Utorak je završen. Već je sreda. Kada vidim da je krenuo jun, već mislim da smo ostavili pola godine iza nas. I pomislim kako vreme neumitno teče. Svestan sam sadašnjeg trenutka, kao i toga da sve sve dešava u njemu. Isto tako vreme prolazi, nestaje i topi se poput pene na dlanu.
Artikli, klijenti, izveštaji… Kao dan mrmota motaju se na traci svakodnevno. Ustani i nastavi tamo gde si juče stao. Pozovi, okreni, obiđi, pošalji mail… Kreni iznova. Svaki novi mesec, svaki novi dan. Kao pucan iz pištolja označavaju start najvažnije trke. Trke sa vremenom.
U moru istih proizvoda, moraš pronaći „ono nešto“ što tvoji konkurenti nemaju. Baš tu tananu razliku koja će ti omogućiti da ga prodaš više od svih drugih. Svestan sam da nije neophodno prodati svima, već dovoljnom broju. Tako ostvareni target sada, neće ti predstavljati preveliki teret sledeće godine.
Prošlog meseca sam uzeo preveliki zalogaj i jedna sitnica je povukla čitavu buru nemilih događaja. Svestan sam da mi je pažnja podeljena i to takođe nije dobra stvar. Manje je ponekad bolje. Makar ti glava ostane na ramenima.
Zato sam doneo odluku da se fokusiram. Kada završim sa ovim lošim talasom, nastojaću da radim jednu stvar, ali da je radim najbolje što mogu. Šta god da je u pitanju, posveti ću se tome. Možda je svetlost Sunca zaslepljujuća, ali laser reže kamenje.
Možda je predhodna godina nekome bila dobra. Ipak, za većinu kompanija bila je pravi debakl. Bez obzira na prošlogodišnji rezultat, ovo je nova godina i sutra kreće novi mesec. Brojač se vraća na nulu i kreće se sve iz početka.
Novi mesec u prodaji
Za nas u prodaji to znači pokret. Godina je za nama, januar je za nama, sutra kreće trka za mesec februar. I nije poenta trkati se sa drugima ili protiv njih. Pravi trkači znaju da je jedina prava disciplina zapravo trka sa samim sobom. Kako biti bolji nego prošlog meseca, kako biti bolji nego prošle godine u ovo vreme? To su pitanja koja najbolji postavljaju sebi. Oni se ne trkaju protiv drugih, već samo i isključivo protiv sebe.
Ja sutra izlazim na teren i kao mnogo puta do sada, tražim one kupce koji žele da sarađuju samnom, koji koriste moje proizvode i mogu da ih priušte. Ostale velikodušno prepuštam konkurenciji. Moje vreme je veoma ograničen resurs i ne želim da ga trošim na unapred izgubljene bitke. Naravno, ne pretpostavljam. Koristim priliku da obiđem svakog potencijalnog klijenta u mom reonu, ali vreme kod njih trošim različito, prema dosadašnjoj zasluzi. Onaj ko svojom potažnjom zasluži moje vreme, ja mu ga i darujem.
Prodaja je igra velikih brojeva. Naravno, ako znaš šta radiš. Neke statistike kažu da prosečni prodavci provedu samo 90 minuta sa svojim klijentima dnevno. To znači da ako ti provedeš 180 minuta dnevno kod svojih kupaca, već si duplo bolji od proseka. A to će pokazati i tvoja prodaja. Ona će biti znatno bolja od proseka. Naravno i tvoj novčanik će biti puniji od proseka. Znatno puniji!
Samo najbolji mogu iste proizvode prodavati istim kupcima iznova i iznova. To je suština posla. Pojednostavljeno do krajnjih granica, ali nikako jednostavno. Zato je prodaja jedan od najtežih poslova na svetu za koji svako od nas misli da može da ga radi.
Naravno, nekada ćeš kod nekog kupca ispasti iz igre. Nekada ćeš pronaći nekog novog. Poenta je u tome da održavaš svoju poziciju i polako napreduješ. Svaki korak napred, približava te krajnjem cilju. Ma koliko on mali i nebitan bio u tom trenutku. Na kraju se gleda čitav zbir.
Male svakodnevne stvari su ono što na kraju napravi razliku! Veliku, veoma veliku razliku!