Jasno je svima šta je centralna misao. Ipak, odbijam da godinu za nama pamtim po najvećem strahu od virusa u istoriji. Prosto, bilo je tu dosta bitnijih stvari za mene i moju porodicu da bih gubio vreme na to.
Ne biraš iskušenja kroz koja ćeš tokom života da prođeš, ali biraš kako ćeš na njih da reaguješ.
I to je nabitnija stvar koju smo naučili. Životna škola koja se ne može naučiti na neki drugi način. Realno iskustvo koje menja ljude i podstiče ono najbolje u nama.
Zato smo molitvu i zahvalnost počeli da praktikujemo skoro svakodnevno.
I sve odjednom ima smisla. Svaka ideja koju si čuo i svaka vežba pozitivnog razmišljanja koju si uradio. Sve se skupi u tu jednu tačku. Shvatiš da sve to radi, samo je pitanje motivacije i tvoje volje da naučeno primeniš.
Nova knjiga
Početkom godine, pre opisanog događaja, uspeo sam da napišem i izdam još jednu knjigu o prodaji iz edicije Trikovi prodaje. Možeš je skinuti klikom na naslov:
Dobar plan je pola posla, ali kada se izjalovi, ako nemaš plan B, C i D, posledice mogu biti nesagledive.
Najveća vrednost ove godine je to što smo naučili mnoge veoma važne životne lekcije. Takođe, naučili smo da stvarno primenimo znanje koje smo do sada sticali.
Zapravo, uspeo sam da dobijem kredit za njenu kupovinu. Rate kredita otplaćujem rentiranja same nekretnine, tako da ona zapravo otplaćuje samu sebe. Time sam pokazao da je moguće ostvarivati pasivni prihod, skoro potpuno bez novaca. To je bila jedna od najvažnijih poslovnih lekcija koju sam naučio ove godine.
Naučio sam da prodajem, ponovo
Svakako najvažnija poslovna lekcija koju sam naučio u ovoj godini, a i uopšte do sada jeste da moraš da ceniš sebe, svoj rad i svoj proizvod. To postižeš tako što razlika u ceni mora da bude dobra kako bi iz nje otplatio sve troškove koji se pojave. Prodavcu je bitna marža, cena nije bitna nikome!
Ovu prostu lekciju naučio sam od dobrog prijatelja pošto sam bezmalo napravio veliki problem jednom njegovom klijentu. Ponekad se iz loših stvari možeš naučiti dobru lekciju. Često su te i tako naučene lekcije zapravo najvrednije znanje.
Reč za kraj
Možda si očekivao drugačiji post. Možda si očekivao drugačiju retrospektivu. Ipak, ova godina je drugačija od svih do sada i svih koje dolaze za njom. Zato vrednost i nije u stvarima koje smo priuštili, već u lekcijama koje smo naučili.
Povratak unazad nekada znači da proverimo kakva smo osoba postali na tom putu. Koliko smo duhovno sazreli i da li smo spremni za novu životnu misiju koja je pred nama.
Al’ tako ponekad, Sa mesta se ne pomakneš, A opet svima odmakneš, Nekad ostati znači trajati!
Osećaj nervoze u stomaku potiče od straha koji osećam već neko vreme. To je prirodna reakcija na sve ovo što nam se dešava tokom 2020. godine. Nesigurnost u bilo kom od životnih parametara, pojačava taj osećaj.
Čak iako propustim neki parametar, koristim korekcioni mod u toku rada. To su sva ona svakodnevna podešavanja i prilagođavanja, kako bih izvukao maksimum.
Uvek preuzmi odgovornost na sebe
Onda se dogodi 2020. i nešto što nikako nije moglo da se ukalkuliše ili predvidi u bilo kojim poslovni model. I sve padne u vodu. Ljudi se trude da sačuvaju živu glavu i zdrav razum, ali ispašta ekonomija. Smanjuje se promet robe i usluga. Povećava se strah. Uvlači se sumnja u ljude. To dodatno komplikuje situaciju.
