Spoznaja

Evo me posle duže pauze. Ponovo pišem na računaru i osećaj je neverovatan. Prosto osećaš tipke ispod prstiju. Opet, niko ti ne ispravlja slovne greške, moraš sam. Ali osećaj je odličan.

Dugo nisam kucao na normalnoj tastaturi, ako tastatura na lap-topu, može da se smatra normalnom. U fazonu sam da ovo treba raditi češće, da ne kažem svakodnevno.

Ali da se vratim na temu. A tema je lični uspeh, razvoj i povećanje prodaje. Inspiraciju sam našao u noćašnjoj pobedi Novaka Đokovića na mastersu u Sinsinatiju. Nepotrebno je pričati više o tome. Ceo svet zna za ovaj istorijiski podvig. Meni je on interesantan sa stanovištva ljudske psihologije i želje za uspehom. To ne može da se nauči. Ili ga imaš ili ga nemaš. Ne možeš veštački probuditi osećaj gladi za uspehom.

Sve ostalo se može naučiti, svaka veština koja nekom nedostaje kako bi postigao uspeh. Samo ovaj osećaj je deo našeg bića. Usađen je u naš DNK. On je naš najveći pokretač. Taj mali tanušni glasić u našoj glavi je ono što tera napred. Nije to ni novac, ni slava, niti bilo šta  drugo. Zato veliki šampioni traju godinama, bez obzira na okolnosti. Padaju i ustaju iznova i iznova i iznova. Dok god ima snage u njima, oni nastavljaju dalje.

Kako probuditi taj glas u sebi?

Dugo sam tražio odgovor na to pitanje. Neverovatno, ali odgovor mi je bio ispred očiju od samog početka. Video sam ga, pročitao, čuo, čak i dodirnuo više puta, ali nisam shvatio o čemu se zapravo radi. Nedostajala je ta spoznaja, taj osećaj da stvarno razumem o čemu se radi.

Moja spoznaja je došla juče, negde pre, sada već legendarnog teniskog meča. Video sam oglas za posao i nešto je krcnulo u meni. Preplavio me je talas entuzijazma, navala emocija, sreće, radosti i ko zna čega još. Jedan od onih filmskih trenutaka kada imaš utisak da svet prestaje da se vrti samo zbog tebe. Imaš utisak kao da si u usporenom filmu, stvari jedva da se kreću, a ti si svestan svega, i više od toga.

“Radi ono što voliš!”

Da, upravo to!

“Radi ono što voliš!”

To je ta velika spoznaja. Svestan sam da si očekivao nešto više, bolje, jače, mističnije, ali zapravo sve velike istine su jednostavne. I ti si ih svestan, čuo si za njih, znaš ih, znaš kako funkcionišu, ali nikada nisi bio na tom stepenu spoznaje da ih primeniš na sebi.

Jednostavno je. Odluči šta tačno želiš da radiš. ODLUČI!

Napiši odluku na papir, kako bi imao čvrsto uporište kada tvoj um počne da luta.

Napravi plan kako ćeš da uradiš to što želiš. Na početku ovo izgleda surovo teoretski, ali kada razradiš sve detalje, začudićeš se koliko je sve prirodno.

Sam plan počni tako što ćeš, ispod toga što želiš da uradiš, napisati sve čega se setiš da je potrebno da imaš, uradiš, završiš, kupiš, prodaš ili na bilo koji drugi način završiš pre nego i ostvariš svoj cilj. Napravi redosled koraka koje moraš da uradiš. Šta ide prvo, drugo, treće, a šta deseto.

Znam da je ovo sve teško razumeti, ali kada dovoljan broj puta sebi ponoviš istu stvar, na kraju shvatiš pozadinu svega. Dođeš do načina i smeješ se sam sebi kako tako jednostavnu stvar nisi uradio ranije.

Kreni da radiš.

Kratko i jasno. Ni jedan cilj se neće ostvariti sam od sebe. Moraš ti. Niko drugi neće, ne želi, niti može da ostvari tvoj cilj. Ne mešaj to sa angažovanjem ljudi koji ti pomažu oko ostvarenja cilja. To je nešto drugo. Bez ljudi koji ti pomažu je jako teško, da ne kažem nemoguće uspeti. Ali na svojim ciljevima moraš raditi sam. Svakodnevno, sve dok se ne ostvare.

Uzeću za primer noćašnji meč kao ilustraciju.

Đoković, evidentno, radi ono što voli, tu nema sumnje. Ipak i on je morao da odluči da će osvojiti sve Grand slemove i da odluči da će osvojiti sve masterse na turu. Nisam siguran da ima napisano na papiru, ali negde u dubini duše osećam da je tako. U svakom slučaju, njegovu jasnu i neprikosnovenu odluku da osvoji poslednji masters koji mu nedostaje su prenele sve svetske novine, pa samim tim ima napismeno. I u ovom slučaju se javno obavezao na ono što je izgovorio, što ima dodatnu težinu.

Plan je do najsitnijih detalja razradio sa svojim timom i napravio strategiju i taktiku za svaki pojedinačni meč tj. za svakog pojedinačnog protivnika. Proračunao je svaki svoj i protivnikov udarac do najsitnijih detalja.

Onda je izašao na teren. Ključna stvar kod ostvarivanja cilja je da “izađeš na teren”. Ili što bi rekao Vudi Alen: “80% uspeha je da se pojaviš!” I odigrao turnir koji ga je vinuo u tenisku istoriju, iako je on već tu dugi niz godina. Cilj koji je sada ostvario niko nije pre njega. On je jedini, neuporedivi, nikada ranije ostvareni. Vladar tenisa!

On je isto tako jedan od nas koji je naučio pravila uspeha i njih se strogo pridržava i zato je uspešan. Kada je dao sebi oduška, posle osvojenog Rolad Garossa, i ignorisao pravila, očekivano je izostao uspeh. Opet, imao je svako pravo da odmori i napuni baterije.

Za kraj citiraću g. Brajana Trejsija: Ako radiš ono što drugi uspešni ljudi rade, postaćeš uspešan, ako ne radiš, nećeš!”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *