Trikovi prodaje

Kako je proletela ova nedelja. Ustao sam i shvatio – petak je. Taj dan za mene ima gotovo magijsko značenje. Označava završetak radne nedelje i početak vikenda.

Ipak, to ne treba da bude izgovor za loše poslovne rezultate. Kako već to očekuješ na ovim stranicama, iskoristi taj magijski momenat i napravi magiju. Zapravo, potrudi se da nastaviš magiju koju si stvarao cele nedelje u kontinuitetu.

Petak označava dan za planiranje sledeće nedelje. Kao po pravilu, svi ostavljaju odluke za ponedeljak ili utorak. Zato je najbolje da u petak zakazuješ sastanke sa klijentima. To nikako ne znači da ne treba imati sastanke petkom ili, ne daj Bože, da ne treba da prodaješ petkom.

Prosto verujem da zbog sveukupnog utiska, petkom odradiš izveštaje, ugovoriš sastanke, obiđeš par bitnih kupaca i glatko pređeš u vikend fazu.

Ne zaboravi, petak je potpuno isti dan kao i svi ostali u nedelji. Zato daj i danas svoj maksimum. Odradi ono što je do tebe. Moj stav  je da kada svakog dana daješ više više nego što se od tebe traži, na kraju dobiješ više nego što očekuješ.

Govorim to iz ličnog iskustva!

Današnji dan je poseban, bar za mene. Danas je moju knjigu „Trikovi prodaje“ preuzeo kupac iz Podgorice i veliko mu hvala na tome. Tako je moja malenkost postala internacionalni pisac i prodavac.

Prvi put sam neki artikal prodao van granica Srbije i drago mi je da je to upravo pomenuta knjiga! Podgoričanu još jednom veliko hvala!

Još jedan dokaz da bi uspeo moraš da veruješ u sebe. I nikako ne smeš da zaboraviš na rad. Samo verovanje, na žalost, nije dovoljno. Mora da se udruži sa ogromnim radom i zalaganjem kako bi se postigao željeni rezultat.

Uvek sam mislio da je za moj život odgovoran neko drugi. Čekao sam da se nešto desi. I desilo se. Uvideo sam da sam za sebe i svoj život odgovoran samo ja i niko drugi. Oblikujem život izborima koje napravim, ali, možda i više, onim koje ne napravim.

Zato sam uzeo stvari u svoje ruke i krenuo. Volim da sam za ono što radim odgovoran ja lično, a ne okolnosti. Radio sam svakodnevno malo po malo i to me je na kraju dovelo na mesto gde sam. Posle dosta uspeha i mnogo više neuspeha postao sam ono što sam sada.

Zato savetujem svakom da proba da uradi stvari koje želi. Naravno da neće uspeti iz prvog puta, ali svaki sledeći put je sve lakše i bolje. Svaka veština se može naučiti, a da bi uradio nešto novo u životu, prvenstveno moraš da naučiš nešto što do sada nisi znao.

Jednostavno je. Kreni u fenomenalnu pustolovinu koju zovemo život!!!

Uradi pomalo na sebi svakodnevno. Posle deset godina zapanji ćeš se postignutim!

Završava se ponedeljak, skoro je utorak. Čisto zbog analogije, želim da podelim i ovaj dan sa vama.

Dve prodaje i dve reklamacije su najznačajniji delovi ovog dana.

Posle svih horora i užasa kroz koje sam prošao prošle nedelje, danas je 50/50. Ali to je život. To je prodaja. Lak i nedovoljno plaćen ili težak i fenomenalno plaćen posao. Kao što rekoh, to najviše zavisi od nas samih. U svakom slučaju, dinamičan je. Retko kada je monoton. I kada nešto uradiš stotine i hiljade i stotinehiljada puta to ne znači da će ispasti kako treba.

Zato ga i radim. Svakodnevno plivam sa ajkulama i ne samo to. Ponekad pokušam i da ih pripitomim. Da im se nametnem kao bitna karika. Biću neskroman i reći nekada i uspem u tome!

Za kraj posta želim reći da su i peodaje i reklamacije prošle dobro. Sve je to deo posla. Pojaviće se određene posledice svega toga, ali takav je horoskop. Da je valjalo, još bi trajalo.

Duva severni vetar nama pravo u lice.

Ledi nam brkove i trepavice.

Oduzima nam dah, zla studen.

Kao da mi želi da postanem leden.

Severni vetar glasno fijuče.

Nosi opalo granje i lišće.

Do kostiju prodire njegova jačina.

Trnu zubi, a i duša je puna promrzlina.

Duva severni vetar nama pravo u lice.

Ledi nam brkove i trepavice.

Oduzima nam dah, zla studen.

Kao da mi želi da ostanem leden.

