Trikovi prodaje

Subota noć, već nedelja. 1:48 je na satu. Uživao sam u divnoj muzici i pride gledao neku fenomenalnu putopisnu emisiju. Radim dve stvari koje mi pričinjavaju ogromno zadovoljstvo, a nemam vremena da ih upražnjavam u neko normalno vreme.

Sam sebi izgledam kao da nešto tajim.

Možda je tako na prvi pogled, ali je kod mene sve transparentno.

Delić života ispunjen radošću.

Gledam i slušam i gledam i slušam i u nekom trenutku shvatam da ti ljudi rade ono što vole, uživaju u svemu tome i zato su uspešni. Nemaju osećaj da rade, već da se dobro zabavljaju. I takve vibracije prenose. Osećam to u svakom kadru ili taktu. Svaki tren je nestvaran, lep, fantastičan! Sve je na svom mestu.

Tražim taj balans u svom svetu. Ne želim da to budu izolovani trenuci u tamnim noćima. Želim život pun sreće, radosti i lakoće stalno. Svakog trenutka svog života. Ili makar veći deo vremena. Ako ne sada, kada?

Spreman sam da uradim sve što je potrebno da učinim život takvim. Čak iako je potrebno da punu cenu platim unapred.

Ako život može da obiluje uživanjem i izobiljem, spreman sam da uradim sve što treba. Mogu početi sada. Mogu početi odmah.

 I kako bi to naše estradne dive prokomentarisale, nemam omiljenu. Meni su sve drage. Sve su to moja čeda u koja sam ugradi(la)o deo sebe.

Naraštajima na čast. Svetu u amanet.

Proleteo je još jedan četvrtak u našim životima. Danas negde pročitah  da smo, u našim životima, skloni nabrajanju negativnih stvari. Podigao sam obe obrve u čudu. Ja se uvek zapitam šta sam uspešno uradio u tom danu koji lagano netragom nestaje?

Realno, dosta toga. Kontaktirao sam klijente, prezentovao proizvod, otklanjao primedbe i zaključivao prodaje. Puštao sam i ponude, unosio uvoz i fakturisao. Na kraju krajeva, sve ono što se od mene i traži.

Pored toga, u gradskom prevozu, odslušao sam seminar, trgovao na berzi, odgledao vebinar, naučio lekciju iz globalne politike, funkcionisanja tržišta i otpočeo čitanje knjige o sticanju novca.

Nije loše za jedan dan.

Opet, sa druge strane, nekako imam utisak da je trebalo i moglo da se uradi nešto više. Ne znam tačno šta, ali mi je takav osećaj.

U Srbiji trenutno štrajkuju radnici dve najveće kompanije za čije komponentaše ja obezbeđujem materijal. Tako da ovih dana i nisam imao preteranog posla.

Valjda mi se zato valja taj osećaj neispunjenosti. A i prodaja je trpela. Rezultat mi je nešto mršavljenji nego što sam očekivao. Opet, odmori su i nepovoljna meteorološka situacija, ali stvarno imam utisak da je trebalo više.

Ni činjenica da sam juče zavrsio četvrtu knjigu, ne može da suzbije taj osećaj praznine koji osetim kada mesec ne ide onako kako sam ja to planirao. Mada, kako jedan moj drugar reče: “ Mi planiramo, Bog se smeje!“ Čini mi se da mi zvoni u ušima od tog smeha.

U svakom slučaju sutra je novi dan. Novo poglavlje se otvara spremno za neke nove situacije, tendencije i prodajne akcije! Dan kao stvoren da dam sve od sebe i više od toga. Imam još desetaak dana lepog vremena i vetar u leđa da poboljšam situaciju.

Lepo spavaj i naspavaj se dobro, jer sutra je petak – dan za prodaju. I ako Bog da, i biće je!

„Probudi znatiželju kod svog kupca.
Neka misli da si zanimljiv.
Stalno.“

Izvod iz knjige Trikovi prodaje autor: Dragan Jovanović

Toliko toga sam planirao da obavim danas, a završio tek ponešto. I to uz primenu naprednih veština upravljanja vremenom.

Pored činjenice da vreme prolazi neumitno, osećam se kao da prolazi brzinom svetlosti.

Uspeo sam danas da službeni auto odvezem i vratim sa servisa, unesem predhodni uvoz u program i isplaniram novi uzoz koji ide direktno kod kupca za dva dana. Pored toga, trgovao sam na berzi, kontaktirao nekolicinu važnih kupaca, poslao nekoliko ponuda i realizovao jednu prodaju. Umalo da zaboravim da je danas bio dan za čišćenje prostorija.

