Srećna Nova Godina
Srećna Nova 2021!!! Tim Trikovi prodaje!
Srećna Nova 2021!!! Tim Trikovi prodaje!
Trebalo mi je puno vremena da shvatim da motivacioni gurui zapravo govore istinu. Mi van engleskog govornog područja imamo razne izgovore da to kod nas ne može da radi iz nekog razloga. Principi o kojim pričaju sigurno rad, lično sam se uverio u to. Potrebno je provući ih kroz specifične zakone i propise u Srbiji ili okruženju, ali provereno rade.
Jedino što ti niko od njih ne kaže direktno šta tačno treba uraditi kako bi ti principi zapravo i funkcionisali.
Meni je trebalo puno vremena da shvatim šta je sve potrebno kako bi se ostvarili koncepti o kojima oni pričaju. Da pomenem samo neke od njih:
Većina nas je čula ove pojmove, ali ih je pogrešno protumačila ili razumela. Nekako smo očekivali da tako jednostavni koncepti moraju jednostavno da rade. „Kao vožnja bicikla“, kako vole i sami ponekada da kažu.
Svi koncepti jesu jednostavni, ali rad koji stoji iza njihove realizacije nije nimalo jednostavan. Čak ni utrošeno vreme nije malo. Nekima je trebalo 10, 20 pa i više godina da postanu bogati, finansijiski nezavisni ili da ostvare svoje snove. Loša vest je da u Srbiji to vreme može biti i duže.
Dobra vest je da svako može da ostvari svoje snove, ako zna kako. A to je i najveća kvaka u priči.
Kako?
Za početak ću ti reći ono što nisi čuo od njih. Kada vratiš film i poslušaš audio programe, video matetijale ili pročitaš njihove knjige, biće ti jasno da oni sve vreme pričaju o tome indirektno. Niko to ne kaže direktno.
Poslužiće se analogijom Roberta Kiosakija (Robert Kyosaki) koji koristi podelu poslovnog sistema sa kvadrantima.
U gornjem levom kvadrantu je zaposleni, ispod u donjem levom je samozaposleni, u gornjem desnom je vlasnik velikog biznisa, a u donjem desno je investitor.
Ta analogija predstavlja stepen razvoja svakoga od nas ka svom putu ka nezavisnosti i ličnom bogatstvu.
Svako od nas prvo se zaposli, pa postane stručnjak u nekoj oblasti, onda napravi biznis od toga i na kraju zarađeni novac investira u nekretnine, zlato, akcije i sl.
Ono što ti niko ne kaže direktno je da ne možeš da zaradiš veliki novac bez pravljenja velikog biznisa. Biznis je jedino mesto koje generiše dovoljno veliku zaradu kako bi se ostvarila finansijska nezavisnost ili materijalno bogatstvo.
Na srpskom rečeno ne možeš legalno da zaradiš veliki novac ukoliko nisi vlasnik doo kompanije (društvo sa ograničenom odgovornošću).
Da pojasnim stvari.
Ti kao zaposleni radiš za platu koja je oporezovana od strane države oko 40% u bruto iznosu ili 63% u neto iznosu. Za platu od npr. 1000€ poslodavac mora na ime poreza i doprinosa da uplati još oko 630€ državi. U ukupnom zbiru to je „trošak“ od 1630€ za poslodavca.
Tvoja moć sa 1000€ u džepu je relativno mala, jer iz te mase novca ti moraš da platiš sve račune i troškove života i nemaš nikakve poreske olakšice.
Kada savladaš posao kod poslodavca, neumitno kreneš da razmišljaš kako bi mogao to isto da radiš sam. Onda se malo raspitaš, čuješ priče i otvoriš svoju preduzetničku radnju ili ti PR. Stvar sa tvojim prihodima i porezom sada stoji ovako. Ako izabereš da budeš paušalac, onda ti je mesečna nadoknada fiksna (paušal). Ako se dogovoriš sa poslodavcem da te plaća onih 1630€ bruto (ukupan trošak poslodavca), onda si uspeo. Trošak paušala je (u zavisnosti od delatnosti, veličine i lokacije radnje i sl.) Od 200 do 330€.
