Објављено дана Оставите коментар

Živi svoje snove

Živi svoje snove

Život

Prošla je ponoć. Svi u kući spavaju osim mene. Sedim i razmišljam u mraku. Zapravo, pokušavam da sredim misli koje imaju neku čudnu koprenu preko sebe. Kažem sebi, živi svoje snove.

Razmišljam o tome šta sam do sada sve postigao i uvek više o onome što me tek čeka da ostvarim. Često ovde pišem o ciljevima i o tome kako ih ostvariti. I ja uspevam u tome. Ostvarujem svoje ciljeve. Lagano, precrtavam jedan po jedan. Ipak, one glavne velike nikako ne mogu da dosegnem. Nešto mi ne dozvoljava da živim svoje snove.

Strategija

Kako god da napravim strategiju, dve stvari mi beže iz ruku. Prva je nabavljanje sopstvene nekretnine u Beogradu. Druga je potpuna materijalna nezavisnost.

Svakako oba ova cilja se mogu podvesti pod ovaj drugi, jer potpuna matetijalna nezavisnost podrazumeva da sebi možeš priuštiti sopstvenu nekretninu, pa i više njih. Ali ih držim odvojenim kako bih mogao da pratim sopstveni napredak kako živim svoje snove.

Radim na tome da ostvarim svoj san.

 

Put uspeha

Iako znam put, nešto me sprečava da ostvarim uspeh. Kao da me neka tanana nit drži po strani događaja za koje znam da treba da uradim. To bi me dovelo do ostvarenja pomenutih ciljeva. Ali ja ih prosto ne radim. Ne znam kako da nateram sebe da podignem nivo svog angažovanja i usmerim ga na pravu stranu.

Deo moje biografije

Ja sam odličan prodavac i organizator kada treba posao da uradim za nekog drugog. Umem da prodam i da zaradim novac. Takođe, umem i da ga naplatim. Ipak, na ovaj način ne mogu da ostvarim željenu materijalnu nezavisnost i živim život onako kako ga ja zamišljam. Sa druge strane, kada nešto treba da uradim za sebe, uhvati me neka mrzovolja i izgubim motivaciju za radom. Nekako me stigne neki umor koji je toliko jak, da ne mogu da mu se oduprem.

Kada radim za sebe

Znam sve korake i načine kako treba to uraditi. Neke sam čak i započeo. Ali to iziskuje enormnu količinu energije i nenormalno me iscrpljuje. Svaki poraz koji u tom procesu doživim, isisa mi želju za životom, ne samo za radom. Teško je. Taj rad za samog sebe je za mene teži od bilo čega na svetu. 

Zato svakodnevno pokušavam da pronađem formulu da ovu svoju veliku slabost i neregularnost anuliram ili makar svedem na neki minimum. Za sada dobijam i gubim bitke. Pogađam i promašujem. Udaram i primam udarce. I ne odustajem. U ovoj utakmici moram da pobedim najtežeg protivnika na svetu – sebe samog.

Epilog

Uspeću! Siguran sam u to. Vodi me misao legendarnig stripskog junaka Korto Maltezea. Kada mu je ciganka jednom gledala u dlan, rekla mu je da nema urezanu liniju sreće. Bez reči je izvukao nož iz korica i urezao je sam.

Moja sudbina je u mojim rukama. Baš kao što je tvoja u tvojim. Ne juri za snovima, nemoj čak ni da ih ostvaruješ, počni da ih živiš svaki mikrosekund svog života!

Živi svoje snove, celim svojim bićem! Jedino tako možeš biti potpuno srećan i zadovoljan sobom.

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram
Објављено дана Оставите коментар

Ubrzavanje

Ubrzavanje

Već danima nisam ništa napisao. I to ne zbog toga što nemam šta napisati, nego nemam kada. Dogodilo mi se neverovatno ubrzavanje života.

Ubrzavanje u kompanijama

Uspeo sam da pokrenem dešavanja u svim mojim kompanijama. To iziskuje enormne napore. Kada želiš da daš svoj maksimum, uvek je to najbolje da uradiš na jednom koloseku. Ja sada pokušavam da dam maksimum na tri paralelna koloseka i jedino što mogu da kažem da je neverovatno naporno.