Iako sve što mi treba za posao je inzernet i telefon, danas sam osećao priličan nedostatak poslovnog prostora. Ja kao jedini radnik u firmi, morao sam da odradim sve one poslove bez kojih se ne može, nisu prodaja i nema ko drugi da ih završi.

U tome prolete dan, tako da sam veći deo posla prebacio u sutrašnji vrlo tesan raspored. Nije stvar u lošoj organizaciji, već u velikom broju stvari koje moram da završim u kratkom vremenskom roku. Pokušavao sam da delegiram, ali sve to mene sačeka na kraju. Kada si jedini zaposleni u firmi, to nije floskula već realno stanje stvari.

I prioriteti su se poređali jedan pokraj drugog u velikom broju. Svi A1 i svi moraju da se realizuju sada. Da znam, to se zove rad pod pritiskom i dobrodošao među normalne zaposlene. Ipak, ne mogu da se otrgnem utisku da radim preko svake normale. Koliko god to izgledalo pretenciozno.

Kako sam već nehde napisao prodavci su plaćeni prema učinku. Ipak često je potrebno uraditi i ove stvari koje nemaju nikakve veze sa prodajom. Ali auto mora biti pouzdan, a radno okruženje čisto i uredno, arikle moram da uvezem,kako bih imao šta da prodajem.

Možda imaš drugo mišljenje i ne slażeš se sa tekstom. Daj komentar kako ti rešavaš ovakve probleme?

Do sutra. Mada je već prošla ponoć…

Toliko sam ovih dana bio obuzet idejom završavanja nove knjige i njenih korica, da sam potpuno zaboravio da promovišem knjigu koju sam napisao pre par meseci.

Prva knjiga koju sam napisao i objavio je „Trikovi prodaje“. Posle nje je usledila knjiga „Upravljanje sopstvenim vremenom“. Onda je trebala svetlost dana da ugleda knjiga „Trikovi prodaje II -Unapređene magijske veštine“, ali je u opštoj gunguli gurnuta u zapećak.

U prvi plan je izbila knjiga koja bi trebala da bude nezvanični treći deo „Trikova“. Kakva zbrka.

U svakom slučaju, sa četiri napisane i jednom u pripremi, mogu se smatrati piscem. Mislim piscem knjiga. Ne tamo nekog bloga, već pravih pravcatih knjiga. Sa jednom odštampanom i objavljenom imam i materijalni dokaz za to.

Nije loše za nekoga ko je dobar deo svega napisao po vozilima gradskog prevoza. Rekao bih, čak šta, to je pravi podvig. Ponekad mi se čini da ne mogu ni da razmišljam normalno u takvom okruženju. Pre neki dan sam hteo da se onesvestim od smrada i zagušljivosti. U stilu reklame popularne ovih dana:“Za mene je ekstremno pisanje, pisanje za radnim stolom!“

Rekao bih da za sve še hoćeš nađeš i mesto i vreme i način. Zato prestani da tražiš izgovore kako i zbog čega nešto ne možeš. Budi iskren i reci da nećeš. Tako je poštenije. Osim kada pogrešiš. Tada reci :“Izvini!“

Izvini što sam promovisao knjigu kad joj vreme nije!

??????????

Ispraviću to prvom sledećom prilikom.

Korice za novu knjigu „Kako dramatično uvećati svoju prodaju“! Skoro su završene, što je slučaj i sa knjigom. Nedostaje još par stranica koje nameravam da napišem u ovom mesecu.

Osećam olakšanje jer sam osmislio korice. I skoro ih završio. Ostalo je da navedem par citata, ne otkrivajući previše. Tek da zagolicam maštu čitalaca.

Neverovatno je to što mi je za korice trebalo više vremena nego za sam tekst. Jednostavno nisam imao nikakvu ideju kako da povežem spoljašnju i unutrašnju stranu. I onda se dogodilo. Bum iz vedra neba. Inspiracija u sred razgovora sa velikim klijentom. Bukvalno sam jednom rukom zapisivao porudžbinu, a drugom skicirao korice.

Prvu sliku sam uradio u Paintu, kako mi ne bi isparila dok se dočepam nekog ozbiljnijeg programa.

Naporan dan, sparina, javni prevoz i Đokovićeva predaja meča na Wimbldonu, naterali su me da ideju pretvorim u sliku korica. Ko kaže da loše stvari ne mogu da te nateraju da uradiš nešto dobro.

