Објављено дана

Tabela postignuća

Tabela postignuća

Šta je predhodilo tome?

Toliko bih toga hteo da uradim, a u zadnje vreme pored hroničnog nedostatka vremena, uhvatio me je i neizdrživi umor. Valjda je počelo resetovanje na prolećna podešavanja, koje nikako da se ukopča. Ležem umoran i budim se umoran. A, često kada legnem, ne mogu da spavam.

Ideje mi naviru u glavi, ali tako brzo i tako snažno, da jedna često pregazi drugu. Ne da ne stignem da ih realizujem, već ne stignem ni da razmislim o njima. Ni da ih zapišem, pa iskoristim kasnije. Posao je uobičajenog intenziteta, ali nisam u mogućnosti da išta kreativno radim u ovom periodu.

Započete ideje

Dobijem želju da završim nekolicinu započetih knjiga, kao i da započnem nekolicinu novih, a rezultat je da ne dodam ni jednu novu rečenicu mesecima. To je poražavajuće.

Takođe, dobijam pregršt ideja o sređivanju prostora, ali nikako da krenem u njegovu realizaciju. Sve zapne gotovo na samom početku. Manjak energije već dugo odlaže realizaciju bilo čega. Kao da me unutrašnja letargija sprečava da promenim išta u svom životu.

I ovu objavu sam započeo pre više od mesec dana i nikako da je završim. Srećom, letargija me je, u međuvremenu, malo popustila. I pored nekih loših skorašnjih stvari i loših dešavanja, vratila mi se energija i želja da nešto uradim, promenim, makar da započnem. Možda ne deluje kao veliki pomak, ali jeste za mene.

Ideja, imaginacija, realizacija!

Često se borim sa depresijom srednjeg intenziteta i idejama da mi ništa ne ide od ruke, da sam loš u svemu što radim i još kojekakvim negativnim mislima koje mi se vrzmaju po glavi. Zato sam početkom godine napravio spisak dostignuća u kojem upisujem sve male i velike stvari koje mi se događaju tokom vremena. To mi služi kao podsetnik da nisam vreme utrošio uzalud, a i kao dokaz da sam neke postavljene ciljeve ostvario i nastavio dalje zadovoljniji.

To mi daje snagu i motivaciju da nastavim dalje. Znam šta sam konkretno uradio u svom životu i lakše se nosim sa negativnošću koja pokušava da me usisa u sebe. Imam potvrdu nekakve pozitivne promene na koju, u mračnim momentima, potpuno zaboravim. Kada se boriš sa samopouzdanjem, poput mene, trebaju ti česte potvrde da vrediš, da ima smisla to što radiš, da ima efekta to što radiš i da ima rezultata.

Veliki snovi se žive

Svi mi imamo velike snove i velika očekivanja od nas samih, ali daleko od toga da sva ta očekivanja uspevamo da ispunimo. Samo se neki od nas malo bolje nose sa tim ili to vešto skrivaju. Svi imamo želju da budemo uspešni i srećni, a vrlo često zaboravljamo da uživamo u tim trenucima kako bi ih duže pamtili.

Patnja nam se nekako jače ureže u pamćenje, pa daje realističniju projekciju kada se vratiš unazad. Ja sam to pokušao da preokrenem tabelom dostignuća, kao i fotografijama srećnih trenutaka, kao i lepih stvari u kojima sam imao prilike da uživam. Trudim se da više budem svestan trenutka, nego da jurcam fotoaparatom naokolo. Ali stani, škljocni i po koju sliku, jer one ostaju duže od sećanja. A i možeš ih pokazati drugima.

Ostvaren san

Uspeo sam ove godine da ostvarim svoj dečački san i otputujem u Italiju. Doduše samo na jedan dan, ali i to se broji. Želja ostvarena.

Dosta sam slušao o toj zemlji, maštao da odem tamo, da je vidim. Mnogi su mi obećavali da će me povesti/odvesti tamo, ali niko to nije realizovao, osim drugara koji nije dao obećanje, nego reč da ćemo otići tamo. I jesmo. Spojili smo poslovne obaveze u Sloveniji i obilazak Trsta u Italiji.

Fenomenalan osećaj. Sve je ispalo spontano i bez napinjanja. Pogurali jesmo malo, ali taman toliko da ne zakoči, nego da prođe. I prošlo je.

Strahovi te koče

Ako sam nešto shvatio na ovom putovanju, to je da nas najviše koče naši sopstveni strahovi. I to oni bez utemeljenja u praksi. Lažni i iracionalni, ali uvučeni duboko pod našu kožu, kao nevidljiva tetovaža koja te određuje zauvek.

