Počela je da pada kiša. Iako mi je kiša melanholična pojava, ovoj sam se obradovao. Malo će da pročisti ovaj sparan vazduh koji se prosto lepi.
Nije mi namera da pišem o kiši ili vremenu uopšte, ali kapi tako zanimljivo dobuju po betonu.
Još uviek sređujem utiske od danas. Ne mogu da prestnem da razmišljam o svemu što mi se dogodilo. Nešto namerno, a nešto slučajno. Mada, uvek je tako kada ti je život učitelj.
Prolazi mi ona čuvena misao da kada život ili Bog žele da te nauče nečemu, oni priliku zaodenu u problem i puste te da se sam izboriš. Jer ne postoji drugi način da nešto trajno naučiš.
Sa druge strane, kada rešiš problem, pokazuješ da si u stanju da se nosis sa izazovima i zato ti život ili Bog šalju nove prilike zaodenute u još veće probleme. I sve tako dok ne pomisliš da si toliko dobar da te se problemi ne tiču. E onda počinju pravi problemi.
Čini mi se da se to dogodilo Đokoviću. Prerano je poleteo. Ok, imao je dobar razlog, čak razloge, ali baš u trenucima najvećih uspeha treba da ostaneš pribran. Jer uspeh se gradi godinama vrednim radom i zalaganjem, a uništi za pet minuta zbog gluposti.
Znam kako je to, jer sam i sam više puta prolazio kroz takve situacije. Bio sam na krovu sveta lud i ponosan, a onda na dnu, glave zabijene u pesku. Zato prenosim svoje iskustvo. Trudim se ljudima da objasnim da je uspeh prolazan, ako nije baziran na velikom i konstantnom radu. I to važi za sve, bez obzira kojim se poslom baviš.
Ja sam za prvih pet meseci rada bukvalno duplirao prodaju u svojoj kompaniji. Ipak, i dalje sam svakodnevno u kontaktu sa kupcima, konkurencijom i samim tržištem. Pazim da me neka mala greška ne košta teško ostvarene pozicije.
Sve proveravam po deset puta, pratim svaku porudžbinu materijala i svaku promenu kod svojih kupaca koja može da se odrazi na moje poslovanje. Bilo pozitivno ili negativno.
Slušam. Neprestano osluškujem svoje kupce. Trudim se da razaznam one najfinije niti koje mi ukazuju koji pravac je kupac odabrao. Te tanane razlike u boji glasa, čudne vibracije, neuobičajene pauze u govoru, nagle promene intonacije, sve mi to daje signale kako da nastavim dalje.
Kada radiš neki posao dovoljno dugo, tvoja čula postanu dodatno osetljiva i u svojoj sinergiji deluju kao šesto čulo. Prosto stvore taj unutrašnji osećaj koji ti govori koji potez kada da povučeš.
Kako bih smanjio grešku, težim da sebe stalono edukujem iz oblasti u kojoj radim, ali najviše iz same prodaje. To me drži budnim, svežim i pripremljenim za izazove koji mi predstoje. Pomaže mi da budem fokusiran i u toku sa promenama.
Ciljevi koje svakodnevno ispisujem, pomažu mi da ne skrenem sa puta koji sam sebi postavio. Oni su kao kapije na ski stazi. Pokazuju mi u svakom trenutku gde se nalazim i još koliko mi treba do konačnog cilja.
Desi mi se i da ponekad prosto potonem. Nekada prosto ne ide onako kako želim. Tada se trudim da motivišem sebe. Ponavljam pozitivne misli, pevušim mantre ili jednostavno opsujem sebe. Sve u cilju da se izbacim iz negativne kolotečine.
Trudim se da iz grešaka brzo naučim i da ih još brže zaboravim. Fokus mi je na uspehu, ne na greškama. Nije mi bitno koliko je velika greška ili greške koje sam napravio, sve dok god postoji mogućnost da ih prevaziđem i nastavim dalje.
To je ponekad veoma teško i gotovo redovno veoma naporno, ali je to moj život. Moj izbor.
I volim da kažem da sam odgovoran za njega. Više volim da živim onako kako sam izabrao nego kako su to okolnosti odredile.
Nadam se da je ovaj signal dopreo do tebe. Takođe, nadam se da ćeš ga ubrzo razumeti i svakako primeniti.
Učini to što pre!
