Објављено

Premetačina

Toliko sam ovih dana bio obuzet idejom završavanja nove knjige i njenih korica, da sam potpuno zaboravio da promovišem knjigu koju sam napisao pre par meseci.

Prva knjiga koju sam napisao i objavio je „Trikovi prodaje“. Posle nje je usledila knjiga „Upravljanje sopstvenim vremenom“. Onda je trebala svetlost dana da ugleda knjiga „Trikovi prodaje II -Unapređene magijske veštine“, ali je u opštoj gunguli gurnuta u zapećak.

U prvi plan je izbila knjiga koja bi trebala da bude nezvanični treći deo „Trikova“. Kakva zbrka.

U svakom slučaju, sa četiri napisane i jednom u pripremi, mogu se smatrati piscem. Mislim piscem knjiga. Ne tamo nekog bloga, već pravih pravcatih knjiga. Sa jednom odštampanom i objavljenom imam i materijalni dokaz za to.

Nije loše za nekoga ko je dobar deo svega napisao po vozilima gradskog prevoza. Rekao bih, čak šta, to je pravi podvig. Ponekad mi se čini da ne mogu ni da razmišljam normalno u takvom okruženju. Pre neki dan sam hteo da se onesvestim od smrada i zagušljivosti. U stilu reklame popularne ovih dana:“Za mene je ekstremno pisanje, pisanje za radnim stolom!“

Rekao bih da za sve še hoćeš nađeš i mesto i vreme i način. Zato prestani da tražiš izgovore kako i zbog čega nešto ne možeš. Budi iskren i reci da nećeš. Tako je poštenije. Osim kada pogrešiš. Tada reci :“Izvini!“

Izvini što sam promovisao knjigu kad joj vreme nije!

??????????

Ispraviću to prvom sledećom prilikom.

 

Објављено

U pripremi!!!!

Korice za novu knjigu „Kako dramatično uvećati svoju prodaju“! Skoro su završene, što je slučaj i sa knjigom. Nedostaje još par stranica koje nameravam da napišem u ovom mesecu.

Osećam olakšanje jer sam osmislio korice. I skoro ih završio. Ostalo je da navedem par citata, ne otkrivajući previše. Tek da zagolicam maštu čitalaca.

Neverovatno je to što mi je za korice trebalo više vremena nego za sam tekst. Jednostavno nisam imao nikakvu ideju kako da povežem spoljašnju i unutrašnju stranu. I onda se dogodilo. Bum iz vedra neba. Inspiracija u sred razgovora sa velikim klijentom. Bukvalno sam jednom rukom zapisivao porudžbinu, a drugom skicirao korice.

Prvu sliku sam uradio u Paintu, kako mi ne bi isparila dok se dočepam nekog ozbiljnijeg programa.

Naporan dan, sparina, javni prevoz i Đokovićeva predaja meča na Wimbldonu, naterali su me da ideju pretvorim u sliku korica. Ko kaže da loše stvari ne mogu da te nateraju da uradiš nešto dobro.

Seo sam i ideje su prosto same navirale. U stvari, ništa nije išlo onako kako sam ja želeo. Zato sam tražio načine da zaobiđem probleme i nedostatke na koje sam nailazio. I kada nešto želiš, na kraju nađeš način. Čak i ako to znači da moraš da ideš zaobilaznim putem.

Ovo sam napisao kao podsetnik sebi, a na amanet svima onima koji traže način da unaprede sebe. Ne podcenjuj moć zaobilaznice. To što tražiš možda se i ne nalazi na pravom putu. Možda stvarno moraš izaokola.

A put ćeš često morati sam sebi da kročiš. Prilika se retko pruža na tacni. Češće dolazi odenuta u problem, kako bi iz tebe izvukla ono najbolje ili najgore, u zavisnosti kako se postaviš.

Ja sam se u ovom slučaju postavio tako da želim korice za svoju novu knjigu. I to sam saopštio sebi na prvu naznaku da ovo neće biti lako. Opet, uradio sam celu pripremi za nešto više od dva sata. A trebalo mi je čitava tri meseca da počnem da radim na tome.

Za dva ipo meseca sam napisao 95% knjige, a tri meseca sam se molio da sednem i uradim korice. Znam. Užasno prolazno vreme.

Hej! To mi je četvrta knjiga ove godine! Šta si ti uradio za to vreme? Kritikovao? Jadikovao? Tražio izgovore?

Ok. Sada je vreme da se posvetiš onome što voliš. Uradi to zbog sebe!!!

Објављено

Trikovi prodaje na Facebook-u

Danas smo uspešno lansirali stranicu na društvenoj mreži Facebook. Možeš nas pronaći i pratiti i na ovaj način @trikoviprodaje.

To je nešto što smo planirali od samog početka, ali vremena nikad dovoljno. U svakom slučaju, sada smo tu, kako i dolikuje u informatičkom društvu 21. veka.