Sales statistics

Pokušavam da budem na tri mesta odjednom i prilično je teško. Zahteva pored fiziček i jako mnogo mentalne snage. Zato sam odlučio da dva koloseka spojim u jedan, a treći da proglasim sporednim. Teoretski to lepo zvuči, ostaje da vidim kroz praksu.

Ubrzavanje vremena

I sve to u januaru, koji važi za mrtav mesec. Svestan sam da je bilo praznika i da se zapravo radi samo pola meseca. U svakom slučaju kada su sve ljudi oporavili od silnih praznika, neko je dunuo u pištaljku i pokrenuo lavinu.

Telefoni ne prestaju da zvone, mailovi stižu neverovatnom brzinom. Sve se pojačalo i ubrzalo i sada liči na pomahnitali stampedo kakav nisam imao prošle godine ni u jačim mesecima. I to na svim poljima.

Ubrzavanje na poslu vuče i ostalo

Naravno, pojačan poslovni život prati i pojačani privatni život. Svaka stvar kao da se udesetostručila, a svaka osoba udvadesetostručila. Jučerašnji ubrzani snimak danas deluje kao slow motion. Pored fizičkog posla, moj mozak obraćuje ekvivalentno povećan broj informacija koje zahtevaju višesložno i višedimenziono razmišljanje i pristup. Kao da je nestalo jednostavnih stvari i problema. Sve je odjednom postalo kompleksno.

Brzo donošenje odluka

I traži se hituška preciznost, istančan osećaj za donošenje odluka i promena životnih navika. Gledam da u svim sferama života budem na vrhunskom nivou. Da ne trpi porodica zbog ppsla, niti posao zbog drugih obaveza.  Intenzivno radim na delegiranju svih poslova koji imaju minorni značaj za mene, moju porodicu ili poslovno okruženje.

Planiranje

Takođe, moje planerske veštine su unapređene na maksimalan nivo, zahvaljujući elektronskom planeru u mom telefonu. Lista prioriteta je takođe digitalna, a svaka, pa i najmanja promena je trenutno ažurirana.

Digitalizacija

Digitalni aparati su mi smanjili težinu obaveznog prtljaga i on sada staje u dva džepa. Ipak, u kolima su mi torbe sa dodacima, ukoliko to bude neophodan i svrsishodan rekvizit na nekom sastanku. U jednoj je lap-top, a u drugoj štampani materijal (leci, brošure, katalozi). Za njima posežem samo u krajnjoj nuždi. Skoro sve što radim gledam da završim na mobilnom telefonu.

To je dovelo do toga da je on nepracedno postao centar mog sveta. Čitam na njemu, pišem na njemu i po njemu, primam i šaljem mailove, pozive, slike i ko zna šta još. Sam sebi izgledam kao frik iz popularnih SF filmova 90-ih i 2000-ih.

Takav je zahtev tržišta i ja to poštujem. Kada me pitaju šta ćeš sutra? Ja kažem:“Ubrzaću.“

A ti?

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram

 

Објављено дана Оставите коментар

Srećna Nova Godina i Božićni praznici

Srećna Nova Godina i Božićni praznici

Tim Trikoviprodaje.com

Објављено дана Оставите коментар

Kraj znači novi početak

Neki novi početak

Novi početak

Za nekolilo trenutaka počeće prvi dan u decembru. Dakle 01.12.2019. Meni je to toliko neverovatno da sam pre pisanja posta proverio u dva različita kalendara i ostao iznenađen. Iako sam već nekoliko puta proveravao tu informaciju u toku dana. Kraj jednog meseca označava novi početak sledećeg.

Brže od svetla, skoro brzinom misli

Vreme leti, kreće se neverovatnom brzinom. Prosto nestaje. Koliko god radio retrospektive i razmišljao u pravcu urađenog, nekako uvek mislim o tome šta još treba da uradim. I uvek, po nepisanom pravilu, ta gomila bude veća.

