Jedna od velikih istina koju ugalvnom naučiš na teži način. Ljudi olako daju obećanja, a kasnije kada treba da ih ispune, ne sećaju se obećanog. Zato oni pametni među nama prave ugovore i traže formalne dogovore. Napisana reč ostaje rečeno odnese vetar.
Zato uvek zapisuj svoje ciljeve. Tačno ćeš znati u svakom trenutku šta je potrebno kako bi ostvario svoj cilj, koliko si daleko odmakao u njegovoj realizaciji i da li je taj cilj ono što stvarno želiš.
Postavio sam i otvario veoma veliki broj ciljeva i znam šta je potrebno kako bi se to desilo. Na žalost, potrošio sam svoje vreme na male i beznačajne stvari koje me nisu više inspirisale kako sam ih ostvarivao. Zato je moj savet da imaš velike ciljeve, baš velike ciljeve! Kada ih ostvariš znaćeš da si uradio nešto veliko i značajno u životu.
Spremam još jedan veliki cilj da ostvarim. To je da napišem knjigu o ostvarivanju ciljeva. Radni naziv je „Ne možeš pogoditi metu koju ne vidiš“. Imam dovoljno materijala, samo je potrebno da ga prikupim na jedno mesto, pripremim i odnesem izdavaču.
Iskreno se nadam da ću sve to završiti do kraja tekuće godine. Nedostatak definisanog krajnjeg roka otežava posao. Da mi je izdavač dao određen rok, siguran sam da bih knjigu završio na vreme. Ovako bez roka može, ali ne mora da se završi.
„Ako ne znaš kojim putem ideš, svaki će te odvesti tamo!“ Luis Kerol
To je moje iskustvo. Bio sam na vrhu i sve mi je išlo od ruke i prošlo je. Sada sam skoro na dnu i jedva da mi nešto polazi za rukom. I znam i to će i to proći!
Svako može da odigra partiju sa dobrim kartama. Tajna je da ostaneš za stolom i kada konstantno dobijaš loše!
Ne predaj se, ne povinuj se i nikada ne odustaj od sebe i svojih snova! Ako ne radiš na ostvarivanju svojih ciljeva, radićeš na ostvarivanju tuđih!
Opet, osećam kao da sam se zaglavio u nekom vakuumu i ne mogu ni napred ni nazad. Vreme je da donesem odluku, a nisam to u stanju. Prosto sam u trilemi šta uraditi dalje. Okrećem se oko tri opcije, a svestan sam da moram da izaberem jednu.
Često sebi postavljam to pitanje i odgovor je uvek pozitivan. Čak, uvek želim da kreiram promene u svom životu, jer jedino tako mogu da upravljam promenama, ali i sopstvenim životom. To je jedini način da potpuno preuzmeš odgovornost za svoje postupke.
Šta ti je život. Uvek postoji poneki kamenčić koji žulja.
Do sada sam donosio odluke bazirane na činjenicama, sopstvenim težnjama i unutrašnjem osećaju. Naravno da sam donosio i pogrešne odluke, ali su to bile moje odluke. Ponosan sam na samostalnost u njihovom donošenju. Sve one su me dovele do ovog trenutka. Opet, pokušavam već neko vreme da se izbavim iz ove situacije. To sve što me je dovelo ovde, neće me dovesti na neka nova mesta. Ne možeš starim veštinama praviti nove stvari. Moraš napred.
Kao u pokeru kada imaš dobre karte. Možda dobiješ po koju ruku, ali na kraju sa jednom lošom procenom izgubiš partiju. I ne, nije do karti. Do tebe je.
U ovom slučaju, do mene je. Moram da odigram ovu ruku sa lošim kartama.
Sa 40 nisi više mlad, ali nisi ni mator. Smatraš da si mogao i trebao da postigneš više, ali nisi. Osećaš veliku odgovornost i pritisak. Da li je pravi trenutak sada ili još moram da čekam? Budi siguran da još ima vremena da ostvariš svoje snove!
Utorak je završen. Već je sreda. Kada vidim da je krenuo jun, već mislim da smo ostavili pola godine iza nas. I pomislim kako vreme neumitno teče. Svestan sam sadašnjeg trenutka, kao i toga da sve sve dešava u njemu. Isto tako vreme prolazi, nestaje i topi se poput pene na dlanu.
Artikli, klijenti, izveštaji… Kao dan mrmota motaju se na traci svakodnevno. Ustani i nastavi tamo gde si juče stao. Pozovi, okreni, obiđi, pošalji mail… Kreni iznova. Svaki novi mesec, svaki novi dan. Kao pucan iz pištolja označavaju start najvažnije trke. Trke sa vremenom.