Ja lično očekujem da će se na ovaj način temama prodaje, motivacije, uspeha, upravljanja i razvoju sopstvenih potencijala pridružiti dodatni broj onih kojima su ove teme bliske.

Ja znam da su veštine prodaje neophodne svakome, jer svako od nas nešto prodaje. Da li je to ideja, proizvod, usluga, bolja plata, radno mesto, nije toliko važno. Važnije od toga šta prodaješ je svakako kako to nešto prodaješ. Sa razvojem prodajnih veština, raste i tvoj ukupni uspeh u životu.

Pored toga, ja sam i plaćen da prodajem. U mom slučaju to je neraskidiv deo mog bića, pa ponekad nisam siguran da li radim ili živim svoj san.

Kontaktiram sa ljudima, družim se, pomažem im u teškim trenucima, smanjujem rizike poslovanja i neverovatno mnogo se zabavljam. Šta poželeti još?

Pa naravno još uspešnih prodaja i klijenata i rešenih situacija. I tebi i sebi! Tako će biti minimum četiri srećne osobe na planeti!

Malo li je na +40°C?

Објављено

Neka davnašnja pesma

29.11.2002.

 

~ Aveti noći ~

 

Poslednje svetlo se gasi,

avetinjski postaje grad.

Svi su utopljeni u tamnoj masi,

jedino ja sam budan tad.

 

Leže mnogi i snivaju san.

Svi su tu, u postelji mekoj,

dok drugi čekaju novi dan,

negde daleko u zemlji nekoj.

 

Sedim i ja u polutami

i tišine muk pomno pratim.

Čekam zoru da se pomami

i muke svoje sebi skratim.

 

Aveti noći dolaze, mali,

i ne vidi ih niko zatvorenih očiju;

i ono malo budnih misli

da oni budni sanjaju.

 

I misao jedna prasnu kroz vreme.

I sada je tu kad se zora rudi.

Između jave i sna, kao breme,

bdi nad gradom dok se ne probudi.

 

Odlazite aveti puste!

Napustite ovaj skromni dom;

plašite nekog iz šume guste,

ostavite mene da lutam za snom.

 

Odlazite omražene lutke,

marionete što vas konci sputu.

Za lutkara izvan scene,

sejte strah na drugom putu.

 

Odlazite prognane duše,

pustite mene da živim sam.

Dok se moji snovi grade i ruše,

pustite mene da radim šta znam.

 

Aveti noći odlaze mali,

i ne vidi ih niko zatvorenih očiju;

i ono malo budnih misli

da oni budni sanjaju.

 

I odoše svi i odneše san,

svi do jednog u tami nekoj.

Dok drugi čekaše novi dan,

negde daleko, u zemlji nekoj.

 

Poslednje svetlo se gasi,

avetinjski postaje grad,

svi su utopljeni u tamnoj masi.

Jedino ja sam budan sad…

Објављено

Dan kao i svaki drugi

Kako je proletela ova nedelja. Ustao sam i shvatio – petak je. Taj dan za mene ima gotovo magijsko značenje. Označava završetak radne nedelje i početak vikenda.

Ipak, to ne treba da bude izgovor za loše poslovne rezultate. Kako već to očekuješ na ovim stranicama, iskoristi taj magijski momenat i napravi magiju. Zapravo, potrudi se da nastaviš magiju koju si stvarao cele nedelje u kontinuitetu.

Petak označava dan za planiranje sledeće nedelje. Kao po pravilu, svi ostavljaju odluke za ponedeljak ili utorak. Zato je najbolje da u petak zakazuješ sastanke sa klijentima. To nikako ne znači da ne treba imati sastanke petkom ili, ne daj Bože, da ne treba da prodaješ petkom.

Prosto verujem da zbog sveukupnog utiska, petkom odradiš izveštaje, ugovoriš sastanke, obiđeš par bitnih kupaca i glatko pređeš u vikend fazu.

Ne zaboravi, petak je potpuno isti dan kao i svi ostali u nedelji. Zato daj i danas svoj maksimum. Odradi ono što je do tebe. Moj stav  je da kada svakog dana daješ više više nego što se od tebe traži, na kraju dobiješ više nego što očekuješ.

Govorim to iz ličnog iskustva!

Објављено

Poseban dan

Današnji dan je poseban, bar za mene. Danas je moju knjigu „Trikovi prodaje“ preuzeo kupac iz Podgorice i veliko mu hvala na tome. Tako je moja malenkost postala internacionalni pisac i prodavac.

Prvi put sam neki artikal prodao van granica Srbije i drago mi je da je to upravo pomenuta knjiga! Podgoričanu još jednom veliko hvala!

Još jedan dokaz da bi uspeo moraš da veruješ u sebe. I nikako ne smeš da zaboraviš na rad. Samo verovanje, na žalost, nije dovoljno. Mora da se udruži sa ogromnim radom i zalaganjem kako bi se postigao željeni rezultat.