Vreme kao da umanjuje vrednost urađenih stvari. Sva velika dostignuća od juče, danas izgledaju kao zrnce prašine nošeno orkanskim vetrom. Ili je samo moj stav takav?!

Pogled unazad

Kada nešto uradim, shvatim da sam lestvicu postavio isuviše nisko i to ubrzo prestane da me intrigira. Zato se, valjda, i bavim poslom gde je neophodno permanentno dostizanje zacrtanih targeta, ciljeva i planova. Kraj meseca označava početak novog ciklusa. Nova, svakodnevna borba sa samim sobom. Danas moraš biti bolji od sebe. I tako svakodnevno. Stalno neki novi početak.

Ima uspona i padova

Doživljavam svakodnevne uspone i padove. Nekada i po više puta u toku dana. Gubim dobijene bitke i dobijam one izgubljene. Jurim velike poslove, a dobijam male. Ponekad se dogodi i obratno. Nepredvidivost posla predstavlja izazov sam po sebi. Nikada ne znaš šta te čeka na drugoj strani. Ko god da je protivnik.

Novi početak je prisutnost.

Zato moraš da budeš prisutan. Stalno. Iznova i iznova. Kod jednih istih ljudi. I stalno moraš da budeš zanimljiv, a da ne odlutaš. Stalno da budeš inovativan, a da ostaneš u okviru svojih mogućnosti.

Vrlo često, najbolje rešenje za trenutni zahtev tvog klijenta ima tvoj najgori konkurent. Tvoj zadatak je da klijentu daš svoje rešenje uspešnije i bolje od svih ostalih. Naravno bez laganja i uvijanja. Dozvoljeni su samo čisti argumenti i pokoja tehnika prodaje. Ništa drugo.

Novi ili stari početak

Sudbina nam je predviđena, ali nismo spremni da je prihvatimo. Mislimo da možemo i bolje i više od toga. I ponekada to upali. Uvereni smo da smo prevarili sudbinu, iako je ona napravila tek mali most kako bi pokazala svoju veličinu.

To su trenuci kada nam se dešavaju velike stvari u životu. Prizovemo ljude, stvari i dešavanja u svoj život i mislimo da smo izbegli lošu sudbinu.

Počnemo da ostvarujemo snove koje predugo sanjamo. Da li ih sanjamo kako bi ih ostvarili? Ne znam odgovor na to pitanje.

Početak i novi izazovi

Siguran sam da postoji još mnoštvo izazova koji nas spremaju za dalji put. Svako iskustvo koje steknemo je tek jedna nit koja nam je potrebna. Svako svetlo na putu je jedan treptaj velikih zvezda na noćnom nebu.

A vreme prolazi. Nestaje, poput pene se topi. Prvi je decembar 2019. godine. Ostalo je još 30-ak dana u ovoj godini i da je privedemo kraju kako dolikuje. Već sam napisao retrospektivu, ali sam siguran da će se još velikih, lepih i bitnih stvari dogoditi do 31.12.2019.

A onda, napraviću nov pogled unazad i konstatovati da je, možda, moglo i bolje.

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram
Објављено дана Оставите коментар

Upravljanje vremenom počinje

Upravljanje sopstvenim vremenom

Juče sam, posle dosta vremena, uradio jednu pametnu stvar. Prestao sam da gledam teniski meč između Novaka Đokovića i Dominik Tima. Iskoristio sam to vreme da preuredim bazu kupaca i napravim raspored obilazaka za danas. Uveo sam sebi upravljanje vremenom.

Šta ja imam od toga?

To mi se dvostruko isplatilo. Nisam se nervirao zbog meča (koji je Đoković na kraju tesno izgubio) i pripremio sam se za težak dan koji sam uspešno okončao. Delom bih, na tome, mogao da zahvalim i odrađenom preciznom planu obilazaka i delovanja. Bez te pripreme ne bih imao šanse.

Ostvario sam dve bitne prodaje, posetio šest novih kupaca i stigao da završim i druge obaveze planirane za danas. Dobar plan je pola uspeha.

Koliko to košta?

