Објављено дана

Mentor i tim

Mentor ili tim?

Sami nosimo odgovornost

Ma koliko zvučalo kao kliše, za sve što smo nam se dešava, sami smo odgovorni. Sadašnjost koju proživljavaš je zbir izbora koje si napravio u prošlosti. Dobra vest je da budućnost još nije formirana i da možeš da utičeš na nju.

Jedino oružije koje imaš na raspolaganju je tvoj um. Sve što u umu možeš da zamisliš, možeš na javi i da ostvariš.  Jedino vreme koje imaš je upravo sada. Prošlost je iza tebe, a budućnost tek pred tobom. Jedino kada možeš da deluješ je sada.

Edukacija

Upravo sada čitam knjigu od Dejl Karnegi Psihologija uspeha za XXI vek, prevaziđite brige i stres. Odlična je za sve nas koji želimo da postignemo više. Odlična je protivteža užurbanom i luckastom načinu života koji svi mi praktikujemo. Zato nam se dešava da smo preumorni, prezasićeni i da nemamo vremena ni za šta.

Knjiga je opomena da nekada moramo i da usporimo i odmorimo, kako bi mogli da nastavimo da dajemo svoj maksimum. Zato me nije bilo neko vreme na blogu. Pokušavao sam da sredim sopstveni život. Pretio je da se ponovo raspadne, kao mnogo puta do sada.

Moj put

Možda sa strane izgleda kao veliki uspeh ili dostignuće, moj život je običan, poput većine života. Pored postignutog i ostvarenog, osećam ogromnu težinu svega onoga što sam mogao, a nisam ostvario.

Tu pre svega mislim na nastavak studija, na ranije pokretanje sopstvenog biznisa, raniji ulazak u investiranje i ko zna šta još. Verovatno je lista preduga da stane u ovaj jedan post.

Kao i mnogi drugi moji savremenici i ja osećam težinu koju u slobodno vreme zovem nedovoljni uspeh. Shodno programu kojim smo izloženi od malena, mi smo završili školu, završili fakultet, zaposlili se, oženili se, dobili decu, ali i dalje imamo osećaj da smo poprilično neostvareni.

Osećaj ispunjenosti

Nigde nismo naučili veštine koje će nam stvarno pomoći da se ostvarimo i osećamo ispunjeno. Zato moramo sami, negde usput . To je dodatna edukacija koja se ne uči u školi. Za nju ne postoji literatura. Moramo da je krademo od drugih uspešnih ljudi i gradimo svoj put, svoju priču .

Retko gde ćemo naći formulu uspeha, a svuda je oko nas. Svakako, formula možda neće raditi za nas na način kako radi za druge. Ali to je i velika prednost, jer možemo izgraditi potpuno autentičan stil.

Postati ekspert

Sama formula je vrlo jednostavna. Generalno treba postati vrhunski stručnjak u nekoj oblasti, pronaći dovoljno potencijalnih problema iz te oblasti koje možeš rešiti, otvoriti sopstvenu kompaninu i pronaći dovoljan  broj klijenata koji žele da im neko reši takav problem. Ah da, umalo da zaboravim najvažniju stvar. Treba adekvatno i naplatiti znanje uloženo za rešavanje problema.

Pored svega navedenog, moraš se svakodnevno edukovati iz oblasti u kojoj si stručnjak. Time ne samo da ostaješ u igri, već možeš pronaći rešenje koji drugi nemaju i naplatiti ga onoliko koliko želiš. A to dalje vodi da, ako ti tako izabereš, možeš postati finansijiski nezavistan i suštinski slobodan, čak i mnogo pre nego što je to zacrtano opštim penzionim planom.

Ja se bavim prodajom i to je ono što želim da prenesem drugima. Kako da izgrade i poboljšaju svoje prodajne veštine. Ipak, pre toga, moram da izgradim sopstveni biznis na načelima koje zastupam, kako bih bio kvalifikovan da o tome pričam. Svako može naučiti tekst i reprodukovati ga, ali malo ljudi može da edukuje druge na bazi sopstvenog iskustva.

Nesposobnost kao prepreka

Zato je čitav svet u velikim problemima, jer na svim nivoima su stigli nesposobni ljudi koji nemaju pravog znanja. Oni ne mogu da reše probleme koji se postavljaju ispred njih, a samim tim ne mogu da nauče druge kako da sami reše probleme. „Svako napreduje do nivoa svoje nesposobnosti“, pročitao sam negde pre nekoliko godina. Na taj način sistem se puni nesposobnim ljudima na svim nivoima. Kada postane neizdrživo, sistem se ruši. Ili se makar malo otrese, kako bi novi ljudi došli na stara mesta. Na taj način se ne menja suština, već sam forma.

Svi smo svesni toga u našem društvu i svi smo nemoćni da nešto promenimo u sistemu. Zato ostaje jedino da promenimo sebe. Kako ne bi gubili dragoceno vreme da sami tražimo sva rešenja, jednostavnije je da pitamo i učimo od ljudi koji su problem koji imamo već odavno rešili. To možemo pomoću edukacije knjigama, videima, potkasrima i sl, ali je mnogo bolje i daje mnogo bolje rezultate kada imamo mentora.

