. Najveći na svetu!
Rado ću pomoći svakome ko želi da se okuša u ovim vodama. Od ideje do realizacije.
Ne pati od toga da nisi postigao ništa u životu.
Svaka, pa i najmanja stvar te približava velikom krajnjem cilju, kao mozaik koji se sklapa podjednako od velikih i malih kockica.
A na kraju, bitna je zapravo ta, celokupna slika!
Danas mi je poslednji dan odmora i onda kreće posao. Shodno organizaciji koju imam, bio sam prinuđen da deo poslova obavljam i tokom odmora. Što bi se reklo, nastavljam s poslom, ali će mi pogled biti mnogo, mnogo ružniji.
Ipak, možemo da promenimo ono što zavisi od nas samih. A to je naš posao, odnosi prema ljudima u poslovnoj i privatnoj sferi, kao i pristup. „Ako ne ide pojačaj. Ako ide, pojačaj!“ Dokazao je to na Vimbldonu pre par dana i veliki Novak Đoković koji je prosto dao gas i osvojio svoj 21. Grand Slam.
Šalu na stranu, ja sam rešio da pojačam i to odmah. Ako je potrebno, uložiću više napora i više vremena kako bih ostvario ono što želim. Posle nekih dešavanja, potpuno sam siguran da svako od nas može mnogo više od onoga što misli da može. Prosto smo napravljeni za više ciljeve. Fali nam samo malo samopouzdanja kako bi dosegli zvezde.
Čuda se dešavaju kada veruješ u njih, a veruješ onda kada ti najviše trebaju. I čuda se dogode. Opet ću pomenuti Đokovića koji je nešto slično i sam izjavio posle velike pobede. Njemu je titula na Vimbldonu došla u pravo vreme, meni je došao odmor. Obojica smo pronašli ono što smo mislili da smo izgubili – veru u samog sebe da možemo još mnogo više.
Plašim se i to je potpuno prirodno, jer je strah od nepoznatog urođeni strah. Sa njim se svi mi rađamo. Ali nikada ne bismo stigli ovoliko daleko da smo ostali paralizovani. Uvek je bilo potrebno samo da se pokrenemo, da napravimo taj korak ka napred. Da prosto delujemo!
Pokreni se! Nanišani metu. Povuci okidač danas!
Uzeo sam prekopotrebni odmor i otišao sa porodicom na letovanje. Nije me dugo držalo to da ništa ne radim i odmaram u onom punom smislu. Nisam navikao na to, a nisu ni moji kupci. Shvatam lagano da firmu čine sposobni ljudi koji mogu da se dopunjavaju. Ja to nisam uspeo da izgradim.
Tragao sam za delovima svog tima i za sada sam uspeo da nađem magacionera koji radi pola radnog vremena. Sve ostalo je na meni. Čak i kada odem na odmor moram aktivno da radim, kako bih ispunio očekivanja svojih kupaca. To znači da moram da radim prodaju, nabavku, uvoz, carinjenje, plaćanje računa i ko zna šta sve još, kako bih završio samo ono neophodno.
Sve se svodi na to da li ulažeš u imovinu (ono što donosi novac) ili u obaveze (ono što odnosi novac). Za sada sam ulagao u proširivanje asortimana i to da svoje kontakte učinim profitabilnim. Sada dolazi trenutak da pojačam svoj tim. Vreme je da uložim u ljude. Jer kompaniju čine ljudi. A uspešnu kompaniju čine uspešni pojedinci.
Dovoljno dugo imam problema sa poslovnim samopouzdanjem, da je konačno došao red i time da se pozabavim. Jednostavno da verujem u to da radim pravu stvar i nastavim tako dok se ne pokaže kao istina i za druge.
Dovoljno iskustva i znanja imam i vreme je da počnem. Nikada nije vreme da se donesu teške odluke, ali nekada moraš. Što pre to učiniš, imaćeš više vremena da ispraviš greške.
„Bila je noć Trinidadaska i oborena sedišta…“ Negde u glavi mi se vrti popularna pesma iz kultne predstave „Trinidad“.
Na TVu promiču scene iz nekih medicinskih serija, a meni se ne spava. Kasni espreso ponovo uzima danak.
Razapet između muzičke numere u glavi i (po mom mišljenju) „horor“ serija odlučujem da je najbolje da pustim neku objavu, jer nisam odavno.
Možda tvoj model biznisa nije dovoljno dobar, iako ulažeš ogromnu energiju i novac u njega. Možda za tvojim proizvodom ili uslugama nema dovoljno potražnje. Zato su potrebne sveže ideje. Njih donose novi ljudi koje upoznaješ. To ne znači da ove koje si upoznao treba da zapostaviš, ali povremeno provetravanje baze klijenata nije na odmet.
Tako je isto i sa proizvodima. Neke proizvode je potrebno izbaciti jer troše previše vremena i resursa. Nove proizvode treba pažljivo uvoditi kako ne bi narušili imidž ili poslovnu klimu kompanije. Ali ih treba uvoditi permanentno. To je osnov uspeha svake komapnije.
Znam dosta biznisa koji su krenuli od jedne ideje i završili na potpuno suprotnoj strani. Takođe, znam biznise koji su pametno proširivali asortiman i sada su tržišni lideri. Oni predstavljaju sinonim za rešavanje širokog spektra situacija kod kupaca različitih profila. Baš zato što su na vreme proširili svoj portfolio i mogu da ponude više opcija.
„Teoretski ljubav lepo zvuči….“
U svakom slučaju , zapeo sam. Ne uspevam da proširim ni svoj tim ni asortiman. Jedino mogu da nastavim sa brzim i posvećenim obilaskom starih i novih kupaca. To daje rešenje na dugoročnom planu. A i pruža mogućnost da kroz razgovor sa kupcima dobiješ informaciju šta i kako dalje.
Upravljanje vremenom mi postaje najvažnija veština koju koristim. Trudim se da u svakom trenutku radim na stvarima koje su najbitnije za mene i moj dalji razvoj. I naravno, one koje donose najviše profita. „Pažnja ide onom čemu se posvetimo.“ I zato se trudim da budem posvećen stvarima visoke vrednosti i visokog prioriteta.
Mnogi vide novac kao krvotok biznisa. Ipak, njegov nedostatak ne sme da bude prepreka u biznisu i njegovom proširivanju. Čak naprotiv. Nedostatak novca treba da bude ogromna motivacija u biznisu, jer svako pokreće biznis da zaradi novac.
Ako želiš da uspeh(a samim tim i novac) brže dođe, moraš brzo da otkriješ i razviješ veštine koje će ti omogućiti da brže napreduješ. „Radi na sebi. Tu uvek ima posla!“
Čitanje knjiga iz oblasti koja te zanima, posećivanje relevantnih seminara i slušanje audio knjiga ili potkasta u kolima, štedi vreme usavršavanja veština koje nam nedostaju da budemo lider u toj oblasti. Nekada, to mogu biti meseci i godine samo jednom idejom na koju naiđemo u knizi ili potkastu.
Otvori um za nove ideje i one će doći!
Težak dan. Težak mesec, godina, život.
Za one koji ne broje, skoro smo pojeli pola godine 2022. Nije to strašno ako smo uradili nešto pametno. A da li jesmo? Znam neke koji jesu i do pre par sati, verovao sam da sam i ja jedan od njih. A onda se sve okrenulo.
Jedva sam ostao na nogama. Poljuljalo se sve u šta sam godinama verovao i ulagao. Posumljao sam u sebe, ali onako zaistinski.
A sumnja nikada nije dobra. Pogotovu kada posumnjaš u sebe. Argumenti drugih deluju ubedljivo i stvarno. A da li ih zapravo ima? Da li je moja pozicija loša ili je to projekcija pozicije nekoga drugog? Da li je neko blefirao? I zašto?