Lično sam se uverio u ovo. Strah od pandemije i reakcije drugih ljudi me je naterala u rovove. Prodaja je stala. Onda sam, shvativši gde to vodi, promenio pristup i krenuo na teren. Stvari su se gotovo odmah promenile i lagano se vraćaju u normalu.
Zato je moj savet: „Kada ne ide, pojačaj. Kada ide, pojačaj!“ Odustajanje nikada nije ni bila opcija. Svako ko uđe u direktnu prodaju zna šta ga čeka. Onaj ko nauči pravila igre i igra po njima može dosegnuti nebeske visine. Onaj koji misli da za njega pravila ne važe, sistem odbaci vrlo brzo.
Moj današnji savet je: Usudi se!
Moja preporuka protiv straha je znanje
Ako ti nešto od ovoga zvuči logično, svrsishodno i nadsve potrebno, pronađi klikni na naslove i skini digitalna izdanja knjiga i nastavi svoje obrazovanje.
Neko je rekao da se svi izražavamo, tako što nešto prodajemo. To svrstava prodaju u sam vrh poželjnih veština. Ipak, u realnom svetu, to nije tako. Bar nije kod nas.
Tematike poput tuđih života su daleko primamljivije. To je donekle razumljivo, jer ne traži puno energije niti razmišljanja. Pratiš tuđ život, jer nemaš svoj i daješ komentare iz udobnosti svog doma. Gledaš tv, komentarišeš na društvenim mrežama, čitaš „žutu štampu“. Idealno!
Ne mešaš se u svoj život i gledaš sa strane kako prolazi i odlazi u nepovrat.
Naravno, to je potpuno tvoja odluka i ovo važi samo pod uslovom da si spreman na prosečnost i ispod toga. Za one koji to nisu, ovaj članak tek počinje.
Meni će, pak, ova godina ostati u sećanju po nekim drugim stvatima. Donošenje odluka, moć molitve i moć napisanih ciljeva. Tako ću da je pamtim.
Obe stvari sam isprobao u praksi i obe rade neverovatnom jačinom. Samo je potrebno imati apsolutnu veru u sebe, proces i okolnosti. I to onda kada te okolnosti ti, baš, i ne idu na ruku.
Moć odluke
Dugo mi je trebalo da pohvatam konce i preuzmem odgovornost za svoj život i život svoje porodice. To sam uradio upravo sada. Doneo sam odluku da se neću predati. Neću odustati od onoga što sam zacrtao. Preživeo sam ove godine i teže i ozbiljnije stvari. Suočio sam se sa strahovima koji prevazilaze ljudsko poimanje upašenosti.
Shvatio sam da je prvi korak u svemu odluka. To je ono što odvaja ljude. To je razlika između pasivnih i aktivnih, uspešnih i neuspešnih. To je razlika između onih koji gledaju tuđe živote i onih koji svoj život uzmu u svoje ruke. Večeras sam doneo odluku da povratim svoj skoro izgubljeni život.
Donošenje odluka
Nekada okolnosti nam ne idu na ruku i ne možemo uticati na njih. Ali možemo uticati na naše reakcije na njih. Ponoviću i ovde da su odluke koje ne doneseš iste težine po tebe i tvoj život, kao i one koje doneseš. Razlika je u tome što kada odluku doneseš ti uređuješ svoj život, a kada je donese neko umesto tebe, onda on uređuje tvoj život.
Donošenje odluka je prva stvar koju moraš da uradiš. Posle toga ništa neće biti isto, ali je to tvoja odluka.
Ciljevi
Sledeći korak je ispisivanje svega onoga što želiš postići tom svojom odlukom ili odlukama. To su ciljevi. Najbolje je da ih napišeš tako da na prvi pogled bude jasno šta želiš da uradiš. I naravno, stavi ih u vremenski okvir, da bi znao kada ćeš ih ostvariti ili završiti. Ne dozvoli da te polomi pritisak datum ostvarenja neostvarenog cilja. Jednostavno daj sebi još vremena, prolongiraj ostvarivanje tog cilja za neko dodatno vreme.