I mentor i tim

Mentor je upravo osoba koja je postigla ono što mi želimo i nema bojazi da ćemo je našim delovanjem ugroziti. Ja sam imao dosta mentora do sada. Na žalost, to sam prepoznavao tek kada su lecije bile davno završene. Zato imam osećaj da se sam probijam kroz nabujale reke i snežne smetove, velike talase i odrone.

Trošim previše energije za stvari koje su rešene godinama unazad. Radim pomoću štapa i kanapa, dosta grešim i vršim korekcije u hodu. S toga, ovo što radim više izgleda kao puko preživljavanje nego kao organizovan pohod. Jedina razlika je u timu ljudi koje imaš oko sebe. A profesionalci imaju tim. Najbolji koji mogu da kontrolišu. Takođe imaju i mentora koji ih prsti, nadzire i savetuje.

Moja današnja lekcija je posvećena mentorima i timovima. Svako ko želi uspeh mora u najkraćem mogućem roku da ima oba. I jako dobro znam da to izgleda nelogično, ali veruj mi da je tako. Nemaš dovoljno vremena da sve uradiš sam, sve naučiš sam i o svemu da brineš sam. A za to nema ni potrebe. Veliki uspeh je moguće ostvariti pomoću drugih ljudi, njihovog vremena, znanja i novca.

Neke stvari se ne mogu kupiti, ali se mogu platiti. Razmisli o tome, ako želiš da uspeš!

Објављено дана

Drugi dan mrmota

Dan mrmota

Svaki dan

Dan kao i svaki drugi, a opet različit, kao i svaki drugi. Naporan, ali ispunjen. Nepredvidiv, a opet ukalupljen.

Kao u čuvenom filmu Dan mrmota, svaki dan je sličan predhodnom, a opet tako različit. A ako nešto želimo promeniti, moramo upotrebiti svu snagu sopstvene volje koju imamo! Znamo šta i kada treba da uradimo, ali na kraju to ne uradimo. Zašto?

Uslovljeno programiranje

Programirani smo životnim okruženjem, društvom, medijima i roditeljima koji se trude da urade najbolje za nas. Često „put do pakla bude popločan najboljim namerama“ i ne ispadne sve uvek onako kako mi želimo. Zato moramo to da promenimo.

Davnih dana sam čuo da zapravo ne umem da želim, jer mi se svaka želja izjalovi ili na kraju ne ostvari. Nisam posvetio pažnju tome, ali sam se te rečenice stalno prisećao. Gotovo ništa mi nije polazilo za rukom dug vremenski period. Želeo sam da znam zašto. I što je najvažnije, želeo sam to i da promenim.

Teorija i praksa

Pročitao sam dosta toga u životu i nisam uspeo da nađem odgovore na ta pitanja. Stvar je počela da se pomera kada sam saznao za knjigu Tajna (The Secret). Častio sam sebe za završen fakultet. Po silasku sa autobusa, uputio sam se ka knjižari rešen da kupim knjigu koja je imala veliki uticaj na moj kasniji život.

To je bila prva stvar koja mi je ukazala na to da ti je „život onakav kakve su ti misli“ koncept. Prilično jednostavna stvar, kada se gleda sa strane. Kako je razmišljanje najteža stvar na svetu,  onda stvari postaju jasnije zašto je onakvo kakvo je. Mnogi ljudi bi pre umrli nego razmislili.

Zakon privlačnosti

Od tada je prošlo 13 godina. Pročitao sam dosta toga na temu razmišljanja i promene usađenog programa koji nam ne dozvoljava da uspemo. Kao da neprekidno sami sebe saplićemo, kao da se bojimo uspeha i više od neuspeha.

Svako od nas ima program koji nesvesni deo našeg bića permanentno izvršava i to je naša zona udobnosti. Na to smo navikli i znamo šta da očekujemo. Na žalost (ili na sreću), vrlo često je ta zona mesto iz koga želimo da pobegnemo, jer smo shvatili da možemo više i bolje, ali ne znamo kako. I pošto ne znamo kako, vrlo često i ostanemo zarobljeni tu gde jesmo i nikada ne pokušamo da to promenimo. Dobra je vest što ne moramo tu da ostanemo, jer je pronađen način kako da izađemo iz sopstvene zone tesne udobnosti.

Kako napraviti promenu?

Glavno životno pitanje koje treba sebi da postavimo je kako? A pre toga, moramo sebi postaviti niz „šta“ pitanja i dati odgovore na njih. A onda postaviti pitanje kako. Nije potrebno znati odgovor na ovo pitanje, već verovati da to što smo zamislili možemo i da ostvarimo.

Kada postavimo pitanje šta mi želimo u životu da postignemo ili uradimo uglavnom imamo odgovor. Neko želi da završi fakultet, neko da smrša, neko da nađe odgovarajuću osobu, a neko finansijsku nezavisnost.

Donesi odluku

Sve što je potrebno je da znamo šta hoćemo i donesemo odluku da ćemo to i da ostvarimo. Onda to što želimo zapišemo na papir, kako se to ne bi, u međuvremenu,  izmenilo ili izokrenulo. Kada smo doneli odluku i znamo šta želimo, bitno je da znamo i do kada to želimo. Tj. da damo sebi neki rok da to i uradimo. Sa ova tri koraka uradili smo više na sebi nego što smo do tada u životu. Govorim iz ličnog iskustva.