Roje mi se misli kao košnica. Preispitujem svaki mogući potez koji sam do sada povukao. Sabiram se i oduzimam. Proveravam svaki mogući scenario. Raspao sam se na komade. Nema me, nestao sam. I sastavio sam se, ponovo.
Znam odgovor, ali ga se plašim. Znam gde grešim i kako da popravim. U životu, kao i u prodaji, postoji rešenje za sve. Neka rešenja nisu lepa, neka nisu zgodna, ali postoje. Bezizlaznost je samo privid našeg uma koji je izložen pritisku.
Čak i sada mi na pamet pada reklama vrhunskog proizvođača satova: „Don’t crack under pressure!“
Moj mozak radi 2000 na sat. Generiše ideje. Na pamet mi pada brzi obilazak 100 kupaca. Uvek kada u prodaji ne ide, setim se ove tehnike. Sada imam problem i ova tehnika zvuči zapanjujuće svrsishodno. I neophodno. Razgovor sa 100 ljudi će iznedriti mnogo toga, možda ne rešenje problema u kom sam se našao, ali nešto novo hoće.
To je ono što je potrebno da me trgne i vrati poljuljano samopouzdanje. Koliko god da je teško ili da je velika prepreka, jednostavne stvari jednostavno daju najbolje rezultate. Dovoljno je primiriti misli i usmeriti ih na nešto drugo. Fokusiraj se!
Ne možeš prodati svima, ne možeš usrećiti svakoga, ali to i nije cilj. Cilj je izaći iz tunela i nastaviti život dalje.
„I prodaja se uvek desi, ili kupcu prodaš robu ili kupiš njegovo NE.“
„Sa ovim ljudima ti nemaš ništa
jer odavno su te prodali,
svi oni rastu jako brzo
i onda smešan si im ti.
Ceo svet se pokreće brzo
a ti stojis snažno k’o pre
oni neće shvatiti nikad,
zasto ćes uvek reci ne.
Ne, ne, ja neću postati novi
ja ću uvek biti k’o pre
ja svoj ponos prodati neću
ja ću uvek reci ne.
Sa tim ljudima ti nemaš ništa
jer prodali su svoje sne
svi su oni prerasli tebe
a ti si ostao isti k’o pre.
I dok sedis sa flašom u ruci
lome ti se misli sve
ipak shvatas da oni ne žele
da budu isti kao pre!“
Ritam Nereda, NE
Nisam siguran da li su moji tekstovi nedostajali nekome, ali sam siguran da je meni nedostajalo pisanje. Brojne obaveze, koje su se ovih dana umnožile, nisu izgovor za ne pisanje.
Kada ti je do nečega stalo, nađeš vreme za to. Iako mi je do pisanja mi neizmerno stalo, činjenica je da sam, u zadnje vreme bio malo posvećen tome. Iako sam malo „tanak“ sa vremenom, to nije bio pravi razlog za ne pisanja.
Napominjem da je ovo peti biznis koji sam pokrenuo. Od predhodnih četiri opstala je samo konsalting agencija, mada se postavlja pitanje njene rentabilnosti. Izgleda da će se i ona utopiti u novi biznis. Ostalih tri su ugašeni. To je valjda cena iskustva.
Dajem sve od sebe da ostvarim svoje ciljeve koje sam postavio ispred sebe davnih dana. I uredno sam ih napisao na papir. Jedan od njih je i pokretanje i razvijanje sopstvenog profitabilnog biznisa od koga možemo normalno da živimo moja porodica i ja.
Moj život je prošao kroz mnogo faza i neprekidno se menja. Isto tako i moj biznis i moj odnos prema njemu. Nikada nije u potpunosti onakav kakvim ga zamišljam. Uvek ima neke nedoslednosti ili nedorečenosti.
Zapravo, puno toga ne izgleda onako kako ja to želim. Previše svakodnevnih obaveza koje zahtevaju moje prisustvo i moje odluke. To me čini razdražljivim, besnim i umornim. Čini mi se da nemam vremena ni za šta. Ali to je deo cene koji moraš unapred da platiš, kako bi ostvario svoj cilj.