Uvek sam mislio da je za moj život odgovoran neko drugi. Čekao sam da se nešto desi. I desilo se. Uvideo sam da sam za sebe i svoj život odgovoran samo ja i niko drugi. Oblikujem život izborima koje napravim, ali, možda i više, onim koje ne napravim.

Zato sam uzeo stvari u svoje ruke i krenuo. Volim da sam za ono što radim odgovoran ja lično, a ne okolnosti. Radio sam svakodnevno malo po malo i to me je na kraju dovelo na mesto gde sam. Posle dosta uspeha i mnogo više neuspeha postao sam ono što sam sada.

Zato savetujem svakom da proba da uradi stvari koje želi. Naravno da neće uspeti iz prvog puta, ali svaki sledeći put je sve lakše i bolje. Svaka veština se može naučiti, a da bi uradio nešto novo u životu, prvenstveno moraš da naučiš nešto što do sada nisi znao.

Jednostavno je. Kreni u fenomenalnu pustolovinu koju zovemo život!!!

Uradi pomalo na sebi svakodnevno. Posle deset godina zapanji ćeš se postignutim!

Објављено

Ponedeljak, nastavak priče.

Završava se ponedeljak, skoro je utorak. Čisto zbog analogije, želim da podelim i ovaj dan sa vama.

Dve prodaje i dve reklamacije su najznačajniji delovi ovog dana.

Posle svih horora i užasa kroz koje sam prošao prošle nedelje, danas je 50/50. Ali to je život. To je prodaja. Lak i nedovoljno plaćen ili težak i fenomenalno plaćen posao. Kao što rekoh, to najviše zavisi od nas samih. U svakom slučaju, dinamičan je. Retko kada je monoton. I kada nešto uradiš stotine i hiljade i stotinehiljada puta to ne znači da će ispasti kako treba.

Zato ga i radim. Svakodnevno plivam sa ajkulama i ne samo to. Ponekad pokušam i da ih pripitomim. Da im se nametnem kao bitna karika. Biću neskroman i reći nekada i uspem u tome!

Za kraj posta želim reći da su i peodaje i reklamacije prošle dobro. Sve je to deo posla. Pojaviće se određene posledice svega toga, ali takav je horoskop. Da je valjalo, još bi trajalo.

Duva severni vetar nama pravo u lice.

Ledi nam brkove i trepavice.

Oduzima nam dah, zla studen.

Kao da mi želi da postanem leden.

 

Severni vetar glasno fijuče.

Nosi opalo granje i lišće.

Do kostiju prodire njegova jačina.

Trnu zubi, a i duša je puna promrzlina.

 

Duva severni vetar nama pravo u lice.

Ledi nam brkove i trepavice.

Oduzima nam dah, zla studen.

Kao da mi želi da ostanem leden.

Објављено

Ponedeljče, here I come!

Nedelja je 21:11. To znači da vikend nestaje i lagano postaje deo naše prošlosti.

Preko vikenda sam odmarao. Od vrućine, obaveza i posla. Ipak, ne idem nespreman na posao. Uradio sam pripremu još u petak, tako da mogu da krenem sa poslom čim uđem u kancelariju. Neki bi pomislili da to znači da mogu krenuti sa poslom kasnije nego inače. A to je dijametralno suprotno sa istinom.

Priprema posla ne skraćuje radni dan za određeni broj satu, nego omogućava da uradiš više tokom vremena provedenog na poslu. Možeš da pozoveš više klijenata, jer imaš plan kad, koga i zbog čega zoveš. Takođe, možešda uradiš sve izveštaje koji se očekuju od tebe, jer možeš da kreneš od onih najvažnijih.

Ukoliko obilaziš klijente, priprema ti omogućuje da ih u danu posetiš više, jer znaš šta svojim obilaskom treba da postigneš. Ukoliko se držiš plana možeš povećati svoju edikasnost i nekoliko puta.

Naravno, to dalje znači više prezentacija, više prodajnih razgovora i više prodaja. Time brže ostvaruješ targete, razvijaš kupce i praviš svojoj kompaniji i sebi više promet za isto vreme.

Priprema je spremnost na rad, a ne spremnost na hvatanje magle, kako neki to pogrešno interpretiraju.

Kada prođeš kroz plan po prometu, plan po artiklima i kroz razgovore od predhodnih puta, brže dolaziš do prodajnih razgovora sa kupcima i, naravno, prodaja. To je jednostavno logičan sled događaja. Kada Đoković dođe spreman i odlučan da osvoji turnir on to i uradi, uprkos svemu. Kada se ne pripremi dovoljno onda ispadne u ranoj fazi. Nema tu neke velike filozofije.

Kako napisah početkom nedelje: „Priprema. Pozor. Ponedeljak.“

Ne dozvoli da te iznenadi!