Neko je rekao da se svi izražavamo, tako što nešto prodajemo. To svrstava prodaju u sam vrh poželjnih veština. Ipak, u realnom svetu, to nije tako. Bar nije kod nas.
Tematike poput tuđih života su daleko primamljivije. To je donekle razumljivo, jer ne traži puno energije niti razmišljanja. Pratiš tuđ život, jer nemaš svoj i daješ komentare iz udobnosti svog doma. Gledaš tv, komentarišeš na društvenim mrežama, čitaš „žutu štampu“. Idealno!
Ne mešaš se u svoj život i gledaš sa strane kako prolazi i odlazi u nepovrat.
Naravno, to je potpuno tvoja odluka i ovo važi samo pod uslovom da si spreman na prosečnost i ispod toga. Za one koji to nisu, ovaj članak tek počinje.
Meni će, pak, ova godina ostati u sećanju po nekim drugim stvatima. Donošenje odluka, moć molitve i moć napisanih ciljeva. Tako ću da je pamtim.
Obe stvari sam isprobao u praksi i obe rade neverovatnom jačinom. Samo je potrebno imati apsolutnu veru u sebe, proces i okolnosti. I to onda kada te okolnosti ti, baš, i ne idu na ruku.
Moć odluke
Dugo mi je trebalo da pohvatam konce i preuzmem odgovornost za svoj život i život svoje porodice. To sam uradio upravo sada. Doneo sam odluku da se neću predati. Neću odustati od onoga što sam zacrtao. Preživeo sam ove godine i teže i ozbiljnije stvari. Suočio sam se sa strahovima koji prevazilaze ljudsko poimanje upašenosti.
Shvatio sam da je prvi korak u svemu odluka. To je ono što odvaja ljude. To je razlika između pasivnih i aktivnih, uspešnih i neuspešnih. To je razlika između onih koji gledaju tuđe živote i onih koji svoj život uzmu u svoje ruke. Večeras sam doneo odluku da povratim svoj skoro izgubljeni život.
Donošenje odluka
Nekada okolnosti nam ne idu na ruku i ne možemo uticati na njih. Ali možemo uticati na naše reakcije na njih. Ponoviću i ovde da su odluke koje ne doneseš iste težine po tebe i tvoj život, kao i one koje doneseš. Razlika je u tome što kada odluku doneseš ti uređuješ svoj život, a kada je donese neko umesto tebe, onda on uređuje tvoj život.
Donošenje odluka je prva stvar koju moraš da uradiš. Posle toga ništa neće biti isto, ali je to tvoja odluka.
Ciljevi
Sledeći korak je ispisivanje svega onoga što želiš postići tom svojom odlukom ili odlukama. To su ciljevi. Najbolje je da ih napišeš tako da na prvi pogled bude jasno šta želiš da uradiš. I naravno, stavi ih u vremenski okvir, da bi znao kada ćeš ih ostvariti ili završiti. Ne dozvoli da te polomi pritisak datum ostvarenja neostvarenog cilja. Jednostavno daj sebi još vremena, prolongiraj ostvarivanje tog cilja za neko dodatno vreme.
Odlična knjiga o postavljanju i ostvarivanju ciljeva
Kada ispišeš sve bitne ciljeve, izaberi one koji će naviše uticati na tvoj život i napravi plan za njihovo ostvarenje. Seti se da navedeš sve što ti je potrebno kako bi ostvario te ciljeve. Opiši do detalja opremu, ljude, događaje, neophodno znanje, stanje svesti… Napiši sve što ti padne na pamet, a pomaže u ostvarivanju cilja.
Plan
Sedi i od toga napravi plan. Šta radiš prvo, šta drugo, a šta poslednje. Mada, ja bih te savetovao da kreneš od kraja. To se zove planiranje unazad i detaljno sam objasnio u svojoj knjizi Upravljanje sopstvenim vremenom 2.0. Plan je neophodan za ostvarivanje svih iole ozbiljnih ciljeva. Većina ljudi do najsitnijih detalja isplanira svoj odmor, ali ne i svoj život.
I ne, ne govorim o tome da budeš frik kontrol sa opsesijom praćenja i izvršenja svojih planova. Opusti se, ovo je život. Uvek se desi nešto neplanirano. Postoje okolnosti na koje ne možeš da utičeš. One mogu da promene planove, a ponekad čak i ciljeve, ali to je potpuno u redu. Prihvati to sa osmehom na licu.
Vera
I da ne zaboravim, veruj. Veruj u sebe, u svoje ciljeve, u svoje planove, u ljude oko sebe. Na kraju krajeva, veruj i u okolnosti i kada ti ne idu na ruku. Veruj da postoji neki viši cilj i plan za sve nas, bez obzira da li si vernik ili ateista.
Meni je vera pomogla da psihički i fizički preživim ovu godinu. Ako Bog da i još dosta njih u budućnosti. I ne, ne nagovaram nikoga da sledi „moju veru“ ili moj način razmišljanja, samo sam siguran da meni funkcioniše i radi. Kako to znam? Pa uspeo sam da svoj život promenim više puta, da se vratim iz ponora samo verom u Boga i verom u sebe.