U moru istih proizvoda, moraš pronaći „ono nešto“ što tvoji konkurenti nemaju. Baš tu tananu razliku koja će ti omogućiti da ga prodaš više od svih drugih. Svestan sam da nije neophodno prodati svima, već dovoljnom broju. Tako ostvareni target sada, neće ti predstavljati preveliki teret sledeće godine.
Prošlog meseca sam uzeo preveliki zalogaj i jedna sitnica je povukla čitavu buru nemilih događaja. Svestan sam da mi je pažnja podeljena i to takođe nije dobra stvar. Manje je ponekad bolje. Makar ti glava ostane na ramenima.
Zato sam doneo odluku da se fokusiram. Kada završim sa ovim lošim talasom, nastojaću da radim jednu stvar, ali da je radim najbolje što mogu. Šta god da je u pitanju, posveti ću se tome. Možda je svetlost Sunca zaslepljujuća, ali laser reže kamenje.
Oduvek sam težio sopstvenoj kompaniji i radu za sebe. Moje prvo zaposlenje je bilo u sopstvenoj kompaniji. Neznanje i loš izbor partnerske firme doveli su do toga da je taj, ah, biznis trajao samo godinu dana.
Prava i jedina istina je da mi sami utičemo na naš životni put i naše zaposlenje. I ako ne shvatimo da uvek, ali UVEK radimo za sebe, teško ćemo postići pravi napredak.
Zato većina karijera izgleda tako da se zaposlimo, naučimo posao, upoznamo klijente i onda napredujemo. Kada prevaziđemo ponuđeni napredak, onda se odlučimo da napravimo nešto svoje. I tu problemi (izazovi) tek počinju.
Već sam rekao da u školi ne naučimo ni posao za koji se školujemo kako treba, a već treba da osmislimo sopstveni biznis.
Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da kompanija i znači udruživanje više ljudi radi postizanja nekog cilja ili rešavanja nekog problema. To je kompleksna organizacija. Profit se pravi razlikom u ceni. To je ono šta dobiješ od zaposlenog i koliko ga na kraju platiš.
E sada, nisam rekao da kapital nužno mora da bude tvoj. Naravno, može biti i pozajmljen. To nosi povećani rizik od neuspeha, ali ujedno deluje i kao velika motivacija ka napred.
Moj početni kapital je bila jedna moja mesečna plata. To je to.
I krenuo je da se krcka i pre nego li je firma postala zvanična. Košta registracija firme, koštaju menice u banci, košta sve što nisi imao pojma da košta dok si radio u nekoj drugoj firmi. Papir za štampu, gorivo, servis automobila, kafa pa i toalet papir kojim si gađao kolege po hodnicima u predhodnim kompanijama.
Vrlo brzo shvatiš da ukoliko želiš napred ne možeš gledati unazad. Pomiri se sa tim, plati cenu unapred i nastavi dalje!
Vrlo brzo sam bio u poziciji da uplaćujem pozajmice osnivača za likvidnost. To je ono kada daješ robu na odloženo, pa nemaš gotovog novca da platiš dobavljače, obaveze prema državi i sl. Rekao bi neko pa biznis praviš da zarađuješ, a ne da ga plaćaš iz sopstvenog džepa. I to je tačno. Ali, ako veruješ u svoj biznis, ponekad ćeš morati da se žrtvuješ za njega. Zapravo, žrtvovaćeš se jako često za njega.
Kada treba da se u jednom danu uradi gomila stvari za dva dana, provejava mi kao postati Menadžer za minut. Kada prodaja stane, setim se Gerila markeringa i kako dobiti publicitet sa veoma malim ulaganjem novca.
I dobro je imati makar teoretsko znanje o svemu tome. Zna često da bude korisno. Takođe, predlažem da pronađeš mentora i platiš šta i koliko košta, mada se često cena ne izražava u novcu.
Mentor
Mentor je neko ko je to što ti želiš već postigao nekada davno, na neki svoj način i pod drugim okolnostima. Ali zna da razluči šta je dobro, a šta ne. I slobodan je da ti da savet bez da ga tražiš. I da ti ga ne da kada ga tražiš!
Mogu slobodno da zaključim da je sopstveni biznis jedno neverovatno putovanje i avantura koja nam otkriva ko smo mi u stvari. I daje nam šansu da se usput popravimo i postanemo bolja osoba. Ili makar osoba sa upgrejdovniim poslovnim veštinama.