Kada ispišeš sve bitne ciljeve, izaberi one koji će naviše uticati na tvoj život i napravi plan za njihovo ostvarenje. Seti se da navedeš sve što ti je potrebno kako bi ostvario te ciljeve. Opiši do detalja opremu, ljude, događaje, neophodno znanje, stanje svesti… Napiši sve što ti padne na pamet, a pomaže u ostvarivanju cilja.
Plan
Sedi i od toga napravi plan. Šta radiš prvo, šta drugo, a šta poslednje. Mada, ja bih te savetovao da kreneš od kraja. To se zove planiranje unazad i detaljno sam objasnio u svojoj knjizi Upravljanje sopstvenim vremenom 2.0. Plan je neophodan za ostvarivanje svih iole ozbiljnih ciljeva. Većina ljudi do najsitnijih detalja isplanira svoj odmor, ali ne i svoj život.
I ne, ne govorim o tome da budeš frik kontrol sa opsesijom praćenja i izvršenja svojih planova. Opusti se, ovo je život. Uvek se desi nešto neplanirano. Postoje okolnosti na koje ne možeš da utičeš. One mogu da promene planove, a ponekad čak i ciljeve, ali to je potpuno u redu. Prihvati to sa osmehom na licu.
Vera
I da ne zaboravim, veruj. Veruj u sebe, u svoje ciljeve, u svoje planove, u ljude oko sebe. Na kraju krajeva, veruj i u okolnosti i kada ti ne idu na ruku. Veruj da postoji neki viši cilj i plan za sve nas, bez obzira da li si vernik ili ateista.
Meni je vera pomogla da psihički i fizički preživim ovu godinu. Ako Bog da i još dosta njih u budućnosti. I ne, ne nagovaram nikoga da sledi „moju veru“ ili moj način razmišljanja, samo sam siguran da meni funkcioniše i radi. Kako to znam? Pa uspeo sam da svoj život promenim više puta, da se vratim iz ponora samo verom u Boga i verom u sebe.
Bog je taj nad cilj i taj veliki plan za svakoga od nas. Možeš mu se klanjati, možeš mu služiti ili možeš dati sve od sebe da uradiš pravu stvar. Donošenjem odluka, radiš od svega po malo. Ipak, najbliži si tome da uradiš pravu stvar.
„Kada se moliš, moli se kao da sve zavisi od Boga. Kada radiš, radi kao da sve zavisi od tebe!“
Davno sam čuo ovu rečenicu i nisam zapamtio kome se pripisuje. To mi ne smeta da me iznova inspiriše i daje dodatnu snagu.
Pokret
Ništa se ne dešava dok se ne pokreneš sa mrtve tačke. Odluka, ciljevi, vera i znanje te neće sami po sebi naterati da uradiš to što želiš. Moraš početi! Proizvedi neku akciju, pa makar i u suprotnom smeru od onoga ka čemu ideš. Nema pogrešnog puta, samo dužeg i kraćeg. Ali, ako samo stojiš u mestu čekajući Godoa, bojim se da ćeš se načekati.
Od tebe zavisi. Tvoj život, tvoja porodica, tvoj materijalni status. Ponavljam, samo od tebe zavisi!!! Prihvati odgovornost za sve što ti se dešava i suoči se sa tim. Isprva, biće teško. Izgledaće ti da su svi drugi odgovorni umesto tebe. I sve okolnosti i sve što ti se dešava, dešava se zbog okolnosti ili drugih ljudi.
Napisao sam već. Ukoliko ti doneseš odluku, ti kontrolišeš svoj život. Ukoliko to neko drugi učini, on kontroliše tvoj život. Isto je tako sa odgovornošću. Onaj ko odlučuje, on je odgovoran za posledice.
Metu koju ne vidiš…
Najteže je pogoditi metu koju ne vidiš. Isto tako, strela koju ne ispališ sigurno neće pogoditi metu, ma gde ona bila. Za pogađanje centra mete nije bitan talenat. Svako može nekada da pogodi centar mete. Kako bi često pogađao centar, moraš vežbati. Stalno i iznova. Da bi bio najbolji u tome, moraš toliko da vežbaš da poveruješ da si takav rođen.