Proživi najgore scenarije svih tih strašnih stvari u svojoj glavi što je moguće realnije. Zamisli još gori scenario. I još jedan gori i od toga. Onda ustani, umij se, obriši lice i kreni da radiš stvari koje ćeš sa ponosom upisati u svoju tabelu dostignuća. One najveće, najlepše i najbolje stvari kojih se nećeš postideti ni posle 30 godina, kada ih budeš pričao svojim unucima.

Oslobodi svoj um

Oslobodi svoj um od svih mogućih pritisaka i tenzija, zato što um najbolje radi kada je oslobođen, kada je slobodan. Tada stvara prilike i ideje i omogućava susret jednih sa drugim. Omogućava ova postignuća o kojima jedvs čekam da pričam svojim unucima. Ali ih predhodno moram zapisati u svoju tabelu, kao ih ne bi zaboravio ili zamaglio protokom vremena i umanjio njihovu lepotu.

Dopusti sebi da ostvariš ono o čemu sanjaš. Probaj. Otputuj, promeni posao, poljubi ženu koju voliš, potroši novac zrno više nego što si planirao. Otvori ruke svoje, jer zatvorene ruke ne daju, ali ne mogu ni da prime. A svet je pun darova, svet je pun lepote. Budi spreman da primiš ponešto od toga!

Živi!

 

Објављено дана

Pojačaj

Kada ide, pojačaj!

Pojačaj!

Najveća nevolja, u današnje vreme, je to što dan traje kratko, a vreme prolazi brzo. Sumanuto brzo. Dok se okreneš, prošla je nedelja, mesec godina. Predhodnu objavu sam pustio pre tačno nedelju dana. 7 dana je proteklo, dva puta sam proveravao, a deluje kao da je prošlo 7 minuta. Kuda žuri ovaj svet?

 

 

Rekao bih da mi raspored ne izgleda prebukirano, samo što nemam vremena da se posvetim stvarima koje želim, već stvarima koje moram. Takvi su prioriteti.

 

 

Pojačaj prioritete

Žarko želim da mi pisanje postane jedan od prioriteta, ali mi već dve knjige čekaju svetlost dana. Čak mi je pao na pamet koncept za treću. Ali mi je to trenutno, misaona imenica. Iako je veći deo teksta već napisan ovde na blogu, najveću energiju oduzima editovanje tekstova i njihovo sjedinjavanje u smislenu celinu. To je zadatak za sebe.

 

 

Ima tu i dosta tehničkih razloga, npr. porodica koja smatra da je vreme posle regularnog posla vreme isključivo za njih. Nema dodatnih aktivnosti. Ili bar nema onih koji zahtevaju punu pažnju veći deo vremena. A imam utisak da se posle 15-ak godina nakupilo puno iskustva koje treba preneti mlađim naraštajima. Isto misli i porodica.

Slobodno vreme

Supruga i ja smo počeli da gledamo seriju Državni službenik, koju pohvaljujem ovom prilikom I toplo preporučujem. Tematika je praćenje poslovnih i privatnih života operativaca službe državne bezbednosti. Meni je serija fascinantna, valjda zato što oduvek pratim takvu tematiku, ali i zato što nalazim dosta sličnosti u poslu prodaje i špijunaže.

 

 

Napisao sam i knjigu o tome koju možeš skinuti klikom na sliku ispod:

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Šta je prodavac, ako ne agent prodaje?

Prodavac, baš kao i agent, mora stalno da bude na zadatku, da pazi na konkurenciju koja pokušava da ga zbriše, ali i na kupce, tj pozicije koje su mu date u okviru njegovih ovlašćenja i mogućnosti. Analogija je da najbolji prodavci imaju najbolje kupce, srednji imaju srednje, a oni najgori ispadaju iz posla. Samo što je to kod agenata za nijansu surovije.

 

 

Moraš da osmatraš teren, da zapažaš sitnice poput hemijske, upaljača, kalendara, rokovnika i sl. Takođe, pozicije znaju dosta dobro I dosta masno da lažu, mažu i varaju. Zovu samo kada njima nešto treba ili kada su u nevolji. Neretko su spremni da te prodaju za „sitan ćar i slabu vajdu“. Zato moraš stalno biti na oprezu.

