Објављено

Opet promena. Motivacija.

Miris promena u vazduhu. Ponovo.
Topot nadolazećih vibracija. Puls asfalta koji se ugiba.

Sve to već znam. Ali je osećaj uvek fenomenalan.

Znam da se većina ljudi teško nosi sa promenama. Isto tako znam da ih retko ko želi. Taj urođeni strah od nepoznatog nas koči u mnogim stvarima. Ponekad nas to štiti od loših stvari, a ponekad nas štiti i od dobrih.

A svet oko nas se permanentno menja. Užurbano skida svoju staru ljušturu i menja je novom. Niko nikada nije gurnuo ruku u istu reku. Panta rei.

Zašto se mi onda odupiremo promenama? Zašto se držimo starih stvari/ideja/ljudi/stavova kada jednostavno više ne funkcionišu? Zašto nam je poznato zlo lakše od nepoznatog dobra?

Odgovor na ova pitanja je individualan, ali najmanji zajednički sadržalac je lenjost. Ona naša stara krilatica :,,Pusti, dobro je!“ Jednostavno smo i suviše lenji da prihvatamo nove stvari. I to treba priznati sebi. ,,Može biti i gore!“ nas ubija vekovima. Zašto sada prestati?

Ja se ne vodim tom logikom. Imam neku svoju. Ne kažem da je nepogrešiva, ali me održava u glavnom toku. Daje mi mogućnost da utičem na sopstveni život i da permanentno pomeram granice. Dozvoljava mi da se menjam i prihvatam promene koje su svuda oko nas.

Borim se u ovim tubornim vremenima kako znam i umem. Plivam. Uspevam da se održim na površini. Sanjam širom otvorenih očiju. Želim i želje mi se ostvaruju.

Znam tajnu. Znaš je i ti samo je ne primenjuješ. Lakše je prihvatiti da kada nešto zamisliš to fizički i ostvariš, nego psihički. Čovek lakše prihvata činjenicu da može napraviti zid, kuću, auto, sijalicu nego napraviti psihičku promenu u svom životu. Teško je poverovati da samo željom možeš promeniti svet, sebe i čitav kosmos. Samo ako to svarno želiš i uporno radiš na tome.

Објављено

Osećaj

Sam

Znam, tuzan je mir,
Porusen most, hladne ruke bez dodira,
Taj ponor bez dna, 
Humka od sna i izbrisan trag.
Noc, prica za kraj,
Izgubljen sjaj 
u igri tame sa zvezdama,
Znam, sigurno znam, 
poslednju rec, poslednji znak.

Milion godina rusi se svet,
Pescani grad, kise spiraju laz,
I moj osmeh je bol, nacrtan zid,
Ljubav, pesme i mir.

Noc, prica za kraj,
Izgubljen sjaj 
u igri tame sa zvezdama,
Znam, sigurno znam, 
poslednju rec, poslednji znak.

Vreme koje juri,
Ukus promena te plasi,
Kreni sad u druge price, 
drugo jutro i znaj:

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

Vreme koje juri,
Ukus promena te plasi,
Kreni sad u druge price, 
drugo jutro i znaj:

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

Sam, prokleto sam,
Boje se sive i dug ti je dan.
Sad si sam, prokleto sam,
Teski su sati, olovan san.

Oktobar 1864.

Објављено

Ne boji se svojih misli

One nisu ni dobre ni loše. One su takve. Imaju snagu da promene svet. Iskorisgi to onako kako najbolje umeš.

Prilika je ispred tebe. Zgrabi je!

Samo pojedinci vide kako se male stvari sklapaju u veliku celinu.

Usudi se da želiš.
Kada se usudiš da želiš, usudi se da uradiš to.

Nije bitno da li znaš nešto da radiš, bitno je da to želiš iz sveg srca.

Објављено

Moć pozitivnog razmišljanja

…,,Jednom će doći dan, da sletim u Japan!“

Shvatio sam ovih par dana koliko je jaka moć  naših misli. Ovo što upravo gledaš na svom ekranu je jedan odraz mojih misli. Pisanje je samo prvi korak u prenosu misli na daljinu. To je međustepen materijalizacije misli. Sledeća faza je pretvaranje imaginarnih i nevidljivih misli u nešto materijalno.

Svakodnevno sam svedok ove metamorfoze. Jednostavno se nekada zabrinem kako to zapravo funkcioniše u praksi.

Nije dovoljno samo misliti. Neophodno je raditi na ostvarenju tih misli. Ideja koja se rodi u glavi se oblikuje u misao. Misao ima tendenciju da iz glave pređe u realan svet. Da se materijalizuje.

Posledica toga je sav materijalni svet koji nas okružuje. I to je apsolutno jasno. A šta je sa sveto ideja koji egzistira svuda oko nas. Skoro da je materijalizovan. Ipak, ostaje imaginaran.

Npr. Ideja da možeš pronaći idealan posao, partnera, mesto u hierarhiji… To su ideje koje se ne materijalizuju poput stvari, ali tim istim postupkom mišljenja i delanja postaju realnost. Ako si sve uradio kako treba, radiš posao koji voliš, imaš idealnog partnera koga voliš, kao i mesto u hierarhiji.

Zato je bitno da znaš šta želiš. Kristalno jasno zamisli sve do najsitnijih detalja. Oseti mirise, čuj zvuke, doživi intenzitet boja. Zamisli željenu siguaciju do praga materijalnosti. Oseti je toliko da je možeš dodirnuti rukom. Kada završiš ova dva procesa, počni da radiš na tome. Nije bitno da li nešto znaš ili ne. Nije bitno koje su prepreke pred tobom. Ništa nije bitnije od tebe i tvoje želje koju iskreno želiš.

Kosmos će se saviti i uviti, ukoliko si ti rešen da nešto uradiš. Jer ko hoće nađe način, ko neće nađe razlog.

Zato se smelima sva vrata otvaraju. Zato im se kockice poklope. Oni sanjaju velike snove i hrle ka njima. Njih ne plaši neuspeh, već ih privlači uspeh. Oni ne sumnjaju u sebe i svoje sposobnosti. Oni ne sumnjaju u snagu svog uma. Oni stvaraju svoj svet onako kako oni to žele. Oni pomeraju granice i otkrivaju nove svetove.

Oni idu napred.

,,To što ti nisi video belog tigra, ne znači da on ne postoji. A i ako ne postoji, postoji farba.“

nepoznati autor