Poštovani posetioci i korisnici, želim da vas obavestim da privodim kraju pisanje svoje nove knjige, Priručnik za Tajnog agenta prodaje, koju ćete uskoro moći da nabavite. Nastavak fantastičnog serijala koji obara sve rekorde. Najpre će ići digitalno, a nešto kasnije i štampano izdanje.
Usudi se da pokažeš na šta si spreman. Usudi se da pokažeš od čega si napravljen. Teška vremena traže ljude enormno visokih performansi!
Da li si jedan od njih?
USKORO!!!!!
Kratak detalj
PRIMEDBA KLIJENTA
Skupi ste – Shvati primedbu konstruktivno! Na koji proizvod, tačno, mislite? Kod koga ste našli jeftiniji proizvod? Koji je, tačno, proizvođač i koliko je jeftiniji? To je svesno pitanje i za odgovor je potrebno kupca prebaciti u nesvesno.
Razmisli o tome šta kupac govori, pre nego li mu daš odgovor.
Noć je vreme kada uglavnom pišem. Tada sve stane i sve se smiri, osim vihora u mojoj glavi. Svi utisci, umesto da se sležu, oni počinju da plešu. Isprva, lagano, kao da se njišu, pa se sve brže i jače dok ne prerastu u pravu pravcatu koridu sa sto kupaca koji se kao razjareni bikovi šetaju po mojoj glavi.
Nedelja iza mene definitivno nije bila jedna od najboljih, ali je bila jedna od poučnih.
Ovaj treći pristup liči na deo u crtaću kada nešto ne uspe, a likovi viknu smornim glasom:“Nazad za crtaću tablu!“
Da. On zahteva novo tabanjanje i „gaženje kilometara“, kako bi stvari koje su pokvarene popravio ili zamenio novim.
Kupčev otkaz saradnje
Kada ti otkaže jedan mali kupac ili dva, to nije strašno. Ali kada otkaže jedan od najvećih, onda je udar poprilično veliki. Takav problem se ne može oplakati, već mora da se traži adekvatno rešenje. A jedino ispravno rešenje je nadomestiti gubitak kroz nekoliko manjih ili jednog novog velikog kupca.
Tehnika sto kupaca
Negde sam pročitao da je fenomenalan lek za opisanu situaciju što brža poseta velikom broju kupaca, ograničićemo na 100 kupaca, zbog lakše evaluacije postignutog.
U zavisnosti od načina prodaje, tvoj cilj je ozbiljan kontakt sa stotinu kvalifikovanih kupaca u što je moguće kraćem roku. Uvek sam više za varijantu da se lično vidiš sa kupcima, ali na raspolaganju su mail i telefon.
Kod mene ovo prvo daje nemerljivo bolje rezultate od druga dva zajedno i zato se i dalje držim njega.
Nekada nam je potrebna relaksacija i čisto viđanje sa ljudima kako bi se prekomponovali i našli novu ideju vodilju, inspiraciju ili motivaciju za nastavak. Ovo je posao koji te troši više nego što možeš da zamisliš, i zato je preko potrebno da napraviš nešto nekonvencionalno, nesvakidašnje, a opet uobičajeno.
Juče smo odlučili da danas damo sebi oduška i malo promenimo sredinu. Želeli smo brzo i jednostavno rasterećenje. Pošli smo u pohod na južni deo Srbije, tačnije grad Niš.
Jedno fenomenalno putovanje isplanirano za 20 minuta, počelo je.
Predhodna nedelja je bila poprilično teška na poslovnom planu i bukvalno mi je bio potreban reset. Iako putujem skoro svakodnevno, ovo putovanje me baš relaksira. Dozvoljava mi da ne žurim, uživam u predelima tokom vožnje i to sve podelim sa ostalim članovima porodice. Tako je različito od moje svakodnevnice.
Opet, usamljen si. To se dešava samo tebi kao osobi i kada pričaš o tome sa nekim, on može biti samo slušalac. Potpuno je drugi osećaj kada putuješ sa nekim i komentarišeš na ravnopravnoj osnovi. Oboje ste učesnici događaja, pa je tako i sam razgovor o putovanju deo tog putovanja. Osećaj je potpuno drugačiji.
