Објављено

Stomak na stomak

Konekcija

Sedim i besomučno listam virtualne strane na svom mobilnom telefonu, bas kao i ti. Trudim se da pronađem neki novi deo koji će se uklopiti u ovu nebuloznu priču, baš kao i ti. Trudim se da shvatim, razumem svet oko mene, baš kao i ti. Trudim se da ostvarim ono što zovemo konekcija sa svetom oko sebe.

Uočio sam da veliki broj ljudi radi gore navedene stvari svakog dana nebrojeno puta. Izgleda kao da svi pokušavamo da proniknemo u veliku tajnu kosmosa ili samog postojanja. Trudimo se da pronađemo odgovor na nepostavljano pitanje i pronađemo nedostajući deo slagalice.

Trudimo se da razumemo, a sve što se više trudimo, sve nam je manje jasno. Zašto to radimo? Zašto grčevito stežemo svoje male svetleće aparate po čitav dan?

Da li je stvarni svet prestao da postoji kada smo otvorili vrata digitalnog? Da li je Matrix počeo tada ili smo oduvek u njemu?

Posredna konekcija

Ja sam na početku mislio da sam samo ja opsednut traganjem za novim vestima, dešavanjima i informacijama. Sada znam da nisam jedini. Gotovo svi upadamo u istu zamku. Počne kao zabava, pretvori se u hobi, a završi kao opsesija.

Googlamo, Twittujemo, Instagramujemo ili pretražujemo stotine portala sa vestima. Pratimo sva svetska dešavanja iz časa u čas. Zašto?

Na većinu tih događaja ne možemo direktno da utičemo, na mnoge ne utičemo ni indirektno. Ali imamo neprestanu želju za osvežavanjem informacija. Želimo novosti svake sekunde. A pored toga preispitujemo svaku informaciju na dva, tri ili više različitih kanala, portala, novina…

„Čovečanstvo nije zrelo da odlučuje o bitnim stvarima.“ Rečenica iz filma koji u pozadini ide na tv-u.

„Sve što imam su izbori koje napravim.“ Druga rečenica.

Da li smo mi sami napravili takav izbor ili nam ga je neko nametnuo? Mediji, crkva, školstvo ili kultura življenja u savremenom dobu?

„Odluke koje donesemo… i odluke koje ne donesemo…?“

Neposredna konekcija

Danas sam proveo sjajno vreme sa svojom porodicom i nekim sjajnim ljudima. Nismo gledali u ekran telefona, već vodili razgovor. Živ i normalan razgovor. Dan je bio potpuno drugačiji od ostalih. Lep.

Razmenili smo više informacija nego što bismo pronašli na internetu. Nije bilo naporno, naprotiv. Komunikacija je bila dvosmerna, nasuprot surfovanju.

Interakcija. Prisnost. Međusobni uticaj. Uticaj okoline i okolnosti. Slučajnost i nepredvidivost.

Sve ono čega nema na ekranu naših malih nerazdvojnih svetlećih prijatelja.

Toplo preporučujem. Više puta nedeljno. Gotovo da je lekovito.

Manite se Trampa, Putina, predsednika, premijera, političara, politike, sporta… Prepustite se čarima stare dobre međuljudske konunikacije „oči u oči“ ili kako bi to u prodaji rekli „stomak na stomak.“

Zakaži svoj novi sastanak uživo. Zakaži ga za danas! OVDE!

 

Објављено

Rad vikendom

Sedim. Sređuje utiske od prošle nedelje. Radim, iako znam da je subota. I nije mi teško. Zato što je to ulaganje u budućnost.

Konačno mi je objavljena knjiga na novinarnica.net. To je dokaz da se rad isplati.

Sada koristim šansu da sredim neke kontakte koje sam ostvario. Bio je sajam građevine, ali ima i kontakata koje sam ostvario obilaskom. Nisam uspeo tokom nedelje da ih obradim, pa sam uzeo produženi petak. Kako stvari stoje, moraću nešto da uradim i sutra. Ne vidim rad kao nešto loše, pa čak i kada pada nedeljom.

Čvrsto verujem da svako treba da radi onda kada ima potrebu za radom. Ipak, znam da je realnost drugačija. Zato profesionalci rade i onda kada to ne žele. Razlike se prave i rezultati se ostvaruju baš tada.

Ja razumem svakodnevne male razlike koje daju ogromne rezultate kada se na kraju saberu. „Ako svakog dana uradiš malu stvar ka svom cilju, na kraju možeš da osvariš i najveći cilj.“

Ipak, zauzetost ima i svoju cenu. Ne stižem puno toga što bih želeo. Npr. pisanje ili čitanje, odmor,  i ko zna koliko još stavri. Ipak, postoji plan, a ja volim da se drćim plana kako bih ostvario svoje ciljeve. Zbog toga sam spreman na povremene žrtve. Napominjem: POVREMENE!

