Postoje i dodatni koraci koje detaljno opisujem u svojim knjigama koje možete čitati u digitalnom obliku klikom na sliku:
Promeni svoj život još danas i skini neku od knjiga koja će ti promeniti život! Kreni!
Iako živim život savremenog nomada i zbog prirode posla često menjam mesto, olakšavajuća okolnost mi je to što sa svim ljudima mogu da pričam srpskim jezik. Imao sam prilike da u svojoj karijeri radim u inostranoj firmi i pričam italijanski po čitav dan, shvatio sam da me to dosta umara. Potrebna mi je ogromna mentalna energija kako bih komunicirao na stranom jeziku svakodnevno.
Takođe, ne zaboravi da daš svoj komentar i ocenu pročitanog. Sada je sve to moguće sa bilo kog mesta na planeti. Bez da se pomeriš s mesta!
Uradi to još odmah!!!
Svakako, srećan bio „početak“.
Veruj u sebe! To je jedini garant uspeha!
Javu za sne, ja dao bih i sve što imam, al’ nemam njih!
Pored „to do“ liste i liste ciljeva koje treba ostvariti, samoinicijativno sam napravio i listu dostignuća za tekuću godinu.
Što je vreme više odmicalo, lista je bivala sve duža i duža. Ja sam bivao sve ponosniji i ponosniji na svoja „malena“ dostignuća.
Mora doći i period kada se moraš zadovoljiti i malim stvarima. A to su „sitnice“ koje daju pečat tvom životu.
Dodatni izazov bio je i očuvanje motivacije, kao i zdravog razuma.
Male stvari čine velike promene u životu.
Ako nešto odlažeš godinama, kada završiš, to više nije mala stvar.
Uspeo sam da uživam u šolji kafe, tople čokolade ili čaja. U samostalno napravljenom doručku za sebe i svoju porodicu.
Nekada moraš ostvariti male snove, kako bi mogao da sanjaš velike.
Neizmerno sam zahvalan na novim znanjima, saznanjima i iskustvima koje sam dodao u svoj portfolio kroz ovaj period za nama.
Uspeo sam! Objavio sam knjigu na KDP, Kindl direct publishing, Amazonov servis za digitalne knjige ili e-books. Najveći na svetu!
Rado ću pomoći svakome ko želi da se okuša u ovim vodama. Od ideje do realizacije.
Ne pati od toga da nisi postigao ništa u životu.
Svaka, pa i najmanja stvar te približava velikom krajnjem cilju, kao mozaik koji se sklapa podjednako od velikih i malih kockica.
A na kraju, bitna je zapravo ta, celokupna slika!
Počinjem da pišem objavu već ko zna koji put i nešto mi ne dozvoljava ni da počnem. To me iritira, jer jedan od postavljenih ciljeva jeste redovnije pisanje objava. Na kraju sam uspeo da nateram sebe da počnem da ostvarujem svoje ciljeve.
Danas sam uživao u vožnji automobila. Ukazala mi se prilika da klijentu isporučim robu. Kako je službeni auto skoro ostao bez goriva, odlučio sam da iskoristim šansu i odem svojim autom.
Sinoć, nešto posle ponoći, srušila nam se jelka sama od sebe. Postolje nije izdržalo. To me je podsetilo da treba da napišem rekapitulacuju ove godine koja je na izmaku. A scena sa jelkom je, parafrazirano, baš nešto nalik ovoj godini.
Novi ukrasi, nove sijalice, nova nada. Trudili smo se da zaboravimo neslavno juče i verujemo u bolje sutra. I mic po mic, gradili smo svoj svet. Bilo je dosta izazova i poteškoća, ali je, na kraju, počelo sve da se uklapa. Sve je počelo da leže na svoje mesto i konačno da dobija smisao.
Baš kao i sve i život ima uspone i padove. Rekao bih da to važi i za novogodišnje jelke. Problem je počeo još prošle godine kada je jedan od nosača naprso na jednom mestu. To je nalik onom životnom problemu koji se pokaže minijaturnim i nebitnim, pre nego izađe u pravom svetlu. Naravno, reagovali smo tako što smo nosač zalepili, ali kao i svako iskustvo sa lepljenjem plastike i ovo se neslavno završilo.
I baš kao sa jelkom, koja je pala u ranim jutarnjim časovima 31.12., tako su i problemi krenuli da izlaze u zadnjim trenucima poslovne godine, kada im vreme nije. I zanimljivo je to da su, iako uredno sklanjani jedan po jedan, krenuli da izlaze na svetlost dana svi zajedno. Kao da su želeli da poruče da im je dosta svega. Da više ne žele da čekaju na rešavanje.