Sledeća faza

Četvrta faza bi bila zapisivanje svih ljudi, stvari, mesta i događaja koji nam trebaju kako bi se stvari odigrale u našu korist. Što više pojedinosti napišemo, veća je verovatnoća da će se te stvari tako i dogoditi. Zato je potrebno uneti emocije u to što radimo. Bez emocija i želje nema rezultata. Odustaćemo od bilo čega ako nam do toga nije dovoljno stalo.

  • Odluka da nešto uradimo
  • Zapisivanje odluke na papir – stvaramo cilj
  • Određujemo vreme kada želimo da ostvarimo taj cilj
  • Razrada cilja – pravljenje plana
  • Unos emocija i svakodnevni rad na ostvarivanju cilja i vođenje beleški napredka
  • Ostvarivanje cilja
  • Nagrađivanje sebe zbog postignutog
  • Donošenje nove odluke i postavljanje novog cilja

Zakon vibracija

Kako gore, tako dole. Kako dole tako gore. Smaragdna tablica

Zakon privlačenja se oslanja na zakon vibracija. Sve u kosmosu vibrira, ništa ne stoji. Ovaj zakon nam govori o permanentnoj promeni i o tome da se shodno tome i mi neprestano menjamo. Promene su neizbežne i jedino što možemo izabrati je da mi budemo kreator tih promena, a ne naše okruženje.

Principi koji nam omogućuju da preuzmemo kontrolu nad samim sobom su drevna učenja poznata kao Hermetikum.

I. Princip mentalnosti
“Sve je Um; Svemir je Mentalan, ili projekcija Uma”

II. Princip saglasnosti
“Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore.”

III. Princip vibracija
“Ništa ne stoji; sve se kreće; sve vibrira”

IV. Princip polarnosti
“Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i različito je jednako;
suprotnosti su po prirodi iste, ali drugačije po stepenu; krajnosti se susreću; sve su istine poluistine;
svi se paradoksi mogu pomiriti.”

V. Princip ritma
“Sve se kreće gore-dole; sve ima svoje plime i oseke; sve se stvari uzdižu i padaju; njihanje klatna
se odražava u svemu; količina njihanja udesno jednaka je količini njihanja ulevo; ritam sve
izjednačava.”

VI. Princip uzroka i posledice
“Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se dešava skladno Zakonu; slučajnost je ime neotkrivenog
zakona; postoje mnogi nivoi uzročnosti, ali ništa ne može izbeći Zakonu.”

VII. Princip pola
“Pol je u svemu; sve ima svoje muške i ženske principe; pol se manifestuje na svim nivoima.”

Istraži ova drevna znanja i preuzmi kontrolu nad sobom i svojim životom. Počni rad na usavršavanju sebe odmah!

 

 

Објављено дана

Zapisivanje

Zapisivanje

Neka data obećanja

„Gde ti mnogo obećavaju, malu torbu ponesi!“

Jedna od velikih istina koju ugalvnom naučiš na teži način. Ljudi olako daju obećanja, a kasnije kada treba da ih ispune, ne sećaju se obećanog. Zato oni pametni među nama prave ugovore i traže formalne dogovore. Napisana reč ostaje rečeno odnese vetar.

Tako je isto i sa ciljevima. Napisani ciljevi ostaju kao svedočanstvo. Kada napišeš cilj uvek možeš da se vratiš i da ga doradiš, promeniš ili obrišeš. Takođe, kada ostvariš cilj, možeš da ga precrtaš ili zaokružiš kao znak da si sa time završio i da možeš početi nešto novo.

Zapiši svoje ciljeve na papir

Zato uvek zapisuj svoje ciljeve. Tačno ćeš znati u svakom trenutku šta je potrebno kako bi ostvario svoj cilj, koliko si daleko odmakao u njegovoj realizaciji i da li je taj cilj ono što stvarno želiš.

Što tačnije opišeš ono što želiš, napraviš plan kako to i da ostvariš, postaviš realan vremenski rok, veća je šansa da i ostvariš taj cilj. Rešenost je osobina koja je potrebna kako bi cilj zapravo i ostvario. A svakodnevna aktivnost na ostvarivanju cilja je ono što te gura ka napred.

Koraci u prodajnom procesu
Trikovi prodaje – Razotkrivanje

 

Postavio sam i otvario veoma veliki broj ciljeva i znam šta je potrebno kako bi se to desilo. Na žalost, potrošio sam svoje vreme na male i beznačajne stvari koje me nisu više inspirisale kako sam ih ostvarivao. Zato je moj savet da imaš velike ciljeve, baš velike ciljeve! Kada ih ostvariš znaćeš da si uradio nešto veliko i značajno u životu.

Veliki ciljevi

Ja sam delimično ostvario nekoliko svojih velikih ciljeva. Delimično zato što je potrebno vreme za njihovu realizaciju. Npr vaspitanje dece, otplata kredita, pokretanje sopstvenog biznisa, odnos sa partnerom. Ti ciljevi su definisani i ostvareni, ali još uvek moram svakodnevno da radim na njima. Moram da uložim mnogo truda i energije kako bih ostao na pravom putu.

