Savet dana

“Ako želiš nešto da uradiš, počni! A ako želiš nešto brzo da uradiš, počni odmah!”

Dragan Jovanović

Pokušaj, sada znaš kako!

Neki to prosto zovu tajnom. Drugi, pak, zakonom privlačenja. Treći imaju neko svoje ime.

Ja na to gledam kao na ostvarenje svojih ciljeva.

Jednostavno sednem i razmislim šta mi je važno u životu. Onda izdvojim iz te gomile ono što mi je stvarno važno. Napišem to na papir trudeći se da što bolje opišem svaki pojedinačni cilj. Opišem ga do najsitnijih detalja tako da kada kasnije pročitam znam tačno kako izgleda taj određeni cilj. Mogu ga tačno nacrtati do detalja.

Ovo sam počeo da praktikujem kada sam neke svoje ciljeve ostvario, ali zbog nedovoljne definicije ispalo je lošije nego što sam očekivao.

Svoje ciljeve ispisujem svakodnevno. Na taj način programiram sebe i svoju podsvest kako bi mogao da prepoznam kada su okolnosti odgovarajuće za ispunjenje određenog cilja. Mišljenja sam da se tako najbrže postižu željeni rezultati.

Za svaki cilj koji želiš da ostvariš moraš doneti odluku da ćeš taj cilj da ostvariš, bez obzira na sve. Teško je ovo shvatiti u prvi mah. Govorim iz ličnog iskustva. Zato ponavljam! Donesi odluku čvrsto u sebi ili, ako treba, napiši na papir da si odlučio da ostvariš svoj cilj. Veruj u to. Veruj svake sekunde, svakoga dana dok konačno ne ostvariš svoj cilj.

Pisanje ciljeva i odabir onih glavnih u tvom životu ti pomaže da iz mnoštva stvari koje ti se vrzmaju po glavi Ti izabereš one za koje smatraš da će najviše uticati na Tvoj život. Postaješ svesniji sebe i fokusiraniji na ono što želiš. Dobro je da odrediš krajnji rok do kada bi Ti želeo da ostvariš odabrane ciljeve. Stvari koje nemaju rok, uglavnom nikada i ne budu urađene.

Odluka ti pomaže da napraviš dogovor sa samim sobom da ćeš izdržati i u najtežim trenucima. A biće ih poprilično. Takođe, odlukom svoje ciljeve pothranjuješ u svaki atom svog bića. Čitavo tvoje telo, tvoj um i tvoj duh, radiće danonoćno na tome da ti ostvariš svoje ciljeve.

Vera je gorivo koje trošiš na putu do cilja. Nikada ne smeš da dozvoliš da ostaneš bez goriva. Onog trenutka kada prestaneš da veruješ u sebe ili svoj cilj, sam cilj prestaje da bude relevantan. Dozvoljeno je dobrovoljno odustajanje od cilja i čak promena cilja usled promene okolnosti. Ali, nije dozvoljen gubitak vere u sebe za cilj koji želiš da ostvariš.

Ideja. Imaginacija. Odluka. Vera. Realizacija!

To je redosled koraka koji dovode do ostvarivanja svakog cilja koji postaviš ispred sebe. Veoma je bitno da otkloniš sve potencijalne sumnje koje će se pojavljivati. Ne moraš znati ništa o svom cilju ili o načinu na koji ćeš ga postići. Lepota je u tome što, ako odlučiš da ćeš nešto uraditi i veruješ u to, sudbina/život/Bog će se pobrinuti da stekneš određena znanja i veštine i čak dobiješ i prava oruđa u datom trenutku. Čitav kosmos će se saviti da Ti ostvariš svoju zamisao.

Moj savet je da svakodnevno pišeš svoje ciljeve i evaluaciju šta si do sada uradio na tom putu. Znam da je to dosta teško i naporno, ali kao što rekoh, Ti praviš dogovor sa samim sobom i kršenjem dogovora ispaštaćeš ti i niko drugi. Nikog drugog, zapravo, i nije briga za tvoje planove, ideje i ciljeve, jer svako radi na svojim.

“Ili radiš na ostvarenju svojih ciljeva, ili te neko angažuje da radiš na ostvarenju njegovih ciljeva.”

Ovo se, na žalost, odnosi i na one koji misle da ne rade ništa!

Život je poprilično podređen tebi i tvojim odlukama. Nije bitno da li odlučiš da ih doneseš ili ne. Ja ipak biram da odluke o svom životu donesem, pa makar i pogrešne. Tako znam da je moj život u svakom trenutku moj izbor, a ne posledica neodlučnosti.

