Noć je vreme kada uglavnom pišem. Tada sve stane i sve se smiri, osim vihora u mojoj glavi. Svi utisci, umesto da se sležu, oni počinju da plešu. Isprva, lagano, kao da se njišu, pa se sve brže i jače dok ne prerastu u pravu pravcatu koridu sa sto kupaca koji se kao razjareni bikovi šetaju po mojoj glavi.
Nedelja iza mene definitivno nije bila jedna od najboljih, ali je bila jedna od poučnih.
Ovaj treći pristup liči na deo u crtaću kada nešto ne uspe, a likovi viknu smornim glasom:“Nazad za crtaću tablu!“
Da. On zahteva novo tabanjanje i „gaženje kilometara“, kako bi stvari koje su pokvarene popravio ili zamenio novim.
Kupčev otkaz saradnje
Kada ti otkaže jedan mali kupac ili dva, to nije strašno. Ali kada otkaže jedan od najvećih, onda je udar poprilično veliki. Takav problem se ne može oplakati, već mora da se traži adekvatno rešenje. A jedino ispravno rešenje je nadomestiti gubitak kroz nekoliko manjih ili jednog novog velikog kupca.
Tehnika sto kupaca
Negde sam pročitao da je fenomenalan lek za opisanu situaciju što brža poseta velikom broju kupaca, ograničićemo na 100 kupaca, zbog lakše evaluacije postignutog.
U zavisnosti od načina prodaje, tvoj cilj je ozbiljan kontakt sa stotinu kvalifikovanih kupaca u što je moguće kraćem roku. Uvek sam više za varijantu da se lično vidiš sa kupcima, ali na raspolaganju su mail i telefon.
Kod mene ovo prvo daje nemerljivo bolje rezultate od druga dva zajedno i zato se i dalje držim njega.
Nekada nam je potrebna relaksacija i čisto viđanje sa ljudima kako bi se prekomponovali i našli novu ideju vodilju, inspiraciju ili motivaciju za nastavak. Ovo je posao koji te troši više nego što možeš da zamisliš, i zato je preko potrebno da napraviš nešto nekonvencionalno, nesvakidašnje, a opet uobičajeno.
Juče smo odlučili da danas damo sebi oduška i malo promenimo sredinu. Želeli smo brzo i jednostavno rasterećenje. Pošli smo u pohod na južni deo Srbije, tačnije grad Niš.
Jedno fenomenalno putovanje isplanirano za 20 minuta, počelo je.
Predhodna nedelja je bila poprilično teška na poslovnom planu i bukvalno mi je bio potreban reset. Iako putujem skoro svakodnevno, ovo putovanje me baš relaksira. Dozvoljava mi da ne žurim, uživam u predelima tokom vožnje i to sve podelim sa ostalim članovima porodice. Tako je različito od moje svakodnevnice.
Opet, usamljen si. To se dešava samo tebi kao osobi i kada pričaš o tome sa nekim, on može biti samo slušalac. Potpuno je drugi osećaj kada putuješ sa nekim i komentarišeš na ravnopravnoj osnovi. Oboje ste učesnici događaja, pa je tako i sam razgovor o putovanju deo tog putovanja. Osećaj je potpuno drugačiji.