Spremam još jedan veliki cilj da ostvarim. To je da napišem knjigu o ostvarivanju ciljeva. Radni naziv je „Ne možeš pogoditi metu koju ne vidiš“. Imam dovoljno materijala, samo je potrebno da ga prikupim na jedno mesto, pripremim i odnesem izdavaču.

Iskreno se nadam da ću sve to završiti do kraja tekuće godine. Nedostatak definisanog krajnjeg roka otežava posao. Da mi je izdavač dao određen rok, siguran sam da bih knjigu završio na vreme. Ovako bez roka može, ali ne mora da se završi.

„Ako ne znaš kojim putem ideš, svaki će te odvesti tamo!“ Luis Kerol

Nije sve idealno

Život je svakodnevna borba. Nekada duvaju povoljni vetrovi, nekada bure i orkani. Nekada je toliko mirno da jedino tvoje disanje remeti neizmerni mir. Kako danas ispričah svom bivšem kolegi kada si na vrhu znaj, i to će proći. Kada si na dnu znaj, i to će proći!

To je moje iskustvo. Bio sam na vrhu i sve mi je išlo od ruke i prošlo je. Sada sam skoro na dnu i jedva da mi nešto polazi za rukom. I znam i to će i to proći!

Svako može da odigra partiju sa dobrim kartama. Tajna je da ostaneš za stolom i kada konstantno dobijaš loše!

Ne predaj se, ne povinuj se i nikada ne odustaj od sebe i svojih snova! Ako ne radiš na ostvarivanju svojih ciljeva, radićeš na ostvarivanju tuđih!

 

 

Објављено дана

Uspeh je timski igrač

Uspeh je timski igrač

Kako ostvariti svoje snove?

„Ne možeš usrećiti sve, nisi tekila.“ Nepoznati autor

Negde sam pročitao da kada počneš da ostvaruješ svoje snove, ostaćeš bez velikog broja ljudi oko sebe. Neki će otići zbog manjka vremena, neki zbog toga što ne mogu da te prate, a neki će jednostavno biti ljubomorni.

Kada sam doneo čvrstu odluku da krenem da ostvarim jedan od svojih najvećih snova, gotovo istovremeno sam ostao bez ljudi u svom okruženju za koje sam mislio da su mi pravi prijatelji. Ne ulazim u njihove razloge, ali prosto prenosim sopstveno iskustvo. Shvati da je to neminovnost i prihvati je što je moguće bezbolnije.

Sam, ali ne i usamljen

Svako ko kreće u avanturu, nije svestan da je uz njega tek mali broj ljudi, jedan ili dvoje maksimalno. Ja sam srećan zbog činjenice da me supruga podržava u tome što radim, ali sam i dalje potpuno sam. Svaka pobeda i svaki poraz su lično moji i teško mi ih je podeliti sa drugima.

Sa prijateljima sam se razišao, a supruga nije deo tog filma. Ima ona svojih briga i nedaća, za koje ima moju podršku, ali je i ona sama u tome što radi. Jednostavno je tako. Svako ko to shvati, na pravom je putu. Na putu uspeha.

Uspeh traži žrtvu

Na žalost, uspeh traži posvećenost i žrtvovanje. Bar u prvo vreme dok stvari ne postaviš na svoje mesto. A ako to uradiš na pravi način i napraviš sistem koji funkcioniše i bez tebe, onda si stvarno uspeo.

Paradoksalno, za tako nešto ti treba tim ljudi koji dele tvoju viziju. Sam na putu, a opet, moraš se okružiti ljudima koji te razumeju, shvataju i dele tvoju viziju uspeha. Pri tome svesno žrtvuju sopstveni uspeh kako bi tebi pomogli da uspeš.

Gde konstantno grešim?

Ja sam skoro pokrenuo sopstveni biznis, peti po redu. I shvatio sam zašto predhodnih puta nisam uspeo. Nisam imao potrebno znanje, iskustvo, viziju i tim. Zapravo, nisam ni imao biznis, već sam bio samozaposlen, pogrešno verujući da je to zapravo biznis. Bio sam najjača i najslabija karika istovremeno. Na kraju je moralo doći do pucanja.

Staro znanje te dovede do određene pozicije, ako želiš napredak, moraš da stekneš novo znanje i nove veštine. Bez toga, večno ćeš se vrteti u krugu ili tapkati u mestu.

Da bi izgradio stabilan biznis, prevashodno moraš naći način da napraviš novac. Kada imaš dovoljno novca, treba izgraditi tim vrhunskih profesionalaca koji će ti pomoći da ostvariš svoju viziju. Naravno, sve dok se to uklapa u njihovu viziju.

Paradoksalno, ali je tako.

Sam po sebi, uspeh je paradoksalna stvar. Zato se veliki broj ljudi oseća neuspešnim. Teško im je da pomire nepomirljive razlike koje su svakodnevno prisutne. Teško je biti sam na putu, a opet i u timu. Teško je zarađivati na razlici u ceni koju prave drugi ljudi. Teško je dugovati, a ujedno i imati novca.

Uspeh sam po sebi je lako uočljiv i prepoznatljiv. U roku od nekoliko minuta možeš prepoznati uspešnu osobu, iako ne moraš da znaš o čemu se zapravo radi. Kada gledaš vrhunske sportiste, vrlo lako primetiš one najuspešnije i bez gledanja poretka na tabeli. Uspeh je vidljiv i jasan.