To znači da tvoj prohod više nije 1000€, već 1200-1430€. Isti posao radiš, poslodavca isto koštaš, ali tvoja zarada je veća zbog poreskog sistema. Ovaj novac možeš da potrošiš, uštediš ili investiraš.
Ipak, 200-400€ mesečno te dugoročno neće napraviti bogatim i materijalno nezavisnim, ali je ovo dobar početak da shvatiš kako stvari zapravo funkcionišu.
Kada malo ovladaš tehnikom i pomisliš da si doboljno veliki, bistar, sveznajući, usudiš se da otvoriš doo kompaniju. E sada tu stvari mnogo drugačije funkcionišu. Tu već počinju neke naznake biznisa. Kako posao nailazi, moraš da naučiš da delegiraš posao, ali i odgovornost. Drugi ljudi moraju pruzimati delove tvog biznisa kako bi ti mogao da imaš fokus na privlačenju kupaca, smanjenju troškova i opštoj izgradnji biznisa.
Ovde je poreski sistem drugačiji i obaveza je da angažuješ knjigovođu kako ne bi napravio neku skupu grešku. Takođe angažuj i pravnika iz istog razloga. Na početku dok su ti prihodi mali, angažuj ljude kao treća lica. Ali kada biznis postane ozbiljan, te ljude moraš imati u svom timu 24/7.
Oni će ti pomoći da izgradiš imperiju. Ne računaj da će ti oni zarađivati novac direktno, poput prodajnog tima. Ali njihovom ekspertizom sačuvaćeš ogromne količine novca. Da li zakup, kupovina, lizing, otpis, poklon, isplata veće zarade ili bonusa radnicima? Ovo su pitanja koja rešava tvoj tim i u zavisnosti od njihove ekspertize štediš ili gubiš novac. I ovo sam lično okusio na svojim leđima.
Ozbiljno postaje kada novac koji zarađuješ kroz biznis treba da sačuvaš za naredna pokolenja. Naravno, onda investiraš. Opet, tvoj tim saradnika i savetnika je tu da za svoj novac dobiješ najbolje i najviše. Zašto bi platio nešto više ako ne moraš?
Pored poreskog dela, koji sam pokušao da objasnim, različiti nivoi poslovanja razvijaju dodatne veštine i dižu naše poslovanje na viši nivo. Takođe, štede naše vreme. I na kraju, ostvaruju našu težnju ka finansijskoj slobodi, pasivnim izvorima prihoda i bogatstvu.
Što je viši nivo, igra je sve ozbiljnija i zahtevane su dodatne veštine. Takođe, raste količina zarađenog novca kao i obaveze. Prava finansijska nezavisnost znači da posao ne zahteva tvoje prisustvo. Isto tako tvoj životni stil ne trpi zbog toga što ne radiš. Ovo je moguće kroz izgradnju velikog biznisa ili investiranjem.
Kada si dobar kuvar u tuđem restoranu, zarađuješ platu. Kada otvoriš svoj restoran, onda si samozaposlen. Kada otvoriš lanac restorana onda si u biznisu. A ako poseduješ i zemljište na kojima su izgrađeni restorani, imaš udela u hotelima u neposrednoj blizini ili u kazinima, fabrikama ili putevima, onda si investitor.
Na tom nivou novac radi za tebe a ti možeš da se baviš onim stvarima koje voliš. Ili jednostavno, možeš da ne radiš apsolutno ništa.
Nadam se da sam ukratko uspeo da objasnim put do finansijske nezavisnosti i ostvarenju snova. U svakom slučaju, u tekstu sam sakrio svoj veliki cilj za godinu koja je pred nama. I angažovaću sve svoje kapacitete da ga ostvarim.
Pokazao sam put. Svako nadalje mora svojim putem. Isto tako i ja. Samo što sam ja svoj put već utabao i odmakao.
