Објављено

Vera, molitva i zahvalnost

Vera, molitva i zahvalnost

Vera je na ispitu

Toliko toga se izdešavalo u nekoliko zadnjih dana da ne znam od čega da počnem. Vera je zajednički imenitelj svih tih različitih stvari koje su zauvek promenila moje poglede na sve oko mene. I možda i više, ono u meni.

Vera i kontrola

Nijedan od tih događaja nije bio pod mojom kontrolom. Jedino je vera bila prisutna kod svih njih. I svi su se, za sada, završili krajnje povoljno.

Možda nisam ni znao kako vera izgleda, do pre nekoliko dana. Možda sam je percipirao na potpuno pogrešan način. Možda mi nije bila bitna na na način nada koji bi trebalo.

Moje iskustvo

Prvi put sam sa svojom porodicom putovao potpuno sam na letovanje. Na njemu se dešavalo i dešava se neverovatan broj situacija, koje se završavaju pozitivnim ishodom. Neko bi rekao koincidencija. Ja kažem čista vera. Ono očekivanje da nema druge opcije sem pozitivnog ishoda.

Bez vere sve krene naopako

Isonska vera da će stvari, koje su krenule pogrešnim tokom, da se vrate na pravi put. Stvari možda, na izgled, nemaju sopstvenu volju, ali nemamo dokaze ni da je imaju ni da je nemaju. Opet se sve svodi na čistu veru.

Kao u dečijoj pesmici:“Da li mi verujete, da li mi verujete…“

Neću detaljno opisivati šta mi se sve izdešavalo i šta se još dešava, ali je neverovatno sve to zajedno.

Da li je moguće bez vere?

Zato imam potrebu da podelim sa tobom post u kome poručujem da je moguće i nemoguće, ako veruješ u sebe. Nema to malo, mnogo, dovoljno ili ne. Samo vera u sebe bez zadnjih namera ili sumnje.

Božansko

Božansko postoji, samo je stvar percepcije u kom obliku nam se prikazuje. Iz Njega i zbog njega, postoji vera da stvari mogu da se promene onako kako to nama odgovara. Kako sam napisao već, da se poklope kockice.

Nekada i ne znamo koliko imamo sreće. Nekad i ne znamo kakve blagodeti nam pruža savremeno društvo. Struja, pijaća voda, internet… nismo svesni kakve su to prednosti u životu. Tek kada izgubiš sve to, shvatiš koliko su bitne. Jedna nedaća i odmah shvatimo koliko je vera bitna i važna za sve u životu. Tako lako podcenjujemo njenu moć.

Poslednje  pribežište

Pribegavamo veri i molitvi tek kada nam ništa drugo ne preostane. A zamisli samo da svakodnevno pristupamo svemu sa verom, molitvom i zahvalnošću?

Koliko bi tada postigli?

Šta bi sve stigli i gde bi sve stigli?

Da li veruješ u to?

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram O

 

Објављено

Moj put

Moj put

„Neko hodi stazama, neko brdima i dolinama. Ja imam put. Moj put!“

Nepoznati autor

Nekada se i najbolji planovi izjalove. Dese se one neke stvari koje ne zavise od tebe. Zastoj.

Nešto ne ide onako kako sam planirao. Zapravo, puno toga trenutno ne ide u pravcu u kojem želim. Ništa ne liči na moj put. Deo mene ne prihvata to, a deo shvata permanentnost promena.

Plan za moj put

Planovi se prave kako bismo mogli da vodimo uređen život sa smislom. Logika stvari nalaže da mora postojati red u haosu. Mada, češće se dešava da red nastaje iz haosa.

Tako doživljavam ovo trenutno tumbanje. Red koji je u mastanku nije onaj red koji sam ja zamislio ili bar nije redosled poteza takav kako sam ja zamislio. Možda je red pronašao sopstveni put iz haosa?

Pogled u nepoznato

To što ja sada ne mogu da sagledam svrsishodnost remećenja planova ne znači da je to loše. Ne znači ni da je dobro. Može nagoveštavati da stvari radim pogrešno ili da ne treba da nastavim da ih radim. Vreme će pokazati.

U svakom slučaju, teško mi pada promena planova. Nikada nisam uspeo da radim stvari na lakši način. Uvek se tu ispreči hiljade promena, problema i odlaganja daskoro i zaboravim koji je bio primarni cilj. Kao da me nešto tera da odustanem, a ja tvrdoglavo nastavljam napred. Pratim moj put.

Ono sam što sam

Nisam naučio drugačije. Oduvek se borim. Pokušavam da oteram nepravdu. Da nađem način da dođem do cilja. Put vijuga i krivuda. Nepredvidiv je, pun stranputica. Više je nepoznatih od poznatih puteva. A put vijuga i krivuda, to mu je namena.

Moja namera je da ostvarim cilj. Idem ka njemu, znam da je tu. Beži, nestaje pa se pojavi, ne da se. Moj put želi da me pokoleba. Ali neće. Suviše često i dugo to radi. Napravio me je nepokolebljivim, željnim da istrajem. Zato nastavljam dalje.

Borba

Ta borba, jedini je put koji poznajem. I idem dalje. Na putu do cilja moraš postati vredan tog cilja. Čemu ostvarenje, ako si ga nedostojan?

Put od tebe pravi boljeg čoveka, ne cilj. Cilj je tu da shvatiš da si to i postao. Zato je cilj važan. On određuje put, moj put. Meri vreme, postavlja prepreke i pravi od tebe bolju osobu, dostojnu cilja.

Zato ne odustajem. Nikada ne odustajem. Svaka, pa i najveća promena puta neće me onespokojiti u ostvarivanju cilja. Već me je promenila, načinila drugačijim i boljim čovekom. To joj je priroda.

Uvek možeš odustati i od puta i od cilja. Ja ponekad menjam taktiku, odmaram, grupišem se, ali ne odustajem. To je moje pravo. To je moj zakon. To je moj put!

Koji je tvoj?

https://www.novinarnica.net/knjiga/1536/upravljanje-sopstvenim-vremenom-2-0

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram