Објављено дана

Malo mi za sreću treba

Malo mi za sreću treba

10% srećniji

Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.

Dešavanja je danas bilo toliko da sam se osećao neverovatno. I nisu sve stvari bile dobre. Primio sam neke loše stvari iznenađujuće mirno i staloženo. Svakako mogu da se zahvalim Denu (pomenutom autoru) na tome. Stvarno je učinio da budem makar 10% srećniji, bez obzira na težinu situaciji u kojoj se nalazim.

Vrata

„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.

Koliko god ja želeo nešto, jednostavno nije bilo ni vreme ni mesto za to. Iako već gazim 40 godina, za neke stvari sam bio krajnje mlad i naivan. Cena naivnosti je velika i bolna. Zato je bolje da je platiš što je moguće ranije u životu. I ako možeš u celosti. To je cena iskustva koje je neophodno kako bi nastavio svoje putovanje.

Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.

„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“

Skriveni svetovi u nama

Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.

Kada sam pročitao 10% srećniji, osetio sam se kao da sam zavirio u jedan od tih portala. I to baš na onaj koji te vodi u samog sebe. Uspeo sam da sagledam sebe iz potpuno drugačijih uglova nego do sada. Postao sam svesniji sebe i svojih osećanja. A opet, sve mi izgleda kao da gledam film na tv-u. Kao da se ti događaji dešavaju nekom drugom. Uspeo sam da se distanciram od njih. Da ih primetim, ali da ne utiču na moj unutrašnji svet.

Možda je to samo elektricitet

Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.

Možda je pomogla knjiga, možda ne je stigao umor. Možda i nisam još sagledao stvari na pravi način. A možda ću, kada se prašina slegne, da se vratim na „fabrička podešavanja.“

U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.

Efekat leptirovih krila

„Idem na sve, ništa već imam.“

I ne zato što mi treba mnogo više od ovoga što imam, već mi treba potvrda da ja stvarno to mogu sam bez ičije pomoći. Teško je znam, ali nisam navikao da stvari koje želim dobijem na lak način. A ako je došlo vrem da zapnem, postaviću lestvicu tako visoko, da ću morati da poletim kako bih je preskočio.

„I did it my way!“

 

Објављено дана

Show must go on

Show must go on

Najbolji sebi ili drugima?

Nekada nije najbitnije biti najbolji. Dešava se da i najboljima ne ide. A kada njima ne ide, a najbolji su, šta da očekujemo mi ostali. Koje su naše šanse?

Biti najbolji sebi ili drugima je, u zadnje vreme, teško odvojiva stvar. Pomešana su nam očekivanja sa očekivanima okoline. Beskrajno želimo da impresioniramo druge, pre nego li sebe. Radimo ono što se od nas očekuje, a ne ono što želimo da uradimo u tom trenutku.

Momenat istorije koji to nije

Pišem post u svetlu finala US opena gde je najbolji teniser na svetu izgubio meč od drugoplasiranog. Nije uspeo da veže sva četiri grenslema u jednoj godini i time svetu pokaže da je stvarno najbolji. Naravno, reč je o Novaku Đoković i finalu US opena.

Često njega uzimam kao primer, jer je on najuspešniji čovek koga znam, a da pravi tako nebulozne i katastofalne greške kao i većina nas „običnih smrtnika“. I to ništa manje nego svi mi ostali, a opet je bolji od svih nas zajedno.

Ima veliki problem da ga ljudi prihvate, vole i poštuju. I kada se to na kraju dogodi, on kiksne. Isto se dogodilo na Olimpiskim igrama gde je bio tretiran kao prava zvezda, a isto je bilo i večeras u finalu US opena. Slično se dogodilo i pre par godina kada je ceo svet očekivao da uzme svoj prvi Roland Garos turnir. Nije uspeo. Tada nije.

Podleći pritisku

Jednostavno je podlegao pritisku i pustio da mu drugi odrede šta je bitno i važno za njega. I naravno, svet nikada nije zadovoljan. Ti uvek možeš bolje i više. Ne smeš ili ne možeš da pogrešiš. Tako isto misli i tvoj šef, menadžer ili prosto nadređeni.

Svi mi trpimo pritiske sa raznih strana da svoj posao odradimo mnogo bolje nego što ga radimo. Ponekad je to i izvan naših realnih mogućnosti. I kako  bi udovoljili drugima, mi guramo sebe preko granica mogućeg. Nekada uspemo, a nekada ne. Češće će nam biti zamereno kada ne uspemo. Iako je to mizeran broj puta u odnosu na uspeh.

Očekivanja

Ne uspevamo da zadovoljimo očekivanja drugih, iako ih postavljamo kao svoja. Trudimo se iz petnih žila, ali nekada prosto ne ide. Nije tvoj dan, mesec ili čak cela godina. Dešava se! I mašinama treba povremeni remont, kamo li živom čoveku.

Uvek sam za to da se da maksimum, da se istrči koji kilometar više, ali nisam za to da podlegneš pritisku okoline uzimajući ga za svoje parametre. To je najbrži put da sagoriš ili budeš trajno nezadovoljan postignutim. Ili da napraviš neku veliku glupost!

Besan sam što Đoković nije uspeo u „svom“ nastojanju. Ali više sam besan što to vreme nisam iskoristio pametnije. Iznervirao sam se i nabio sebi tenziju, kao da sam lično ja izašao na teren i izgubio. Srce mi tuče kao ludo i ne mogu da spavam. Da li je to ono što ja želim ili je nametnuto sa strane okoline?

Moja podrška

Volim da gledam Novaka Đoković kako igra tenis i stalno upozoravam sebe da se ne nerviram kada gubi, već da gledam igru kao igru. Lakše je reći nego učiniti baš zbog programa okoline koji sam usvojio. Nije mi više bitna igra nego pobeda po svaku cenu. Zalutali smo u životu ako prihvatimo da nema uspona i padova, već samo uspona.

Neprirodna normalnost

To nije prirodno stanje stvari. To nije ono kako se stvari odvijaju. Nekada si najbolji, nekada najgori. Nekada si među zvezdama, a nekada na dnu. Ja sam lično doživeo da tokom leta na temperaturama od 40°C i više, ne mogu prodati klima uređaj! Ubijao sam sebe u pojam i nisam verovao da je to moguće. Pa, eto desilo se.

Iako sam bio najbolji u prodaji svega što sam prodavao, ovog leta, klima uređaji mi nisu išli. I morao sam da se pomirim sa tim. Nisam čovek koji to prodaje sada i to je to. Na terenu su „neki novi klinci“ koji to rade mnogo, mnogo bolje od mene. I to je suština stvari. Nisam se našao ni snašao u tome i moram da se pomirim sa tim.

Poraz

Nije lako prihvatiti poraz. Pogotovu u momentima kada misliš da si najbolji na svetu (možda stvarno i jesi najbolji na svetu). Nije lako početi iz početka, okrenuti novi list. „Nije lako ni prvi put ljubiti“, često je pričao jedan od mojih mentora. Ali je tako.

Često se prisetim priče o Fredy Mercury-u, već u poznom stadijumu bolesti, kada je došao u studio da snimi poslednnu pesmu sa albuma. Otpio je veću količinu votke direktno iz flaše i u cugu otpevao poslednji hit Qeen-a: „Show must go on“. Preminuo je par meseci posle toga.

E pa, „Show must go on“ i ja tebi! I ti meni! I Đokoviću i svima onima koji ne žele da odu bez traga da su nekada hodili ovim svetom.

Show must go on, my friend! Show must go on.

Објављено дана

Kako prodavati više?

Kako prodavati više?

Više je bolje

Prošle godine septembar mi je bio najjači mesec zbog jednog posla koji je nosio 3/4 ukupnih prihoda u mesecu. Ove godine, uspeo sam da zaključim sličan posao, međutim nisam siguran da će doći do čitave realizacije.

Posao smo dogovorili da ide parcijalno, ali zbog kompleksnosti proizvodnje nisam siguran da ćemo čitavu količinu uspeti da isporučimo ovog meseca.