Šta ti čekaš?
Ukoliko ti je potrebno više mudrosti ili više odgovora, klikni na link dole. On će te odvesti na najmudrije mesto – Novinarnicu.
https://www.novinarnica.net/knjige/prirucnik-za-tajnog-agenta-prodaje/arhiva
Jasno je svima šta je centralna misao. Ipak, odbijam da godinu za nama pamtim po najvećem strahu od virusa u istoriji. Prosto, bilo je tu dosta bitnijih stvari za mene i moju porodicu da bih gubio vreme na to.
Ne biraš iskušenja kroz koja ćeš tokom života da prođeš, ali biraš kako ćeš na njih da reaguješ.
I to je nabitnija stvar koju smo naučili. Životna škola koja se ne može naučiti na neki drugi način. Realno iskustvo koje menja ljude i podstiče ono najbolje u nama.
Zato smo molitvu i zahvalnost počeli da praktikujemo skoro svakodnevno.
I sve odjednom ima smisla. Svaka ideja koju si čuo i svaka vežba pozitivnog razmišljanja koju si uradio. Sve se skupi u tu jednu tačku. Shvatiš da sve to radi, samo je pitanje motivacije i tvoje volje da naučeno primeniš.
Početkom godine, pre opisanog događaja, uspeo sam da napišem i izdam još jednu knjigu o prodaji iz edicije Trikovi prodaje. Možeš je skinuti klikom na naslov:
Priručnik za Tajnog agenta prodaje
Dobar plan je pola posla, ali kada se izjalovi, ako nemaš plan B, C i D, posledice mogu biti nesagledive.
Najveća vrednost ove godine je to što smo naučili mnoge veoma važne životne lekcije. Takođe, naučili smo da stvarno primenimo znanje koje smo do sada sticali.
Zapravo, uspeo sam da dobijem kredit za njenu kupovinu. Rate kredita otplaćujem rentiranja same nekretnine, tako da ona zapravo otplaćuje samu sebe. Time sam pokazao da je moguće ostvarivati pasivni prihod, skoro potpuno bez novaca. To je bila jedna od najvažnijih poslovnih lekcija koju sam naučio ove godine.
Svakako najvažnija poslovna lekcija koju sam naučio u ovoj godini, a i uopšte do sada jeste da moraš da ceniš sebe, svoj rad i svoj proizvod. To postižeš tako što razlika u ceni mora da bude dobra kako bi iz nje otplatio sve troškove koji se pojave. Prodavcu je bitna marža, cena nije bitna nikome!
Ovu prostu lekciju naučio sam od dobrog prijatelja pošto sam bezmalo napravio veliki problem jednom njegovom klijentu. Ponekad se iz loših stvari možeš naučiti dobru lekciju. Često su te i tako naučene lekcije zapravo najvrednije znanje.
Možda si očekivao drugačiji post. Možda si očekivao drugačiju retrospektivu. Ipak, ova godina je drugačija od svih do sada i svih koje dolaze za njom. Zato vrednost i nije u stvarima koje smo priuštili, već u lekcijama koje smo naučili.
Povratak unazad nekada znači da proverimo kakva smo osoba postali na tom putu. Koliko smo duhovno sazreli i da li smo spremni za novu životnu misiju koja je pred nama.
Al’ tako ponekad,
Sa mesta se ne pomakneš,
A opet svima odmakneš,
Nekad ostati znači trajati!
Vraćam se u stari kolosek. To je moja odluka. Kada stvari prestanu da funkcionišu, seti se šta si radio kada su funkcionisale.
Neću da se pravdam zbog svoje odsutnosti, već da nastavim ono što sam započeo.
Neko je rekao da se svi izražavamo, tako što nešto prodajemo. To svrstava prodaju u sam vrh poželjnih veština. Ipak, u realnom svetu, to nije tako. Bar nije kod nas.