 

 

Nije loša ideja da vodiš lični dosije za svaku svoju poziciju, jer ćeš, na taj način, lakše otvarati razgovor i započinjati zatvaranje ka kupovini. Što bi naši stari rekli:

Koga moraš da kitiš, kiti. Koga moraš da mitiš miti. Koga moraš da lažeš, nemoj da mu kažeš!

 

Otvori oči, pojačano!

Otvori šestoro očiju. Iako na prvi pogleda ne izgleda tako, svi žele da preuzmu tvoju poziciju ili tvoje kupce ili oba. To važi za konkurenciju, kolege sa posla, čak i za nenametljive „slučajne“ prolaznike na ulici. Iako ćeš, ponekad, biti prinuđen da sarađuješ sa nekima od njih, pa i sa najozbiljnijom konkurencijom, zaštiti se. Imaj uvek keca u rukavu za svakog važnog klijenta, kao i plan B za izvlačenje iz nezgodne situacije. Baš kao da si  operativac službe, ostavljen na milost i nemilost usred neprijateljski teritorije.

Nema povlačenja, nema predaje!

 

 

Ionako, niko neće doći da te spasi. Dobro, možda ponekad, ali lakše je kada si ubeđen da sve samo od tebe zavisi. To će te dodatno ojačati i osnažiti čula i instinkte koji će ti pomoći da preživi u ovoj džungli. A nekada je to jedino u šta se možeš pouzdati. Zakazati može sve, zakažu kupci, zakažu pozicije, tasteri, prijatelji,  nabavka, nastane pad prometa, gubitak klijenta… Krenuće po zlu i ono što misliš da je jako kao stena.

Ostani pribran u svakoj situaciji. Ništa nije izgubljeno dok je glava na ramenima!

 

Real sales experience

 

Kada ne ide, pojačaj!

Sve ovo pišem iz prvog lica, jer neretko lično prolazim kroz sve te situacije o kojima čitaš. Zato i znam kako da reaguješ i šta treba da uradiš u tim slučajevima.

Kada ide pojačaj! Kada ne ide, pojačaj!

Često su mi ove reči bile jedina vodilja u životu. Često su mi samo one davale snagu da se izranjavan i izblatnjavan podignem i nastavim dalje.

Zašto?

Zato što je to jedini način da se izboriš protiv svih. Jedini način da nateraš sreću da malo bude i na tvojoj strani. Pojačaš i pojačaš i pojačaš!!! A onda padneš, otreseš prašinu, nastaviš dalje i pojačaš. I kada misliš da nemaš snage, pojačaš. I kada misliš da ne želiš više, pojačaš! I kada pojačaš, pojačaš! I kada nema izlaza, pojačaš!

Jer ne možeš nazad. Nazad više ne postoji! Napred je tvoj put!

 

Објављено дана

Stisni zube i nastavi dalje

Stisni zube i nastavi dalje

Jedna nova kontra

 

Danas sam saznao da je iscurela baterija i trajno oštetila jedan od mojih omiljenih satova. Takođe, često sam njegovu sliku i koristio je kao primer jednog uspešno ostvarenog cilj koji je bio uredno zapisan po svim pravilima za postavljanje ciljeva.

 

Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.

 

Zanimljivo je da sat nije prestao da radi, samo je počeo da vreme pokazuje unazad. Istovremeno, ušao sam u neki životni period koji je kontra svemu što želim i čemu težim u životu. Tako da je ovo poslednji u nizu „kontra“ događaja, a ovaj čak i fizički prikazuje tu kontrinu.

„Mi planiramo, Bog se smeje“

 

Jako često mi se dešava da upadam u ovakve periode u životu. Samo sada imam i fizički dokaz toga. Uprkos tome, pokušavam da vodim normalan život. I da previše ne očajavam zbog toga.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

To je teško, jer se bavim poslom koji zahteva veliki optimizam, veru u stvari i ljude, dobre okolnosti i pozitivno razmišljanje. Statistički gledano, jako je malo trenutaka u mom životu gde su svi ovi kriterijumi bili ispunjeni. Češće se dešavalo da su svi kriterijumi neispunjeni. Ponekada imam osećaj da se čitava vasiona urotila protiv mene kako bi me odvratila od neke namere. I uprkos tome, trudim se da ostanem u fokusu. Trudim se da u svakom ovakvom danu pronađem tu jednu malu iskru pozitive koja će zapaliti talas promena.

Preokreni okolnosti u svoju koriat

 

U većini slučajeva uspem da preokrenem loš dan u svoju korist. Ponekad i ne uspem. Zato pišem o svemu što mi se događa, kako bih mogao da napravim retrospektivu i kažem sebi, vidi šta si sve preturio preko glave. Ne dozvoli da te jedna sitnica poremeti i izbaci iz koloseka.

 

 

To zahteva puno energije, volje i konstantne samomotivacije. Nešto nalik plivanja uzvodno. Znaš da je matica protiv tebe, ali ne odustaješ. Nekada plivaš u mestu, nekada te tok vrati unazad, ali ne odustaješ. A onda uspeš, ponekad, da se probiješ koji metar napred. Isplivaš dobro deonicu. I tako svakog dana, ponovo iz početka.

„Borba je permanentna. Ako prestaneš plivati, potoneš!“

Velika bela ajkula.

Usponi i padovi

 

Već nekoliko dana nisam zadovoljan postignutim rezultatima. Uspevam da ostvarujem male svakodnevne pobede koje mi daju za pravo da nastavim dalje. To je doza energije koja je taman dovoljna da ne odustanem od svega, pa i od sopstvenog života. Borio sam se sa depresijom i znam kako je to. I znam da se depresija jako brzo vraća, ako nemaš razrađen i spreman mehanizam borbe protiv nje, baš kao i nezadovoljstvo.

 

 

Male pobede, samomotivacija i uživanje u običnim malim stvarima čine sav ovaj napor podnošljivijim. A, i previše puta sam pao i ustao da bih sada odustao. Zato još uvek stojim. Savijaju me razni orkani i tornada, ali me još nijedan vetar nije slomio do kraja.

Stisni zube i nastavi dalje

 

I kada mi je najteže, stisnem zube i nastavim dalje. I kada boli, stisnem zube i nastavljam dalje. I kada krene kontra, stisnem zube i nastavim dalje. Sve što sam postigao do sada, bilo je na stiskanje zuba.

Sigurno se sada pitaš zašto je ovo bitno za tebe, čitaoče ovog teksta?

Zato što je lako porediti se sa lošiji od sebe. Svako ko zna moju priču pomisli: „Ako je on sa takvim lomovima u životu uspeo, uspeću i ja kome ide mnogo bolje.“

 

 

Ja sam univerzal etalon za uspeh. Niko sem moje supruge nije verovao u mene, moje sposobnosti i mogućnost da uspem. I sada nakon toliko godina i dokazanih uspeha koje sam ostvario, većina i dalje ne veruje da je to uopšte realno moguće.

Jednostavno odmahnu rukom i kažu: „Imao si sreće!“

A imao sam sve osim sreće u životu. I naporan rad i zalaganje i žrtvovanje i promene i prihvatanje promena i navikavanje na promene i sopstveni biznis i rad za druge i dobre i loše poslovne modele i uspone i padove, i ko zna šta još.

Ako si pao, nemoj da se valjaš

 

I sada kada padnem, jednostavno ustanem otresem prašinu sa sebe i nastavim dalje. Naravno, stisnutih zuba. Mada bih to mogao da promenim u poneki osmeh, ali navika je čudo.

 

 

Osvrnuću se još jednom na finale masters turnira u Sinsinatiju gde je Đoković dobio Alkaraza posle velike borbe i zaostatka od 1:0 u setovima. „Ako misliš da možeš, u pravu si. Ako misliš da ne možeš, u pravu si!“ Biraj svoje bitke. I stisni zube. Dolaze mlađi, jači, bolji, ali to nikako nije razlog da odustaneš od borbe.

Pokušaj, možda se iznenadiš pobedom na kraju!

Објављено дана

Da smo živi i zdravi još godina sto

Da smo živi i zdravi

Još godina sto

Saznao sam da je moj najbolji drug iz detinjstva dobio priliku da svoj rad nastavi u centrali kompanije u kojoj radi. Naporan rad se isplatio, naravno. I naravno da zaslužuje sve pohvale na unapređenju i uspehu. Samo što je centrala firme u Beču.

 

 

Tako je još jedan od mojih drugova, sa kojima sam odrastao ili proveo deo života, napustio zemlju u potrazi za boljim životom. Sa jedne strane mi je neizmerno drago i radujem se svakom uspehu, a posebno uspehu osoba koje znam i sa kojima sam odrastao. Sa druge strane mi je žao što iz Srbije odlaze ljudi, što se zemlja prazni, i što ovde i dalje nije dovoljno dobro.

