Raspored za danas

  • Jedan je minut posle ponoći. Počinje danas. Pravo vreme za uraditi nešto u svom životu. Napravio sam raspored I jedva čekam da počnem. Toliko toga treba uraditi.

Trikovi uspeha

Ne brinu mene pare, nego ove gumice, pucaju pa pecnu po prstima I boli, krvnički boli!

Ali za trenutak zaboravi na bol. Pecka dođe I prođe, a sa parama moraš biti obazriv. Ako ne brines o njima, nađu način da ti se izmigolje iz ruku.

U svakom slučju, razmisli o investiranju. Uloži novac u nešto I gledaj kako se uvećava. Svakako, prvo se dobro informiši o tome. Pec od gumice prođe, pec sa parama nikada! ?

Prepoznaj priliku

Svakome od nas se dnevno ukaže prilika da uradi nešto više u svom životu. Ipak, mnogi je ne primete, jer je uglavnom zaodenuta u problem ili liči na posao. Negde sam pročitao ovaj koncept i istražio sam ga u par navrata. Generalno, tako stvari funkcionišu.

Iako sam nastavio svoj put, često su me dešavanja vraćala na ukazani koncept. Zadnji put se to dogodilo danas. Dobio sam priliku da spojim lepo i korisno i zaradim nešto sa strane. Moj glavni posao je da spajam ljude i ljude i ljude i ideje. Ponekada moram da spojim ljude sa rešenjem ili pravim proizvodom.

Kroz neformalni razgovor sa prijateljem koga dugo nisam video, provukla se mogućnost spajanja sa drugim prijateljem. Prosto mi je kliknulo u glavi. Hej, pa to što tebi treba, znam ko ti može obezbesiti. Da li mogu da mu prosledim tvoj kontakt?

Uz odobravanje, ponudio mi je i novčanu nasoknadu, koju sam odbio. Na šta mi je odgovorio da onda ne dajem njegov kontakt nikome. Nije mi bilo jasno. Onda mi je objasnio da je to poslovni deo i nema veze sa prijateljstvom kao takvim. Ako nešto ne košta ništa, onda i ne vredi ništa. Bez obzira da li rešava neki problem ili ne!

Bio sam šokiran. Rekoh, želeo sam da ti pomognem na prijateljskoj bazi. On mi reče znam, ali ako nešto ne košta ništa, onda i ne vredi ništa. Ponovio mi je prijatelj. Dobra rešenja koštaju, ali zapravo su besplatna, loša rešenja su besplatna, ali zapravo koštaju.

Odlična lekcija koju sam naučio. Teško mi je još uvek da se sa tim izborim u svojoj glavi, ali moraću. Dolazi vreme kada će se i u Srbiji naplaćivati ideje, ceniti vreme, poznanstva i kontakti. To što ti je neko prijatelj ne daje mu za pravo da te iskorišćava. “Brat za brata, sira za pare”, rekli bi u mom kraju,

Iako se bavim kosaltingom i sam naplaćujem usluge o kojima pričam, teško mi je da to uradim osobama koje smatram prijateljima. Opet, sa osobama kojima takve usluge naplaćujem imam odnos i više nego prijateljski. I ne mogu da se ne zapitam:” Ko je ovde lud?”

U svakom slučaju, jutro je pametnije od večeri.

Pablo, posvećeni genije

Pročitao sam članak o Picassu u časopisy Nacionalna geografija. Odličan članak i topla preporuka da nabaviš svoj broj, bilo u papiru, bilo u digitalnom obliku.

Dok sam čitao članak, fascinirao me je podatak da je Picasso u svom životu stvorio preko 50.000 različitih umetničkih dela. Pri tome je menjao stilove, materijale, medije, žene, ljubavnice, ali i svet oko sebe.

Da li su dela odraz njegovog genijalnog uma ili iskrivljene stvarnosti u kojoj je živeo, nije relevantno za ono što želim da kažem. Delo, i po mom mišljenju, genijalno, ostavio bih ovog puta po strani. Vratiću se na količinu.

Preko devedeset godina života i osamdeset godina stvaralaštva, ipak opus od 50.000 dela je neverovatan. To je 625 dela u proseku godišnje, što znači da je dnevno radio dva ili više dela! Svakog dana od svoje osme godine pa do svoje smrti! Neverovatno!

Iako se nekome njegov stil ne sviđa, ima drugačije mišljenje o unetnosti ili stvaralaštvu, ne možeš ostati ravnodušan pred tolikim brojem dela.

Meni je teško da imam ritam od jednog objavljenog posta dnevno. Ok, ja se primarno bavim drugim poslovima koji okupiraju moje vreme, ali i sam kapiram da je to više izgovor nego realno stanje. U svakom slučaju, svi veliki ljudi su postali veliki tako što su radili ono što vole ili ono u čemu su dobri NEPRESTANO! Svakog dana, svakim delom svog bića, posvećeni su svojoj strasti. Njihov posao je davno prerastao okvire posla. Strast je forma koja bolje objašnjava njihov odnos ka radu.

Sumnjam da je Picassa iko mogao da natera da uradi tolika dela, osim njega samog. Isto je i sa tobom! Niko tebe ne može naterati da uradiš išta osim tebe samog. Niko te neće naterati da pročitaš knjigu, završiš školu, naslikaš sliku ili postaneš vrhunski sportista. To moraš sam!

“Kada sam bio dete, majka mi je rekla:”Ako postaneš vojnik, bićeš general. Ako postaneš sveštenik, završićeš kao papa!” Umesto toga, ja sam bio slikar i postao sam Pikaso.” Pablo Picasso

 

Continue reading “Pablo, posvećeni genije”

Stomak na stomak

Sedim i besomučno listam virtualne strane na svom mobilnom telefonu, bas kao i ti. Trudim se da pronađem neki novi deo koji će se uklopiti u ovu nebuloznu priču, baš kao i ti. Trudim se da shvatim, razumem svet oko mene, baš kao i ti.

Uočio sam da veliki broj ljudi radi gore navedene stvari svakog dana nebrojeno puta. Izgleda kao da svi pokušavamo da proniknemo u veliku tajnu kosmosa ili samog postojanja. Trudimo se da pronađemo odgovor na nepostavljano pitanje i pronađemo nedostajući deo slagalice.

Trudimo se da razumemo, a sve što se više trudimo, sve nam je manje jasno. Zašto to radimo? Zašto grčevito stežemo svoje male svetleće aparate po čitav dan?

Da li je stvarni svet prestao da postoji kada smo otvorili vrata digitalnog? Da li je Matrix počeo tada ili smo oduvek u njemu?

Ja sam na početku mislio da sam samo ja opsednut traganjem za novim vestima, dešavanjima i informacijama. Sada znam da nisam jedini. Gotovo svi upadamo u istu zamku. Počne kao zabava, pretvori se u hobi, a završi kao opsesija.

Googlamo, Twittujemo, Instagramujemo ili pretražujemo stotine portala sa vestima. Pratimo sva svetska dešavanja iz časa u čas. Zašto?

Na većinu tih događaja ne možemo direktno da utičemo, na mnoge ne utičemo ni indirektno. Ali imamo neprestanu želju za osvežavanjem informacija. Želimo novosti svake sekunde. A pored toga preispitujemo svaku informaciju na dva, tri ili više različitih kanala, portala, novina…

“Čovečanstvo nije zrelo da odlučuje o bitnim stvarima.” Rečenica iz filma koji u pozadini ide na tv-u.

“Sve što imam su izbori koje napravim.” Druga rečenica.

Da li smo mi sami napravili takav izbor ili nam ga je neko nametnuo? Mediji, crkva, školstvo ili kultura življenja u savremenom dobu?

“Odluke koje donesemo… i odluke koje ne donesemo…?”

Danas sam proveo sjajno vreme sa svojom porodicom i nekim sjajnim ljudima. Nismo gledali u ekran telefona, već vodili razgovor. Živ i normalan razgovor. Dan je bio potpuno drugačiji od ostalih. Lep.

Razmenili smo više informacija nego što bismo pronašli na internetu. Nije bilo naporno, naprotiv. Komunikacija je bila dvosmerna, nasuprot surfovanju.

Interakcija. Prisnost. Međusobni uticaj. Uticaj okoline i okolnosti. Slučajnost i nepredvidivost.

Sve ono čega nema na ekranu naših malih nerazdvojnih svetlećih prijatelja.

Toplo preporučujem. Više puta nedeljno. Gotovo da je lekovito.

Manite se Trampa, Putina, predsednika, premijera, političara, politike, sporta… Prepustite se čarima stare dobre međuljudske konunikacije “oči u oči” ili kako bi to u prodaji rekli “stomak na stomak.”

Zakaži svoj novi sastanak uživo. Zakaži ga za danas!

 

Rad vikendom

Sedim. Sređuje utiske od prošle nedelje. Radim, iako znam da je subota. I nije mi teško. Zato što je to ulaganje u budućnost.

Konačno mi je objavljena knjiga na novinarnica.net. To je dokaz da se rad isplati.

Sada koristim šansu da sredim neke kontakte koje sam ostvario. Bio je sajam građevine, ali ima i kontakata koje sam ostvario obilaskom. Nisam uspeo tokom nedelje da ih obradim, pa sam uzeo produženi petak. Kako stvari stoje, moraću nešto da uradim i sutra. Ne vidim rad kao nešto loše, pa čak i kada pada nedeljom.

Čvrsto verujem da svako treba da radi onda kada ima potrebu za radom. Ipak, znam da je realnost drugačija. Zato profesionalci rade i onda kada to ne žele. Razlike se prave i rezultati se ostvaruju baš tada.

Ja razumem svakodnevne male razlike koje daju ogromne rezultate kada se na kraju saberu. “Ako svakog dana uradiš malu stvar ka svom cilju, na kraju možeš da osvariš i najveći cilj.”

Ipak, zauzetost ima i svoju cenu. Ne stižem puno toga što bih želeo. Npr. pisanje ili čitanje, odmor,  i ko zna koliko još stavri. Ipak, postoji plan, a ja volim da se drćim plana kako bih ostvario svoje ciljeve. Zbog toga sam spreman na povremene žrtve. Napominjem: POVREMENE!

Svi mi smo ljudi od krvi i mesa i uvek želimo više i bolje od sebe. Ali moramo znati da postavimo granice. Vikend je vreme za porodicu i odmor. Povremeni rad može povećati učinak, ali ako počnemo samo da radimo poraz je neminovan. Nestaće porodica, podrška, odmor i motivacija. A to je pogubno i za nas i za posao! Zato rad vikendom mora da bude povremen i svrsishodan. Ako pređemo granicu, možda nikada nećemo moči da se vratimo u normalu.

Lep vikend!

Trikoviprodaje.com