Bog je taj nad cilj i taj veliki plan za svakoga od nas. Možeš mu se klanjati, možeš mu služiti ili možeš dati sve od sebe da uradiš pravu stvar. Donošenjem odluka, radiš od svega po malo. Ipak, najbliži si tome da uradiš pravu stvar.
„Kada se moliš, moli se kao da sve zavisi od Boga. Kada radiš, radi kao da sve zavisi od tebe!“
Davno sam čuo ovu rečenicu i nisam zapamtio kome se pripisuje. To mi ne smeta da me iznova inspiriše i daje dodatnu snagu.
Pokret
Ništa se ne dešava dok se ne pokreneš sa mrtve tačke. Odluka, ciljevi, vera i znanje te neće sami po sebi naterati da uradiš to što želiš. Moraš početi! Proizvedi neku akciju, pa makar i u suprotnom smeru od onoga ka čemu ideš. Nema pogrešnog puta, samo dužeg i kraćeg. Ali, ako samo stojiš u mestu čekajući Godoa, bojim se da ćeš se načekati.
Od tebe zavisi. Tvoj život, tvoja porodica, tvoj materijalni status. Ponavljam, samo od tebe zavisi!!! Prihvati odgovornost za sve što ti se dešava i suoči se sa tim. Isprva, biće teško. Izgledaće ti da su svi drugi odgovorni umesto tebe. I sve okolnosti i sve što ti se dešava, dešava se zbog okolnosti ili drugih ljudi.
Napisao sam već. Ukoliko ti doneseš odluku, ti kontrolišeš svoj život. Ukoliko to neko drugi učini, on kontroliše tvoj život. Isto je tako sa odgovornošću. Onaj ko odlučuje, on je odgovoran za posledice.
Metu koju ne vidiš…
Najteže je pogoditi metu koju ne vidiš. Isto tako, strela koju ne ispališ sigurno neće pogoditi metu, ma gde ona bila. Za pogađanje centra mete nije bitan talenat. Svako može nekada da pogodi centar mete. Kako bi često pogađao centar, moraš vežbati. Stalno i iznova. Da bi bio najbolji u tome, moraš toliko da vežbaš da poveruješ da si takav rođen.
Noć je vreme kada uglavnom pišem. Tada sve stane i sve se smiri, osim vihora u mojoj glavi. Svi utisci, umesto da se sležu, oni počinju da plešu. Isprva, lagano, kao da se njišu, pa se sve brže i jače dok ne prerastu u pravu pravcatu koridu sa sto kupaca koji se kao razjareni bikovi šetaju po mojoj glavi.
Nedelja iza mene definitivno nije bila jedna od najboljih, ali je bila jedna od poučnih.
Ovaj treći pristup liči na deo u crtaću kada nešto ne uspe, a likovi viknu smornim glasom:“Nazad za crtaću tablu!“
Da. On zahteva novo tabanjanje i „gaženje kilometara“, kako bi stvari koje su pokvarene popravio ili zamenio novim.
Kupčev otkaz saradnje
Kada ti otkaže jedan mali kupac ili dva, to nije strašno. Ali kada otkaže jedan od najvećih, onda je udar poprilično veliki. Takav problem se ne može oplakati, već mora da se traži adekvatno rešenje. A jedino ispravno rešenje je nadomestiti gubitak kroz nekoliko manjih ili jednog novog velikog kupca.
Tehnika sto kupaca
Negde sam pročitao da je fenomenalan lek za opisanu situaciju što brža poseta velikom broju kupaca, ograničićemo na 100 kupaca, zbog lakše evaluacije postignutog.
U zavisnosti od načina prodaje, tvoj cilj je ozbiljan kontakt sa stotinu kvalifikovanih kupaca u što je moguće kraćem roku. Uvek sam više za varijantu da se lično vidiš sa kupcima, ali na raspolaganju su mail i telefon.
Kod mene ovo prvo daje nemerljivo bolje rezultate od druga dva zajedno i zato se i dalje držim njega.
Nekada nam je potrebna relaksacija i čisto viđanje sa ljudima kako bi se prekomponovali i našli novu ideju vodilju, inspiraciju ili motivaciju za nastavak. Ovo je posao koji te troši više nego što možeš da zamisliš, i zato je preko potrebno da napraviš nešto nekonvencionalno, nesvakidašnje, a opet uobičajeno.
Juče smo odlučili da danas damo sebi oduška i malo promenimo sredinu. Želeli smo brzo i jednostavno rasterećenje. Pošli smo u pohod na južni deo Srbije, tačnije grad Niš.
Jedno fenomenalno putovanje isplanirano za 20 minuta, počelo je.
Predhodna nedelja je bila poprilično teška na poslovnom planu i bukvalno mi je bio potreban reset. Iako putujem skoro svakodnevno, ovo putovanje me baš relaksira. Dozvoljava mi da ne žurim, uživam u predelima tokom vožnje i to sve podelim sa ostalim članovima porodice. Tako je različito od moje svakodnevnice.
Opet, usamljen si. To se dešava samo tebi kao osobi i kada pričaš o tome sa nekim, on može biti samo slušalac. Potpuno je drugi osećaj kada putuješ sa nekim i komentarišeš na ravnopravnoj osnovi. Oboje ste učesnici događaja, pa je tako i sam razgovor o putovanju deo tog putovanja. Osećaj je potpuno drugačiji.