Menadžer gleda širu sliku

Sa mesta prodavca pitam se da li je dobro mesečno praćenje prometa, a sa mesta menadžera, razumem da mora postojati neki vremenski okvir za praćenje prometa. I da se razumemo, ne postoji idealan model koji će bez ikakvih mana funkcionisati svaki put.

Nekada će pravilnije biti mesečni pregled, nekada kvartalni, a negde čak i godišnji. To već zavisi od tipa proizvoda i modela biznisa. Ili pak željenih parametara koje želiš da pratiš.

Ja zato pratim uporedo kroz sve vremenske modele, pa ponekad vršim poređenje na nedeljnom nivou. Te analize mi pokazuju da li sam u tempu ili moram da pojačam. Mada su me učili da kada ne ide pojačam i kada ide da pojačam, ovo je nešto drugo. Ovde je reč o egzaknim brojkama. One služe za merenje napretka pojedinca, ali i kompanije u celini.

Prolazno vreme

To prolazno vreme, kako ga u šali zovemo, može da otkrije gde smo zaista slabi i šta treba da realno pojačamo kako bi napravili traženi promet. Nekada se treba fokusirati na određene klijente, a nekada na određene proizvode. Sa mesta menadžera, nekada treba motivisati određene ljude kako bi povećali svoj promet.

Vrlo često postoji neka akcije koja baci fokus na proizvod koji nije adut, pa na ime toga dođe do povećanja prodaje. Nekada je potrebno kvalitetno obraditi kupca, jer ima potrebu za više naših proizvoda odjednom.

Ni ovde ne postoji univerzalni model, već se prodavci prilagođavaju nastalim okolnostima na tržištu. Zato je prodaja nauka koja je bazirana na permanentnom planiranju, snalažljivosti i improvizaciji.

Prodaja je intelektualna veština

Deluje pomalo šizofreno ili bar međusobno suprotno, ali jednostavno je tako. Prodaja zahteva odlično poznavanje sopstvenog proizvoda, tržišta, branše u kojoj radiš, kao i samih kupaca sa kojima sarađuješ. Za to je potrebna svakodnevna priprema, kao i povećana fokusiranost na pružanje pomoći klijentima.

Pružanje pomoći omogućava da se problem sagleda iz unutrašnjosti, iz kupčeve perspektive, što u poslu predstavlja neverovatnu prednost. Pogotovu naspram nemilosrdne konkurencije koja gleda na svaki način da ti preotme klijente. Jednom kada te kupac pusti da mu pomogneš kao deo njegovog tima, nikada te više konkurencija ne može pomeriti.

Potrebno je slušati kupca i shvatiti njegove potrebe. Ako uspeš da izgradiš legitimitet savetnika svog kupca, došao si do najboljeg odnosa koji može da se izgradi. Jednom izgrađen odnos mora da se gradi permanentno. Za nekoga to znači brža isporuka, za nekoga kvalitet, a nekome je opet bitan mali znak pažnje.

Nema propisanog recepta kako ostati sa kupcima u dobrim odnosima, zato i ne može svako da opstane u poslu prodaje. Vrhunski prodavci iste proizvode prodaju istim kupcima iznova i iznova! Zato i jesu vrhunski!

Najbolje za kraj

Najbolji prodavci imaju najbolje kupce. Srednji prodavci srednje kupce. Najlošiji prodavci su na putu da promene profesiju. Ne dozvoli da te nedostatak edukacije odvoji od tvojih snova! Budi najbolji ili među najboljima!

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

To je naređenje!

 

 

Објављено дана

Sačekaj svoju priliku

Sačekaj svoju priliku

Pravo vreme za sve

Danas sam shvatio da, u životu, postoji vreme za sve. Takođe, može se desiti da za neku stvar još nije došlo pravo vreme. Ti nisi spreman za nju ili ona za tebe. I to je u redu.

Život te sprema za velika dela tako što ti daje šansu da se obrazuješ i stekneš neko dodatno iskustvo, pre nego li nastaviš dalje.

Previd očiglednog

Tražim načine da sebi to objasnim. Želja za samostalnošću i finansijskom nezavisnošću je prevelika. Izgleda da još nije došlo vreme za to.