Tematike poput tuđih života su daleko primamljivije. To je donekle razumljivo, jer ne traži puno energije niti razmišljanja. Pratiš tuđ život, jer nemaš svoj i daješ komentare iz udobnosti svog doma. Gledaš tv, komentarišeš na društvenim mrežama, čitaš „žutu štampu“. Idealno!
Ne mešaš se u svoj život i gledaš sa strane kako prolazi i odlazi u nepovrat.
Naravno, to je potpuno tvoja odluka i ovo važi samo pod uslovom da si spreman na prosečnost i ispod toga. Za one koji to nisu, ovaj članak tek počinje.
Meni će, pak, ova godina ostati u sećanju po nekim drugim stvatima. Donošenje odluka, moć molitve i moć napisanih ciljeva. Tako ću da je pamtim.
Obe stvari sam isprobao u praksi i obe rade neverovatnom jačinom. Samo je potrebno imati apsolutnu veru u sebe, proces i okolnosti. I to onda kada te okolnosti ti, baš, i ne idu na ruku.
Dugo mi je trebalo da pohvatam konce i preuzmem odgovornost za svoj život i život svoje porodice. To sam uradio upravo sada. Doneo sam odluku da se neću predati. Neću odustati od onoga što sam zacrtao. Preživeo sam ove godine i teže i ozbiljnije stvari. Suočio sam se sa strahovima koji prevazilaze ljudsko poimanje upašenosti.
Shvatio sam da je prvi korak u svemu odluka. To je ono što odvaja ljude. To je razlika između pasivnih i aktivnih, uspešnih i neuspešnih. To je razlika između onih koji gledaju tuđe živote i onih koji svoj život uzmu u svoje ruke. Večeras sam doneo odluku da povratim svoj skoro izgubljeni život.
Nekada okolnosti nam ne idu na ruku i ne možemo uticati na njih. Ali možemo uticati na naše reakcije na njih. Ponoviću i ovde da su odluke koje ne doneseš iste težine po tebe i tvoj život, kao i one koje doneseš. Razlika je u tome što kada odluku doneseš ti uređuješ svoj život, a kada je donese neko umesto tebe, onda on uređuje tvoj život.
Donošenje odluka je prva stvar koju moraš da uradiš. Posle toga ništa neće biti isto, ali je to tvoja odluka.
Sledeći korak je ispisivanje svega onoga što želiš postići tom svojom odlukom ili odlukama. To su ciljevi. Najbolje je da ih napišeš tako da na prvi pogled bude jasno šta želiš da uradiš. I naravno, stavi ih u vremenski okvir, da bi znao kada ćeš ih ostvariti ili završiti. Ne dozvoli da te polomi pritisak datum ostvarenja neostvarenog cilja. Jednostavno daj sebi još vremena, prolongiraj ostvarivanje tog cilja za neko dodatno vreme.
Kada ispišeš sve bitne ciljeve, izaberi one koji će naviše uticati na tvoj život i napravi plan za njihovo ostvarenje. Seti se da navedeš sve što ti je potrebno kako bi ostvario te ciljeve. Opiši do detalja opremu, ljude, događaje, neophodno znanje, stanje svesti… Napiši sve što ti padne na pamet, a pomaže u ostvarivanju cilja.
Sedi i od toga napravi plan. Šta radiš prvo, šta drugo, a šta poslednje. Mada, ja bih te savetovao da kreneš od kraja. To se zove planiranje unazad i detaljno sam objasnio u svojoj knjizi Upravljanje sopstvenim vremenom 2.0. Plan je neophodan za ostvarivanje svih iole ozbiljnih ciljeva. Većina ljudi do najsitnijih detalja isplanira svoj odmor, ali ne i svoj život.
I ne, ne govorim o tome da budeš frik kontrol sa opsesijom praćenja i izvršenja svojih planova. Opusti se, ovo je život. Uvek se desi nešto neplanirano. Postoje okolnosti na koje ne možeš da utičeš. One mogu da promene planove, a ponekad čak i ciljeve, ali to je potpuno u redu. Prihvati to sa osmehom na licu.