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

Više neuspešnih daju više uspešnih?

Sa druge strane, mnogo je više neuspešnih nego uspešnih. Zašto?

Neki kažu da je to prirodna raspodela stvari, Gausova kriva, Paretovo pravilo, Marfijevi zakoni… Ništa od toga ne objašnjava zašto je neko uspešan, već samo konstatuje da jeste.

Za uspeh je potrebna osoba određenog kalibra, želje i volje za uspehom, ali i tim ljudi koji će da brinu da ta osoba u potpunosti iskoristi svoj potencijal. Bez pravog tima i podrške, svi smo osuđeni na prosečnost.

Zato pažljivo biraj svoj tim. On je onaj prstohvat vilinske prašine koji pravi razliku i čini da, gledano sa strane, sve izgleda kao čista sreća ili magija.

Објављено дана

Osamostaljenje

Osamostaljenje

Niz loših događaja

Postoje periodi kada ti sve loše krene u životu. Neki kažu zbog retrogradnog Merkura, neki zbog karme, a neki… Uostalom nije ni bitno. Ja kažem da sam pred novim izazovom koji život postavlja ispred mene.

Osamostaljenje.

Došao je taj trenutak da sve karte bacim na sto i idem na sve, ništa već imam. Podižem ulog, jer ovoga puta se kladim na sebe. Mogu da izgubim, ali sam siguran da mnogo više mogu da dobijem. Ono što mogu da izgubim je privid stvarnosti koji me predugo drži u mestu.

Suviše sam dugo radio na ostvarivanju tuđih snova. Dolazi vreme da radim na ostvarivanju sopstvenih snova. A jedini način za to je osnivanje i osnaživanje sopstvenog biznisa. Svo znanje i veštine koje sam sticao radeći za druge, sada su potpuno prenamenjene radu za samog sebe. Svaka sitnica je stavljena pod novu komandu čiji je cilj ostvarivanje finansijske nezavisnosti.

Mišljenja drugih ljudi su njihova mišljenja

Neki će reći da srljam, neki da kasnim, a ja kažem idem svojim putem. Možda je moglo drugačije u nekoj paralelnoj dimenziji. U ovoj nije. Morao sam da steknem iskustvo, pozicije, poznanstva i pre svega da se dovoljno okuražim da pođem ovim putem.

Uvek smo pametni kada gledamo sa strane i kada je neko drugi u pitanju. Stotine saveta sam dao drugim ljudima kada su počinjali samostalnu karijeru, ali sebi nisam umeo. Bar ne do skoro. Onda se prosto desilo. Po ko zna koji put sam pročitao rečenicu: “ Idem na sve, ništa već imam!“ Ali ovoga puta, nešto se prelomilo u meni. Znao sam da je to to i da povratka na staro više nema.

Život traži promenu

To je iziskivalo drastične mere. Prvo sam završio posao koji je donosio dobar deo prihoda za mene i moju porodicu. Svesno sam to uradio jer je postao prepreka jednom od mojih vodećih ciljeva – finansijskoj nezavisnosti. Robert Kiosaki voli da kaže da je plata mito koji nam daju kako ne bi ostvarili svoje snove, već pomogli drugima da ostvare njihove snove!

Osamostaljenje znači i odrastanje. A opet, to znači da neke stvari moraš trajno da isečeš, nekih da se odrekneš, a sa nekima počneš da živiš svakodnevno.

U prvi mah sam bio neopisivo srećan, a onda uplašen i zabrinut. U par dana čuo sam razne priče i svaka je bila gora od predhodne. Odahnuo sam kada sam shvatio da su to samo testovi izdržljivosti pre velike odluke.

Nisu me sprečili u nastojanju, već su mi pomogli da ne odustanem u svojoj odluci!

Moj put

Pa ovo je moj put. Niko drugi ne hodi ovim putem osim mene. To što se drugima dešava je deo njihovih života i njihovog puta, a ne mog. Možda se meni dogodi i nešto slično, ali neću razmišlajti o tome negativno. Pusiću da se prvo dogodi, ako se dogodi. A onda ću se suočiti sa tim u datim okolnostima i sa svim raspoloživim sredstvima.

Moja pozicija je potpuno drugačija od pozicija drugih ljudi. Imam neke prednosti i neke nedostatke. Tako da isti scenario nije moguć. Uvek će biti razlika, ma koliko da je slična situacija. Zato ne razmišljam o tome unapred. Razmišljam o stvarima kada se dogode. To mi ostavlja mesta i vremwna da se bavim stvarima koje su stvarno važne i dešavaju se u ovom trenutku.

Takav način razmišljanja me je okuražio. Kako reče Frenk Sinatra „I did it my way!“ I uradio bih to ponovo. Svaki deo mog bića je znao da ću se u nekom trenutku naći baš u ovoj poziciji i to će me naterati da dam sve od sebe za sebe i zbog sebe. Kažu da je glad naveća moguća motivacija. E pa gladan sam. Osećam neutoljivu glad za uspehom, samodokazivanjem, dokazivanjem i nadsve željom da konačno ostvarim finansijsku nezavisnost.

Nisam potpuno siguran kako ću to da ostvarim, ali znam da hoću i da sam na pravom putu da to učinim!