Znam, nisu svi spremni da podnesu žrtvu zarad svoje budućnosti. Čak i ovako minornu žrtvu. Pa u pitanju je nacionalni heroj koji igra za prestiž Srbije u svetu!

Slažem se. I on to jako dobro radi i jako je dobro plaćen zbog toga. I zbrinuo je sebe, svoju porodicu i nekoliko kasnijih pokolenja. I strastveni ga podržavam u tome, kada nemam pametnijih stvari da radim. A uvek postoje pametnije stvari!

A šta posle?

Meni je moja budućnost i budućnost moje porodice bitnija od mesta na tabeli bilo kog tenisera. Moj plan obilaska kupaca važniji je od svih finala na svetu. Koliko god da je neki događaj bitan, nije ni 1% onoga što su moje obaveze.

Vreme je odgovornost

Dugo sam i sam bio u zabludi. Svaki teniski meč, omiljena serija, video igrica i ko zna šta još su bili bitniji od moje budućnosti i budućnosti moje dece. Živeo sam za sportske pobede omiljenog tenisera, fudbalskog i košarkaškog tima. To mi je pomoglo da budem prosečan u onome što radim.

Ponekad i ispod toga. Krivio sam tržište, artikle, ekonomiju i ko zna šta još. A bio sam sam kriv. Možda je bolji izbor reči da sam bio ODGOVORAN. Za svoj uspeh, ili u ovom slučaju neuspeh, bio sam odgovoran ja. Moj nepripremljen raspored obilazaka kupaca ili nepripremljen portfolio proizvoda za kupce, nepotpuna prezentacija novog proizvoda, otkazani sastanci… Mogao bih ovako u beskraj.

Shvatio sam da je moj život prolazi i da nema nikoga da me spasi. Pomoć neće doći. Nikoga nije briga za mene. Pogotovo Đokovića.

Promena

Odlučio sam da to promenim. Više vremena sam počeo da posvećujem svojim obavezama i svojoj porodici. To je dalo konkretne rezultate. Počeo sam više da prodajem, bolje da zarađujem, više stvari sam završavao u toku dana i moja porodica je dobila više vremena samnom. Odnosi su nam se poboljšali i manje smo se raspravljali i svađali.

Harmonija je zamenila kolektivno ludilo. I to samo zbog odluke da smanjim količinu stvari koje ne doprinose mojim planovima i ciljevima!

Wow!

Probaj i ti, pronaćićeš vreme za koje nisi ni znao da ga imaš.

Ukoliko izbaciš i društvene mreže iz rasporeda, otkrićeš čitav jedan novi univerzum.

Ja jesam!

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram
Објављено дана Оставите коментар

Retrospektiva kao motivacija

Kraj i novi početak

Jedan kraj i jedan novi početak. Počeo je predzadnji mesec u godini. I mene je iznenadila činjenica da je već 1.11. Neki ciljevi su ostvareni, a neki ne!

To saznanje me je uplašilo. Godina je skoro za nama, a skoro i da nije bilo nekih radikalnih promena u njoj.

Ostvarena gomila ciljeva

Ostvario sam gomilu ciljeva koje sam postavio ispred sebe, ali još uvek imam gomilu onih koje nisam. Male ciljeve ostvarujem sa lakoćom, a velike skoro i da ne počinjem. I to je ono što želim da promenim. Odmah!

Sales statistics

Neki poslovni ciljevi

Uspeo sam dosta toga na poslovnom planu da dostignem i unapredim. Dosegao sam promet iz prošle godine dva meseca pre kraja. Pored odmora i preseljenja kompanije, uspeo sam da uvedem neke potpuno nove kupce i realizujem neke ozbiljne poslovne projekte. Ali još ništa nije gotovo. Ostalo je još vremena u ovoj godini.

Privatni ciljevi

Na privatnom planu sam uspeo dosta ciljeva da dosegnem. Realizovao sam manje investicione projekte. Sredili smo kuhinju, ubacili klimu, predefinisali grejanje, kupili novi lap-top računar…

Najlepši ciljevi

Išli smo na porodično letovanje automobilom. Tako da sam ostvario svoj dečački san. Moj otac nas je redovno vodio na more na taj način. Uživali smo u putovanju, iako se činilo neverovatnim mučenjem. Na kraju, uspeo sam da priuštim to zadovoljsvo svojoj porodici i sebi i mogu reći da je to bio i najbolji događaj u godini.

Cilj sa ličnim pečatom

Uspeo sam da pribavim sebi renomirani, čistokrvni švajcarski sat, koji sam već pominjao na predhodnim stranama. To je bila još jedna stavka sa mog spiska ciljeva. Mada, sat iz liste ciljeva je trebalo da bude automatik, a ovaj koji sam nabavio ima kvarcni mehanizam. To ne menja činjenicu da neizmerno uživam dok ga nosim na ruci.

Longines sat koji sam sanjao više od 25 godina.

Izdavaštvo

Izdao sam još jednu knjigu Kako dramatično povećati sopstvenu prodaju. Koja je za sada u digitalnom obliku, ali se nadam da će uskoro dobiti i svoje štampano izdanje. Predstavio sam je i novom izdavaču tj. distributeru, kao i predhodna izdanja. Ipak, još uvek nije uvršćena u popis knjiga koje se mogu nabaviti putem njihove aplikacije. Nadam se da će se i to uskoro rešiti.

Delfi Knjižare, moj novi izdavač i/ili distributer, uvrstio je knjigu Kako dramatično povećati sopstvenu prodaju u svoju ponudu digitalnih knjiga i sada se može skunuti preko njihove aplikacije. To je velika čast i veliko lično dostignuće ostvareno u ovoj godini.

Najkrupniji korak

Možda i najkrupnija stvar koju sam uradio ove godine je osnivanje sopstvene doo kompanije. Ona je osnov za sve ostale postavljene ciljeve. Ipak, ide mnogo teže nego što sam očekivao. Vreme leti, a svestan sam da ne radim one stvari koje bih trebalo.

Treba pojačati neposredni kontakt sa donosiocima odluka u kompanijama sa kojim želim saradnju. Možda treba da napravim spisak ciljeva koje želim ostvariti radom u sopstvenoj kompaniji. Takođe, treba da napravim spisak kompanija sa kojim želim sarađivati i u kojim segmentima.

Put kojim se…

Kada sve staviš na papir, izgleda da nisam mnogo postigao. Sve su to male, svakodnevne borbe iz kojih ponekad izađem kao pobednik, a ponekada kao gubitnik. Ipak, odredio sam moj put kojim hodim i nemam nameru da skrenem, naravno s puta.

Uradiću sve što je neophodno kako bih uspeo da ostvarim svoje životne ciljeve. Naravno, dok god je to u skladu sa zakonom. Zato je sada vreme kada se postavljaju novi ciljevi i redefinišu oni stari. Novogodišnje odluke samo kvare prazničnu atmosferu. Ovako je mnogo bolje.

Imaš jasnu sliku svih dešavanja tokom godine, a opet i dosta vremena da tu sliku i popraviš. Isto tako, sada je pravi trenutak za procenu toga šta bi moglo da se dogodi tokom iduće godine. Vreme je za planove i ciljeve.

Radim na tome da ostvarim svoj san.

Vreme je i za njihivo ostvarivanje. Kreni!

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogramm

 

 

Објављено дана 1 коментар

Nove cipele

Moje cipele

Ušao sam u svoje nove cipele. Bukvalno. To me je podsetilo na frazu o tuđim cipelama, ali iz druge perspektive.

Okrenuo sam jedan potpuno novi list u svom životu. Pokrenuo sam stvari koje još uvek ne znam gde će me odvesti. I metaforički sam uskočio u nove cipele.

Nove, elegantne kožne cipele

 

Zašto baš cipele?

U trenutku pisanja ovog posta, imam 38 godina i pregršt iskustva. Za razliku od mojih novih cipela, ja sam „stara kajla“. I do sada sam, makar delimično, znao gde me vodi put kojim hodim. Sada po prvi put ne znam ili bar nisam siguran. 