I da ne zaboravim, veruj. Veruj u sebe, u svoje ciljeve, u svoje planove, u ljude oko sebe. Na kraju krajeva, veruj i u okolnosti i kada ti ne idu na ruku. Veruj da postoji neki viši cilj i plan za sve nas, bez obzira da li si vernik ili ateista.
Meni je vera pomogla da psihički i fizički preživim ovu godinu. Ako Bog da i još dosta njih u budućnosti. I ne, ne nagovaram nikoga da sledi „moju veru“ ili moj način razmišljanja, samo sam siguran da meni funkcioniše i radi. Kako to znam? Pa uspeo sam da svoj život promenim više puta, da se vratim iz ponora samo verom u Boga i verom u sebe.
Bog je taj nad cilj i taj veliki plan za svakoga od nas. Možeš mu se klanjati, možeš mu služiti ili možeš dati sve od sebe da uradiš pravu stvar. Donošenjem odluka, radiš od svega po malo. Ipak, najbliži si tome da uradiš pravu stvar.
„Kada se moliš, moli se kao da sve zavisi od Boga. Kada radiš, radi kao da sve zavisi od tebe!“
Davno sam čuo ovu rečenicu i nisam zapamtio kome se pripisuje. To mi ne smeta da me iznova inspiriše i daje dodatnu snagu.
Ništa se ne dešava dok se ne pokreneš sa mrtve tačke. Odluka, ciljevi, vera i znanje te neće sami po sebi naterati da uradiš to što želiš. Moraš početi! Proizvedi neku akciju, pa makar i u suprotnom smeru od onoga ka čemu ideš. Nema pogrešnog puta, samo dužeg i kraćeg. Ali, ako samo stojiš u mestu čekajući Godoa, bojim se da ćeš se načekati.
Od tebe zavisi. Tvoj život, tvoja porodica, tvoj materijalni status. Ponavljam, samo od tebe zavisi!!! Prihvati odgovornost za sve što ti se dešava i suoči se sa tim. Isprva, biće teško. Izgledaće ti da su svi drugi odgovorni umesto tebe. I sve okolnosti i sve što ti se dešava, dešava se zbog okolnosti ili drugih ljudi.
Napisao sam već. Ukoliko ti doneseš odluku, ti kontrolišeš svoj život. Ukoliko to neko drugi učini, on kontroliše tvoj život. Isto je tako sa odgovornošću. Onaj ko odlučuje, on je odgovoran za posledice.
Najteže je pogoditi metu koju ne vidiš. Isto tako, strela koju ne ispališ sigurno neće pogoditi metu, ma gde ona bila. Za pogađanje centra mete nije bitan talenat. Svako može nekada da pogodi centar mete. Kako bi često pogađao centar, moraš vežbati. Stalno i iznova. Da bi bio najbolji u tome, moraš toliko da vežbaš da poveruješ da si takav rođen.
Kreni!
Prošlo je dosta vremena od moje poslednje objave. Sve što bih napisao, ne bi ni izbliza oslikalo šta sam sve preturio preko glave za to vreme. Suludo je i pokušati nabrojati sve to. Isprečilo se neko ostvarivanje snova, u međuvremenu.
Trikovi prodaje su najbolja stvar koju sam uradio u životu, a da nisu moja deca (mada deca nisu stvari ;). Počelo je kao pobuna, a postalo je koncept i način razmišljanja koji vodi ka ostvarivanju životnih ciljeva.
Post koji pišem, pišem na šalteru dok čekam da se ostvari jedan od mojih najvećih snova ili ciljeva koji sam zacrtao. Opet, dok se ne završi sve do kraja, neću otkrivati detalje. Samo ću reći da se snovi ostvaruju kada se radi na njima.
Svima je poznat koncept da je potrebno napisati svoje ciljeve na papiru, kako bi se oni ostvarili. Samo pisanje neće uraditi ništa. Moraš permanentno raditi na njihovom ostvarenju. Napisani ciljevi na papiru su više kao mapa, putokaz ili ček point.