Šta tebe sprečava da ostvariš svoje snove ili bar počneš da radiš na njihovom ostvarivanju, danas?

 

Објављено дана

Duh je izašao iz boce

Duh je izašao iz boce

Težak dan

Završava se jedan od najubitačnijih dana koji sam preturio preko glave. U njemu sam osetio naveću moguću frustraciju i bes. Skoro da sam prešao granicu.

Marfijev zakon

Po starom dobrom Marfijevom zakonu, sve što je moglo da krene naopako, krenulo je. I što nije moglo da krene naopako krenulo je i to najgorim mogućim redosledom.

Sve se dešavalo skoro pa neverovatno. Kao kada u filmu žele nešto da prenaglase. Zakleo bih se da sam par scena sopstvenog života odgledao kao usporeni snimak.

Nervirao sam se, jako. Ali sam nastavio da guram onako kako sam zacrtao, tvrdo rešen da ne pokleknem i da ne odustanem. I opet, kao na filmu, tišina koja je trajala mikrosekund, ali je uz dramatizaciju izgledalo kao čitava večnost, postala znak promene. Tako sam priželjkivao to i na kraju se desilo.

Malerozni niz

Malerozni niz je počeo da se menja. Jedna mala pobeda, jedna završena stvar, jedna gotova situacija sa dobrim ishodom počela je da menja ostatak dana na bolje.  Makar ono što je bilo u mojoj moći.

Često imam osećaj da mi ništa ne polazi za rukom i kako mi treba astronomski napor da ukomponujem naizgled jednostavne stvari. Ipak, ovaj dan je bio hiljadu puta pojačan i na nekoj vrsti steroida. Tako da se zakomplikovalo toliko da sam se par puta dobro uštinuo kako bih proverio da sam zaista budan.

Krivo mi je što imam dosta ovakvih dana u toku godine, a ipak se nerviram kao da mi se prvi put dešava.

Iskustvo

Zašto pišem o ovome?

Volim da podelim svoje iskustvo sa ljudima koji se osećaju mizerno i izgubljeno jer misle da samo oni imaju kompletno loše dane. Savet koji mogu da dam ukoliko imaš loš dan je da ne očajavaš, ne kukaš i ne bedačiš se, jer će stvari postati još gore! I još gore! I još gore!

Sve što je potrebno jeste ostati na istom kursu i raditi na tome da završiš ono što si planirao tog dana. Fokus i cilj. Zapravo, fokusiraj se samo ma svoj krajnji cilj, a delaj korak po korak. Svaka pobeda se broji, ma koliko mala i nebitna bila (našao si parking mesto, stigao na vreme na sastanak, pronašao maramicu kada ti treba…) sve su one tu da te ohrabre da nastaviš dalje. Na pravom si putu.

Uvek može gore, ali i bolje

Biće loših dana. Biće gorih dana! Biće i ovakvih da poželiš da se nisi ni rodio! Ali, ma koliko da je dan loš, u njemu ima nečeg dobrog – pogled žene koju voliš, osmeh zadovoljnog deteta, mala neprimetna pobeda… Biće ti dovoljni da nastaviš dalje.

Velika je stvar i ne nervirati se kada stvari krenu po zlu. Velika je stvar naći način kako podneti pritisak, ma koliko veliki on bio. Ja danas nisam bio na visini zadatka. Razočarao sam ljude koji to nisu očekivali i kojima je trebalo pomoći – svoju porodicu. Skoro da sam pukao pred njima i otežao dovoljno tešku i komplikovanu situaciju.

A zbog čega?

„Ako je problem rešiv, ne treba se nervirati! Ako je problem ne rešiv, ne vredi se nervirati!“

Nadam se da će neko od vas ovo prihvatiti kao sopstvenu mantru! Siguran sam da ja hoću!

Објављено дана

Malo mi za sreću treba

Malo mi za sreću treba

10% srećniji

Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.

Dešavanja je danas bilo toliko da sam se osećao neverovatno. I nisu sve stvari bile dobre. Primio sam neke loše stvari iznenađujuće mirno i staloženo. Svakako mogu da se zahvalim Denu (pomenutom autoru) na tome. Stvarno je učinio da budem makar 10% srećniji, bez obzira na težinu situaciji u kojoj se nalazim.

Vrata

„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.

Koliko god ja želeo nešto, jednostavno nije bilo ni vreme ni mesto za to. Iako već gazim 40 godina, za neke stvari sam bio krajnje mlad i naivan. Cena naivnosti je velika i bolna. Zato je bolje da je platiš što je moguće ranije u životu. I ako možeš u celosti. To je cena iskustva koje je neophodno kako bi nastavio svoje putovanje.

Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.

„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“

Skriveni svetovi u nama

Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.

Kada sam pročitao 10% srećniji, osetio sam se kao da sam zavirio u jedan od tih portala. I to baš na onaj koji te vodi u samog sebe. Uspeo sam da sagledam sebe iz potpuno drugačijih uglova nego do sada. Postao sam svesniji sebe i svojih osećanja. A opet, sve mi izgleda kao da gledam film na tv-u. Kao da se ti događaji dešavaju nekom drugom. Uspeo sam da se distanciram od njih. Da ih primetim, ali da ne utiču na moj unutrašnji svet.

