Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Kako spolja, tako i iznutra
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Završi započeto
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
Ranija iskustva i uspesi
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Veštine koje sam stekao su trajne
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Ja to mogu
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!
Svi mi želimo više i bolje. U svakom trenutku očekujemo da budemo bolji u svemu što radimo. Takmičimo se sa drugima, takmičimo se sa samim sobom, takmičimo se sa vremenom. Uvek želimo da budemo najbolja verzija sebe.
Sve što pišem na ovim stranama je prošlo kroz neko moje iskustvo i dobilo patinu vremena, pre nego li sam i odlučio da pišem o tome ili objavim. Svi primeri su lično moji i čitavo iskustvo sa ovih strana je lično moje. Uvek polazim od pretpostavke da ukoliko ja nešto mogu da postignem, onda to svako može.
Tako je i sa gore postavljenim pitanjima. Ona su primer ličnih nedoumica i strahova kojih se još uvek nisam oslobodio u potpunosti. Imao sam razne velike i male uspehe, ali isto tako i ozbiljne padove tokom svog života. Iz nečega sam naučio, iz nečega sam profitirao, ali puno puta sam i izgubio. Ustao sam i nastavio dalje. Opet, ostala su ova pitanja koja me neprestano proganjaju.
Zašto je sve ovo što pišem lakše primeniti na drugima nego na sebi? Zašto je lakše unaprediti nekog drugog, nego postati najbolja verzija sebe? Da li nam fali još nešto osim samodiscipline da uspemo u tome?
Valjda zato ima puno uspešnih sportista, a malo uspešnih ljudi. Pravila su ista za uspeh u svim područijima, ali nekako lakše je odustati. Lakše je ostati u prosečnosti, nego iskoračiti u svet uspešnosti.
Lagano, dolazimo do suštine zašto ne postajemo najbolja verzija sebe. Suštinski ne volimo ono čime se bavimo i ne osećamo dovoljno veliku strast koja nas gura i u onim najtežim trenucima. Duboko u sebi znamo šta treba i kako da uradimo i budemo bolji, ali jednostavno to ne uradimo. Postignut rezultat nas ne ispunjava. Ne doživljavamo uspeh na tom polju kao lični uspeh, već kao nametnut sa strane.
Promeni taj šablon u kom si predugo zarobljen. Donesi odluku da ćeš od danas neprekidno raditi samo na ostvarenju sopstvenih snova/želja/ciljeva i da si spreman da platiš punu cenu unapred, ma kolika ona bila! Ne postoji puno težih odluka od ove, ali posle nje, ne postoji lakši i bolji život ispunjen ostvarenošću.
U proseku dnevno donesem preko 1000 odluka. Impozantan broj, moram reći. I ponosan sam što su to moje odluke. Naravno da ima i pogrešnih, ali su svakako bolje od onih koje nisam doneo.
Donesi odluku, pa makar i pogrešnu
Kada pogrešim, donesem novu odluku i nastavim dalje. Život i jeste jedna odluka za drugom, neprestano.
Dugo sam nalazio izgovore zbog toga. Najčešći mi je bio kako nemam početnog kapitala da uložim i da ga uvećam. Primamljiva, lepa, velika i opasna laž koja me je dugo držala podalje od ličnog uspeha. To je nešto na šta nailazim kod velikog broja ljudi. Lako sebi objasne zašto im je teško da rade za sebe.
I to samo na početku, metodom slučajnog uzorka. Kada ovladaš materijom i upoznaš svoje tržište, ti brojevi će se samo uvećavati. Od 10% uspešno realizovanih prodaja, popećeš se na 15, pa 20, 30, 50%. Najuspešniji prodavci imaju procenat od 90% uspešnosti.
Zašto?
Zato što znaju svoje kupce, znaju svoj proizod ili uslugu i imaju ogromno samopouzdanje da to izguraju do kraja.
Sam tekst pišem sebi kao podsećanje na stvari koje su se dogodile, kao i za one koje tek treba da se dogode. Tekstovi mi pomažu da uobličim svoje misli i razmotrim neke ideje, pre nego li krenem da ih realizujem.
Ukoliko ti tekstovi pomažu, nastavi da ih čitaš. Ukoliko ne, ostavi komentar, kako bi smo mogli da ih unapredimo!
Svi naslovi knjiga u tekstu su linkovani ka novinarnica.net.
Sva izdanja je moguće naći i preko aplikacije Knjižara Delfi, Bookmate, kao i Edenbooks. Uživaj u čitanju!