Od kada sam shvatio ovu veliku istinu, počeo sam rapidno brzo da ostvarujem svoje ciljeve. Prvenstveno su to bile one male životne pobede koje se graniče sa satisfakcijama. Vremenom sam počeo da ostvarujem i veće ciljeve. Usudio sam se da napadnem one najveće koje imam i neke sam već ostvario, dok su drugi u procesu ostvarivanja. Realnog ostvarivanja. Svakodnevno znam koliko mi još treba da ih ostvarim.

I to samo zato što sam se usudio.

Znam da mnogima delujem kao mađioničar ili čak čarobnjak, ali sve što sam postigao u životu nije plod nikakve magije. Naprotiv, plod je velikog i predanog rada, niza odluka i vere u sebe. Puno mi je pomogla vera moje porodice u mene, pre svega moje supruge i mojih malih dečaka! Zato sam im neizmerno zahvalan.

I zbog svega toga sam uspešan. I ispunjen!

Pao sam hiljadu puta, ali sam ustao jedan put više! Taj jedan put je načinio sve razlike koje su potrebne da bi neko ostvario uspeh!

Pokušaj, sada znaš kako!

Moj put

Ponedeljak je.

Napravi plan.

Pomoli se.

Veruj.

Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija.

To su svi trikovi prodaje koji ti trebaju da ostvariš svoje ciljeve. Možda put neće biti uvek prav, kakvim ga želiš, već krivudav i dug, kakvim mu se nadaš. Veruj mi, tako je bolje. Niko ne ceni ono što lako dobije. Niko ne voli pobedu bez borbe.

Spremam se sutra, kao i ti, da poslednju nedelju u ovom mesecu završim sa što boljim rezultatom. Iako mi okolnosti ne idu na ruku. Iako se nista ne dešava onako kako ja želim, verujem u sebe i svoj put. Kako sam napisao, krivudav i dug. I trnovit, dodao bih. Ali je to moj put. I neću od njega odustati.

Ima drugih puteva, ima prečica i kraćica, ali to nije moj put. Ja svoj put poznam. Težak je i naporan i zahtevan, ali je to put kojim idu pravi ljudi. Zapravo na njemu pojedinac postaje pravi čovek. Ne može to bez pomuke.

Mudrost se stiče savladanim usponima. Krivine se postaraju da izoštriš čula i ne skreneš kada prav put umori. To znaju svi koji putem hode pravedno.

My philosophy – Upgrade!

Teško mi je. Uznemirio sam se. Naljutio i iznervirao! Naravno, gledao sam košarku, kao i većina ljudi u Srbiji.

Nije problem izgubiti od boljeg, već je problem kada to nije pošteno. Očigledna pomoć sudija u ključnim trenucima je više od igre.

Ipak, pored tog lošeg momenta, shvatio sam jednu veoma bitnu stvar. Kada nešto želiš, može se desiti da to isto želi i neko drugi. Ako mu je želja i predanost da to dobije i ako u tome prednjači nad tobom, dobiće to, bez obzira na tvoje misljenje.

Nikada u životu se ne računa mišljenje. Uvek se broji samo ono što postignemo. A da bi to i postigao moraš biti spreman da platiš cenu neophodnu za uspeh. U ovom slučaju naša košarkaška selekcija nije bila spremna da plati tu cenu. I ovom prilikom ne mislim na sudije.

Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija! To je filozofija koju razvijam već neko vreme. Ukoliko zakažeš u bilo kom delu nećeš moći da postigneš uspeh. Zato moraš da daš sve od sebe. Do poslednje sekunde, do poslednjeg treptaja. I to čitavim bićem.

Veoma važan deo je vera. Moraš da veruješ da si sazdan za velika dela i moraš da veruješ da ćeš uspeti. Pored toga moraš da veruješ u sebe i svoj tim i to bez zadrške.

I ako ne uspeš odmah, nauči iz svog poraza i spremi se za sledeću probu. Život te testira tako što ti da stvari koje su malo izvan tvog domašaja. Presudno je da pobediš strah i pronađeš način da si dostojan izazova. Koliko god ovo zvučalo neverovatno, tako se postižu velika dela.

“Ono što um može da zamisli, um to može i da ostvari!” Naravno uz imaginaciju i veru. I čvrstu, nepokolebljivu odluku da će to tako i biti!

Ideja. Imaginacija. Odluka. Vera. Realizacija.

Možda je bliže istini!

Neko prošlo vreme

Prošlo je već dosta vremena od kraja mog odmora. I počela je jurnjava i gungula. U takvim slučajevima, naravno, trpi pisanje na blogu. Ali, već su svi navikli da me nema neko vreme, pa u dva dana napišem knjigu!

U svakom slučaju, život mi se poprilično istumbao u ovih nekoliko dana. A to tumbanje još se nije završilo. Ipak, metodom “švajcarskog sira”, pronašao sam malu rupu u rasporedu i odlučio da je popunim novim postom.

Ne znam šta bih prvo napisao. Toliko toga se dogodilo ili se događa u ovom trenutku. Vreme se ubrzalo ili samo meni ubrzano prolazi! U svakom slučaju 01.09. je moj stariji sin postao školarac. Ha, a juče se rodio i išao u vrtić.

Ta činjenica me je nekako trgnula iz učmale stvarnosti i naterala da ponovo promislim o svemu što radim.

Rezultat toga je, da nisam prisustvovao ceremoniji za prijem prvaka, jer sam gradio budučnost od koje ćemo svi mi, uključujuči i novopečenog školarca, ubuduće da živimo. Nadam se da ću oprostiti sebi zbog koraka koje sam morao baš u tom trenutku da preduzmem.

Nije bilo lako, ali znam da sam uradio pravu stvar. Baš zato što vreme neumitno teče i prolazi brzinom svetlosti, morao sam da budem na drugom mestu, a ne na “inauguraciji”.

Zajednička budućnost, makar finansijski deo, je za sada moja obaveza. Obaveza mog školarca je da savlada gradivo što je bolje moguće, kako bi mogao da izgradi sopstvenu budućnost, pa i svoj finansijski deo.

Uspeo sam da napravim nešto. Šta? O tome ću pisati naknadno, kada sve to dođe na svoje mesto.

Pored toga, svaki slobodan trenutak posvećujem svojoj porodici. Iako izgleda nemoguće, pronašao sam dodatnio vreme u danu i posvetio ga svojoj porodici. Neverovatno je koliko je to učvrstilo naše odnose. A počele su da trpe ostale stvari: blog, društvene mreže, pisanje novih knjiga, druženje sa avatarima mojih drugova, poznanika i prijatelja. Zbog toga mi nije žao. Čak sam došao na ideju da je jedino tako ispravno!

Juče smo po prvi put porodično bili u bioskopu. Mlađem sinu je to bio prvi put. Fenomenalan osećaj. “Grozni ja 3”, ogromna kesica kokica i nasmejana i vedra lica. Odlično odrađeno, ako se ja pitam. A pitam se! Preporučujem ti da uradiš isto! Jednostavan beg od svakodnevnice i više nego potreban reset.

Još samo da napišem da smo krenuli u sređivanje prostora u kom živimo. Prvenstveno smo rešili da izbacimo sve stvari koje godinama skupljaju prašinu i ne služe ničemu. Onda smo preinačili odluku da napravimo kućnu rasprodaju nepotrebnih stvari. Kako garažne prodaje nisu u modi kod nas, organizovali smo prodaju preko interneta. I stvarno, naše “đubre” je nekome bilo potrebno, tako da smo ga zapravo pretvorili u zlato.

Nismo se obogatili kao u američkim filmovima ili emisijama, ali smo uspeli da se rešimo tovara nepotrebnih stvari i zaradimo na njima. Inače bi se našle na dnu nekog kontejnera. Win-Win situacija.

U svakom slučaju, uspeo sam da prodam i sliku koju sam naslikao. Moje prvo ulje na platnu je našlo svoj put do svog vlasnika. A to nije moj brat, tako da sam se, po prodaji, izjednačio sa slavnim Van Gogh-om. Jednu je prodao on, jednu sam prodao ja. Statistički gledano, sada smo egal. Naravno, umetnički gledano, nismo ni blizu. Ali ja imam vremena da i to promenim, Van Gogh na žalost ostaje tu gde jeste.

Ipak, mislim da ću svoje vreme posvetiti biznisu. Nekako sam siguran da su mi tu mnogo bolje šanse za uspehom nego u slikarstvu. To ne znači da neću nastaviti da slikam. Sada sam dobio dodatna krila.

Pišem ovaj post kao retrospektivu događaja koji su ostavili veliki trag u mom životu. Takođe, primerom pokazujem da ukoliko nešto ja mogu da ostvarim (sa svojim radnim navikama, stavovima, obrazovanjem, vezama, znanjem…), to može svako da ostvari. Uključujući i tebe (sa tvojim radnim navikama, stavovima, obrazovanjem, vezama, znanjem…). Siguran sam u to. Jedino je ostalo još i sam sebe da uveriš.

Ideja. Imaginacija. Vera. Realizacija!

To je koncept koji propagiram. Zasnovan je na vlastitom iskustvu. Kod mene daje rezultate.

Prestao sam da razmišljam o tome šta drugi misle ili kažu. Ja ostvarujem svoje snove i uživam u tome. Svakog dana ostvarim po nešto. Nekada je to čitava stvar, a nekada mali fragment velikog mozaika. U svakom slučaju znam da sve što poželiš, napišeš na papir, odrediš krajnji rok, veruješ u sebe i radiš na tome da  ga ostvariš, na kraju i ostvariš!

Koliko brzo?

Odgovor na to pitanje moraš da pronađeš sam, jer on zavisi samo od tebe!

Svakako, počni što pre! Počni odmah!!!