I da, pored najboljih šansi, može se desiti da ne uspeš. Takođe, i kada pomisliš da su za nešto šanse izgubljene, univerzuma se potrudi da ti pokaže da nisu.
Možda je predhodna godina nekome bila dobra. Ipak, za većinu kompanija bila je pravi debakl. Bez obzira na prošlogodišnji rezultat, ovo je nova godina i sutra kreće novi mesec. Brojač se vraća na nulu i kreće se sve iz početka.
Novi mesec u prodaji
Za nas u prodaji to znači pokret. Godina je za nama, januar je za nama, sutra kreće trka za mesec februar. I nije poenta trkati se sa drugima ili protiv njih. Pravi trkači znaju da je jedina prava disciplina zapravo trka sa samim sobom. Kako biti bolji nego prošlog meseca, kako biti bolji nego prošle godine u ovo vreme? To su pitanja koja najbolji postavljaju sebi. Oni se ne trkaju protiv drugih, već samo i isključivo protiv sebe.
Ja sutra izlazim na teren i kao mnogo puta do sada, tražim one kupce koji žele da sarađuju samnom, koji koriste moje proizvode i mogu da ih priušte. Ostale velikodušno prepuštam konkurenciji. Moje vreme je veoma ograničen resurs i ne želim da ga trošim na unapred izgubljene bitke. Naravno, ne pretpostavljam. Koristim priliku da obiđem svakog potencijalnog klijenta u mom reonu, ali vreme kod njih trošim različito, prema dosadašnjoj zasluzi. Onaj ko svojom potažnjom zasluži moje vreme, ja mu ga i darujem.
Prodaja je igra velikih brojeva. Naravno, ako znaš šta radiš. Neke statistike kažu da prosečni prodavci provedu samo 90 minuta sa svojim klijentima dnevno. To znači da ako ti provedeš 180 minuta dnevno kod svojih kupaca, već si duplo bolji od proseka. A to će pokazati i tvoja prodaja. Ona će biti znatno bolja od proseka. Naravno i tvoj novčanik će biti puniji od proseka. Znatno puniji!
Samo najbolji mogu iste proizvode prodavati istim kupcima iznova i iznova. To je suština posla. Pojednostavljeno do krajnjih granica, ali nikako jednostavno. Zato je prodaja jedan od najtežih poslova na svetu za koji svako od nas misli da može da ga radi.
Naravno, nekada ćeš kod nekog kupca ispasti iz igre. Nekada ćeš pronaći nekog novog. Poenta je u tome da održavaš svoju poziciju i polako napreduješ. Svaki korak napred, približava te krajnjem cilju. Ma koliko on mali i nebitan bio u tom trenutku. Na kraju se gleda čitav zbir.
Male svakodnevne stvari su ono što na kraju napravi razliku! Veliku, veoma veliku razliku!
Odmiče lagano i ova 2021. godina. Iako je, mahom, ispresecana praznicima, bilo je tu već ozbiljnih događanja. Na sreću, ovde ćemo pominjati samo ono što bitno za tvoj lični razvoj i napredak.
Ali, nemoj da te to zavara. Rok mora da postoji. I to uvek kraći nego što se to realno čini. Zašto? Zato što tako primoravaš sebe da zacrtani cilj i ispuniš. Rok je taj koji te gura da završiš to što si zamislio. A ako probiješ rok? Pa, jednostavno odrediš novi rok za završetak.
Napisani ciljevi
Pomenuo sam da ciljevi treba da budu zacrtani, mada je bolje reći da treba da budu zapisani. Pre nego zapišeš svoje ciljeve moraš budeš siguran da su:
Tvoji ciljevi pametni (S.M.A.R.T.)
Specifični (da budu samo tvoji ciljevi, prema tvojim potrebama i prilagođeni tebi) Specific
Merljivi (uvek možeš reći koliko si % ili delova cilja kompletirao) Mesurable
Dostižni (mora da bude realno dostižan, nešto što može postići svako sa znanjem i veštinama) Achievable
Realistični (kako cilj mora da bude dostižan ili ostvariv, isto tako mora da bude realan. Svaki okvir cilja koji nije realan je teško ostvariv i demotivišući) Realistic
I kako sam već pomenuo, vremenski određen (mora se završiti u nekom određenom roku godina, mesec, nedelja, dan…) Time boned
Pravilnim postavljanjem ciljeva razvijaš svije umne sposobnosti kao i veštine prodaje, rukovođenja, planiranja, određivanja prioriteta i dr. Što su ciljevi kompleksniji više veština moraš da razviješ. Samim tim, više ćeš napredovati i više ćeš vredeti na tržištu. Kompletiranjem zadataka i ciljeva postaćeš sve bolji u postavljanju i ostvarivanju ciljeva.