Da ponovim, samo ispisivanje ciljeva na papir te neće daleko odvesti. Moraš da napraviš plan realizacije svakog pojedinačnog cilja ili bar onih najglavnijih.
A onda počinje najteži deo. Moraš da počneš da radiš na ostvarivanju svojih ciljeva. Svakodnevno, konstantno, sve dok se ne ostvare.
Možda ti ovo sada zvuči neobično ili nerealno, ali sačekaj da počneš da radiš na ciljevima. Tu prestaju da važe svi poznati zakoni univerzuma. Sve se okrene u trenutku i najluđi snovi postaju nova realnost. Bitno je da nikada ne prestaneš da veruješ u sebe i svoje snove. Vera je, ponekad, jedino što te gura napred.
Naravno, osnov je da na svojim ciljevima moraš i da radiš. Suoćavajuči se sa novim izazovima, moraš razvijati nove veštine. Stare su te dovele do određenog nivo, za dalji razvoj moraš otpočeti novo poglavlje u životu.
Ja svakodnevno učim nove stvari. Neke se tiču posla, neke se tiču porodice, a neke se tiču investicija i investiranja. Postoje i stvari koje učim iz proste potrebe za saznanjem, ali to nije sada tema.
To sve uvećava moj tehnički, prodajni, finansijiski i investicioni IQ. Sada već raspolažem sa dovoljnom količinom informacijaod značaja za moj dalji razvoj. Finansijska pismenost mi pomaže da prebrodim uspone i padove koji se dešavaju svima nama.
Ovo što pišem mnogima će izgledati kao floskula, neko čak neće ni razumeti o čemu je reč, ali to je osnov finansijske slobode i slobodnog života. To je ono čemu ja težim.
Veruj u svoje snove, zapisuj ih i radi na njihovom ostvarivanju. Možda ne uspeš iz prvog puta, ali ako ne kreneš nikada ih nećeš ni ostvariti!
Poštovani posetioci i korisnici, želim da vas obavestim da privodim kraju pisanje svoje nove knjige, Priručnik za Tajnog agenta prodaje, koju ćete uskoro moći da nabavite. Nastavak fantastičnog serijala koji obara sve rekorde. Najpre će ići digitalno, a nešto kasnije i štampano izdanje.
Usudi se da pokažeš na šta si spreman. Usudi se da pokažeš od čega si napravljen. Teška vremena traže ljude enormno visokih performansi!
Da li si jedan od njih?
USKORO!!!!!
PRIMEDBA KLIJENTA
Skupi ste – Shvati primedbu konstruktivno!
Na koji proizvod, tačno, mislite?
Kod koga ste našli jeftiniji proizvod? Koji je, tačno, proizvođač i koliko je jeftiniji?
To je svesno pitanje i za odgovor je potrebno kupca prebaciti u nesvesno.
Razmisli o tome šta kupac govori, pre nego li mu daš odgovor.
Noć je vreme kada uglavnom pišem. Tada sve stane i sve se smiri, osim vihora u mojoj glavi. Svi utisci, umesto da se sležu, oni počinju da plešu. Isprva, lagano, kao da se njišu, pa se sve brže i jače dok ne prerastu u pravu pravcatu koridu sa sto kupaca koji se kao razjareni bikovi šetaju po mojoj glavi.
Nedelja iza mene definitivno nije bila jedna od najboljih, ali je bila jedna od poučnih.
Jefnostavno ono što je prošle nedelje davalo fantastične rezultate i bilo neprikosnoveno, danas odbija saradnju.
Ovaj treći pristup liči na deo u crtaću kada nešto ne uspe, a likovi viknu smornim glasom:“Nazad za crtaću tablu!“
Da. On zahteva novo tabanjanje i „gaženje kilometara“, kako bi stvari koje su pokvarene popravio ili zamenio novim.