„Kada ako ne sada?“ Postao je slogan neke banke za neku vrstu potrošačkog kredita. Kao i u svemu, oko novca imam stav da je potrebno dobro promisliti pre nego ga potrošiš. Takođe, nije loše ni razmisliti na šta trošiš svoj novac.

Trošak ili investicija?

Ako kao u reklami uzmeš kredit za trošak, a ne za investiciju, pomenuta samostalnost i finansijska nezavisnost neće stajati ni na pučini.

Zaraditi novac je ozbiljan posao. To je veština koja se tiče mnoštvo stvari koje bolje ili lošije uspevamo da obavimo. Sačuvati je odraz karaktera i kulture. Izdignuti se iznad najsitnijih ljudskih potreba i trenutnog zadovoljstva. Investirati novac je posebna kategorija koja zahteva pre svega finansijsku pismenost i odlično poznavanje onoga u šta želiš da investiraš.

Loša investicija

Nema loše investicije, samo nedovoljnog znanja o polju u kom investiraš. I kada kažem znanje to znači ozbiljno znanje. Površno poznavanje onoga u šta ulažeš može biti pogubnije od bilo kog pada ili rasta vrednosti.

Razni ljudi ulažu u razne stvari i nikada se ne raspravljam da li je neka investicija bolja ili lošija od neke druge investicije. Bitno je znanje koje imaš i profit koji ostvaruješ. Sve ostalo nije toliko važno.

Kako investirati?

Ja ne želim nikoga da savetujem kako i u šta da ulaže svoj novac. Takođe, želim svakome ko želi da se bavi investiranjem ukažem da je neophodno dobro poznavanje proizvoda ili usluge, dobro poznavanje tržišta, dobro poznavanje konkurencije i dobro poznavanje poslovnih prilika i poslovne klime.

Svaka investicija može biti profitabilna i neprofitabilna. Sve može biti ono što donosi novac i ono što troši novac. I nikako ne mešaj ova dva. U redu je da potrošiš novac zato što tako želiš ili ti pričinjava zadovoljstvo, ali glupo je da sebi trošak predstavljaš kao investiciju. Ako ti nešto odnosi novac, to je trošak. Ako ti nešto donosi novac to je investicija.

Biznis kao investicija

Isto tako je i sa poslom. Biznis može da bude veliki trošak i briga ili dobra investicija u budućnost. Naravno sve zavisibod tebe i tvoje rešenosti da izguraš sve probleme i nedaće na koje nailaziš.

Kod biznisa je nešto komplikovanija priča ali važe ista pravila. Ako stvaraš profit, tvoj biznis je investicija. Ako stvaraš gubitke, tvoj biznis je trošak.

Treba posebno obratiti pažnju na skrivene troškove biznisa. Oni odvlače pažnju, energiju i novac. Zato je veoma važno imati vrhunske saradnike u svim oblastima poslovanja. Ljudi koji znaju svoj posao koštaju više, ali na kraju to je cena koju moraš da platiš kako bi imao uspešno poslovanje.

Investiranje iz biznisa

Možda ljudima ne izgleda tako, ali dobar biznis i pozitivan protok novca (cash flow) su osnova za dalje investiranje. Robert Kiosaki takve ljude naziva pravim investitorima. Oni investiraju iz postojećeg biznisa i na taj način dodatno angažuju svoj kapital da stvara profit. Vrlo često (i rado) pozajmljuju dodatni novac od banaka kako bi napravili još dodatnih profitabilnih investicija.

Ovakve investicije su jako često legalno oslobođene dela ili celog iznosa plaćanja poreza. To znači da je moguće taj novac investirati dalje i ostvariti dodatni prihod.

Za sve stvari vezane za biznis i investiranje savetujem da se dodatno posavetujete sa knjigovođom i advokatom. Biznis i investiranje nose određene rizike i može se dogoditi da izgubite novac. Zato budite obazrivi.

Sva naša izdanja možete naći i na linku:

https://www.novinarnica.net/knjige/prirucnik-za-tajnog-agenta-prodaje/arhiva