A put kao i svaki put, vijugav i pun nepredviđenih okolnosti i situacija koje tek treba da se dese. A i gaziće ga nove cipele. Ne bojim se puta, to je izazov. Kanim da me ne izdaju cipele. Ali, velim, „stara sam kajla“, pa će biti lakše. Nadam se da do kraja puta neću shvatiti da sam zapravo samo stara mazga u novim cipelama.

Gazim put ili on mene?

Na putu sam preko petnaest godina. I više od toga. Samo, za ovih petnaest, postoji pisano svedočanstvo. Neki trag da su se zapravo dogodile. Da nisu bile samo san. A ove preko, što su pojeli skakavci, ma ko još broji…

Smisao ovog teksta nikako nije da hvalim svoje nove cipele, već da spremeim sebe za novi put na koji me nose. Siguran sam da će put biti naporan i dug. Često ću poželeti da stanem, ponekada i da se vratim. Da skrenem s puta, već mi pada ta misao na pamet. Ali neću. Znam sebe. Imam cilj. Znam zašto putujem ovim novim putem.

Svi ostali putevi su vodili ka ovom putu. Kao da sam krenuo za Rim. Svaki korak koji sam napravio vodio je ka ovom sada. Sve cipele koje sam nosio, vodile su ka novim cipelama.

Nove cipele, novi put

Nove cipele i novi put, deluje kao da se na horizontu vijori zastava slobode. Mistična i nedokučiva, a opet lepa, najlepša. Kao barjak  koji okuplja prekaljene ratnike pred poslednju bitku za odbranu časti. Kao izbor koji je napravljen i pre nego što je nastao kosmos. Kao bezvremeni trenutak u večnosti…

Sve se uklapa, sve se uvezuje u jednu nit, u jedan put. Neko bi rekao put kojim se ređe ide, a ja kažem jedini pravi put za mene i moje nove cipele.

Kada ćeš ti uskočiti u tvoje?

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram
Објављено дана Оставите коментар

Biti bolji od sebe

Biti bolji od sebe

Već danas bolji od sebe

Obećao sam sebi da ću manje vremena provoditi po društvenim mrežama, a više za neke stvarno korisne stvari. I uspeo sam u tome ovih nekoliko dana. Nije to neki drastični napredak, ali činjenica da sam prisutniji u pisanju nego inače. Želim biti bolji od sebe.

Biti bolji od sebe svugde

Danas sam imao neverovatan dan na poslu. Uspeo sam da zadnjeg dana u mesecu ostvarim više od 15% dosadašnjeg mesečnog prometa. I to nije bilo nekih velikih narudžbina niti nekih epohalnih poslova. Gomila kupaca je želela da uzme po malo.

Malo po malo

Kako ja često volim da kažem, malo po malo…

Gomila malih stvari, kada se skupe, daje veliku razliku na kraju. Svaki uloženi napor vrednuje se duplo. Prvi put kao rezultat, a drugi put kao akcija iz koje se rađaju nove stvari. Svaki maleni napor interreaguje sa svetom oko sebe stvarajući nevidljive vibracije. Svaka je bolja od sebe, svaka je jača.

Efekat leptira

Mrdanjem krila leptira u Australiji može dovesti do orkanskih vetrova na Sumatri. Tako bar kaže teorija leptirovih krila.

Činjenica je da smo svi u kosmosu povezani i da međusobno reagujemo. Ponekad i bez fizičkog dodira. Poput dva međusobno udaljena klavira koji reaguju istim tonom kada se svira po njima. Dovoljno je svirati na jednom, vibracije će se preneti i na drugi i ubrzo će davati istovetne tonove.

Bolji od sebe i u prodaji

Tako je i u prodaji. Jedna malena stvar danas može dovesti do hiljade velikih stvari sutradan. Zato ja ostavljam dobar utisak na svoje kupce stalno. Uvek izlazim u susret i trudim se da se osećaju prijatno u mom društvu. Da budem ja i da budu oni bolji od sebe.

Jedna lepa reč danas, otvoriće mnoga blindirana vrata. Ljudi su međusobno povezani i znaju se i izvan poslovnih okvira. Razmenjuju mišljenja, iskustva i novosti. I pravilo je da lepa vest ima desetak prijatelja, a loša stotine, pa čak i hiljade.

Unapredi sebe

Zato je važno raditi na unapređivanju samog sebe. Svako poboljšanje će iznedriti još novih poboljšanja. Kada se takmičiš da danas budeš bolja osoba nego što si bio juče, onda si pravi šampion. Kada je rivalstvo između ljudi, uvek će neko pobediti. A kada je rivalstvo sa samim sobom, onda ćeš bezrezervno napredovati. I jedino tako možeš stići do neslućenih visina i ostvariti sve svoje snove.

To je put. Nije lak, ali je tvoj. I sledi ga. Svakim milimetrom budi sve bolji i bolji. To je jedina prava pobeda.

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram
Објављено дана Оставите коментар

Društvene mreže, oslobođenje

Društvene mreže i društvo

Društvene mreže, preterivanje

Jučerašnja dva posta podstakla su me da malo više vremena trošim na svari koje mi prijaju, a mnogo manje vremena trošim na društvenim mrežama i na stavri koje mi ne prijaju.

Proveo sam, juče i danas, ukupno 7 minuta na svim društvenim mrežama koje koristim. I to samo u marketinškom smislu. Podelio sam linkove sa novim člancima i pripremio objave koje najavljuju jedno novo poslovno partnerstvo.

Da li je potrebna promena?

Promenio sam svoj način ponašanja. Počeo sam da trošim previše vremena na nebitne stvari. To je dosta uticalo na moj život. Prestao sam da budem oštar, zanimljiv i inzrogantan. Komunikacija je počela da mi se svodi na pokazivanje slike sa neke od društvenih mreža. 

To je počelo da remeti moje socijalne odnose sa drugim osobama, uključujući i sa mojojm porodicom. A postalo je loše i za sve druge aktivnosti.

Odlučio sam da to promenim.

Povratak u realnost bez društvene mreže

Vratio sam se razgovoru sa ljudima. Umesto besciljnog listanja i čitanja tuđih objava, vratio sam se na čitanje knjiga i novinskih članaka na teme koje me iskreno zanimaju – biznis, uspeh, samostalna kompanija, pravljenje profita i slično. Sve ono što ne možeš pronaći na društvenim mrežama.

Čak smo supruga i ja počeli da pratimo neku seriju koju smo ranije gledali.

Odjednom, bilo je vremena za sve. A i ona svakodnevna nepotrebna nervoza, krenula je lagano da isčezava. Osećam se oslobođenim. Ipak, navukao sam se i sada kao svaki zavisnik tražim razloge da se vratim. Kao da pogledam nešto o nekome, samo da proverim mail, vremwnsku prognozu i lagano se vraćam na staro.

Društvene mreže uzvraćaju udsrac

Ali, pokazao sam svoj čvrst karakter i počeo voljno da se borim protiv toga. Trudim se da vreme pred ekranom svedem na minimum, a i kada ga bude da ono služi mojim ciljevima. Ne postoji bolji način za to nego pisanje na blogu.

Zato, pre nego odlučiš da uđeš na neku od društvenih mreža, zapitaj se da li je to korisno za tvoje ciljeve. Ukoliko nije, nemoj se prijavljivati. Postoje mnovo načina da se utroši vreme, a besciljno skrolovanje „đubreta“ po društvenim mrežama je kontraproduktivno.

Društvene mreže i alternativa

Postoji toliko knjiga, članaka, klipova, serija i poučnih filmova koje možeš pogledati. Takođe, oko tebe su ljudi željni žive komverzacije i prostog razgovora. 

Ovo nije borba protiv društvenih mreža. One imanu svoju svrhu i potrebu i dobro je što su tu. Ali kao i sa svim drugim, preterivanje može da škodi mnogo više nego što može da koristi.

    Potpis autoraDragan Jovanović – Monogram
Објављено дана Оставите коментар

Kako izaći iz zone komfor-a?

Zona komfor-a

Kako se stvara zona komfor-a?

Sedim sam i razmišljam o raznim temama. Listao sam tw, fb i ln i ništa pametno nisam video. Možda poneku sitnicu na ln, ali očekivao sam više od te društvene mreže. Osećam se opušteno. Znam da sam ušao u svoju zonu komfor-a.

Zašto je loše ostati u zoni komfor-a?

Nisam stigao da pišem ovih dana, jer sam prošao kroz razne aktivnosti. One su mi pojele vreme, snagu, razum i želju da pišem. Svakog dana po nešto i na kraju je to čitava plejada razloga.

Pročitao sam, između ostalih obaveza, i nekolilo zanimljivih naslova i članaka, ali su se dve knjige potpuno izdvojile iz te mase. Prva je Ja tajkun, Miroslava Miškovića, a druga Umetnost pobede od Fil Najta. Žanrovski, knjige su dosta slične, ali suštinski veoma različite.

U prvoj, srpski biznismen govori o mešavini politike, kriminala i biznisa u Srbiji i kako uspeti uprkos svemu tome. Druga govori o slobodnom tržištu gde se svako bori za svoje parče tržišta, često i neregularnim merama, ali se politika i mafija ne mešaju sa biznisom. Obe govore o izlasku iz zone komfor-a.

I ja želim izaći iz zone komfora!

Iako sam i sam na pragu osnivanja sopstvenog biznisa, nisam siguran koja je moja priča.

Ne bavim se kriminalom, to sigurno. Politika mi je prestala biti sfera interesovanja pre mnogo godina, tako da ostaje biznis. To je moja zona komfor-a, paradoksalno.

Radio sam za sebe i za druge, ali sam sva svoja angažovanja gledao kroz prizmu samozaposlenja. Ja sam jednočlana kompanija koja pruža usluge na tržištu. Bilo da mi je klijent šef, direktor i ja sam, uvek se trudim da za dobijeni novac pružim svoj maksimum. Tj da pružim svoj maksimum i za uzvrat budem plaćen.

Trenutno sam angažovan na više poslova. Gledam da sve stignem i završim na vreme sa hiruškom preciznošću. O čemu god da je reč, dajem sve od sebe i trudim se da budem rigorozni profesionalac. To je izvan moje zone komfor-a. To je zahtevani minimum.

Proširi svoju zonu komfora.

To znači da moram da poznajem posao, ljude, artikle ili usluge i naravno još po nešto. Trudim se da svojim spoljnim izgledom dostojansveno predstavljam kompaniju koju zastupam. Kupci gledaju u mene, oni ne vide kompaniju iza mene, nego mene kao lice koje zastupa kompaniju.

Podrazumeva se i da znam da prodajem, to je suštinska stvar na trikoviprodaje.com.

Ali prodaja nije jedna stvar ili jedna aktivnost. Prodaja je način života. Skupljanje i arhiviranje podataka i kontakata i njihovo međusobno povezivanje. To je multitasking disciplina. Moraš pobediti stare strahove i napraviti novu zonu komfor-a. Moraš biti perfektan u nekolicini oblasti kako bi bio dobar u krajnjem zbiru.

Ja želim da to podignem na viši nivo. Da kroz konsalting, svoje znanje, veštine i iskustvo prenesem novim generacijama prodavaca koji će razviti neku svoju priču. Već sam se okušao i nije bilo loše. Daleko od toga. Ipak, potreba za sigurnošću i zonu komfora, vraćali su me prodaji kao bazi.

Iskorak

Sada se spremam na veliki iskorak iz sopstvene udobnosti. Želim da napravim sopstvenu priču. Svoj put.

Znam da je teško, povremeno sam i koketirao sa drugom stranom. Sada imam dovoljno hrabrosti da potpuno pređem na drugu stranu. Dovoljno znanja i iskustva su na mojoj strani. Neću dozvoliti strahu od nepoznatog da me sputa. Napraviću istoriski korak, gotovo iskorak. 

Potpis autora
Dragan Jovanović – Monogram