Kada ti otkaže jedan mali kupac ili dva, to nije strašno. Ali kada otkaže jedan od najvećih, onda je udar poprilično veliki. Takav problem se ne može oplakati, već mora da se traži adekvatno rešenje. A jedino ispravno rešenje je nadomestiti gubitak kroz nekoliko manjih ili jednog novog velikog kupca.
Negde sam pročitao da je fenomenalan lek za opisanu situaciju što brža poseta velikom broju kupaca, ograničićemo na 100 kupaca, zbog lakše evaluacije postignutog.
U zavisnosti od načina prodaje, tvoj cilj je ozbiljan kontakt sa stotinu kvalifikovanih kupaca u što je moguće kraćem roku. Uvek sam više za varijantu da se lično vidiš sa kupcima, ali na raspolaganju su mail i telefon.
Kod mene ovo prvo daje nemerljivo bolje rezultate od druga dva zajedno i zato se i dalje držim njega.
Nekada nam je potrebna relaksacija i čisto viđanje sa ljudima kako bi se prekomponovali i našli novu ideju vodilju, inspiraciju ili motivaciju za nastavak. Ovo je posao koji te troši više nego što možeš da zamisliš, i zato je preko potrebno da napraviš nešto nekonvencionalno, nesvakidašnje, a opet uobičajeno.
Ja krećem u avanturu od ponedeljka.
A ti?
Juče smo odlučili da danas damo sebi oduška i malo promenimo sredinu. Želeli smo brzo i jednostavno rasterećenje. Pošli smo u pohod na južni deo Srbije, tačnije grad Niš.
Jedno fenomenalno putovanje isplanirano za 20 minuta, počelo je.
Naša mala družina je odlučila da poseti neke nama drage rođake, ljude i predele, koje ne možemo često da vidimo zbog međusobne udaljenosti.
Sada se sigurno pitaš zbog čega pišem ovaj članak na jednom profesionalnom biznis blogu?
Predhodna nedelja je bila poprilično teška na poslovnom planu i bukvalno mi je bio potreban reset. Iako putujem skoro svakodnevno, ovo putovanje me baš relaksira. Dozvoljava mi da ne žurim, uživam u predelima tokom vožnje i to sve podelim sa ostalim članovima porodice. Tako je različito od moje svakodnevnice.
Opet, usamljen si. To se dešava samo tebi kao osobi i kada pričaš o tome sa nekim, on može biti samo slušalac. Potpuno je drugi osećaj kada putuješ sa nekim i komentarišeš na ravnopravnoj osnovi. Oboje ste učesnici događaja, pa je tako i sam razgovor o putovanju deo tog putovanja. Osećaj je potpuno drugačiji.
Nekada i nije sve u poslu. Preopterećenost sistema se ne sređuje dodatnim opterećenjem, već potpunim rasterećenjem. To trenutno i radim.
Šta ti trenutno radiš?
Prošla je ponoć. Zapravo, već je 2:00. Gluvo doba noći je. A ja, umesto da spavam, pravim se pametan da nešto napišem vezano za osnove.
Mene nije nevolja navela da pišem, ali me je navela da krenem u avanturu kakvu nisam ni mogao da zamislim. Još uvek mi se čini da budan sanjam. Toliko se sve prebrzo odvija, da nisam više siguran da li je java ili san.
Shvatio sam veliku mudrost Grčkih filozofa:“Znam da ništa ne znam!“
A onda sam shvatio da je to dobro. Zašto?
Pa zato što ne možeš ne znati nešto više od potpunog neznanja. To mu dođe kao nulta tačka i nadalje možeš samo nabolje. Tj od tog trenutka pa u budućnost, možeš samo da znaš više o nečemu što radiš, nikako manje (već si na nuli).
Sve ono što sam radio i pisao, počinje da se uklapa u jednu konačnu sliku. Svako slovo, svka reč i rečenica su tu sa razlogom.
A razlog je da, na prvom mestu, ja mogu da se vratim i pročitam sve to ponovo. I da sopstvenu prodaju redefinišem i počnem od početka. Od samih osnova.