Svi mi smo ljudi od krvi i mesa i uvek želimo više i bolje od sebe. Ali moramo znati da postavimo granice. Vikend je vreme za porodicu i odmor. Povremeni rad može povećati učinak, ali ako počnemo samo da radimo poraz je neminovan. Nestaće porodica, podrška, odmor i motivacija. A to je pogubno i za nas i za posao! Zato rad vikendom mora da bude povremen i svrsishodan. Ako pređemo granicu, možda nikada nećemo moči da se vratimo u normalu.

Lep vikend!

Trikoviprodaje.com

 

Објављено

Korak za korakom

Korak za korakom

Korak za korakom, pa evo da i ja napišem nešto.

Danas sam primio svog prvog saradnika u radni odnos. I to je fenomenalno iskustvo. Sada je firma duplo veća i zabeležila je porast u ljudskom sektoru za 100%.

Tako to glasi gledano kroz statistiku.

U svakom slučaju, sagledali smo potencijal tržista i dogovorili smo se da pojačamo. Trenutak nije najbolji, ali uglavnom nikad i nije. Sa druge strane, kada ako ne sada?

Zato što imamo cilj i viziju koje korake treba da preduzmemo kako bi ostvarili taj cilj, zato i idemo napred. Sledimo svoj instinkt koji je prožet istraživanjem tržišta, kao i željom i voljom da napravimo kompaniju svetskih razmera.

Koračamo dalje, korak za korakom

Postavili smo web strane sa internacionalnim domenom i odredili sajmove na kojima izlažemo. Na svim područjima radimo na tome da bolje pozicioniramo našu kompaniju i proširimo poslovnu saradnju.

Ispred nas su izazovi koje svakodnevno savladavamo. I opet svakodnevno postavljamo ispred sebe neke nove. Sve u cilju ostvarivanja krajnjeg cilja. A krajnji cilj je bolji život za sve nas. Zbog toga se svi zalažemo i na tome svi radimo.

Svaki doprinos se meri. Svakim korakom napredujemo mi, ali i čitava kompanija. Stvaramo ogromnu životnu tkaninu prošaranu angažovanjima i ostvarivanjima. I nikom ništa nije teško, jer svi znamo da radimo pravu stvar. Korak za korakom!

Naš cilj je zajednički

Nema puno kompanija gde se svi osećaju kao kod kuće. Naša kompanija to jeste. I zato što je tako doživljamo, naš cilj je zajednički. Nikome od nas nije teško da doda još malo gasa. Svestni smo toga da će se kumulativni efekat videti tek na kraju. Svi stremimo boljem i trudimo se da to i ostvarimo.  Mi smo kompanija, tim, porodica i tako se i ponašamo!

I kako bi to Dimini musketari rekli: „Svi za jednog i jedan za sve!“ Nastavljamo dalje, korak za korakom!

Објављено

Neki porazi i neke pobede

…“U svakom porazu
ja sam video deo slobode
i kad je gotovo za mene
znaj, tek tad je pocelo
pogledaj me, o pogledaj me
ocima deteta“…

Dugo nisam napisao post. Ne samo da nemam vremena, već mi malo fali inspiracije. Prosto pomislim da sam sve već napisao o da nema još mnogo toga da se napiše.

Promenio sam kompaniju, otvorio sam svoju i radim više i bolje nego ikada pre. Meni je to prirodno okruženje. Ko to shvati i ko se pridržava svega što sam napisao, uspeće. Onaj ko misli da može da uspe koristeći prečice i laka rešenja, na žalost mora dalje sam.

Nisam revoltiran, niti razočaran, samo mi se čini da niko ne želi stvarno da zavrne rukave i uradi ono što treba. Svi bi iz udobne stolice u bašti nekog kafića da menjaju svet. Pritom velika većina ne može ni majci da promeni, a ne nešto više.

I lako je pljuvati druge. Tako bar izgleda da si bolji od nekoga. A time što ne ceniš tuđi rad i zalaganje govori o tebi više nego stotinu biografija.

Možda izgleda da sam se malo udaljio od prodajnih tema, ali nije tako. Stav i samopouzdanje su kamen temeljac uspešnosti u bilo čemu, pa i u prodaji. O tome je ovaj post.

Mi biramo kojim putem hodimo, ali moramo hodati. To put čini putem, a ne nekim parčetom zemlje i prašine.

Usudi se da promenis svoj život. Ustani ranije, radi čitav dan, uradi nešto. Makni se od te učmale tačke koju si prglio svom svojom snagom.

Kreni još danas. Ne, zapravo kreni odmah, nemoj ni da čitaš zekst do kraja! Samo se pokreni!

…“U svakom porazu
ja sam video deo slobode
i kad je gotovo za mene
znaj, tek tad je pocelo
pogledaj me, o pogledaj me
ocima deteta“…

Još jedan je gotov dan. Nosio je sa sobom pobede i poraze. I nestao je. Kao i svaki drugi.

Ako ovo čitaš Novače Đoković, puna podrška za sve što radiš. Jer nekada kada sve ide dobro, možda nije dobro uopšte. I nekada kada ne ide ništa kako treba, možda je to lekcija koju život želi da nas nauči.