Nedelja je 21:11. To znači da vikend nestaje i lagano postaje deo naše prošlosti.

Preko vikenda sam odmarao. Od vrućine, obaveza i posla. Ipak, ne idem nespreman na posao. Uradio sam pripremu još u petak, tako da mogu da krenem sa poslom čim uđem u kancelariju. Neki bi pomislili da to znači da mogu krenuti sa poslom kasnije nego inače. A to je dijametralno suprotno sa istinom.

Priprema posla ne skraćuje radni dan za određeni broj satu, nego omogućava da uradiš više tokom vremena provedenog na poslu. Možeš da pozoveš više klijenata, jer imaš plan kad, koga i zbog čega zoveš. Takođe, možešda uradiš sve izveštaje koji se očekuju od tebe, jer možeš da kreneš od onih najvažnijih.

Ukoliko obilaziš klijente, priprema ti omogućuje da ih u danu posetiš više, jer znaš šta svojim obilaskom treba da postigneš. Ukoliko se držiš plana možeš povećati svoju edikasnost i nekoliko puta.

Naravno, to dalje znači više prezentacija, više prodajnih razgovora i više prodaja. Time brže ostvaruješ targete, razvijaš kupce i praviš svojoj kompaniji i sebi više promet za isto vreme.

Priprema je spremnost na rad, a ne spremnost na hvatanje magle, kako neki to pogrešno interpretiraju.

Kada prođeš kroz plan po prometu, plan po artiklima i kroz razgovore od predhodnih puta, brže dolaziš do prodajnih razgovora sa kupcima i, naravno, prodaja. To je jednostavno logičan sled događaja. Kada Đoković dođe spreman i odlučan da osvoji turnir on to i uradi, uprkos svemu. Kada se ne pripremi dovoljno onda ispadne u ranoj fazi. Nema tu neke velike filozofije.

Kako napisah početkom nedelje: „Priprema. Pozor. Ponedeljak.“

Ne dozvoli da te iznenadi!

Kako se dan približava kraju, mogu da podvučem crtu za prvu polovinu godine. Što se tiče poslovnih planova njih ispunjavam u potpunosti. 93t prodatog materijala naspram prošlogodiđnjih 43t. 101 izdata faktura naspram prošlogodišnjih 49. Bukvalno sam duplirao prodaju od predhodne godine. To je impresivan rezultat.

Sa druge strane, razmišljao sam i na privatnom planu. Napisao sam ove godine tri knjige o prodaji i jednu iz upravljanja vremenom. Publikovao sam Trikove prodaje i krenuo da je prodajem. Ostale su na lekturi i doradi. Peta knjiga je u izradi.

Lični blog o prodaji i motivaciji sa poddomena (Motivacija.Weebly.com) sam podigao na viši nivo (Trikoviprodaje.com).

Napravio sam potpuno nove (autorske) programe obuke iz prodaje (Trikovi prodaje – seminar) i upravljanja vremenom (Upravljanje sopstvenim vremenom – seminar). I održao svoj prvi seminar o prodaji van kompanije u kojoj radim (obuka trećih lica).

Ostao sam u istoj kompaniji i napredovao u materijalnom smislu.

Opet, čini mi se da je moglo možda malo bolje. Generalno, nisam nezadovoljan, ali uvek sebi postavljam više ciljeve.

U planovima mi je toliko mnogo stvari koje želim da uradim. Ponekad pomislim da malo preterujem, ali opet to sam ja. Puno stvari me interesuje i puno toga želim da ostvarim. Nekada mi se čini da je malo vremena ili, možda, malo mog znanja za ostvarivanje većih ciljeva.

Ipak, siguran sam da ću ih ostvariti u nastavku godine! Obavezujem se na to!

Da nikome od nas ne cvetaju ruže pokazali su moji postovi iz ove nedelje. Trudio sam se da ispratim važne događaje tokom jedne radne sedmice.

Da ne treba odustati od sebe I svojih ciljeva govorim danas.

Lav

Suočeni ste s disbalansom između onog što racionalno znate i onog što intuitivno osećate. Kolebate se, suviše je lucidno doneti važnu odluku samo na osnovu osećaja, bez načina da to dokažete. Ne pravdajte se nikom, vaš sud je nepogrešiv.

U tome me zdušno podržava I horoskop koji sam naveo.

Jučerašnji dan (četvrtak) bio je retko težak I naporan. Pisao sam već detaljno o njemu. Ono što se dogodilo posle tog lošeg perioda je fascinantno. Makar za mene.

Kako se dan bližio kraju bivao je sve bolji. Prvo me je nazvao kupac I u 16:00 poručio materijal za sledeći mesec. To mi je dalo vetar u leđa I dosta podiglo raspoloženje. Na povratku kući kupio sam nove naočare za suprugu I sebe I sada će ovo Sunce biti podnošljivije.