Mene nije nevolja navela da pišem, ali me je navela da krenem u avanturu kakvu nisam ni mogao da zamislim. Još uvek mi se čini da budan sanjam. Toliko se sve prebrzo odvija, da nisam više siguran da li je java ili san.
Pa zato što ne možeš ne znati nešto više od potpunog neznanja. To mu dođe kao nulta tačka i nadalje možeš samo nabolje. Tj od tog trenutka pa u budućnost, možeš samo da znaš više o nečemu što radiš, nikako manje (već si na nuli).
Sve ono što sam radio i pisao, počinje da se uklapa u jednu konačnu sliku. Svako slovo, svka reč i rečenica su tu sa razlogom.
Osnove u prodaji
A razlog je da, na prvom mestu, ja mogu da se vratim i pročitam sve to ponovo. I da sopstvenu prodaju redefinišem i počnem od početka. Od samih osnova.
Šta je ponuda, predračun, račun, otpremnica, PDV… sve počinjem iz početka.
Kada radiš sa svojim parama, malo ti je više stalo do njih. Zato mnogo pažljivije vučeš svaki potez. Gledaš da unapred osmisliš svaki delić velike slagalice koja se prosula po podu svuda unaokolo. I trudim se da me ne uhvati panika. To je najgore što možeš sebi da priuštiš. Zato se fokusiram na kupce i njihovo obilaženje. Što veći broj kupaca za što kraće vreme. Sve ostalo trenutno nije važno.
Početni korak
Sada želim da samo čuju za mene. Naravno da želim da prodam više od svega, ali ne dozvoljavam sebi ishitrene odluke i neracionalno ponašanje. Koliko god da je pritisak veliki i koliko god da mi je prodaja neophodna, radim onako kako bih i inače radio za druge. Polako, korak po korak.
Prošla je ponoć. Svi u kući spavaju osim mene. Sedim i razmišljam u mraku. Zapravo, pokušavam da sredim misli koje imaju neku čudnu koprenu preko sebe. Kažem sebi, živi svoje snove.
Kako god da napravim strategiju, dve stvari mi beže iz ruku. Prva je nabavljanje sopstvene nekretnine u Beogradu. Druga je potpuna materijalna nezavisnost.
Svakako oba ova cilja se mogu podvesti pod ovaj drugi, jer potpuna matetijalna nezavisnost podrazumeva da sebi možeš priuštiti sopstvenu nekretninu, pa i više njih. Ali ih držim odvojenim kako bih mogao da pratim sopstveni napredak kako živim svoje snove.
Zato svakodnevno pokušavam da pronađem formulu da ovu svoju veliku slabost i neregularnost anuliram ili makar svedem na neki minimum. Za sada dobijam i gubim bitke. Pogađam i promašujem. Udaram i primam udarce. Ali nikako ne odustajem. U ovoj utakmici moram da pobedim najtežeg protivnika na svetu – sebe samog.
Moja sudbina je u mojim rukama. Baš kao što je tvoja u tvojim. Ne juri za snovima, nemoj čak ni da ih ostvaruješ, počni da ih živiš svaki mikrosekund svog života!
Živi svoje snove, celim svojim bićem! Jedino tako možeš biti potpuno srećan i zadovoljan sobom.
Već danima nisam ništa napisao. I to ne zbog toga što nemam šta napisati, nego nemam kada. Dogodilo mi se neverovatno ubrzavanje života.
Ubrzavanje u kompanijama
Uspeo sam da pokrenem dešavanja u svim mojim kompanijama. To iziskuje enormne napore. Kada želiš da daš svoj maksimum, uvek je to najbolje da uradiš na jednom koloseku. Ja sada pokušavam da dam maksimum na tri paralelna koloseka i jedino što mogu da kažem da je neverovatno naporno.
Pokušavam da budem na tri mesta odjednom i prilično je teško. Zahteva pored fiziček i jako mnogo mentalne snage. Zato sam odlučio da dva koloseka spojim u jedan, a treći da proglasim sporednim. Teoretski to lepo zvuči, ostaje da vidim kroz praksu.