Možda je to samo elektricitet

Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.

Možda je pomogla knjiga, možda ne je stigao umor. Možda i nisam još sagledao stvari na pravi način. A možda ću, kada se prašina slegne, da se vratim na „fabrička podešavanja.“

U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.

Efekat leptirovih krila

„Idem na sve, ništa već imam.“

I ne zato što mi treba mnogo više od ovoga što imam, već mi treba potvrda da ja stvarno to mogu sam bez ičije pomoći. Teško je znam, ali nisam navikao da stvari koje želim dobijem na lak način. A ako je došlo vrem da zapnem, postaviću lestvicu tako visoko, da ću morati da poletim kako bih je preskočio.

„I did it my way!“

 

Објављено дана

Show must go on

Show must go on

Najbolji sebi ili drugima?

Nekada nije najbitnije biti najbolji. Dešava se da i najboljima ne ide. A kada njima ne ide, a najbolji su, šta da očekujemo mi ostali. Koje su naše šanse?

Biti najbolji sebi ili drugima je, u zadnje vreme, teško odvojiva stvar. Pomešana su nam očekivanja sa očekivanima okoline. Beskrajno želimo da impresioniramo druge, pre nego li sebe. Radimo ono što se od nas očekuje, a ne ono što želimo da uradimo u tom trenutku.

Momenat istorije koji to nije

Pišem post u svetlu finala US opena gde je najbolji teniser na svetu izgubio meč od drugoplasiranog. Nije uspeo da veže sva četiri grenslema u jednoj godini i time svetu pokaže da je stvarno najbolji. Naravno, reč je o Novaku Đoković i finalu US opena.

Često njega uzimam kao primer, jer je on najuspešniji čovek koga znam, a da pravi tako nebulozne i katastofalne greške kao i većina nas „običnih smrtnika“. I to ništa manje nego svi mi ostali, a opet je bolji od svih nas zajedno.

Ima veliki problem da ga ljudi prihvate, vole i poštuju. I kada se to na kraju dogodi, on kiksne. Isto se dogodilo na Olimpiskim igrama gde je bio tretiran kao prava zvezda, a isto je bilo i večeras u finalu US opena. Slično se dogodilo i pre par godina kada je ceo svet očekivao da uzme svoj prvi Roland Garos turnir. Nije uspeo. Tada nije.

Podleći pritisku

Jednostavno je podlegao pritisku i pustio da mu drugi odrede šta je bitno i važno za njega. I naravno, svet nikada nije zadovoljan. Ti uvek možeš bolje i više. Ne smeš ili ne možeš da pogrešiš. Tako isto misli i tvoj šef, menadžer ili prosto nadređeni.

Svi mi trpimo pritiske sa raznih strana da svoj posao odradimo mnogo bolje nego što ga radimo. Ponekad je to i izvan naših realnih mogućnosti. I kako  bi udovoljili drugima, mi guramo sebe preko granica mogućeg. Nekada uspemo, a nekada ne. Češće će nam biti zamereno kada ne uspemo. Iako je to mizeran broj puta u odnosu na uspeh.

Očekivanja

Ne uspevamo da zadovoljimo očekivanja drugih, iako ih postavljamo kao svoja. Trudimo se iz petnih žila, ali nekada prosto ne ide. Nije tvoj dan, mesec ili čak cela godina. Dešava se! I mašinama treba povremeni remont, kamo li živom čoveku.

Uvek sam za to da se da maksimum, da se istrči koji kilometar više, ali nisam za to da podlegneš pritisku okoline uzimajući ga za svoje parametre. To je najbrži put da sagoriš ili budeš trajno nezadovoljan postignutim. Ili da napraviš neku veliku glupost!

Besan sam što Đoković nije uspeo u „svom“ nastojanju. Ali više sam besan što to vreme nisam iskoristio pametnije. Iznervirao sam se i nabio sebi tenziju, kao da sam lično ja izašao na teren i izgubio. Srce mi tuče kao ludo i ne mogu da spavam. Da li je to ono što ja želim ili je nametnuto sa strane okoline?

Moja podrška

Volim da gledam Novaka Đoković kako igra tenis i stalno upozoravam sebe da se ne nerviram kada gubi, već da gledam igru kao igru. Lakše je reći nego učiniti baš zbog programa okoline koji sam usvojio. Nije mi više bitna igra nego pobeda po svaku cenu. Zalutali smo u životu ako prihvatimo da nema uspona i padova, već samo uspona.

Neprirodna normalnost

To nije prirodno stanje stvari. To nije ono kako se stvari odvijaju. Nekada si najbolji, nekada najgori. Nekada si među zvezdama, a nekada na dnu. Ja sam lično doživeo da tokom leta na temperaturama od 40°C i više, ne mogu prodati klima uređaj! Ubijao sam sebe u pojam i nisam verovao da je to moguće. Pa, eto desilo se.

Iako sam bio najbolji u prodaji svega što sam prodavao, ovog leta, klima uređaji mi nisu išli. I morao sam da se pomirim sa tim. Nisam čovek koji to prodaje sada i to je to. Na terenu su „neki novi klinci“ koji to rade mnogo, mnogo bolje od mene. I to je suština stvari. Nisam se našao ni snašao u tome i moram da se pomirim sa tim.