Kući me je sačekala raspoložena porodica. Nasmejani dečaci I supruga, u tili čas su odneli ostatak neraspoloženja. A paprika sa jajima za ručak je lansirala pozitivno raspoloženje u nebesa.

Zapravo, čoveku malo treba da bude srećan.

Shodno tome I danas nastavljam u pozitivnom raspoloženju. Rekoh, biće još dobrih dana!

Ono kada ti nije dan!!! Ako su predhodna tri bila nikakva, ovaj četvrti je šlag na torti.

Celodnevno čekanje u redu za overu knjižice. To je dovoljno lošeg za celu godinu, a ne za jedan dan. Ali kako zlo ne ide samo, ovaj dan se odužio.

Odbijen sam za posao koji sam želeo, odbijen sam za ideju na kojoj sam naporno radio i umesto da prodajem, ja stojim u redu i čekam satima za nešto što treba završiti mailom za 3 minuta.

To je život. Dan za danom.

Pokušavam da zadržim entuzijazam na nivou i želju, volju, motivaciju, ali me je sve ovo poprilično nagrizlo. Trebaće mi poduži odmor i oporavak.

Ne znam šta više reći, a ne narušiti minimum pristojnosti.

Biće boljih dana! ???

Onaj osećaj kada se zaglaviš u sopstvenom životu. Nije strašno to što si zaglavljen, već je strašno to što ne znaš kako si dospeo u tu poziciju.

Staneš i razmišljaš, a umesto polunormalnog odgovora čuješ samo dobovanje po bubnim opnama. Ili neodređenu buku koja sugeriše da je nastao lom u mozgu ili bar u nervnom sistemu.

Uporno tragam za odgovorima, ali ne uspevam da se otrgnem od pozadinske buke i kosmičkog šuma. Pokušavam, ne uspevam. Pokušavam, ne uspevam. Pokušavam, ne uspevam. I tako danima. Promašio sam sprat u zgradi, stanicu autobusa, ma jebi ga, promašio sam čitav żivot.

Nije ovo ni vreme ni mesto za žalbe, ali nemam gde drugde. Praznina u duši i buka u glavi. Neodređeno loša kombinacija za sve koji moraju da nastave da postoje.

Nokautiran sam. Ležim na podu, pod jakim reflektorima i razaznajem svoje obrise u daljini. Osećaj odlaska nadjačava osećaj ostanka. Mami me horizont. Neodoljivo me vuče k sebi. Izgleda primamljivo.

Vreme letnje, sparno. Vazduh težak, vreo i zagušljiv. Pritiska svojom nevidljivom težinom. Mogu da ga osetim na sebi. Lepljiv, mokar, a opet topao i nepodnošljiv.

Dosadan pas laje u daljini. Upozorava prolaznike na svoje prisustvo. Možda i na svoje postojanje. Obraća nam se. Kaže: „Tu sam. Pazi se.“ A uplašen je kao i svaki jadnik, možda i više.

Pokušavam da se skoncentrišem na tišinu, ali mi ne uspeva. Dobovanju u glavi pridružilo se pištanje u ušima. Cela raštimovana filharmonija.

Sam sam. Unutrašnju samoću je nemoguće popuniti. Kada je spolja sam, čovek nađe društvo. Unutrašnja samoća je seo stanja. U ovom slučaju mog stanja.

Pokušavam da zavaram samoću. Upošljavam sebe tricama i kučinama kako bih stvorio iluziju kretanja. Ali je um prozreo tu nameru i pojačao svoju aktivnost. Osporava mi ideje, mišljenje i izvođenje. Lukav je. Teško ga je prevariti. I ako uspeš, vrlo brzo te resetuje.

Stvarnost postaje lelujava, bajkovita, nestvarna. Nije čak ni lepa. Ružan san. Možda samo nezgodna java. Obrni-okreni nema boljitka. Samo taj neopisivo loš osećaj čamotinje. Samoumlje. Samovolja raštimovane filharmonije.

Besni koncert. Rastura mi koncept. Nestaje moja samovolja i sudbina preuzima stvar u svoje ruke. Melanholija.

Buka postaje nesnosna. Ili je od početka takva? Omaklo mi se pitanje. Možda uspem da povratim kontrolu. Možda samo zaspim. Možda odem. Možda sednem i sve razjasnim.

Naopaka sreda, jer naopak ponedeljak i utorak više nisu u modi. Kao nekada Leontina. Neopisiva buka, nepotrebne emocije i loše rime. Xa. Ko bi rekao da je to jedna sasvim uobičajena sreda u našim životima. Dobro, u mom životu.

Naučio sam nešto novo. Ili nisam. U svakom slučaju, već je četvrtak.

Laku noć!