Ubrzavanje vremena
I sve to u januaru, koji važi za mrtav mesec. Svestan sam da je bilo praznika i da se zapravo radi samo pola meseca. U svakom slučaju kada su sve ljudi oporavili od silnih praznika, neko je dunuo u pištaljku i pokrenuo lavinu.
Telefoni ne prestaju da zvone, mailovi stižu neverovatnom brzinom. Sve se pojačalo i ubrzalo i sada liči na pomahnitali stampedo kakav nisam imao prošle godine ni u jačim mesecima. I to na svim poljima.
Ubrzavanje na poslu vuče i ostalo
Naravno, pojačan poslovni život prati i pojačani privatni život. Svaka stvar kao da se udesetostručila, a svaka osoba udvadesetostručila. Jučerašnji ubrzani snimak danas deluje kao slow motion. Pored fizičkog posla, moj mozak obraćuje ekvivalentno povećan broj informacija koje zahtevaju višesložno i višedimenziono razmišljanje i pristup. Kao da je nestalo jednostavnih stvari i problema. Sve je odjednom postalo kompleksno.
Brzo donošenje odluka
I traži se hituška preciznost, istančan osećaj za donošenje odluka i promena životnih navika. Gledam da u svim sferama života budem na vrhunskom nivou. Da ne trpi porodica zbog ppsla, niti posao zbog drugih obaveza. Intenzivno radim na delegiranju svih poslova koji imaju minorni značaj za mene, moju porodicu ili poslovno okruženje.
Planiranje
Takođe, moje planerske veštine su unapređene na maksimalan nivo, zahvaljujući elektronskom planeru u mom telefonu. Lista prioriteta je takođe digitalna, a svaka, pa i najmanja promena je trenutno ažurirana.
Digitalizacija
Digitalni aparati su mi smanjili težinu obaveznog prtljaga i on sada staje u dva džepa. Ipak, u kolima su mi torbe sa dodacima, ukoliko to bude neophodan i svrsishodan rekvizit na nekom sastanku. U jednoj je lap-top, a u drugoj štampani materijal (leci, brošure, katalozi). Za njima posežem samo u krajnjoj nuždi. Skoro sve što radim gledam da završim na mobilnom telefonu.
To je dovelo do toga da je on nepracedno postao centar mog sveta. Čitam na njemu, pišem na njemu i po njemu, primam i šaljem mailove, pozive, slike i ko zna šta još. Sam sebi izgledam kao frik iz popularnih SF filmova 90-ih i 2000-ih.
Takav je zahtev tržišta i ja to poštujem. Kada me pitaju šta ćeš sutra? Ja kažem:“Ubrzaću.“
Mir Božiji, Hristos se rodi! Srećni Novogodišnji i Božićni praznici. Kažu da na Božić valja uraditi od svega po malo, kako bi godina bila uspešna. Pa evo da iskoristim šansu i napišem koju reč.
Opet, znam da nisam ostvario sve svoje ciljeve koje sam postavio ispred sebe. Kao i svi, i ja se osećam pomalo nezadovolhno zbog toga. Gledam na to kao na izazov u ovoj novoj godini. Redefinisaću sve one ciljeve koje nisam do sada ostvario i integrisati ih u novi plan. Za neke za koje sam utvrdio da su postali irelevantni ili nebitni, jednostavno neće biti mesta u planu. Zameniće ih neki novi, kojo su rezultat iskustva stečenog u predhodnom periodu.
Zato je najbolje da sam definišeš i kreiraš promene u svom životu. Onda ti upravljaš i promenama i svojim životom. Naravno da ćeš i dalje morati da budeš fleksibilan i da se prilagođavaš okolnostima, ali makar ćeš imati put koji slediš. Bez toga, bićeš izgubljen na prvom rasksršću na koje naiđeš.
Najbolje što možeš je da odluku koju doneseš zapišeš na papir i nosiš je svuda sa sobom kao podsetnik. Duga je godina, a želja da uradiš nešto u svom životu je nestalna i slabašna. Vrlo lako se može dogoditi da odustaneš bez da si i probao da je sprovedeš.