Ciljevi su važni jer oni trasiraju naš put u životu. Određuju šta ćemo naučiti i kakva osoba ćemo postati. Cilj postavljenja ciljeva je da odaberemo kakav život ćemo na posletku voditi i šta će iza nas ostati.
Isto tako, ukoliko izabrana strategija ne daje rezultate, potrebno je promeniti strategiju, a ne cilj. Ako ne zarađuješ dovoljno, nije dobra odluka odustati od kupovine stana/auta/lokala/placa, već postaviti sebi pitanje kako možeš zarađivati više. Svako može odustati, teško je istrajati u svojoj zamisli. Ali je nagrada neopisiva kada ostvariš neki od ciljeva.
Do sad sam ostvario veliki broj ciljeva koje sam postavio ispred sebe. Kada ostvarim jedan cilj, ja na listu dodam dva nova i veća cilja koje treba da ostvarim. Tako je moja lista uvek puna, a moj um uvek zaokupljen postignućima. Na krilima uspeha dobijam ogromnu motivaciju da nastavim dalje i ostvarim nove ciljeve. To je kao pogonsko gorivo.
Možda izgleda suludo, možda zvuči kao gubljenje vremena, možda nekom neće doneti rezultate. Kod mene je ova nekolicina stvari imala presudnu ulogu u ostvarivanju uspeha na raznim poljima.
Ako veruješ u sebe, niko ti drugi ne treba.
Ako ne veruješ u sebe, niko drugi ti neće pomoći.
Svakog dana uradi nešto što će te približiti ostvarenju tvojih najvećih ciljeva. Ma koliko to mala stvar bila, samo je uradi. Probaj, možda promeniš sebi život na bolje.
Juče smo odlučili da danas damo sebi oduška i malo promenimo sredinu. Želeli smo brzo i jednostavno rasterećenje. Pošli smo u pohod na južni deo Srbije, tačnije grad Niš.
Jedno fenomenalno putovanje isplanirano za 20 minuta, počelo je.
Predhodna nedelja je bila poprilično teška na poslovnom planu i bukvalno mi je bio potreban reset. Iako putujem skoro svakodnevno, ovo putovanje me baš relaksira. Dozvoljava mi da ne žurim, uživam u predelima tokom vožnje i to sve podelim sa ostalim članovima porodice. Tako je različito od moje svakodnevnice.
Opet, usamljen si. To se dešava samo tebi kao osobi i kada pričaš o tome sa nekim, on može biti samo slušalac. Potpuno je drugi osećaj kada putuješ sa nekim i komentarišeš na ravnopravnoj osnovi. Oboje ste učesnici događaja, pa je tako i sam razgovor o putovanju deo tog putovanja. Osećaj je potpuno drugačiji.
Prošla je ponoć. Svi u kući spavaju osim mene. Sedim i razmišljam u mraku. Zapravo, pokušavam da sredim misli koje imaju neku čudnu koprenu preko sebe. Kažem sebi, živi svoje snove.
Kako god da napravim strategiju, dve stvari mi beže iz ruku. Prva je nabavljanje sopstvene nekretnine u Beogradu. Druga je potpuna materijalna nezavisnost.
Svakako oba ova cilja se mogu podvesti pod ovaj drugi, jer potpuna matetijalna nezavisnost podrazumeva da sebi možeš priuštiti sopstvenu nekretninu, pa i više njih. Ali ih držim odvojenim kako bih mogao da pratim sopstveni napredak kako živim svoje snove.
Zato svakodnevno pokušavam da pronađem formulu da ovu svoju veliku slabost i neregularnost anuliram ili makar svedem na neki minimum. Za sada dobijam i gubim bitke. Pogađam i promašujem. Udaram i primam udarce. Ali nikako ne odustajem. U ovoj utakmici moram da pobedim najtežeg protivnika na svetu – sebe samog.
Moja sudbina je u mojim rukama. Baš kao što je tvoja u tvojim. Ne juri za snovima, nemoj čak ni da ih ostvaruješ, počni da ih živiš svaki mikrosekund svog života!
Živi svoje snove, celim svojim bićem! Jedino tako možeš biti potpuno srećan i zadovoljan sobom.