Supruga i ja smo ustali iz kreveta i pokušali da spasemo što se spasti može. Naravno da nismo uspeli. Tražili smo krivca u kućnom ljubimcu, nespretnom detetu, pa čak i u zemljotresu, kojeg naravno, nije bilo. Shvatili smo, ipak, greška je bila naša, jer nismo rešili problem kada je tek bio u nastajanju. Prošlogodišnje naprsnuće nosača je sada bio veliki lom na nekoliko delova koji više nije bilo moguće zalepiti ili popraviti. Skupili smo ukrase i odlučili da se rešavanjem problema pale jelke, ipak, pozabavimo ujutru. Ne kaže se badava „jutro je pametnije od večeri“.
Nismo odustali. Gotovih nosača je bilo dosta, ali uglavnom su dostupni na intrmernet prodajama koje šalju artikle brzom poštom. To znači da bi paket stigao tek sledeće godine. A čekanje iste bez jelke nije dolazilo u obzir.
Naš potencijal je beskonačan i bezgraničan, ali mu je potreban razlog da se aktivira. Načešće je taj razlog presvučen u problem i podseća na napor. To je ta prilika koju mnogi propuste, jer svi misle da je prilika svetla i blještava poput novogodišnje jelka, naravno ne ove naše pale, nego one iz izloga, lepe, okićene i prepune šarenih lampiona. Nažalost, u praksi to baš i nije tako.
Tako je i sa poslovnim problemima. Tu su da od nas izvuku naš maksimum, ali i da odrede budući tok događaja. Naša sudbina je u našim rukama, ako preuzmemo kontrolu i onda kada nas zadese sve nedaće sveta. To, na kraju, ne mora da znači nešto loše čak, u mnogim slučajevima, je to ona pokretačka snaga koja nas gura napred.
Iskoristi je na najbolji mogući način!
U to ime, Srećnu Novu Godinu i Božićne praznike želi ti tim Trikoviprodaje.com
Neki napet dan je iza mene. Jeste bila nedelja, ali ne kao deo vikenda, već više kao deo užurbane svakodnevice. Još osećam ostatke tenzije od danas.
Toliko toga sam planirao da uradim, ali prosto se nije dalo. Ceo vikend sam proveo u nekoj jurnjavi. Na kraju jesam sve stigao, ali po cenu ozbiljnog nerviranja. I sutra je već ponedeljak. Ne volim kada za vikend nemam vremena da odmorim od svega i da se pripremim za posao koji me čeka.
Dobro urađena priprema štedi vreme, ali više od toga daje samopouzdanje i smisao onome što radiš. Kada si spreman, ništa ne može da te iznenadi. Ne moraš bespotrebno da improvizuješ. Veće su šanse da uspeš, je se klijenti ne spremaju za kupovinu, a prodavci se spremaju za prodaju. Na žalost, ja nisam spreman za sutrašnji dan. Bar nisam spreman onoliko koliko smatram da je potrebno.
Uspeo sam metodom „švajcarskog sira“ da odradim tananu pripremu između dve obaveze koje sam imao. Iskreno, voleo bih da sam malo više vremena odvojio za to. Imam utisak da su se dva dana vikenda istopila kao kap kiše po vrelom danu. Nestala su kao da ih nije ni bilo.
Često imam utisak da drugi ljudi upravljaju mojim životom, a da ja samo pratim šta mi kažu. I opet na kraju ispadne kako ne treba. Niti je onako kako ja želim, niti je onako kako drugi žele. Sve u svemu, život počinje da mi liči na protraćeno vreme. I najgore u svemu je to što prolazi. Neće se vratiti. Neće ga biti više.
Kada pogledam unazad, toliko toga sam postigao, ali smatram da je žrtva bila prevelika. Svaki uspeh je skupo plaćen. Isto tako i neuspeh, možda i više. Život na žici dok ispod sebe ne vidiš jasno dubinu ponora, više zvuči kao scena iz filma nego sekvenca iz stvarnog života. Samo, meni se ova sekvenca ponavlja iznova i iznova. Od jutra kada otvorim oči, do ovih besanih noći kada pišem, umesto da spavam.
Da li je bilo nečeg dobrog u danima za nama? Jeste, to je nesporno. Samo smatram da je trebalo da ga bude više, s obzirom na uloženi napor. I da se razumemo, ne pričam o fizičkom, već o intelektualnom naporu koji mnogo više iscrpi organizam. Rešavanje problema je uvek teže od bilo čega drugog.
Iako sam se navikao na ovakav tempo života i rada i dalje mi se čini da nisam stavio svoj život pod svojom komandom. Kao da je još uvek jednim delom okupiran. Težim finansijskoj samostalnosti, težim nekim idealima boljeg i lepšeg života, sređenijeg životnog prostora i više vremena sa ljudima sa kojima bih voleo da se vidim. Naravno, po neko putovanje van zemlje nije na odmet. A upravo taj deo života ne kontrolišem. On je u rukama drugih ljudi, koliko god pokušavao to da promenim.
Sabiram se i oduzimam. Menjam taktike i strategije, ali ono što uspem da postignem je malo i nedovoljno. Bar iz moje perspektive. Voren Bafet, američki investitor i milijarder zastupa tezu da je spor napredak jedini pravi način da neko uspe u životu. Naravno, ako deo svog zarađenog novca pametno investira. Ja jesam investirao, ali mi se čini da nisam dovoljno. Radim na tome da to promenim.
Trudim se da čitam knjige i članke na temu uspeha, prodaje, investiranja i sl. Ima tu dosta pametnih stvari koje niko od nas ne može da smisli dovoljno brzo. Zato je dobro sakupljati i tuđa iskutva i razmišljanja. To je vid investiranja koji štedi naše vreme i resurse. Takođe, ubrzava i naš razvoj.
U planu mi je bar jedna napisana i objavljena knjiga ove godine. Takođe, plan mi je da razvijem sopstvenu firmu, jer me nervira da radim za druge. Mišljenja sam da tako jedino mogu da dam svoj puni potencijal. Jedino tako mogu da se ostvarim. Najveći plan koji imam je potpuna finansijska nezavisnost i dovoljno slobodnog vremena da radim ono što hoću, kako hoću i kada hoću. Da ne moram nikome da polažem račune.
Dok plivam u sopstvenom životnom haosu, izgleda mi kao da se udaljavam od obale. Više nego ikada radim na ostvarivanju tuđih snova, a trebalo bi da radim na ostvarivanju sopstvenih. Doneo sam odluku da krenem da radim na ostvarivanju sopstvenih snova i radim na tome svakoga dana po malo. I siguran sam da posle nekog vremena počeće da se vide rezultati.
Univerzume, pomeri se da prođem! Nema predaje do konačne pobede!
Neću pričati kao „veliki magovi prodaje“ kako uvek pomažemo kupcima i tu smo za njih. Već ću pokušati da dočaram kako biznis meni izgleda iz mog ugla.
Oduvek sam težio sopstvenoj kompaniji i radu za sebe. Moje prvo zaposlenje je bilo u sopstvenoj kompaniji. Neznanje i loš izbor partnerske firme doveli su do toga da je taj, ah, biznis trajao samo godinu dana.
Prava i jedina istina je da mi sami utičemo na naš životni put i naše zaposlenje. I ako ne shvatimo da uvek, ali UVEK radimo za sebe, teško ćemo postići pravi napredak.
Zato većina karijera izgleda tako da se zaposlimo, naučimo posao, upoznamo klijente i onda napredujemo. Kada prevaziđemo ponuđeni napredak, onda se odlučimo da napravimo nešto svoje. I tu problemi (izazovi) tek počinju.
Već sam rekao da u školi ne naučimo ni posao za koji se školujemo kako treba, a već treba da osmislimo sopstveni biznis.
Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da kompanija i znači udruživanje više ljudi radi postizanja nekog cilja ili rešavanja nekog problema. To je kompleksna organizacija. Profit se pravi razlikom u ceni. To je ono šta dobiješ od zaposlenog i koliko ga na kraju platiš.
E sada, nisam rekao da kapital nužno mora da bude tvoj. Naravno, može biti i pozajmljen. To nosi povećani rizik od neuspeha, ali ujedno deluje i kao velika motivacija ka napred.
Moj početni kapital je bila jedna moja mesečna plata. To je to.
I krenuo je da se krcka i pre nego li je firma postala zvanična. Košta registracija firme, koštaju menice u banci, košta sve što nisi imao pojma da košta dok si radio u nekoj drugoj firmi. Papir za štampu, gorivo, servis automobila, kafa pa i toalet papir kojim si gađao kolege po hodnicima u predhodnim kompanijama.
Vrlo brzo shvatiš da ukoliko želiš napred ne možeš gledati unazad. Pomiri se sa tim, plati cenu unapred i nastavi dalje!
Vrlo brzo sam bio u poziciji da uplaćujem pozajmice osnivača za likvidnost. To je ono kada daješ robu na odloženo, pa nemaš gotovog novca da platiš dobavljače, obaveze prema državi i sl. Rekao bi neko pa biznis praviš da zarađuješ, a ne da ga plaćaš iz sopstvenog džepa. I to je tačno. Ali, ako veruješ u svoj biznis, ponekad ćeš morati da se žrtvuješ za njega. Zapravo, žrtvovaćeš se jako često za njega.
Jedino što sada radiš pola radnog vremena i možeš da izabereš da li ćeš raditi od 9 do 21 ili od 21 do 9.
Kada treba da se u jednom danu uradi gomila stvari za dva dana, provejava mi kao postati Menadžer za minut. Kada prodaja stane, setim se Gerila markeringa i kako dobiti publicitet sa veoma malim ulaganjem novca.
I dobro je imati makar teoretsko znanje o svemu tome. Zna često da bude korisno. Takođe, predlažem da pronađeš mentora i platiš šta i koliko košta, mada se često cena ne izražava u novcu.
Mentor je neko ko je to što ti želiš već postigao nekada davno, na neki svoj način i pod drugim okolnostima. Ali zna da razluči šta je dobro, a šta ne. I slobodan je da ti da savet bez da ga tražiš. I da ti ga ne da kada ga tražiš!
Moji mentori su bile razne ličnosti koje su uticale i utiču i sada na moju karijeru bilo da su bili fizički prisutni ili ne. Nekada su to bili stariji i iskusniji ljudi, a nekada znatno mlađi. Godine za mentorstvo nemaju značaj, već iskustvo i mogućnost sagledavanja stvari na drugi način. Isto tako, dosta toga sam morao da uradim sam, bez ičije pomoći i podrške.
Mogu slobodno da zaključim da je sopstveni biznis jedno neverovatno putovanje i avantura koja nam otkriva ko smo mi u stvari. I daje nam šansu da se usput popravimo i postanemo bolja osoba. Ili makar osoba sa upgrejdovniim poslovnim veštinama.
I da, pored najboljih šansi, može se desiti da ne uspeš. Takođe, i kada pomisliš da su za nešto šanse izgubljene, univerzuma se potrudi da ti pokaže da nisu.
Veruj u sebe i svoj put. Drugog nemaš!
Kreni!
Trudim se da održim optimizam i veru u bolje sutra. U moru svakojakih negativnih dešavanja, trudim se da pronađem ona lepa i pozitivna. To je ono što me drži i daje mi snagu da nastavim dalje. Motivacija je, uz samopouzdanje, osnov svakog uspeha. A ni jednog neće biti ako je okruženje u kom živimo negativno.
Uživam u svojoj porodici i onim malim svakodnevnim dešavanjima koji oboje dan. Nalazim inspiraciju u svakoj pojedinačnoj stvari. Pored porodice, najviše od svega me inspiriše prodaja. Svaka pojedinačna prodaja i onog najmanjeg artikla. To za mene znači pobedu u najintelektualnijoj igri na svetu – prodaji.
Ovaj blog je posvećen prodaji i zamišljen je da edukuje svakog pojedinca koji traži svoje mesto u prodaji. Trudim se da nizom primera i situacija iz mog života podstaknem i druge da rade ono što vole i uživaju u tome. To ne mora biti prodaja. Ja prodaju volim i uzimam kao primer, jer se tu najbolje osećam i to je ono što najbolje radim. Naravno, imam i ja uspone i padove, bolje i lošije periode, ali odluka da budem najbolji u tome što radim me tera dalje.
Svaki neuspeh koji doživim je i dalje moj i pored toga što sam dao najbolje od sebe. To nekada nije dovoljno. Jednostavno, neko drugi se potrudio malo više i to je to. Neuspeh me inspiriše da budem bolji o da naučim lekcije koje će mi to i omogućiti.
Shvatio sam da nešto nije bilo u redu krajem prošle godine, ali sam pripisivao pandemiji, slaboj potražnji ili ko zna čemu. Istina je da nisam bio dovoljno prisutan kod svojih kupaca i desilo se neizbežno. Konkurencija je odnela pobede na nekim poljima koje sam smatrao zacrtao svojim. Kakav danak samozadovoljnosti.
Pisao sam već o obilasku stotinu kupaca. Pisao sam već skoro o svemu. Opet, pišem i podsećam sebe, a nadam se i čitaoca teksta da neke stvari moraju biti urađene. Obilazak kupaca je najglavnija stvar od svih. Ništa drugo ne može zameniti prisustvo i živu reč kod kupaca.
Iako je, usled čestog odbijanja kupaca, to najteže, to je jedini način da se poveća prodaja. Sve ostalo poput mailova, telefonskih poziva, poruka, vibera i sl. neće dati dovoljno dobre rezultate. Pričam ovo iz ličnog iskustva. Probao, proverio, video i probao ponovo. Moraš otići kod kupca i tu nema rasprave. Shvati da odbijanje nije lično. Niko ne odbija tebe kao osobu, već tvoj proizvod, tvoju uslugu ili tvoju ponudu.
I samo bez sujete. Najbolje kompanije imaju najbolje prodavce. To važi za svaku, pa i za tvoju!