Nervozu mi pojačavaju praznici pred nama, koji će biti enorman izdatak, kao i januar koji je pun rođendana i dodatnih troškova. A ljudi obilaze markete i prodavnice kao da sutra ne postoji.
Svako od nas zna šta i u kom trenutku treba da radi kako bi popravio svoju situaciju. Ipak, velika većina nas jednostavno to ne radi. U mom slučaju je rešenje problema poseta kupaca u što većem broju, ali neumorne obaveze, papiri i neophodna bitokratija mi nedozvoljavaju da radim ono što znam da treba. I ono što će doneti tražene rezultate.
Znam da se pola januara ne radi, ali se pola januara radi. I zato napred.
Odštampao sam kalendare koje planiram da podelim svojim sadašnjim i budućim poslovnim saradnicima.
Imaću dobar razlog da obiđem sve njih. Naravno, uvek postoji dobar razlog za obilazak kupaca, ali ovi praznični obilasci sa poklonima su prosto nenametljivi, opušteni i prijatniji nego oni obični, svakodnevni.
Kreni još danas!
Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.
„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.
Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.
„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“
Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.
Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.
U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.
„Idem na sve, ništa već imam.“
„I did it my way!“
Prošle godine septembar mi je bio najjači mesec zbog jednog posla koji je nosio 3/4 ukupnih prihoda u mesecu. Ove godine, uspeo sam da zaključim sličan posao, međutim nisam siguran da će doći do čitave realizacije.
Sa mesta prodavca pitam se da li je dobro mesečno praćenje prometa, a sa mesta menadžera, razumem da mora postojati neki vremenski okvir za praćenje prometa. I da se razumemo, ne postoji idealan model koji će bez ikakvih mana funkcionisati svaki put.
Ja zato pratim uporedo kroz sve vremenske modele, pa ponekad vršim poređenje na nedeljnom nivou. Te analize mi pokazuju da li sam u tempu ili moram da pojačam. Mada su me učili da kada ne ide pojačam i kada ide da pojačam, ovo je nešto drugo. Ovde je reč o egzaknim brojkama. One služe za merenje napretka pojedinca, ali i kompanije u celini.
To prolazno vreme, kako ga u šali zovemo, može da otkrije gde smo zaista slabi i šta treba da realno pojačamo kako bi napravili traženi promet. Nekada se treba fokusirati na određene klijente, a nekada na određene proizvode. Sa mesta menadžera, nekada treba motivisati određene ljude kako bi povećali svoj promet.
Ni ovde ne postoji univerzalni model, već se prodavci prilagođavaju nastalim okolnostima na tržištu. Zato je prodaja nauka koja je bazirana na permanentnom planiranju, snalažljivosti i improvizaciji.
Deluje pomalo šizofreno ili bar međusobno suprotno, ali jednostavno je tako. Prodaja zahteva odlično poznavanje sopstvenog proizvoda, tržišta, branše u kojoj radiš, kao i samih kupaca sa kojima sarađuješ. Za to je potrebna svakodnevna priprema, kao i povećana fokusiranost na pružanje pomoći klijentima.
Potrebno je slušati kupca i shvatiti njegove potrebe. Ako uspeš da izgradiš legitimitet savetnika svog kupca, došao si do najboljeg odnosa koji može da se izgradi. Jednom izgrađen odnos mora da se gradi permanentno. Za nekoga to znači brža isporuka, za nekoga kvalitet, a nekome je opet bitan mali znak pažnje.
Nema propisanog recepta kako ostati sa kupcima u dobrim odnosima, zato i ne može svako da opstane u poslu prodaje. Vrhunski prodavci iste proizvode prodaju istim kupcima iznova i iznova! Zato i jesu vrhunski!
Najbolji prodavci imaju najbolje kupce. Srednji prodavci srednje kupce. Najlošiji prodavci su na putu da promene profesiju. Ne dozvoli da te nedostatak edukacije odvoji od tvojih snova! Budi najbolji ili među najboljima!
To je naređenje!