Seo sam i ideje su prosto same navirale. U stvari, ništa nije išlo onako kako sam ja želeo. Zato sam tražio načine da zaobiđem probleme i nedostatke na koje sam nailazio. I kada nešto želiš, na kraju nađeš način. Čak i ako to znači da moraš da ideš zaobilaznim putem.

Ovo sam napisao kao podsetnik sebi, a na amanet svima onima koji traže način da unaprede sebe. Ne podcenjuj moć zaobilaznice. To što tražiš možda se i ne nalazi na pravom putu. Možda stvarno moraš izaokola.

A put ćeš često morati sam sebi da kročiš. Prilika se retko pruža na tacni. Češće dolazi odenuta u problem, kako bi iz tebe izvukla ono najbolje ili najgore, u zavisnosti kako se postaviš.

Ja sam se u ovom slučaju postavio tako da želim korice za svoju novu knjigu. I to sam saopštio sebi na prvu naznaku da ovo neće biti lako. Opet, uradio sam celu pripremi za nešto više od dva sata. A trebalo mi je čitava tri meseca da počnem da radim na tome.

Za dva ipo meseca sam napisao 95% knjige, a tri meseca sam se molio da sednem i uradim korice. Znam. Užasno prolazno vreme.

Hej! To mi je četvrta knjiga ove godine! Šta si ti uradio za to vreme? Kritikovao? Jadikovao? Tražio izgovore?

Ok. Sada je vreme da se posvetiš onome što voliš. Uradi to zbog sebe!!!

Danas smo uspešno lansirali stranicu na društvenoj mreži Facebook. Možeš nas pronaći i pratiti i na ovaj način @trikoviprodaje.

To je nešto što smo planirali od samog početka, ali vremena nikad dovoljno. U svakom slučaju, sada smo tu, kako i dolikuje u informatičkom društvu 21. veka.

Ja lično očekujem da će se na ovaj način temama prodaje, motivacije, uspeha, upravljanja i razvoju sopstvenih potencijala pridružiti dodatni broj onih kojima su ove teme bliske.

Ja znam da su veštine prodaje neophodne svakome, jer svako od nas nešto prodaje. Da li je to ideja, proizvod, usluga, bolja plata, radno mesto, nije toliko važno. Važnije od toga šta prodaješ je svakako kako to nešto prodaješ. Sa razvojem prodajnih veština, raste i tvoj ukupni uspeh u životu.

Pored toga, ja sam i plaćen da prodajem. U mom slučaju to je neraskidiv deo mog bića, pa ponekad nisam siguran da li radim ili živim svoj san.

Kontaktiram sa ljudima, družim se, pomažem im u teškim trenucima, smanjujem rizike poslovanja i neverovatno mnogo se zabavljam. Šta poželeti još?

Pa naravno još uspešnih prodaja i klijenata i rešenih situacija. I tebi i sebi! Tako će biti minimum četiri srećne osobe na planeti!

Malo li je na +40°C?

https://youtu.be/IKEtS6gDCoI

29.11.2002.

~ Aveti noći ~

Poslednje svetlo se gasi,

avetinjski postaje grad.

Svi su utopljeni u tamnoj masi,

jedino ja sam budan tad.

Leže mnogi i snivaju san.

Svi su tu, u postelji mekoj,

dok drugi čekaju novi dan,

negde daleko u zemlji nekoj.

Sedim i ja u polutami

i tišine muk pomno pratim.

Čekam zoru da se pomami

i muke svoje sebi skratim.

Aveti noći dolaze, mali,

i ne vidi ih niko zatvorenih očiju;

i ono malo budnih misli

da oni budni sanjaju.

I misao jedna prasnu kroz vreme.

I sada je tu kad se zora rudi.

Između jave i sna, kao breme,

bdi nad gradom dok se ne probudi.

Odlazite aveti puste!

Napustite ovaj skromni dom;

plašite nekog iz šume guste,

ostavite mene da lutam za snom.

Odlazite omražene lutke,

marionete što vas konci sputu.

Za lutkara izvan scene,

sejte strah na drugom putu.

Odlazite prognane duše,

pustite mene da živim sam.

Dok se moji snovi grade i ruše,

pustite mene da radim šta znam.

Aveti noći odlaze mali,

i ne vidi ih niko zatvorenih očiju;

i ono malo budnih misli

da oni budni sanjaju.

I odoše svi i odneše san,

svi do jednog u tami nekoj.

Dok drugi čekaše novi dan,

negde daleko, u zemlji nekoj.

Poslednje svetlo se gasi,

avetinjski postaje grad,

svi su utopljeni u tamnoj masi.

Jedino ja sam budan sad…