Šta je ponuda, predračun, račun, otpremnica, PDV… sve počinjem iz početka.
Kada radiš sa svojim parama, malo ti je više stalo do njih. Zato mnogo pažljivije vučeš svaki potez. Gledaš da unapred osmisliš svaki delić velike slagalice koja se prosula po podu svuda unaokolo. I trudim se da me ne uhvati panika. To je najgore što možeš sebi da priuštiš. Zato se fokusiram na kupce i njihovo obilaženje. Što veći broj kupaca za što kraće vreme. Sve ostalo trenutno nije važno.
Sada želim da samo čuju za mene. Naravno da želim da prodam više od svega, ali ne dozvoljavam sebi ishitrene odluke i neracionalno ponašanje. Koliko god da je pritisak veliki i koliko god da mi je prodaja neophodna, radim onako kako bih i inače radio za druge. Polako, korak po korak.
Deset ključnih koraka koje sam ranije obrađivao su najbolji način da ostaneš na kursu i ne poludiš pre vremena. (Priprema, ulaz, sedanje, zbližavanje, razlog dolaska, prezentacija proizvoda, odgovor na primedbe, zaključivanje prodaje, dobijanje i rad sa preporukama). Prodaja je pre svega intelektualna veština. Zato na inteligentan način želim da iznova izgradim odnose sa prosperitetnim kupcima. Za to su najbolje preporuke dobrih kupaca sa kojima već sarađujem. Novac je sada u drugom planu.
A ako ne?
To je već neka druga priča.
Prošla je ponoć. Svi u kući spavaju osim mene. Sedim i razmišljam u mraku. Zapravo, pokušavam da sredim misli koje imaju neku čudnu koprenu preko sebe. Kažem sebi, živi svoje snove.
Razmišljam o tome šta sam do sada sve postigao i uvek više o onome što me tek čeka da ostvarim. Često ovde pišem o ciljevima i o tome kako ih ostvariti. I ja uspevam u tome. Ostvarujem svoje ciljeve. Lagano, precrtavam jedan po jedan. Ipak, one glavne velike nikako ne mogu da dosegnem. Nešto mi ne dozvoljava da živim svoje snove.
Kako god da napravim strategiju, dve stvari mi beže iz ruku. Prva je nabavljanje sopstvene nekretnine u Beogradu. Druga je potpuna materijalna nezavisnost.
Svakako oba ova cilja se mogu podvesti pod ovaj drugi, jer potpuna matetijalna nezavisnost podrazumeva da sebi možeš priuštiti sopstvenu nekretninu, pa i više njih. Ali ih držim odvojenim kako bih mogao da pratim sopstveni napredak kako živim svoje snove.
Ja sam odličan prodavac i organizator kada treba posao da uradim za nekog drugog. Umem da prodam i da zaradim novac. Takođe, umem i da ga naplatim. Ipak, na ovaj način ne mogu da ostvarim željenu materijalnu nezavisnost i živim život onako kako ga ja zamišljam. Sa druge strane, kada nešto treba da uradim za sebe, uhvati me neka mrzovolja i izgubim motivaciju za radom. Nekako me stigne neki umor koji je toliko jak, da ne mogu da mu se oduprem.
Zato svakodnevno pokušavam da pronađem formulu da ovu svoju veliku slabost i neregularnost anuliram ili makar svedem na neki minimum. Za sada dobijam i gubim bitke. Pogađam i promašujem. Udaram i primam udarce. Ali nikako ne odustajem. U ovoj utakmici moram da pobedim najtežeg protivnika na svetu – sebe samog.
Moja sudbina je u mojim rukama. Baš kao što je tvoja u tvojim. Ne juri za snovima, nemoj čak ni da ih ostvaruješ, počni da ih živiš svaki mikrosekund svog života!
Živi svoje snove, celim svojim bićem! Jedino tako možeš biti potpuno srećan i zadovoljan sobom.