Објављено дана

Uspeh se vidi

Uspeh se vidi

Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava

 

Prolazi lagano još jedan vikend. Manje-više, prošao je prilično ispunjeno. Juče smo obišli drugaricu koja je odlučila da, za današnje pojmove, živi veoma izolovano i daleko od sveta. A danas smo pratili sportska dešavanja na malom ekranu.

 

 

Dve potpuno suprotne vrste odmora i dva potpuno nepovezana događaja (ako se izuzmu učesnici), naterala su me da razmislim o uspehu u najširem mogućem kontekstu. Rešio sam da neke impresije podelim i ovde sa čitaocima.

Uspeh je individualna kategorija?

Uspeh i kako ga ko tumači je potpuno individualna kategorija za svakog od nas pojedinačno, a opet ima tu i nekih univerzalnih načela kojih se svi pridržavano. Po američkom modelu, uspeh podrazumeva osvojeno prvo mesto na nekom takmičenju. I to je to. Do skoro sam i sam uspeh percipirao na takav način. Vikend za nama me je naterao da, ponovo, razmislim na tu temu.

 

 

Srećem puno uspešnih ljudi koji nikada nisu pobedili na  takmičenju iz oblasti u kojoj rade, jer prosto ne postoji takmičenje za to. Da li ih to čini manje uspešnim ili lažno uspešnim? Naravno da ne. Oni su odlični u poslu kojim se bave. Njih zove gomila ljudi kako bi im rešili realan problem iz oblasti kojom se bave. Oni su u svom poslu jednostavno nezamenljiv.

Uspeh van takmičenja

Za svakodnevne, obične stvari koje nisu sport, naučne discipline, novotarije i sl, uspeh se ne ogleda prvim, drugim ili bilo kojim mestom, jer takvo rangiranje jednostavno nije moguće utvrditi. Tu na scenu stupa nešto što među nama zovemo sposobnost, a realno je to sposobnost da se brzo reši problem koji je iskrsao i koči gomilu drugih svakodnevnih poslova.

 

ISBN 978-86-921111-4-3
Tajni agent prodaje – Dragan Jovanović

 

Tu nema medalja, trofeja ili pehara.  Nema ni one prateće pompe u vidu konferencija za štampu, najave u medijima i ostalih pratećih stvari. Svi koji obavljaju svoj svakodnevni posao najbolje što umeju, moraju se zadovoljiti sa jednim „Hvala“, ili,  možda, boljom zaradom od ostalih koji se manje uspešno bave istim poslom u istoj branši.

Kakav uspeh?

Vikend za nama, otkrio mi je čitav jedan novi spektar kako vrednovati nečiji uspeh, a da pritom ne organizujem takmičenje za tu kategoriju posla.

 

 

„Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava!“

Ovu krilaticu sam smislio u želji da kolegi objasnim razliku između mene (uspešnog prodavca koji ispunjava ciljeve, dobija bonuse i ozbiljno zarađuje) i njega (jedva prodavca kome visi otkaz nad glavom kao Damoklov mač, jer ne ispunjava ni minimum zahteva koje treba po ugovoru). Nikada nikom nisam objašnjavao da sam uspešan. To se jednostavno vidi i prepoznaje. Na prvi pogled. Ali, kada si neuspešan, uvek se nađe neko ko postavlja gomilu pitanja, kako bi razumeo zašto nisi obavio ono što se zahteva od tebe.

Uspeh je, možda, nešto drugo

Gore pomenuta krilatica je imala nekog smisla za mene do prošle subote, kada se pojavio problem. A šta ako nema nikoga sa strane da proceni da li si uspešan ili nisi?! Šta se događa onda kada ti treba da doneseš sud o sopstvenom uspehu? Kako izaći na kraj sa tim?

 

 

Sve je to bacilo novo svetlo na uspeh kao pojavu u društvu ili, verovatnije, samo na to kako ga ja lično doživljavam. Uvideo sam da postoje i drugačiji, manje univerzalni pogledi na uspeh. I da za razne ljude uspeh uspeh ima drugačije značenje.

Uspeh kao takav

Do pre nekoliko dana nismo verovali da će naši košarkaši da ostvare ikakav „uspeh“ na svetskom prvenstvu, a sada je „neuspeh“ to što nisu uzeli zlatnu, već srebrnu medalju. Kapiten našeg tima je rekao da srebrnu medalju smatra uspehom, kao i činjenicu da se tim plasirao za Olimpijske igre sledeće godine.

 

 

Drugarica kod koje smo bili u subotu, smatra da je uspeh preći iz centra Beograda u selo koje se nalazi skoro „na kraj sveta“. Brine o domaćim životinjama, sređuje imanje, uređuje svoj životni prostor po sopstvenom ukusu. Za nju je gradska vreva, gužva i stres kao proizvod svega toga, neuspeh sam po sebi. Izmeštanje iz svega toga i uspešno prilagođavanje novim uslovima smatra „najvećim uspehom u svom životu!“

Sportski uspeh

Mitrović je dao 3 gola na meču protiv Litvanije, to je njegov uspeh. Sa druge strane, najstarijem sinu je uspeh to što je uspeo da napiše, otkuca i pošalje sastav o Srbiji na nagradni konkurs. Ne zbog nagrada, već zbog činjenice da je njemu Srbija najlepša i najbolja zemlja za život. Mi kao roditelji osećamo uspeh, jer smo deci ugradili ljubav prema domovini, kakva god da je ona.

 

 

I dok čekamo Đokovića da započne finale poslednjeg Grand Slama u ovoj godini, ne prestajemo sa razmišljanjem da li je uspeh to što sa svojih 36 godina igra finale jednog od najvećih takmičenja ili to što će od sutra biti svetski broj jedan i to kao jedan od najstarijih kojima je to pošlo za rukom.

Možda je uspeh i to što pobeđuje i skoro pa duplo mlađe od sebe? To što igra nesmanjim žarom i žestinom? To što i dalje oseća glad za uspehom?

 

Koraci u prodajnom procesu
Trikovi prodaje – Razotkrivanje

 

Zaključujem da je krajnji uspeh pojam koji je individualni za svakoga od nas I svako mu daje sopstveni značaj i raznolikost. Ipak, ne mogu da se otrgnem utisku da i pored svega toga ostaje univerzalna krilatica:

Uspeh se vidi, neuspeh se objašnjava!

 

Објављено дана

Duh je izašao iz boce

Duh je izašao iz boce

Težak dan

Završava se jedan od najubitačnijih dana koji sam preturio preko glave. U njemu sam osetio naveću moguću frustraciju i bes. Skoro da sam prešao granicu.

Marfijev zakon

Po starom dobrom Marfijevom zakonu, sve što je moglo da krene naopako, krenulo je. I što nije moglo da krene naopako krenulo je i to najgorim mogućim redosledom.

Sve se dešavalo skoro pa neverovatno. Kao kada u filmu žele nešto da prenaglase. Zakleo bih se da sam par scena sopstvenog života odgledao kao usporeni snimak.

Nervirao sam se, jako. Ali sam nastavio da guram onako kako sam zacrtao, tvrdo rešen da ne pokleknem i da ne odustanem. I opet, kao na filmu, tišina koja je trajala mikrosekund, ali je uz dramatizaciju izgledalo kao čitava večnost, postala znak promene. Tako sam priželjkivao to i na kraju se desilo.

Malerozni niz

Malerozni niz je počeo da se menja. Jedna mala pobeda, jedna završena stvar, jedna gotova situacija sa dobrim ishodom počela je da menja ostatak dana na bolje.  Makar ono što je bilo u mojoj moći.

Često imam osećaj da mi ništa ne polazi za rukom i kako mi treba astronomski napor da ukomponujem naizgled jednostavne stvari. Ipak, ovaj dan je bio hiljadu puta pojačan i na nekoj vrsti steroida. Tako da se zakomplikovalo toliko da sam se par puta dobro uštinuo kako bih proverio da sam zaista budan.

Krivo mi je što imam dosta ovakvih dana u toku godine, a ipak se nerviram kao da mi se prvi put dešava.

Iskustvo

Zašto pišem o ovome?

Volim da podelim svoje iskustvo sa ljudima koji se osećaju mizerno i izgubljeno jer misle da samo oni imaju kompletno loše dane. Savet koji mogu da dam ukoliko imaš loš dan je da ne očajavaš, ne kukaš i ne bedačiš se, jer će stvari postati još gore! I još gore! I još gore!

Sve što je potrebno jeste ostati na istom kursu i raditi na tome da završiš ono što si planirao tog dana. Fokus i cilj. Zapravo, fokusiraj se samo ma svoj krajnji cilj, a delaj korak po korak. Svaka pobeda se broji, ma koliko mala i nebitna bila (našao si parking mesto, stigao na vreme na sastanak, pronašao maramicu kada ti treba…) sve su one tu da te ohrabre da nastaviš dalje. Na pravom si putu.

Uvek može gore, ali i bolje

Biće loših dana. Biće gorih dana! Biće i ovakvih da poželiš da se nisi ni rodio! Ali, ma koliko da je dan loš, u njemu ima nečeg dobrog – pogled žene koju voliš, osmeh zadovoljnog deteta, mala neprimetna pobeda… Biće ti dovoljni da nastaviš dalje.

Velika je stvar i ne nervirati se kada stvari krenu po zlu. Velika je stvar naći način kako podneti pritisak, ma koliko veliki on bio. Ja danas nisam bio na visini zadatka. Razočarao sam ljude koji to nisu očekivali i kojima je trebalo pomoći – svoju porodicu. Skoro da sam pukao pred njima i otežao dovoljno tešku i komplikovanu situaciju.

A zbog čega?

„Ako je problem rešiv, ne treba se nervirati! Ako je problem ne rešiv, ne vredi se nervirati!“

Nadam se da će neko od vas ovo prihvatiti kao sopstvenu mantru! Siguran sam da ja hoću!