Poraz

Nije lako prihvatiti poraz. Pogotovu u momentima kada misliš da si najbolji na svetu (možda stvarno i jesi najbolji na svetu). Nije lako početi iz početka, okrenuti novi list. „Nije lako ni prvi put ljubiti“, često je pričao jedan od mojih mentora. Ali je tako.

Često se prisetim priče o Fredy Mercury-u, već u poznom stadijumu bolesti, kada je došao u studio da snimi poslednnu pesmu sa albuma. Otpio je veću količinu votke direktno iz flaše i u cugu otpevao poslednji hit Qeen-a: „Show must go on“. Preminuo je par meseci posle toga.

E pa, „Show must go on“ i ja tebi! I ti meni! I Đokoviću i svima onima koji ne žele da odu bez traga da su nekada hodili ovim svetom.

Show must go on, my friend! Show must go on.

Објављено дана

Da li si spreman za promene?

Da li si spreman za promene?

Promene

Prolazi vreme. Ja treba da donesem odluku šta uraditi dalje sa mojim životom. Naravno vezano za poslovni  deo.

Posao čini, pored egzistencionalnog dela, i deo mog identiteta kao ličnosti. Dosta se poistovećujem sa poslom koji radim, jer ulažem celog sebe. Šta god da radim želim da pružim svoj maksimum.

 

Trikovi prodaje

Zaglavljen u prostoru i vremenu

Opet, osećam kao da sam se zaglavio u nekom vakuumu i ne mogu ni napred ni nazad. Vreme je da donesem odluku, a nisam to u stanju. Prosto sam u trilemi šta uraditi dalje. Okrećem se oko tri opcije, a svestan sam da moram da izaberem jednu.

Mogućnosti su da započnem svoj biznis, da prihvatim neku od ponuda za novi posao ili da ostavim stvari kakve jesu. 

 

Trikovi prodaje II

Da li sam spreman za promene?

Često sebi postavljam to pitanje i odgovor je uvek pozitivan. Čak, uvek želim da kreiram promene u svom životu, jer jedino tako mogu da upravljam promenama, ali i sopstvenim životom. To je jedini način da potpuno preuzmeš odgovornost za svoje postupke.

Osim u ovom slučaju.

Da ne budem pogrešno shvaćen, sve tri opcije imaju svojih prednosti, ali i mane koje situaciju čine dosta teškom. Sve tri opcije su dobre, na neki način, ali ni jedna ne prednjači. Nekako se nadopunjuju i čine jednu zbrku u mojoj glavi. Ista je situacija ako se gledaju i mane. Podjednake su i teško premostive. Želim da ugrabim sve tri, ali to prosto nije moguće.

 

Kako dramatično povećati sopstvenu prodaju

Delić koji nedostaje

Šta ti je život. Uvek postoji poneki kamenčić koji žulja.

Do sada sam donosio odluke bazirane na činjenicama, sopstvenim težnjama i unutrašnjem osećaju. Naravno da sam donosio i pogrešne odluke, ali su to bile moje odluke. Ponosan sam na samostalnost u njihovom donošenju. Sve one su me dovele do ovog trenutka. Opet, pokušavam već neko vreme da se izbavim iz ove situacije. To sve što me je dovelo ovde, neće me dovesti na neka nova mesta. Ne možeš starim veštinama praviti nove stvari. Moraš napred.

Shvatam da imam punih 40 godina i još uvek lutam. Ne mogu da se nađem. Stalno sam u grču i dvoumim se da uradim ono što želim i ono što moram. Neko će pomisliti da sam nezreo, ali naprotiv. Imam porodicu o kojoj moram stalno da razmišljam. Svestan sam da moje odluke utiču i na njih. Tako da moram dobro da se zamislim pre nego donesem tako važnu odluku.

 

Tajni agent prodaje

Tajna je da odigraš i sa lošim kartama

Kao u pokeru kada imaš dobre karte. Možda dobiješ po koju ruku, ali na kraju sa jednom lošom procenom izgubiš partiju. I ne, nije do karti. Do tebe je.

U ovom slučaju, do mene je. Moram da odigram ovu ruku sa lošim kartama.

Na internetu sam video partiju koju je lik izgubio zadnjom kartom. Do tada je vodio i bio blizu pobede, ali je poslednja karta odlučila. Ipak, njegovo iskustvo i znanje su trebali da mu ukažu da nije pravi momenat. Trebalo je da sačeka. Uložio je sve u pogrešnom trenutku i izgubio.

 

Upravljanje sopstvenim vremenom

Sa 40 nisi više mlad, ali nisi ni mator. Smatraš da si mogao i trebao da postigneš više, ali nisi. Osećaš veliku odgovornost i pritisak. Da li je pravi trenutak sada ili još moram da čekam? Budi siguran da još ima vremena da ostvariš svoje snove!

Samo je jedno pitanje:

Da li si spreman za promene?

Објављено дана

Donesi pravu odluku

Donesi pravu odluku

Nelagodnost pred odluku

Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.

Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.

Kako spolja, tako i iznutra

Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.

Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.

Završi započeto

Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.

Ranija iskustva i uspesi

U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.

Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti

Veštine koje sam stekao su trajne

Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.

Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.

Oklevam

Oklevam.

Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za  odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.

Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.

Ja to mogu

Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.

Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!