Trud i zalaganje se nekada isplate drugde

 

Ma koliko se trudili i ulagali sebe u nešto, dođe momenat kada shvatimo da, možda u datim okolnostima ili u ovom pkruženju, nikada nećemo uspeti u onome što smo naumili. To znači da moramo napraviti neku promenu, kako bismo ostvarili neke ciljeve kojima težimo ili neke želje koje želimo iznad svega.

 

 

Neretko, znači i obaveznu promenu mesta boravka. A vrlo često, u slučaju ljudi sa Balkana, i zemlju u kojoj živimo. Ja sam odradio prvi korak i često se zapitam zašto nisam napravio i taj drugi. Iz Paraćina sam otišao u Beograd i tu nastavio svoj poslovni i porodični život. U mestu gde sam rođen i gde sam odratao i ranije nije bilo lako naći posao. A 2009. godine se svetska kriza prelila i kod nas, pa su posao još teže nalazili svi. A pogotovu je bilo teško za specifične struke poput moje. Tekstil je bio u izumiranju, a tekstilni inženjer isto što i NKV. To je za mene značilo da je teško imati ciljeve, a superteško ih i ostvariti.

Pričao je Novak Đoković o tome kada je pre par dana osvojio svoj 22. Gren Slem i 10. titulu na Australijan Openu.

…“Još samo par godina za nas“…

 

Sećam se bezbrižnog detinjstva, klikera, autića i lutanja kroz komšijske bašte i njive. Sećam se razgovora i dosetki kraj starih teretnih vagona koji su stajali neupotrebljivi, poređani na sporednim kolosecima. Sećam se i najveće vatre koja je tu gorela i iskakanja vozova iz šina… Bilo je to vreme bezazlenosti i nevinosti. Onako kako to samo deca umeju.

 

 

Onda je došao rat, sankcije, izolacija, inflacija, nemaština… Preko noći nam se izmenio čitav svet. A par godina kasnije, rat je došao, neposredno, i u našu zemlju. Najrazvijenije zemlje sveta su nas bombardovale zbog nekog, samo njima znanog razloga. Mi nismo shvatali za šta smo tačno krivi.

Promena preko noći

 

Preko noći smo porasli. Život nas je stigao brže nego što smo mu se nadali. Iako ušuškani u detinji svet iz mašte, realnost je bila sveprisutna i nije se mogla nikako ignorisati. Nastupile su promene svega što nas je okruživalo.

Odjednom više nisi samo ti. Već si neko ko je odgovoran i za druge. Sve što radiš nosi ogromnu dozu odgovornosti zbog onih koji računaju na tebe i zavise od tebe. Porodica. Obaveze. Prilagođavanje različitim poslovnim okruženjima. Jurnjava za uspehom, čežnja za „dobrim starim vremenima.“

 

 

Slika sa instagrama, mog drugara sa početka priče, iz automobila prepunog putnih torbi i  kofera, vratila me je u realnost. Podsetnik da su promene permanentne i nezaustavljive. I najbolje su one koje sam kreiraš. Jer nikada ti neće biti žao zbog stvari koje si uradio, već samo zbog onih koje nisi.

Ja sam napravio svoj prvi korak

 

Stavio sam sve na kocku kada sam odlučio da pređem u Beograd. Nestala je podrška mojih roditelja. Finansije su mi bile u haosu. Morao sam na početku da plaćam i stan. Supruga nije radila, a prvo dete je već imalo skoro godinu dana. Bilo je teško, ali to je bio moj izbor.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Nisu svi izbori idealni ni pravi. Ali svaki izbor pravi od nas ono što jesmo. Svaka sitnica je utkana u naše univerzalno iskustvo. Svaka crtica na našem putu pravi od nas, nas. Jedinstveno smo i neponovljivo biće. Nikada neće, niti je bilo nekog drugog nas u čitavom univerzumu. I ako verujemo u večni život ili u reinkarnaciju, samo ovaj put smo mi mi. Nema drugog puta. Nema drugog ja.

Veruj sebi

I zato veruj u sebe i svoje izbore. Ako je neophodno da spakuješ kofere i odeš, uradi to. Ako veruješ da ćeš biti srećan na nekom drugom mestu, odi tamo. Ne dozvoli da ostane mrvica sumnje za neka dolazeća vremena.

Ako ćeš već kasnije da se kaješ, neka to bude zbog sopstvenih, a ne tuđih odluka. A isti uticaj, sa različitim ishodom po tvoj život, imaju i odluke koje doneseš i odluke koje ne doneseš.

Zato slobodno kreni napred bez izgovora!

Mojim drugovima od Aljaske do Australije! Gde god da ste!